Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке. — Хоћемо ... или управо не знам ни ја. Тамо је све равница, нема планина. А што питаш ?
Задахну га дим од барута... А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв... — Братићу!... Браћо!... Помоћ!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Хтеде потрчати очајном детету, али је задржаше. — Стој. Не ваља се враћати! Поднеше јој помодрело, обезнањено, онакажено тугом дете. Ах, превелика своја срећа не допушта човеку да разуме туђ бол... Повраћено дете крете очима око себе...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. — Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. Људи наставише да исказују један другом