Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бог ти придржао досадашње пријатеље, а друге примакао! Вазда имâ, свога стимâ! Дао бог да се омразили кô со и хљеб! — (тј. да се тако слажемо). Добар ми дошао, и с анђелом дошао!
дај да те до наше дубоке старости љубимо као крух и вино, један другога походећи као сретни и честити, никад се не омразили него се милосном богу молили, прибраних се људи држали, а душу чисту пред богом понијели.
летурђију служили, живе помињали а мртвијем спомен чинили; четворо поста ришћански препостили; људима се не омразили и спрам њи’ свијетла образа носили, да бог да!
Људима се не омразили, а образа не оцрнили. Душманину се помолили. Наше слуге не сукратили, наше сироте не заборавили, већ се за њих молили