Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бленули од чуда, као да је конте са својим табаром и власуљом полетио у облаке. Он изврнуо оба длана, па их омјера презривим погледом. „Но, шта је сад? Каква је то комедија опет?“ викну војник.
нечесову кључину па хоће њом да га удари, поп замахњује онијем бременом књига и циља га право у чело, жутељави момак омјера и онијем крстом да га звекне, а жена хоће ноктима да га изгребе. Он измицаше натрашке, пут нугла од дворане.
Па кад човјек тако далеко нешто назире, омјера вријеме а уза њ и надање му се протеже и чини му се да ће се оно оснажити како се даље одмакне.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку.