Употреба речи онако у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Вода је расла. И већ прштаху греде на трошној згради коју су немилостиви вали онако бесно лупали... Али се син природе већ извукао из колибице и широким прсима цепаше хладну воду, презирући рику

До старице смештено беше још неколико болесника. И они говорише у своме заносу и разлагаху мисли нејасне онако као што долазе човеку у сновима, а израз лица беше им страшан, реч ужасна. — Мајку ми доведите!

Ја се не сећам њезиних израза, али израза лица њенога никад не могу заборавити: побледела би као лист хартије и онако тек полугласно говорила би за себе: „Проклети!

а свој рођени пород бацају у блато. Кад је ступио у собу, није ни погледао у оца, није се ни машио за шешир, него онако хладно, свирепо рече, пишући нешто по хартији: „Ви буђете спат’ мирно!... Ферштандн?..

По баштама си виђао понегде зелен ластар од винове лозе. Дође човек, откине га и онако лакомо — рекао би: суманут је — прогута га с лишћем заједно. После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети.

Склопила је наново очи и ћуташе као обично. Чича Марко је дуго посматраше, пун туге и саучешћа, па онда, онако полугласно, као да сâм за себе говори, рече: „Тешко да ће жива осванути!“ И он се није преварио.

Али просјаку још није уделио... Он је очитао неку молитву, журећи се да што пре изиђе из куће, брзо, онако отприлике као кад човек има посла, а мора на улици да се с неким здрави. Однесмо мртваца...

нас у Банату; видела сам трговце, мајсторе, па и просте људе где се смеју, па сам и сама била мало храбрија, те сам, онако уморна, лако и мирно ноћ провела. 1874.

— Не дирај је, — рече, — ова је планина њена кућа. После тога се ућута и тек онако, као кроза сан, шапутао је за себе: — Али што баш тако да се деси да нам прво корњача пређе пут?... То није добра коб!

Затим је притегао своје тканице, а за појас је угодио своје сребрњаке онако као што их Шумадинци носе. Алеви вес је мало накривио, а дуга свилена кићанка бије га по рамену.

Живко оседла и мога и свога коња, вежемо их, онако оседлане, за једно дрво украј пута који води преко Честобродице, али странпутицом, право у доњу Мутницу.

и дочекала; а кад јој је Живко рекао да јој је довео и снаху, она слеже раменима, али ми ништа није пребацила, него онако тихо оним старачким гласом рече: „Лепо, лепо, децо, кад се ви заволесте и једно другом омилесте.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

је и тужимо се, а у исто време толико не желимо него да нас други варају, пак ко нам је вешт и ко нас лепо уме варати онако баш како ми желимо преварени бити, то је наш човек!

Дође време на војску поћи. Падне коњ убијен; види га магарац гди лежи сав у крви. „О, о”, — рекне — „зато ли тебе онако господски храњаху! Ја сам се дакле у добри час родио, а не ти!

Кад ми коминџија чисти комин ујутру и у њему пева, радо га слушам и видим онако црна и чађава, и драговољно дам му на напитак, размишљавајући да је он весма потребан у општеству.

“ Кад, ето ти смрт стане пред њега, онако ружна као што је пишу, па га пита што |је зове. „Та ништа,” — одговори сиромах старац, уплашен, — „да ниси дошла,

дође на посјештеније старац Вуја из Ирига, пак уза сваку реч: „Моли се богу, господине”, док се оном досади, пак онако болестан стане викати: „Та прођи ме се, старче Вујо, ако бога знаш! Та богу се молим, нећу се теби молити!

Није доста: рече тако ови, а онако они. Томе никада нема ни краја ни конца. Рекао је ко је што знао и мислио, ”Колико глава толико капа”; но разуман

Безбедство и мир начал|на су и највећа у општеству добра, а в прочем: како себи ко простре, онако ће и лежати; како сеје, тако ће и жети.

” Онај што пролази онуда, је ли то архимандрит манастира Н? Зар не знаш? Он је сад епископ Н-ски ... Пак зар зато он онако главу диже и окреће као Креуза на театру? О, гордости!

Каже, и он то чита, али му то ништа не помаже, јер је он онако у детињству мислио; а од тога све зависи како ко мисли у својем детињству.

Грил: Ћути ти! Моја је памет сад боља него твоја, јер ја волим онде живити и онако како је мени боље. Видиш ли ти ово блато што теби смрди и на које се ти гадиш, ово мени мирише као миро и ружица, и

У време простоте и варварства, како ко може и хоће онако и живи, док умре пак се степе и нестане га: а сад је већ време дошло да се имена и памет оних који што значе у

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Мој сирома попа, Бог да му душу прости, како је он сам учио, онако је и мени показивао. Јер у оно време у Србији нигде ни гласа ни трага од школа није било, но сваки ђак, који је желио

Зато, мудро се владај и оно што ти се сада учини да није онако као што старији људи говоре, а ти немој одма да се плећеш у свађу, него причекај док дођеш у године ови̓ људи, па тек

а ти немој одма да се плећеш у свађу, него причекај док дођеш у године ови̓ људи, па тек ако и онда видиш да није онако, а ти кажи.

своје куће да каже: „Ко год пође цркви, било мушко, било женско, да слуша попове, и како и где попови заповеде, онде и онако сваки да стоји.

— Тако ти ми, не седивши нимало код везира, изиђемо и сви рекнемо уз пут идући: ,Богме, брате, онако је, везир погоди̓. Одемо на конаке онако уморни од дугог стајања.

Одемо на конаке онако уморни од дугог стајања.” „Пред вече скупе се сви кнезови у Шундин хан, где сам ја (Алекса) био на конаку, и нађемо

Сад само док устанем па узмем угарак с ватре и дунем у стреју, па ће и твоја кућа онако горети, а ти иди дахијама!” — На то Веса рекне: „Брате, ја хоћу, но не знам нашто ће то изаћи”.

Ако ти њима политично пишеш, и они ће теби политично одговорити, пак нећеш знати где си. Већ ти напиши онако како си мени казивао, и дај мени ја ћу им послати”. Ништа то; ја не смем да се усудим.

Ја онако радостан пређем на чардак бољевачки. Дође лајтнант и поп Јаков, парох бољевачки, са кочијама; ја се поче̓ хвалити и каз

Сад лајтнант рече: „Та ви међер имате доста и добре војске, кад ви можете на три места победити уједанпут онако силне Турке, као што и̓ ми познајемо какви су”.

— Рекоше од турске стране два му̓асила (то су од царства и финансије): „Шта је било, било; неће аге одсад онако чинити, и они се кају”. — На то Катић турски рекне: „Баш и неће!

нађе се у чуду, једно се боји да Јанко њи̓ кога не додирне, те би морали сви у контроманац ићи, а већма се боји да онако љутит Јанко не заметне с Турцима кавгу, и све једнако виче: „Полако Јанко, полако Јанко!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби! Нико се није од арама спомогао. Ама што се надуо онако од тешка јордама? Где год дође, све ти се он размеће, све се хвали, у свачем се гради најпаметнији.

Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки! Него што се онако матор помамио, те не да никаком чељадету с миром проћи?

Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак, превије као пругло чак до земље. Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па

— Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. Утом се отворише врата и уђе газда Рака. Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу.

Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде. Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче: — Нуто, нуто, пораниле цуре! Оне ћуте, скретоше с путање и прођоше.

Штрангови једни! — Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину.

— Коју? — упита учитељ испрсивши се. — Знаш, хвала богу, коју! Што бијеш онако ђаке? Прођох данас онуда, а оно врисак, врисак — рекох, нико не оста жив! — Треба ошинути обешењаке.

— Ја, кад идемо у цркву. — Други пут идете боси? — Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта. — А не бојите се змија кад идете боси? — Јок, не бојимо се!

угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом... То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...

Ишли су људи, као на чудо те гледали... После, вели, нестаде их. Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао... — А јеси ли их ти видео? — упита Радан.

Ех, господине, зар ја то да заборавем! — Само штета што је онај лола окрњи... — Баш штета, господине. Онако велика глава... Нисам је веће видео... Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...

Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете. Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа Твој велики поштовалац ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ Праштајте, свете сени, што вам кости

Хвала вам, и... праштајте!... А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што

- одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. — Дај да ијем! — Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе.

Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се. И Крушка њега није волео. Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. — Куд си пошао? — упита га.

— Куд си пошао? — упита га. — У шуму честити ефендија. Крушка га гледаше онако понурена. — А је л’, Маринко? — Чујем, ефендија. — Шта је ово од овијех ђаура?...

Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. — Е, мој Машо, мој драги брате!... Нијесам ја за ова посла.

И шта га се тиче Станко!... И ко је тај Станко?... Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!... И ускипе му бујна млађана крв... — Није девер!

— рикну он. — Није девер него погани џелат!... То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!... Да си највећа сила, мени ниси ништа!.... Ја ћу те срушити... смождити!...

Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... Наскоро дође к себи. Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...

Хајдете, браћо!... И сви се кренуше кући његовој... 9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали... И самом Ивану беше врло тешко. Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај...

Он ми је све!... Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!... И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!... И ја да не плачем!... Та искапаћу оба ока моја!...

Он ми је све!... Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!... И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!... И ја да не плачем!... Та искапаћу оба ока моја!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ноћ је била студена и тужна. Мефисто сеђаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом, у сате њихове пропасти.

И није могао да позна те сунчане обале родног краја. Болно, он затвори очи и погледа у себе. И гле, тамо он виде све онако као што је било некад; непрегледне обале са дрвећем и сенкама, које су ишле до краја света; и бледе статуе у којима је

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори

— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се. Видим прсте! — Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. — Видим онако, плави се! — Па колико има прстију?

Онај, онако... Знате... да.. дакако! — Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље!

о томе нема сумње. — О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!

о томе нема сумње. — О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све! И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!

Није то да рекнеш да је он, не дај боже, као што има људи, па хоће да удари и тако што, него онако некако: увек хладан, осорљив, гори од туђина, па то ти је!

Еј, како ми је онда лако било! Како сам се осећао блажен, као окупан! Ама што ми сад не може више да буде онако? Истом што мати прекрсти врата од велике собе, а унутра се диже жагор.

То јест, знам: јер кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио: моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не куха се ни ручак: пролазе на прстима покрај велике собе

мати и сестра седе с рукама у крилу; не куха се ни ручак: пролазе на прстима покрај велике собе и само отхукују — исто онако као кад ми је стриц умро, Ђокица у авлији везао мачки ђезву за реп, па се увесељава њеном трком.

Момци шију гуњеве у својој одаји, а Стојан се извалио у сено па хрче као да је по ноћи. Мој отац још исто онако седи, не миче се. Затегло му се ћурче преко широких леђа, а око појаса се размиче од дубока даха.

беличасте зраке, као да је отуд са запада помолио неко грдну шаку са раширеним и нагоре окренутим прстима — управо онако како то праве добри и рђави молери: Сава, која је била тако опала да је се готово на сваком месту могла газити, сањиво

А она: ђем на зуб, па овако! Па како је летела, онако у авлију! А кола закаче; па стражњи точкови остану пред капијом, а мајстор у капију, а сандук њега по глави, а предњи

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.

« а он им вели: »Идем да окопам ку’руз!« А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује, онако кривовратаст. Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: »Дај Совру — вели

Све се око њега за столом мења, једино он седи непроменљив. Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто. Сете га се и нађу га тек онда кад га жена потражи: »А ди се то део мој човек?

Овај несретни надимак, на који се поп Спира онако исто тужио као и поп Ћира на свој, добио је он одавно. Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница (а то

— Та, ја сам се и сетио, али не знам ’оће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме

Па тако и урадише. И поп Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро! Није шала, владика; онако строг човек!

Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом да није баш испало онако као што се желело, и молбом да искрено и беспристрасно оцене како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и

— Па пре сте опцигивали четир? — Тхе, пре онако, а од неког времена овако. Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп Ћира. — А што га не дате да се оправи?

веровати и сановнике куповати и читати, иако учевни људи не верују у снове и вичу на сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и сановник јој прорекао. У селу нема ни данас богзна каквих промена.

За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пóшу

путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пóшу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.

Шта је и какве је све те било у авлији! Прави Нојев ковчег! Било гусака угојених тако да, кад их поп Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста; па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћýрак, зодовољство комшијске

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Николу. А то је онда кад почну прве трешње да зру, и кад земља онако већ увелико зелена, почне да дише новим, летњим животом.

најважнија јер за њу веле: да се онда мртви, целе зиме до тада затворени горе, на небу, пуштају тада с неба те да онако жељни, гладни, сиђу у своје гробове и ишчекују да им тога дана њихови живи, дођу на гроб, препоју их, окаде, заките

који су већ и по неколико пута прекопавани, њима се само тада, на задушници, износи и раздаје, јер веле: они, онако стари, одавна умрли, већ и не једу. Доста је њима после само помен и молитва.

И гледајући на гробље, слушајући појање из цркве, чак се неки од њих и крсте. Суманути већ не. Они, онако полунаги, као бежећи испред нечега, грче се унезверено и уплашено гледајући на гробље, плач, упаљене свеће: А опет

Увек би по неки нов надошао. Нико не би знао одакле је, који, тек би почео да се виђа међу остале и вуче се онако као други, ту око клисарнице, реке, гробља. А опет нико од њих у само гробље, међ гробове, није као смео да уђе.

И онако прљав, балав, осушених ногу, руку, а здепаст, све прља око себе где год прође. Али он је увек обилазио гробове и чисто

бошчалуке, и друго што треба. Попу дошло још више неугодно слушајући оно: црква, кум а гледајући је онако искрпљену, с торбом. Зато да би угушио смех он јој руком одобрио и отпустио је.

“ А овамо, зима све јача. Љуба, истина, није се тужио, али сав, онако гô, у кошуљи, најежен од зиме и, као у инат, само је још више лежао и по некога распитивао за какво село.

Само пошто се наједе, раскречи се посред колибе да онако го, слободан, лежи, спава. Колико пута доносила му одело. Чак и цело, нигде не закрпљено.

— Шта би, море, са твојом Назом? — упитах га. — Која Наза? — поче он натмурено да мумла и да се скупља онако гô под оном својом поњавом и кошуљом. — Па твоја жена. — А! — поче он као да се досећује — умре она.

Још откада је умрла. — Како? где је умрла? Он једва окрену главу да ме погледа. И, исто онако напућено, пркосно, гледаше ме као да ме испитиваше. И после дугог гледања као да се реши да ми одговори. — Умре.

Једва би ишао и вукао се, ма да је у том нагомиланом, већином новом, пустињском, оделу, а још онако крупан и кошчат, изгледао доста и леп.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Оставите, дакле, то за овај ма' на страну. Дед'те чашу бермета! — Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити. Опростите што сам вам досађивао. — Боже сачувај! Ви сте ми мили, останите још. — Не могу, опростите.

— Већ горе не може бити; не би' дао за њега ни моју слушкињу. — Хвала ти што си ме освестио; сад ћу ја њему онако лепим, политичким начином отказати. Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.

Је л’ добро? — Јесте. — Ми ћемо, дакле, на том остати — Ја ћу и онако скоро овде пролазити; имам нешто у околини куповати. — Е, баш добро. — Сад се препоручујемо. — Драго нам је било.

— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби. — Можете, ал’ како ћете почети? — По обичају. Казаћу: Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео

— Па кад ће то бити? — Само мало стрпљења имајте. Он ће доћи до осам дана, па за то кратко време и онако не можемо одма’ целу ствар свршити. — Дакле, да радимо? — Да почекамо до пролећа.

— Дакле, хајд’мо, чика-Гавро! — Хајд’мо! — Али рад сам да нико не зна куда идемо. Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна? — Још ни то не знаш! Инкогнито! — Да, инкогнито!

Паулина свира, а Љуби је мука. Волео би се онако с њом разговарати. Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.

— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко. Зажелео сам се видети је. Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је

Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле. Госпођа Макра гледа га па се подмукло

Видим ја! — Остави ти то мени, стари сам ја врабац! Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало? — Онако — како да вам кажем — упола сте били. — Ал’ сам се паметно разговарао? — Смешно; али нисте џандрљиви били.

Чекмеџијић, истина, није смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајле Јулке охладнео те се опет за другу справљао.

— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта. Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити. — А засад не даје ништа?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Па исто онако као што се, после таквог потреса, ни појма нема о ономе што ће да наступи, а ипак се нешто претреса, објашњава и

Идите кућама и спремите се, рата мора бити! Само се њему чинило да он то не би казао онако обично, него би некако грозно заурлао снагом оне вере коју је осетио чим је вест о улти— матуму сазнао после подне на

са оном дрхтавом и страсном нежношћу која мути ум, стезала мишицу свога мужа и пркосно тврдила да ће бити само оно и онако како она буде хтела. Кад се Јуришић растао од њих упути се право Министарству Спољних Послова.

Али он неће ни да чује, јер је такав, неприступачан и неповерљив и то не зато што има некаквог искуства, него онако инстинктивно и што је чудан човек, који се, кад од некога пали цигарету, окреће лево и десно и звера на све стране,

нека мала божанства, он је осећао како страшно прља лепоту оних рâнâ мушки стечених и како би сав онај срам што му је онако упљувао душу могао да уклони само тако, ако би јавно, ту пред свима, просто и поштено признао све што је урадио те би

И кад рана стане да зарашћује он је, кријући, полије мало сирћетом те она онако нагризена и разједена увек остаје свежа и отворена и чак горе с њом стоји него у почетку.

Друго, приватно писмо, било је од Јуришића, где му он, онако по његовски, брутално и без околишења јавља: да га неки војници — очевици из пешадије гадно оптужују, да се истрага

Понекад, онако устајалог и непомичног, обузимао би га неки свеж, силан и окрепљујући талас воље за кретањем и баш оним истим радом и

Раздрљен, са оним чупавим грудима, бос и разбарушен, онако напрегнут и погурен, имао је пуно зверског. Наједанпут, тамо на улици, зачуо се неки жагор и нешто као сабља некако

Пођем кроз варош, а оно саме патроле, нигде живе душе онако. Па већ можете замислити шта сам све препатила. Увек сам уживала добар глас, и сад ево она несретница да ме укаља.

оне грозне жеђи, и понудила ми своје пиће То је случај да сам њу срео могао сам срести другу И пред том другом, онако исто, отворити своја жедна уста да приме њезин напитак.

А воз очајно споро одмиче, и све оно у купеу зноји се и стоји онако у оној запари и оном положају ужасно истом, па га онај поглед искрпљене девојке кроз прозор и преко њега просто пали

Африка

Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у

Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила. Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе.

Добро сте рекли да сам сад ,белац међ црнцима', али не онако како ви мислите. Ја сам увек још човек међ људима. Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.

сâм зидао, својим рукама највише, грађевине усред најпустијих, најдивљијих крајева, и које нисам успевао да начиним онако огромним какве су начинили моји преци у Нормандији. Велику, величанствену кућу, унети у њу прави клавир.

Сада када су постеље биле развијене, и он сам већ у пижами, Н. му је наредио да се скине и онако наг, мршав, бедан, уђе у испражњену ђакуљицу.

Већ неколико дана да се ја јутром више не осећам онако оран као првих дана у Африци. Тек пред подне престајем бити грозничав, горак и нерасположен.

Ускоро, ови дечаци неће бити онако весели; многи се од њих више никада неће вратити у своје племе. Иза краљеве постеље од бамбуса, под стрејом сасвим

на начин како се представља да су се огртали апостоли; њина боса стопала су обувена у онакве сандале, а руке су онако исто уске и бескрвне. Свој врели и тамни поглед они не дижу никако са земље.

Кад изиђем из манастира, сви просјаци у прашини, сви дроњави Мароканци које сретам, изгледају ми онако исто лудаци као што су ови.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Лос је три цванцики? МИШИЋ: Јест. ЈАЊА: О, скупо, врло скупо, много новац! МИШИЋ: Та ви можете и онако усрећити вашу господични. Но ја се задржавам, а морам јошт даље ићи. Знате ли зашто сам код вас дошао? ЈАЊА: Кад чуим.

! ЈАЊА: Зашто не, господин нотариус, човек кој има трговашко дух у себе! МИШИЋ: Добро, забога, али онако стар. ЈАЊА: Што му фали, не иди у кафана. МИШИЋ: И то није највећа добродетељ у кафану не ићи. ЈАЊА: Не игра биљар.

МИШИЋ: Колико ми треба, толико могу заслужити. ЈАЊА: Ама, оћите леп штафирунг и латура. МИШИЋ: Онако као што кир Јања може учинити. ЈАЊА: Ама, ма тон теон, не можи кир Јању ништа!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он се био навикао да заспи на њој и Ана је морала да га, онако тешког, сваљује са себе, као неки камен. Његова жена, Ана, имала је сад своје друго дете и бојала се да јој Ђурђе, у

Његова жена, Ана, имала је сад своје друго дете и бојала се да јој Ђурђе, у сну, онако дебео, дете не пригуши. Терала га је из кревета, а он би се онда, јадан, свио око њених ногу.

Велико, залазеће, Сунце, као да још црвени изнад брда и Дунава, из даљине, а она стоји и сад онако како је виде. С црном лепезом у рукама, у плавој кринолини.

Трифун је, као и Павле, био, страстан коцкар, а у последње време губио је много, на фараону. Онако висок, погурен, погурен се враћао и са картања. Ћерка капамаџије Гроздина, то, није праштала.

Истерали су га напоље, уз псовке. Међутим, доцније, Павле је ипак успео да пређе, носећи, онако одрпан, неке бачве, неких турских трговаца, у велике чамце.

А обе су хоћке, хоћке, молићу лепо. Тако се ето десило да је Исакович пошао у Беч, Бестушеву, онако, како није ни сањао.

Неки чудан осмех, који није био онако ведар, као у Варваре, није јој силазио, онда, са лица. Над својим дугуљастим лепим лицем, Божичка је имала густу,

Она је том свећенику шокачком рекла да би са човеком кога би заволела, искрено, лудо, онако, како само жене умеју, отишла на крај света, и невенчано, да му чисти чизму свако јутро.

Први пар је био домаћин, са домаћицом, па је домаћица стегла, црвену, лопту, под браду, а Валдензер је отимао. Онако матори, тетурали су се по трпезарији, а личили на медведа и метлу. Заценили су се од смеха.

Стрнџали су се прошле ноћи, наиграли, али све се то десило онако, уз пут, и све је то завршено, кад су се растали. Тако бар Исакович помисли, у Швехату.

Све је ишло као намазано, онако како су са Трандафиловичем, у Будиму, удешавали, и предвидели. Цхаисе де посте – аустријска, пошла је са Исаковичем,

А деда Теодор? Е, деда Теодор, кад са вама уђе у Црну Бару, натрапа, несретник, на неке кошнице, па кад их угледа, онако изгладнео, извади једну, па узе саће са медом.

Теодосије - ЖИТИЈА

А пошто је Бог хтео да се догоди онако како желе родитељи твоји и велможе ваше и браћа твоја, ко сам ја да тако нешто и помислим!

И ово се неће сакрити од МНОгих, и неком борбом чудеса, макар и малима, покренyће их ка добродетељи. Овако или онако, тек — задржа се и не потече.

плачући и ридајући отиде међу друге људе који је нису познавали, те у девичанству и целомудрију, у посту и молитви, онако како је од брата научила, провођаше живот. И пошто тако добро у преданости угоди Богу, ка нему престави се.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Али, Јужни Словени нису прошли кроз онакав историјски развитак и нису културно онако израђен народ као нпр. Французи, Енглези и Италијани. Историјска метода не може код њих да дâ тако сигурне резултате.

иде дотле да могу пустити да пропадну велике тековине, кад то само од њих или највише од њих зависи; могу, дакле, онако тврдим сном заспати као Краљевић Марко и мора се чекати док се не пробуде.

Са ових је путања Црногорац могао изненада ишчезнути иза стене или у какву шкрапу. Карсни терен скрива човека исто онако као и густа шума, можда још и боље, и врло је погодан за четничко ратовање.

муслимани који немају своје земље већ обрађују беговску земљу, исто онако као и хришћански кметови. Има, најзад, у негдашњем новопазарском санџаку поисламљених Куча и Климената, досељених из

Учествовали су у националном покрету, који је захватио целокупну јужнословенску омладину. И школовани муслимани, онако исто као и јужнословенска омладина, нису се могли уздржати да не учествују у атентатима противу представника власти

У сваком случају ово је становништво, онако као и оно у Шумадији, Херцеговини и Црној Гори, једна од најснажнијих и најактивнијих група међу западним Јужним

Ипак, задруга и она топлина у односима између чланова задруге нису онако живи, а са тим долазе и друге разлике. Становништво централног типа није се онако развијало како су се од средњег

Становништво централног типа није се онако развијало како су се од средњег века до данас развијали други јужнословенски типови, нарочито динарски и панонски.

Турски утицаји у варошима су безбројни. И хришћанске су куће исто онако као и мухамеданске уопште унутра увучене и према улици зидовима од ћерпича или од камена ограђене.

„Работом“ су испуњени онако као што су Црногорци испуњени „вером Обилића“. Причање и зановетање без практичног циља по правилу је противно њиховој

Никад не уме своје психичке вредности онако потпуно да развије и онако снажно и пластички да изрази као динарски тип.

Никад не уме своје психичке вредности онако потпуно да развије и онако снажно и пластички да изрази као динарски тип.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Крушкотрес Кукурузовић погледа у окрњен мјесец и урликну: — Ајаој, готово је, појели су већ пола мјесеца! Бјежим! Онако неспретан и трунтав, он трком појури према планини, али како се био исувише захуктао, заустави се тек на другом крају

Грдио је своју куварицу Провалију што је дала неке пилеће кости псу Жући. — Зар ономе неваљалцу Жући да даднеш онако фине кошчице, ономе лопову Жући, који се од радости удебљао откад је нестало чича-Тришиног доброг мачка Тоше!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНА: Госпођа је сасвим као обично расположена. АНТА: Није онако ништа чула што би је узнемирило? АНА: Не, колико ја знам, ништа.

) Дакле, година дана робије и година дана губитка грађанске части. Може и више, али на једну годину можеш онако сигурно да рачунаш. АНТА: Ко то? СПАСОЈЕ: Па ти! АНТА: Зашто ја? СПАСОЈЕ: Па за кривоклетство.

Није он, знаш, сарадник кога листа или да има свој лист, па да га можеш лако наћи. СПАСОЈЕ: Него? АНТА: Он је онако, дође му као неки летећи новинар; он вели да је публициста. Пише, знаш, онако, испод руке.

СПАСОЈЕ: Него? АНТА: Он је онако, дође му као неки летећи новинар; он вели да је публициста. Пише, знаш, онако, испод руке. СПАСОЈЕ: Па такав нам и треба. Знаш ли му бар име? АНТА: Да, знам! Младен Ђаковић.

АНТА (тргне се): Опет ти! Па, мајку му, зар не можеш једанпут да се откачиш од те године! СПАСОЈЕ: Ја то онако уз реч. АНТА: Немој ни уз реч, брате! ИВ АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ АГНИЈА (младалачки обучена и нашминкана, матора девојка.

СПАСОЈЕ: Кажите ви мени, кад смо већ овако у четири ока, би ли ви пристали да ми искрено и пријатељски разговарамо; онако отворено, лицем у лице? ПАВЛЕ: Зашто не? СПАСОЈЕ: Онда изволите сести. (Нуди га цигаретама.

СПАСОЈЕ: Па зар ни њега није прескочио? А ви, овај, шта сам оно хтео да кажем, па је л' то онако сасвим озбиљно, тужбе? МИЛЕ: Бога ми, мој шеф, кад је разгледао материјал, узвикнуо је: „Поклаћу их као пилиће!

МИЛЕ: Па вас! СПАСОЈЕ: Шта има он мене да коље и зашто, молим вас, баш мене да коље? МИЛЕ: Он то мисли онако фигурално. СПАСОЈЕ: Не волим ја те ствари ни фигурално. Уосталом, кажите ви мени, је л' он већ поднео те тужбе?

СПАСОЈЕ: Врло добро! Врло добро! Ви ћете их, дакле, преписивати! А и ви можете онако да отегнете преписивање, зар не? Нама је потребно да се та ствар мало отегне.

АНТА (долази, с прага): Ево ме! СПАСОЈЕ: Е, нађе ли? АНТА: Па нађо', дабоме! СПАСОЈЕ: Је л' онако кô што сам ти рекао? АНТА (даје му ковертић): Ево! СПАСОЈЕ (вади из ковертића неку фотографију): Јесте, сасвим добро!

000 динара, могао би за тај новац да купиш акције... АНТА: Не морам ја бити акционар. СПАСОЈЕ: Него? АНТА: Онако, неко намештење. Ја сам у овој држави једини незапослени пензионер, а не може се рећи да нисам способан.

СПАСОЈЕ: Тиче се једног крупног питања, и ваш је велики интерес да се то питање реши онако како ми желимо. ШВАРЦ: Али како ја могу остати без пасоша?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нисам знао шта да му кажем, иако би најпаметније било рећи да је књига пала тек онако. Он би то прогутао. Такви као он у стању су да прогутају и бодљикавију рибу, али мени се није дало да изигравам свеца.

који није стигао да види како у том граду једино градски делују црква и затвор пред којим један милиционар стоји тек онако: овдашњи лопови исувише су вешти да би себи дозволили летовање иза решетака.

Није нас пољубила, али зато нисмо скочили ни у воду. Стојећи на врховима прстију, онако као што понекад стоје балерине, она се загрцавала говорећи да смо лудаци, да је ово један сасвим шашав дан, али да би

неко постао вајар правећи само зечеве, а она одговори да није важно; она ће постати архитект, а то са зечевима је тек онако, човек ваљда има право да се бави нечим што није строго одређено. Сложих се с тим да има, иако сам знао да лаже.

Отац је, кад год би се споменуло Владино име, прошиштао нешто кроза зубе, али то је било тек онако: по спретности са женама он је сматрао да је Влада његова крв.

Био сам њено дете и бићу то док једно од нас двоје буде живо, и то је дивно. Ухватила ме је за косу и протресла, онако како је то знала да уради кад сам јој једва допирао до појаса.

из светлог сунчаног дана у замрачену кућу и ми смо видели један големи сто постављен за дванаест особа, отприлике, онако као што у позоришту видите стô постављен за банкет.

Она мала нема само добре ноге, знам. Како можеш да знаш? Како такви као ти то могу да знају? Онако како мушкарци знају. Шта мислиш је ли он мушкарац, Атамане? Пих!

- А брак, Рашида? Зар се ту двоје не заклињу на вечиту верност? - То је онако! - Како онако, Рашида? - Из навике и због деце. После, наравно, варају једно друго. Ми се нећемо никад венчати, Бодо!

- А брак, Рашида? Зар се ту двоје не заклињу на вечиту верност? - То је онако! - Како онако, Рашида? - Из навике и због деце. После, наравно, варају једно друго. Ми се нећемо никад венчати, Бодо!

Седећу нешто дуже ноћу и они ће васкрснути на хартији онако како ја будем хтео, или како они буду хтели. Једини Бог у свету без богова још је само писац.

Рекох му да бих за неког ко је у стању да онако поступа према Татјани и да није племић изјавио да је свиња. - То није ствар политичког уверења, верујте ми!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Боље да га је допола сликао онако као »Бüсте«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји —

Господар Софра мисли се. — Не браним. Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе. Милане!... Зовите Милана. Виче шегрта. Милан дође.

— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. — Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.

— А како ћемо сутра започети? — Сад ћу вам одма’ казати. Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. — Само нек испадне добро.

Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити. Чекаће се и онако дуже на ручак. Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор.

Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази. Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист. Узме календар и гледа где су успут вашари.

Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. — ’Оди овамо к мени ближе! Пера онако тромо дође ближе. Отац седи, а Пера стоји. Жут, неиспаван, очи упале.

Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње

Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо. И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити. Седне па пише писмо: „Љубезни оче!

Ту је и дан бала. Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен. Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију.

Сад Кречар, господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно. Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон. Предводи Шамика.

Полачек мало мисли се, па онда прослови: — Опростите, господине, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити. Мени је мило.

Црњански, Милош - Сеобе 1

И тек што је, онако тргнут из сна, полубудан, покушавао да се, у мраку, ослободи неких чаршава у које се био заплео, и да се извуче испод

При слабој светлости жишка сад, он је виде, онако збуњену од сна, и схвати да ће овог јутра, при поласку, са њом бити најтеже.

Бос, на хладној, влажној земљи, заогрнут, онако како се дигао са постеље, са великим, црним клобуком сребрних шара и кићанки, што га беше турио на главу при првом

Смркавало се над њима и ту, под стрмим, старим стазама Печуја, испод запуштеног гробља, на утрини, исто онако брзо као и код куће, у оном сивом, магловитом вечеру, што као киша пада у баруштине, али је овде пролетње вече

Све се то свршило за неколико тренутака и фелчер га је онако онесвеслог прао и везивао, не могавши да му нађе ни нос, ни уста, ни очи, ни уши.

О, ако му сад брат погине у рату – помисли и згрози се, па му дође да се прекрсти. Није више ишла онако помамно, само је радо, висока, права, пред њим стајала. Тешка и красна, не знајући можда да он дрхти.

Да јој је дошао муж, она би му била рекла зашто је то учинила. Рекла би му била да је то учинила зато што је онако осрамоти пред светом, при растанку, не опростив се у реду од ње.

скоро две године, понашао према њој као туђ човек, учтиво, љубећи је нежно и пажљиво као да ће да је разбије и скрха, онако високу, лепу и слабу.

Из рата се био вратио угојен и ћудљив. Нису више ишли на игранке у тврђаву, нити је више онако често јахао са њом. Читаво једно село беше населио, под градом Варадином, са оцем, и цело пролеће ходао је бос, по

Са упорним ћутањем веровала је да ће је лекари спасти и да ће се опоравити. Наслутивши да више неће бити онако лепа и да ће јој, усред тела, остати та ужасна, отворена рана.

Није више био брижан, јер је био пресвиснуо од беса и очајања. Не само зато што су га у Печују онако вређали и мучили, већ и зато што му нису дали за потполковника, чему се, овако матор, свакако надао и што му беше, још

Исакович, сломивши их сасвим, пуштао им је сад; пред смрт, помало на вољу. Страже ноћу нису више биле онако строге, па и кад би зором понеки изостао, прошао би са неколико батина.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

куд и њен момак пролази, направи од смећа на три мјеста три крста говорећи: Како се год ово смеће мело и смело, онако се и Н. Н. мео и смео, доклен мене не узео’...

У Црној Гори „када је жена бређа, ваља питати дијете шта ће родити, пак ако оно рече дјетића или дјевојку, то онако ваља и да буде.

Пошто се верује у то да ће онако како је неком на рођењу, тако исто бити и целог живота, велика пажња се посвећивала управо томе да се разним

је дијете родила, сједе — узевши јаје и жлицу — с једне стране, а дијете преметне с друге стране кућнога прага; па га, онако про прага, стане дојити.

дијете не може одмах (на вријеме) да проговори, онда жене закухају колачић чекалом, па му даду те изједе (да би почело онако брзо говорити као што чекало одскаче од камена и звечи).

и момчад из куће, те је изломе дјетету више главе: како које одломи комад, а оно бјежи оданде (да би и оно дијете онако трчало.“33 У Власеници, у Зворнику, при томе, они што ломе погачу кажу детету: „Живило!

(Влајинац, М., 1975, с. 198) — Као ови орах тврд, онако ти тврдо сјеме и под њиме здраво племе. Да Бог да ти вазда овце блејале, козе вречале, волови рикали, пчеле ројиле, а

Ево неких од тих пословица и изрека: „Птица је створена за лет, а човек за рад“; „Како радиш онако ћеш и проћи“; „Виноград не иште молитве него мотике“; „Раноранилац и доцнолегалац кућу тече“; „Ко у лето не ради, у

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Видео сам их у филму »Рат и мир« (америчка верзија); без везе, одмах сам знао да га не воли, да је са њим само онако.

у биоскопу »Балкан« поред велике пећи »бубњаре«, која се ложила пилотином, и нисам ни приметио да ми се капут запалио. Онако без капута, разболех се од упале плућа и једва сам извукао живу главу, јер смо били у завади са околним народима па

Рашчлањивали смо све што бисмо стигли, ништа не предузимајући да се извучемо положаја. Мора да смо били смешни, онако занесени, свако са веома високим мишљењем о себи, без иједног доказа да смо изузетни, без чега вам свет не верује на

Он, неспретњаковић — ништа! Ни прстом да макне! Ни да се покаже. Ама баш ништа! Онако јадан и несрећан, погасио и оне две-три бедне светлеће рекламе на Теразијама, и то баш сада кад су успели момци стигли

покушам да је склоним ногом у страну само да је успели момци не примете, али они је ипак примете и само се смешкају. Онако, као кроз изврнут двоглед, наопачке. Вратимо се тако до њихових кола, кад тамо украли брисаче! Још и то.

Повучен у најдубљу сенку »Хунгарије«, предвиђао сам како ће се даље одвијати ствари. Сада је време да га погледа онако. Погледала га је. Сада је време да се пољубе. Пољубили су се.

бекство из лонца глатких зидова — све то и још много других ствари пролетеше кроз главу сиротог Бел Амија, док је онако распет висио између неба и паркета читаву једну вечност, а можда и дуже од тога, све док му се прсти сами од себе не

Претрчавали смо тај комад поља са срцем у грлу и хватали их онако копрцаве за стражње ноге, а затим затварали у кавезе на којима је било исписано име неког француског ловишта.

се претвара у невероватан коктел, испуњен до последњег места барменовом фамилијом — све самим В-ићима, који су стизали онако прашњави и закрпљени право са салаша окружених багремовима и дудовима.

Богами, морали су добро да се потруде па да он постане власник онако усправног држања, помало залеђеног осмеха који непрестано лебди изнад туђих глава — он, кога смо вукли са собом док је

Ни када зажмурим, тетрапак ми не личи на краву. Фарови аутомобила из моје улице не умеју ни изблиза да ме погледају онако као кравље очи. Свеједно што их милујем, они не умеју, па не умеју!

– Дај да ударим једном! — моли Рале, озбиљан човек, судија, и опали свом снагом клис, па га још једанпут захвати онако у лету са стране, клик-клак-клук! — и клис одлети чак преко улице, у Бајчетића двориште. – Шта је, бре?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Конте Пијеро започе: — Чусте ли безобразника? Корпо де дио, да се једна солдатина смије понашати онако према мене, а и према вас!? То није хвала!

У толико наиђе десетак доњокрајаца, да-ти, с каквом давијом, па кад га видјеше онако у мислима, застадоше и почеше нагађати: о чему ли премишља? Један рече: „Он сад дознаје што ради бог!

— пита Јанко дирнут. — Зато што си велики кућић и много учеван — каже владика. — А и онако, мио си ми! А и ја сам од добре куће...

“ Кад зеца неста испред очију, залелека Ћеклић: „Леле мене данас и довијека, какву мазгу изгубих! Кад оно недоношче онако трчи, а да какво би било послије!?“... Сви ударише у смијех. — А за око причај! — рекоше.

— пита владика. — Што и сердар! Немам што друго! — Казуј, Марко, сву истину, све како је било, јер ти и онако не може ништа помоћи.

— А владика хоће ли допустити четовање? — запита Јанко запита онако, не мислећи, али се одмах сјети да је рекао бесмислицу!

Јанку, ненавиклу ходити у опанцима, бриђаху табани, а онако сустала, неиспавана за много ноћи, ухвати тврд сан, те се пробуди пошто сунце грану. Домаћица је мијесила.

Кад сунце стиже до пола неба, један се пробуди, сједе и, онако траповијесан, погледа по дружини, па на небо, па се прекрсти и устаде. Бјеше Марко Јокашев.

Затијем окупаше Крцуна, домаћица даде чисту кошуљу, те га наредише. Онда њих шесторица, онако мртви уморни, полијегаше.

— викну кнез... — И то баш данас, на весели дан! А, црн му образ довијека! — Заправо, рече да је то само онако наговјештај, да не би дјевојку другом обећали!

— Не знам ни сâм куд сам се врзао! — одговори кнез на питања, пошто сједе. — Изнајприје сам онако ходао, па се сјетих да ми треба згодно дрво за процијеп. Хајде све даље, све даље, аја! нигдје дрвета за процијеп!

Занаго, једва би чекала да од нас побјегне, јер је и онако мало радости имала у нашем дому. Па да ти право кажем и сада ме срце боли кад о њој мислим, јер нијесу то године кад

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Што год заповедате, све ће бити. ПРОВОДАЏИЈА: Хе, хе, хе, и право је, каква је лепа прилика, то јест. Онако једног печеног ћурка с целером, то јест, а пријатељу, шта велиш?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

њој бити благонаклони, а да, притом, мислимо како права књижевност почиње касније, друкчије, на вишем нивоу, отприлике онако као што и истински живот почиње тек кад детињство прође.

” То што аутор сугерише као објашњење Русоовог случаја вреди, овако или онако, и за преображаје озбиљних писаца у дечје.

Да дечја склоност ка читању поезије уопште није онако развијена како то одрасли желе и замишљају; ту потребу управо и подстичу одрасли, вршећи разнолике притиске и

Деца не уживају у својој наивности, поготово не онако чежњиво као одрасли посматрачи наивних манифестација у говору, мишљењу и поступцима; тежећи озбиљности, она сопствену

„Дечја психа“ само је посебан случај дечјег уопште. Продори у дечју психу не морају да одушеве најмлађе читаоце онако како усхићују одрасле .

Ја само мислим да би дечји песници, од Керола и Змаја до данас, писали песме које пишу и онако како их пишу, и кад их деца уопште не би читала.

нешто заиста моје; састав који ми је приписан налазио се покрај мога, непотписан, па ми је, због суседовања, придодат. Онако безбојног, могли су га сваком пришити...

Изиђох из Библиотеке онако како сам у њу ушао, на врховима прстију. Дознавши да сам књижевник, васпитачице и учитељице моје деце у Поатјеу

Грађу за ту врсту својих песама песник је често узимао из животињског света: невино, нагонско понашање животиња, онако како га види наивна имагинација, поседује несумњиву поетску снагу.

да их ослушне, да им се врати; наивност се сусрела са окорелим безнађем: Окамењен и нијем, дечак је остао сједећи онако како га је старац гурнуо. Нит је смогао снаге да скочи и побјегне, нит је могао да плаче.

Све је знао честити старац, и све на свијету било је онако како је души добро. (Прича о великом чобанину) Ко задовољи истину душе, и дечју потребу за чудесним, прозрео је

непосредно одговоран за све што се у свету дешава, даје књига сагрешења замршена а поглавља испретурана, та идеја онако помамно разрађивана код Ф. М. Достојевског, доживела је свој лирски одјек и у далекој босанској забити.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: Управо, што Србљи имају рђавога, то су примили од Маџара. ШЕРБУЛИЋ: Зацело. ГАВРИЛОВИЋ: Па зашто сте њи онако фалили, а наш народ кудили? ШЕРБУЛИЋ: То је друго, још нису прешли Сервијанци.

НАНЧИКА. Они су мало дрвенасти. МИЛЧИКА: Гледала сам како вам је чисто мило било гди с вама онако учтиво говори. НАНЧИКА: Зар ти ниси имала друга посла него у мене да гледиш?

ШЕРБУЛИЋ: Па оћете ли се ви одрећи? СМРДИЋ: Као да ту треба много сумње. ГАВРИЛОВИЋ: Ја ћу онако поступити као што чине родољупци. Ваљда ћи и ја доћи у число њихово. ШЕРБУЛИЋ: Никад ни довека.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И зато он ствари представља не онакве какве јесу, но онако како њему треба. Он је лаком на новац, нема обзира и љубави за истину, себе назива митрополитом, што никада није био,

Али пуна и права влада његова започиње после смрти царице матере, од 1780. Јака духа и воље, одлучан да буде онако како он мисли да треба да буде, он је ставио себи у задатак да препороди стару и зачмалу Аустрију, да је ослободи

народ има, почео је он радити на народном и живом језику, одбацивши мртви туђински и скрпљени црквени језик, исто онако као што је енергично потиснуо и црквене идеје.

о свему мисле, да о свему слободно расуђују и да цео свој и унутрашњи и спољашњи, и појединачни и народни, живот удесе онако како је најпаметније и најкорисније.

елементом, нарочито својим митолошким речником, он већ предсказује поезију Лукијана Мушицког, који га је ценио, исто онако као и Јован Ст. Поповић. 1847. Јован Суботић га је назвао »отцем србског ученог стихотворства«.

Почео је популарном побожном поезијом, опевањем у стихове црквених легенди, онако као што је пре њега писао Вићентије Ракић.

Он схвата књижевност исто онако утилитарно како су је схватали филозофски писци XВИИИ века: »Романи бо, сатире и басне јесу таква сочиненија којима су

Дело је писано доста добрим језиком, »онако као што у повседневном разговору«. Ово је била прва српска историја написана на народном језику и намењена народу, и

Поповић дао право позоришно дело и положио темељ српској драми и комедији. Његово основно схватање позоришта је исто онако рационалистичко као код Доситеја Обрадовића, који је у комедији тражио »у игри и шали прекрасне и превисоке науке«,

остали само његови историјски драмати, драматизације историјских легенди и народних песама, он никако не би заузео онако високо место у српској књижевности какво данас има. КОМЕДИЈА.

Он је о позоришту мислио исто онако као она личност у једној његовој комедији која вели да је »театр школа где се људи уче«.

до 1850. год. »Стерија је одиста један, можда несвесни, наш последник Молијеров. Није обухватио онако широку галерију порока и слабости људских као Молијер (Стеријина је збирка типова мала), али је у нас створио комедију

Милићевић, Вук - Беспуће

И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом, запита, онако немарно, има ли је још много. — Нема. — Нема! — рече он више него жалосно. - Штета, штета! — мрмљаше он.

Послије се покаја. Биће узнемирен, Можда има још неко с њим кад је узео двије собе. Уосталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало тицати. Он ће опет да живи сам за себе. Извјесно, инжињер није био сам.

И журио се кући исто онако како је хитао у цркву, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на

Стари се досађиваше и излажаше увече у биртију. Гаврино буренце и онако је било на измаку. А у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше

раздијели у хиљаде и хиљаде тренутака, пуних натегнутог очекивања, горке зебње и слатке наде да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако напамет, нити тражим да ми верујете онако на браду.

првога дана Божића био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако напамет, нити тражим да ми верујете онако на браду.

А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему да му очита онако како он уме, онако његовски; понео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди: дан-дан!

А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему да му очита онако како он уме, онако његовски; понео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди: дан-дан! И тако се једанпут мре!

у »протоколу крешчајемих« празна остала, а у крштеници стајало за име оца: »невједом« — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто

остала, а у крштеници стајало за име оца: »невједом« — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.

Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се притисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра. А мати га гледа само, па ужива.

Увек је држао цигару тако да је онај запаљени крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе. С одаџијом је лепо живео.

« Затим следују примери, и похвале мртвом и утеха живим. Чим неко онако силнији, а ипак доброга стања, умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се

« А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга. Три пута је сведочио онако како је то партијски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало, и редовно је ишао у ону кафану коју је

Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се овајдио онако како се надао. Остао је једнако где је и био. И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници —

Ко ће сад с њим! Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!«, па заћути тек и замисли се. »Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: »Сви Шајкаши одоше, лако, лако; само један остаде, лагано!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Путник свира јасно, тио, Красну песму удесио, Кô да тужи, кô да моли, Кô на срцу да га боли, Баш онако милостиво; — Моми куца срце живо; Спусти суде на пољану, Глену небу, па уздану.

“ Гусала слуга пође да се лати: „Не тако, Миле!“ — господар привати. — „Гусала с' мани, запевај онако!“ Ал' слуга заче, јер већ знаде како, Па кликну, спусти, задркта и сави, Па лати, диже, отиште и зави, Па избу,

3. Ту ћеш наћи окићени Лепи мома, лепи снаша, Има нешто и поштени, Ал' највише сека-даша: Ил' за новце, ил' онако, Ал' су даше свакојако. 4.

јуначки, Иду боме Срби позадачки, Кад Недељко викне на Србове, Опет Турци иду на трагове; Сад је тако, а сад је онако, Али другда сасвим је инако.

Али саде — сврши, Боже, јаде Ил' онако, ил' више никако; Нема лека, па нашто и века! Збогом, свете, некад тако бео, Здраво ли ми беше омилео!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

), на неки врло неодређен опис: „Жуто је, а као и није жуто, него нешто онако — и јест и није.“ Како је на овоме нашем шареном свијету већина створења и предмета обојена „и јест и није“ бојом,

Негдје средином године учитељица нам је причала о вуку, те живи овако, те храни се онако, док ће ти одједном упитати: — Дјецо, ко зна какве је боје вук? Ја први дигох руку. — Ево га, Бранко ће нам казати.

— Богами ће њега, онако пијана, гдјегод умлатити и опљачкати Каури, лопови су то — вајкао се дјед. Једног поподнева, тек што стигох из школе,

Ово је управо нешто за мене. Ја у помрчини толико звјерам и зазирем да би ми требало најмање два коња, и то нека онако — да умију и говорити.

Знамо ли — не знамо, то ми баш није јасно, али, онако узбуђен и преморен од чудесног ноћног доживљаја, брзо сам задријемао међу дједовим кољенима, ја, велика делија, смјели

Једини стриц Ниџо, који нит је шта видио ни чуо, нагазио је, онако мамуран, на оне моје грешне освајачке грабље, па се надовезао брундати, никако да сјаше: те ко оставља грабље гдје им

и свету Петку, па би се на благочестивој икони нашле овјековечене и питоме голубије очи какве грмечке чобанице која, онако тртаста и дућкаста, једва зна измуцати како јој се зове ћаћа и матер, а већ код стрица Тодора запиње у грдној

Ћопића кућа пуна свега ко шип, ничега није жељан. — А зар ти, Раде, никад у младости туговао ниси? Знаш, онако, рецимо, за нечим што је могло бити па — није се остварило?

Бестрага му глава, нек је коначно ријешена и та загонетка са светитељем. Могли су, онако у незнању, налетјети на каквог ћошкастог и љутитог божјег угодника и замјерити му се, па зло по њих.

Измијешале се скитнице, лопови и свеци, баш онако како ће најљепше бити за мене, а ваљда и за мог дједа, честиту старину, која се тако лијепо умјела наругати вјечитим

— Коњокрадичка посла, па то ти је. Шта ће теби, на прилику, један таки ...Чуо си, ваљда, да смо га оне вечери, онако у шали, стрпали у лоповске свеце, па ти одмах потегао, а? — Шта ће ми? — поникну Сава.

Нит ми треба помоћи нити чијег савјета, довољан сам сȃм себи. Ма шта, има ме чак и за друге, чету би за собом водио. Онако кратак а стамен, устури се Сава пред светим рођаком као кочоперни пјевчић ђуђањ.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Седећи овде, ја сам њему образ чувала, онако како је он тражио да се чува! Зар због тога да ми дете одузима? Боже мој, како се све то окренуло! Којим точком?

Ал ти се не бој. Разумеш? Ако се овде угасило није се на целом свету угасило. Нећемо се ни ми обртати онако како Хасанага дува! ХАСАНАГИНИЦА: Зашто си ишао код Хасанаге? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Тражио сам илми-хабер, ето зашто!

Мислиш да све држиш у својим рукама, чврсто и сигурно, а на крају испадне да си чинио онако како је хтео неко кога и не знаш.

Хоћете ли сад да ја вама на то одговарам онако, оним речима, како сте ви мени одговарали? Кад сам рекла да је сав од кадифе, казала си ми да је женскаст, а да је

Дајеш ме без питања, као животињу. у реду. Не могу ништа да учиним. Биће онако као си ти измерио, како си ти просудио, како си ти мислио да је најбоље.

Као да сам у туђој власти. Али не онако као у агиној, ил беговој... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Треба да припазиш на онај сервис за дванес особа.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

појаси се откаче и вуку за њим те дижу прашину... Само шајкача и коса остаје онако како их намести. А и други су га накарађивали.

Кад буде готов, Димитрија гологлав, онако накарађен, скачући с једне на другу ногу, враћа се Тоди и показује јој своју накарађено ошишану главу.

— Оно, знаш... ’оћеш да се удаш? — Хоћу! — А кога ћеш? — пита је он озбиљно. Тода га погледа, па кад га види онако блесаста а озбиљна, она прсне у смех. Груди јој се тресу, подбрадак игра, а рупице око усне одскачу. — Их, Димитријо!

Ујутру, у недељу, било је венчање. Кад дође младожења са сватовима, Тоду изведоше онако лепу, милу и уздрхтану. Она иђаше полако, смерно и тужно.

Димитрија уђе и стаде пред Тодом. — Шта ћеш, Димитријо? — упита га она кроз плач. Он диже главу, па кад је виде онако уплакану и врелу, поглед му се смрачи и засврбе га нешто око слепих очију. Отпоче се чешати.

— Димитријо! — викнуше сви пренеражено кад га видеше онако крвава. Али он само ману руком и истрча... Виде кола на коју страну одоше па се пусти за њима. И настаде трка.

— Што је, ’аџике, не пустиш на земљу него је држиш? Мало ти и онако досађује па још и ово... — Нека, нека — прекида је мати. — Нека спава. Уморила се. Седи, Маријо, одмори се...

Опет смо се виђали и то сваки дан. Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено. Избегавала си да останемо сами. Као да осећаше неки страх од мене. Нестаде нашег тепања и миловања.

— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка. Мајка ти се збуни, поцрвене. И, онако малена, она се још више згури и прошапта: — Не знам, ’аџике.

А и глас ти дош’о мекши, топлији. И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла. Зато сам дању бивао онако поносит.

Пун страха, и као са неким гнушањем, окренух се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. — Не плачи, Маријо — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са

— Не плачи, Маријо — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш. — И то „да знаш“ нагласи. — Знам ја све, ’аџике — поче мајка ти прибирајући се и бришући очи шамијом.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

«Иди у Венецију, пак се опет врати, пак ћемо тако и онако урадити.» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао?

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

рекоше ми га млади ускоци, ту ми је драги, ох боже благи! Је л' му још љубав 'нако у снаги, је л' још онако, или већ вене, јер калуђером поста због мене!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Све тачно онако како је оформљено и у познатој првој Вуковој књизи народних приповедака. Управо, та прва Вукова књига народних

Наиме, Вук је врло брзо увидео да се народна прича не дâ бележити уз уста, онако како је приповедач прича, и како се то чинило приликом бележења песама.

као везивно ткиво у нашој Антологији, то је развојна нит мишљења и богаћења мотивима народног приповедача, разуме се онако како на тај процес ми гледамо.

већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читане из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова, баш онијех крвника

па га доведе кући и уведе у подруме и стане га хранити н тимарити, те за месец дана оправи се коњ као кака тица, а и онако је био крилат и змајевит.

Онда рече ова тица: — Кад буде на трпезу, господару, немој износити ни ожице ни пантарула ни ножа, него онако нека цар једе рукама.

зет пристане и тако се опкладе, да они ужаре пећ што боље могу, а царски зет да нађе једног чоека од своје пратње и у онако зажарену пећ баце, па ако не изгори, да му даду своје три жене и све имање; ако ли сагори, онда да царски зет њима

Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.

и запита ко је и откуда је, па пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она како чује, као без душе дотрчи пред њега онако као девојка, па узевши се с њим под руке, уведе га у дворе.

А мати кад чује, рече му: — Иди, синко, иди огледај, и онако си пропао. Онда он отиде к цару и заиште место за виноград и да му се ишпарта где ће бити бразде.

Он јој одговори: — Низашто, само онако. Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: — Прођи ме се,

— И на то баке нестане. А дечко, кад догна говеда кући, учини онако као што му је бака казала: удари шибљиком о кров штале и викне: „Прилп“, а говеда свако на своје мјесто, те се сама

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: За бога, кад не кажеш управо како ти је воља; него час овако, час онако. МАКСИМ: Сад сам ја крив што ти не ваљаш. Шта сте дирали у оно буре?

Таква жена код таквог мужа! Треба и кума Максима да водимо у театер. МАКСИМ: Треба, треба, зашто се и онако мало троши. КУМ: За то је вредно и потрошити штогод.

СОФИЈА: Ако си украо, ниси добро учинио. МАКСИМ: Ја знам, да нисам, али сад треба да ми помогнеш. СОФИЈА: Онако, као што ти желиш, не могу, него ћемо тражити други какав начин. МАКСИМ: Један је начин, да све на себе примиш.

МАКСИМ: Само гледајте да им умножите празнике, и онако мало тумарају. Како човек устане, друго ништа и не види, него гди се успроодале жене. Шта је?

Ево сам овде додао укратко точку једну. НИКОЛА: Ал’ ви моју Магу нисте ни видили обучену. СВЕТОЗАР: Та ја њу и онако познајем. Потпишите само, ако сте о доброти ваши супруга уверени. А за друго, ја ћу већ лако свршити.

ПУТНИК: Нисам, него то је дјејство природе. ШАЉИВАЦ: Да не буде то оно дрво које је онако лепо описано у докторовом Земљеописанију? ПУТНИК: То исто. ШАЉИВАЦ: Е сад верујем.

ШАЉИВАЦ: Јесте, но знате ли шта? Желио би да покушам ја срећу лечити га, и то симпатетично, то јест речма, онако као што бабе зевају на болесника кад бају. Па ако се од тога не помогне, онда покажите ваше художество.

(Одлази.) ПОЗОРИЈЕ 2. ДАМЈАН (ступа) Шта је мој комша онако подозрително изгледао? Или је што ујагмио, или друго што на срцу има?

Хм! Qуод еѕт пунцтум еѕѕентіале? Сад ми све не пада на памет, а акта преврћати јест врло трудно, не бисте ми онако бревітер, накратко, о овом процесу известије дати могли? ФЕМА: Та знам га, господине, канда је јуче било.

(Прими дукате.) Сад збогом. СЕЉАК: Збогом, и опрости што сам те онако злоставио. Кукавче, што се ниси казао! Али још нешто. Чрез тебе сам мог магарца изгубио и јошт три дуката.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Из овог узрока и називам позориште ово сопственим дјелом, и надам се да ће од моји читатеља онако исто примљено бити као и досадашња моја сочиненија.

Ја женски род онако исто почитујем као што иј најприљежнији Епикура ђак почитује; и од осам година овамо, то јест откад сам намислио

“ О, луда Пело! Токорсе милостива госпођа, а нисам се ни на каруца возала. Баш оћу да истерам у том жељу, и онако ћу извући псовку од Срете. ПОЗОРИЈЕ 2.

(Султана узме.) Сад умочи у овај викс — тако; сад намажи чизму — тако; сад узми другу, пак истри. Та ти знаш, онако као јуче. СУЛТАНА: Та разумеш ли српски, не разумео дабогда никога, ја нисам твоја жена.

СРЕТА: Тако, сад устани. Видиш како је зло кад је човек пакостан. Да тако ради наш господин, не би она његова аспида онако праскала и лупала. Него он цили-мили око ње. Бре, лупај ти њу, нек јој се пуше аљине! Ајде, сад ме пољуби.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Кад куцнеш, гласи се празнина, Онако како облик каже, Најчешће мукло. А дух вина С духом се уља тешко слаже. Руб полице је руб ризика: Јер пад би значио

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

ствари које никада нећеш имати, које ти нико никада неће купити, будало једна блесава, а не знаш куда ћеш, него базаш, онако без везе, за свој грош, још неухваћена, још ничија, док на сваком ћошку постављају замке оцвали лепотани са блудним

тебе, мала моја, сви би да те довате, сви би хтели да се увере да немаш ништа под мајицом, него да ти груди стоје онако, саме од себе, сви жарко чезну да те зезну и одвуку у мрачне гајбе, у тамне ходнике, у ветровите паркове, док идеш

и казали да се вратиш до деветке, а ако се не вратиш — да ћеш наћи кућу закључату па спавај где оћеш, јер овде ће бити онако како ја кажем, док си под мојим кровом, а кад будеш имала своју кућу, ради како знаш!

), облачите се онако још спавајући и ложите пећ, па роните кроз јутарњи смог да купите кило полубелог, пакет бутера, јогурт, кифле

Моја се амбиција састоји у томе што волим да чаврљам са финим особама. Мислим, да се дружим, и онако ... У ствари, кад зрело размислим, мислим да сам помало сноб!

А реците и сами, има ли шта лепше од тегли, онако лепо поређаних, а унутра краставчићи, папричице, зелени парадајз и све остало што уз то фура!

Једне године пронађосмо напуштен брод са кабином. Стајао је, онако распукао и никакав, допола у води, а од пола на сувом, али му кабина није нимало прокишњавала.

Седећи на прамцу, мој матори потпуно изненада, мислим потпуно онако, без везе, извали фундаменталну ствар: — Треба да утувиш у главу једну ствар, Анчи: лова ништа не значи!

Шта је радила? Читала неку књижицу у којој су сакупљене разне шале и смешила се онако, сама за себе. Била је огрнута старим, очигледно већ преврнутим, зимским капутом.

Најпре вас тако науче да вам је отаџбина најлепша на свету, онако, потпуно без везе! Мислим, нико их не бије по ушима да се сами уваљују у то.

Један Дача је пљунути ја! И тако пронађу тог Дачу, пљунутог Сулета, кога су у његовом крају звали Дача Тупавко, онако од милоште, због тога што су му била потребна најмање два саобраћајца да му покажу поенту неког вица, оћу да кажем — у

позелени, па поплави, а онда збриса из „Три грозда“, а после чујемо да је пребио несрећног Гилета, ни крива ни дужна, онако, потпуно без везе!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Остале биљке, а једва да их и ту има, кружно су се скрајчиле око гдекојег клупиног или столовог ногара, где онако шпрљаве и убледеле болују.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Опет си заборавио: алат чини занат. Ја ћу бити барон Голић; ти си мој бединтер. Какав је газда, онако ћемо се и владати. Ако буде девојка у кући, знаш како треба.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Избудио сам неке пријатеље и онда сам тек видео да је отпустила вилице, да није више онако модра. Доктор ми је рекао да јој је хладан ваздух вратио мало живота, да је иначе већ не би било међу живима; и још ми

Не сећате ме се, Ивона? — Да, има годину или две дана. Хтели сте да знате зашто се тако зовем. — Радите увек онако дивне чипке? — Радила сам много зимус. Једна трговина у Толеду ми узима по угледу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Немо ме ломити. — Ја миром ваздух појим, Миришем људима; А онако би свео На твојим грудима! МЛАДОСТ Раскошног пролећа крас Лептирак облеће мали И пије медену сласт, И, блажен,

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

некако онако... Ти си једини, брате Агатоне, онако... ето, био си толико година срески начелник, управљао си народом, па ћеш умети

некако онако... Ти си једини, брате Агатоне, онако... ето, био си толико година срески начелник, управљао си народом, па ћеш умети управљати и мојим имањем.

АГАТОН: Па књиговођа, дабоме! Али није о томе реч, ја сам то само онако узгред казао, а можемо и да прескочимо тебе, па да се упитамо, на пример: би ли овај Прока био кадар да управља имањем?

АГАТОН: Молим те, прија-Гино, да не сматраш ти то као увреду што сам ја казао за Проку. То је онако, само примера ради. Ал' ако ти то примаш срцу, ево не морамо ни говорити о Проки. Можемо узети за пример Трифуна.

МИЋА: Како у ваздуху? Како ви то мислите? АГАТОН: Онако, знаш, не могу да ти ухватим никад крај... МИЋА: Не видим, шта имате ви мени да хватате крај?

АГАТОН: Хтео сам, знаш, онако да је испитам мало. СИМКА: Шта имаш да је испитујеш? Ниси ти овде у срезу, него на парастосу.

бога ми ћеш да причекаш, јер ту своју жељу да се тестамент отвори четрдесет дана после његове смрти покојник није само онако казао, него је то написмено изјавио, на записнику код суда. САРКА: Да ми је само знати шта му је то требало?

СИМКА: Баш и ја се то питам. АГАТОН: Е, шта му је требало? Знао је он добро шта му је требало. Покојник јесте био онако племенит и добротвор, и честит, и све што хоћеш, ал' му се мора признати да је био и велики шерет.

ГИНА (заплаче се). САРКА: Де па ти, прија-Гино, то Агатон онако, примера ради. АГАТОН: Па, примера ради, дабоме! ПРОКА: Е, то нам је покојник лепо удесио, бог да му душу прости!

САРКА: Море, остави то, него кажи ти мени, пријатељ-Агатоне, ако знаш, како му онако дође ова девојка? АГАТОН: Шта знам ја?

ПРОКА: Чини ми се, прија-Сарка, ти на ружно навијаш? САРКА: Па ако ћемо истину да говоримо, покојник је волео онако... како да кажем, де... помозите ми. ТРИФУН: Волео је да врде. САРКА: Ех, ето то сам хтела да кажем.

Гледајте ви од чега живимо, а оставите се носа. (Агатону.) Него, реци ти нама, брате Агатоне, зар ти ниси могао онако да испиташ каква је то тетка? АГАТОН: Не знам, нисам довољно паметан!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Војници су нетремице гледали наредника, као да чекају разрешење или неко правдање за онако тешке речи. А наредник, наслоњен на сабљу, продужио је: — Сазнали сте да нам је Аустрија без повода објавила рат.

— А-ха!... Наравно, сасвим други човек. Развукао сам усне у смех, вероватно исто онако као онај средњи возар из прве батерије. — Пошто си положио официрски испит, одређујем те за водника другог вода.

Тешио сам се да и сав тај народ мора исто онако ћутати преда мном, као што сам и ја јутрос пред командиром... Јер ја носим две звездице и ту поговора нема.

Чуо сам само звек својих мамуза. Неко се закашља. Погледао сам строго у том правцу, исто онако као и батеријски наредник. А војници су ме гледали из очног угла, очекујући нову команду.

— Ко вам је казао да се завлачите у шаторе. Напоље! Извукох се брзо. Али је наредник наишао прво на Траила. — Па то онако... као да смо на сељачком вашару... а?... Слушај, разумеш ли, да то нисам више видео... Возари напред...

Онда је наишао потпоручник Александар. Звали су га „Бас“. Онако висок и кошчат, са рукама у џеповима, са раскреченим ногама, стајао је пред стројем као орлушина.

Пао ми је у очи један црвени и дебели пешадијски официр. Био је резервиста. Онако гојазан, са раскопчаном блузом, вечито се хладио и дувао... Неке је чизма убијала, те су рамали и поштапали се.

Преда мном се стално котрљала кара другога топа. Онако напуњена разорним гранатама и шрапнелима, крцкала је под теретом и мрвила камење на путу.

Потпоручник Александар је отпоздравио и покуњене главе удаљио се. Наредио је онда трубачу да свира збор. Онако натмурен, са набијеном капом на очи и забаченим рукама позади, стајао је непомичан, док су војници журно прилазили у

Људи се примирише. Онда потпоручник Александар позва вође одељења. Пред њим је шкиљио фењер. Онако висок, раскречио Александар ноге, забацио руке на леђа, капу набио на десно око и љутито хвата зубима брк.

Тек када се разданило уочили смо колико су испијена лица у људи. Пешаци упорно клацкају са нама, онако у групи, али по јединицама. Иако су преморени, поглед је њихов одлучан.

А отклен си?“ — пита она мене. — из далека — велим јој ја и прилазим све ближе. — А, овај... је л ти се свиђамо, онако на око? — „Јашта, рано, не фали ви ништа“ — каже она и намигну. Гле...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...

Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво. Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се штогод каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.

Настаде прави лом. Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловичке

Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!... Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...« »Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...

Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње. — Цртајте на табли. — То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.

Наша учитељска посла! Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, успут... Љубица га уплашено погледа. — Није ваљада тако свуда?... То би било страшно зло.

— А, па то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе ? рече Љубица. — Ни најмање. Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам

Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему. А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.

»Туњав! заиста јесам. А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља? Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић

Деца изнеше столице ; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.

— Захваљујем, морам на посао. Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.

— А нама остаде онај дневник онако... Да идем да га закључим, рече он смешећи се. — Иди молим те, али немој сумирати без мене.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

бунар вода студена, У бунару једна груда снежана; Узми груду, те ју метни у недра, Како копне она груда у недра, Онако копне моје срде за тобом.“ 179. Ај, дошла Дрина од брега до брега, Да л’ од кише ил’ од бела снега?

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ФИЛИП: И доста је да се пробудим, па да вас нема! ВАСИЛИЈЕ: И пробудићеш се ти једном, али то неће да изгледа онако како то ти сањаш и замишљаш! Стварност није позориште, нису облаци!

ВАСИЛИЈЕ: Ко су ти људи који су обешени? ДРОБАЦ: Банда. ВАСИЛИЈЕ: Зар сте морали онако да их вешате? ДРОБАЦ: Како онако? ВАСИЛИЈЕ: Онако голе, без опанака и чакшира?

ДРОБАЦ: Банда. ВАСИЛИЈЕ: Зар сте морали онако да их вешате? ДРОБАЦ: Како онако? ВАСИЛИЈЕ: Онако голе, без опанака и чакшира? ДРОБАЦ: Да сам се ја пито, ја би им поскидо и гаће!

ДРОБАЦ: Банда. ВАСИЛИЈЕ: Зар сте морали онако да их вешате? ДРОБАЦ: Како онако? ВАСИЛИЈЕ: Онако голе, без опанака и чакшира? ДРОБАЦ: Да сам се ја пито, ја би им поскидо и гаће! Ништа ме немо гледати!

И што ми можда није ни до живота! И ја можда мајору нисам умела да кувам онако како је волео — знам ја шта се све прича по комшилуку!

То је права реч! Ко милијарде пупољака одједном! Драга мајко, пригрли ову жену, онако како је она пригрлила мене на своје расцветале груди! ГИНА: Кад си пре и њега стигла да пригрлиш? СИМКА: Њега?

) ЈЕЛИСАВЕТА: Нисам ја, значи, била без разлога онако узнемирена! Пакујемо оне ствари, а мени нешто не да мира, не да мира, просто ме тера на улицу!

ВАСИЛИЈЕ: Престани да причаш само о томе! ЈЕЛИСАВЕТА: Ништа ми од свега тога не иде у главу! Да Филип, онако занет, онако сметен, дође! И да онако хладнокрвно убије човека! Па да се попне у кућу и убије жену!

ЈЕЛИСАВЕТА: Ништа ми од свега тога не иде у главу! Да Филип, онако занет, онако сметен, дође! И да онако хладнокрвно убије човека! Па да се попне у кућу и убије жену!

ЈЕЛИСАВЕТА: Ништа ми од свега тога не иде у главу! Да Филип, онако занет, онако сметен, дође! И да онако хладнокрвно убије човека! Па да се попне у кућу и убије жену! Па да после још све то, онако јавно, призна, пред свима!

И да онако хладнокрвно убије човека! Па да се попне у кућу и убије жену! Па да после још све то, онако јавно, призна, пред свима! Још не могу да верујем... ко да сам сањала!

СОФИЈА: Ноћас, кад су ми одсекли косу они зликовци! Остала сам сама, неко је наишао, и ја, онако обезнањена, у оном страху и мраку, нисам познала ко је, мислила сам да хоће да ме убије...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Пре вечере, излазим на рапорт команданту, принцу, и представљам се онако како се у аустријској војсци представљају. Урличем чин, име, презиме, и формулу да се представљам „најпослушније“.

Цвијановић је журио са издавањем те збирке и текст је, углавном, штампао онако како је текст по часописима одштампан био. Галиматијас песника, цензуре, и штампара.

Говори тихо. Они, бечки фијакеристи, изгубили су свој дијалекат. Глас им није више онако дубок и туп, као котрљање празних пивских буради. Па ипак су весели.

Ја не разумем романофиле али ни германофиле. Цео сам дан провео по улицама. Говорио сам са официрима, исто онако мирно као и са кочничарима трамваја. Ословљавао сам елегантне даме, исто онако мирно као и собарице.

Говорио сам са официрима, исто онако мирно као и са кочничарима трамваја. Ословљавао сам елегантне даме, исто онако мирно као и собарице.

Заткинова теорија је, ако хоћете, манир, да сваки пањ, комад мрамора, оставља онако како га је природа дала и према томе израђује. Они који све боље знају него ја рећи ће да је читао Микеланђела.

Липшиц, његов антипод, као да претерује нешто грчко. Али не онако дивље као Бонар. Премостивања и прелучивања тачака теже највише га занимају.

И лудо. Данас ми се чини сасвим разборито. Ми смо, у Паризу, били жељни Париза, као Париза. Живели смо у њему онако како странац у Паризу и треба да живи, на улици. А учили смо и читали много.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа.

Чак и крава, онако тешка, гломазна, ма колико да се опирала, поче да поскакује и одскакује, да ђипа, да се рита, да се окреће уокруг као

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Тако, — додаде затим — сад мало личи на обична човека, а онако ми узбунио цео град, упао као какво чудовиште... А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност?

украшен звездама и орденима, те сам могао мирно ићи улицом без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличја пошао. Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине“.

— рекох. — Ето, видите — опет ће министар — колико би било штете кад би се, рецимо, о граници наше земље утврдило онако како то износи мој колега министар грађевина. — А он је историк? — прекидох га питањем. — Надриисторик.

На многим местима чуо сам разговор овакве природе: — Није требало, ипак, да буде онако оштра — доказује један. — Шта није требало? добро је оно. Није него шта мислиш?

— Куражан је, види се по њему. — Куражан, мани га: плот, врљике, трњаке, све то скрши. Само тек намрштен онако лупи штапом и не говори ништа, а ти онда гледај шта ћеш.

Један је потмуо глас псовао чак и дотичног вођу, па умуче. Кад је свануло, а вођа седи онако исто као и онога дана када га изабраше за вођу. На њему се не опажа никакве промене.

На њему се не опажа никакве промене. Из јаруге избауља онај говорник, а за њим још двојица. Обазреше се око себе, онако нагрђени и крвави, да виде колико их је остало, али само је још њих тројица. Смртни страх и очајање испуни њихову душу.

Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.

Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: — Била тако два грађанина: једноме било име

човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...

Нико о њему не чу ништа више. — Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. — Тхе, ко му је крив. После неког времена, појави се неки млад сликар.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина.

Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише... А младежи се не дрема.

Легао је онако обучен у кревет. Пред њим је чкиљила димљива лампа и бацала неку плашљиву светлост на суморне и суре зидове његове

светом, кад је све пред мојим ногама, кад моја уобразиља ствара хиљадама најстраснијих слика, у којима уживам исто онако, као да сам на озбиљној јави...

Ехеј, кићо! Кам' да хоће, па да му очас закука мајка... — Шта велиш ти, Љубиша? — Тсс... ништа вала... тек онако. Ко му зна! И Ђокић и Љубиша су овог лета изашли из војске; обојица су танка стања.

— Је л' истина, Љубиша, славе ти? — питају они Љубишу. — Тсс... тек онако... ка' и сваки каплар, — одговара Љубиша и зачкиљи својим малим, зеленим очима.

Само сам ја запазио да је одлучнији и одважнији него што је пре био. Онако мали, везан у говору, лаке памети, још лакшег стања — није ни имао чиме да обрати на себе пажњу својих сељана.

Али би опет боље било, кад бих га угледао да трчи преда мном, па онако с леђа да опалим. Баш је то боље... Их, што неће... Па после одмах џемадан, јелек, дизлуке, све златом искићено...

Немој дер ти мени да буниш људе!... — Није, Пајо, вере ми... тек онако, шале... знаш... поче он да муца, а видело се да му није најтоплије око срца, чим кмет помену капетана.

А ти, војниче! обрте се он Љубиши, — каква је твоја пушка? Љубиша обори очи, па промуца: — Тсс... тек онако... моћи ће поднети...

Али нам, ипак, прође леденица кроз груди, кад чусмо онако суров и страшан одговор. Истог тренутка он шмугну за други трн, па се отуд завуче у неки купињак.

— Како га уби, море? — пита капетан Љубишу. — Тсе... тек онако... муца овај и сагиње главу, али по севању очију му види се да је веома узбуђен.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Одбегла ми, знаш, жена. Вели: тучем је, а није, бога ми! Јест, дигао сам руку, није да нисам! Ал' онако два-трипут, као што и приличи мужу; ал' није, да кажеш, душмански.

(Спази му новине.) Уосталом, што те и питам, кад ето ти пуни џепови новина? ЈЕВРЕМ: То онако. ПАВКА: Није онако, Јевреме. Знам ја тебе. Кад је онако, ти идеш у кафану, попијеш кафу и прочиташ новине.

(Спази му новине.) Уосталом, што те и питам, кад ето ти пуни џепови новина? ЈЕВРЕМ: То онако. ПАВКА: Није онако, Јевреме. Знам ја тебе. Кад је онако, ти идеш у кафану, попијеш кафу и прочиташ новине.

ЈЕВРЕМ: То онако. ПАВКА: Није онако, Јевреме. Знам ја тебе. Кад је онако, ти идеш у кафану, попијеш кафу и прочиташ новине. А и не читаш их, него само огласе.

ЈЕВРЕМ (радознао и пријатно изненађен): Мекшег? ИВКОВИЋ: Па да. Онако... савитљивијег, погоднијег. ЈЕВРЕМ (размишља, али му се огледа задовољство на лицу. Он говори више себи). Хм!

Хм! Гле, молим те. А ко би то могао бити? (Гласно.) Шта ти мислиш, господине Ивковићу, ко би од наших био онако мекан? ИВКОВИЋ (смешећи се): Не знам, ал' то ће већ знати господин начелник! ЈЕВРЕМ: Па јесте што кажеш, он ће знати!

ЈЕВРЕМ: То јест, то ти признајем. Иако си ти друге партије, ја те, видиш, само политички мрзим, а онако, у души, ја те волим. ИВКОВИЋ: Хвала вам, газда-Јевреме!

(Узима Јевремову табакеру са стола и прави цигарету.) ЈЕВРЕМ: Овај... хтео сам онако, како да ти кажем... Па јест, то, хтео сам с тобом да проговорим мало... СРЕТА: Ако, ако...

ЈЕВРЕМ: Па... како да ти кажем... имало би вазда о чему да се разговарамо, али ја сам хтео онако да проговорим о општим стварима... СРЕТА: Аха, о општим?

ево, избори су, што кажу, на прагу. СРЕТА: Јест, богме на прагу су! ЈЕВРЕМ: Чујем, онако, сасвим поверљиво, да је начелник добио једно писмо из Београда да се Илић не бира за посланика. СРЕТА: Гле, молим те!

Али пусто не иде... него... овај... кажи ти мени, шта мислиш, на пример, ко би онако од наших могао бити посланик место њега? СРЕТА: Па како да ти кажем, брате мој!

СРЕТА: Па како да ти кажем, брате мој! Ако ћемо сваку ствар да поставимо на своје место: он једини што је онако мало отресит, сви остали су некако мало завезани и глупи...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.

И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана. Он према њима као отац, а они опет према њему као деца.

да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају

! — А како живиш... овај... с капетаном? — Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ. Онако како он рекне. — Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! — Ама не мрзим је.

— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! — Ама не мрзим је. Нит’ је волим, нит’ је мрзим. Онако, знаш како!

настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је. Заустави се на фамулусу.

отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.

Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. — А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. — Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?! А не знаш како ми је сад криво.

Аааа... овај... а што да га се боје? — Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек. Код њега ти нема много. Не да он да рогови прођу мимо уши.

је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. ГЛАВА ТРЕЋА У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.

по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки. Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.

Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А двориште је тако светло и бело... И све му некако чудно, свеже мирише, Онако... онако... као тек сашивено одело. КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР У недељу поподне, кад се све смири, Када под стрехом

А двориште је тако светло и бело... И све му некако чудно, свеже мирише, Онако... онако... као тек сашивено одело. КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР У недељу поподне, кад се све смири, Када под стрехом заспи

А Григоренко им одговори као из пушке: „Слобода је да певам, кад ми се пева, ко Елвис Присли, Слобода је да мислим онако како нико не мисли, Слобода постоји онда кад може да се говори Без обзира на оно што се мисли у Штабу и у Комори,

Изиђе у снег, онако врела, Оде, пепео да истресе, шта ли? И загледа се у небеса бела Као да за нечим изгубљеним жали.

Једини спас Је у путовању! Обуци капут И с ветром у пешевима крени на пут!” Пођи, онако, у Монако! Полети, на чаршаву, за Варшаву! Појаши на коњу за Гаскоњу! Штап у руку па у Бања Луку!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

То бива поступно, онако како је означено на слици бр. 3. Дотле она није имала крви; сад је добија, постаје црвенкаста, крв проструји по њој

године пуштен у рад. Лов сад у почетку није онако изобилан као што је био на старом Струшком даљану, али се може рачунати да ће бити обилатији кад се, после извесног

Неки од њих налазе своју храну и у органским материјама које се налазе у муљу на дну мора. Ти живи створови нису онако разноврсни као они што живе у мањим дубинама, пошто је само један доста ограничен број врста прилагођен специјалним

Али после кратког времена, потребног да се око томе прилагоди, тај мрак није више онако потпун као што је изгледао одмах по гашењу светлости.

»колевка и гроб јегуља« обављати дубински риболов и проверити нека тврђења ихтиолога теоретичара, који понешто виде онако како би по њиховом нахођењу и можда по здравој људској логици требало да буде, али се понекад ствари дешавају и

Болеснику је баш било суђено да тога дана, овако или онако, напусти живот. XX. Шта се радило и сазнало у околини Азорских острва Воде око Азорских острва су једна врста

Приликом летошњег похода на плодиште јегуља тај је посао извршен онако како је било предвиђено и мрежа је опробана. Она је имала скелет састављен од гвоздених полуга и шипака, посастављаних

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Бадава се инате с Турцима кад им лижу, кâ пашчад, сахане! БОГДАН ЂУРАШКОВИЋ Они шћаху све онако појат, но им не да подмукла лисица. Видите ли онога кадије? Дрŷга нема у четири земље.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи. А ко зна зашто? — мислио је старац. Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то

Све се то унапред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се

и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.

Аферим, Николчо! Али много, синко, световно, много силан и чудан глас! Али исто онако како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену

Доцније, када је требало да се жени, пошто | већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села

поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.

Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то ма- | тери чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се

А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем.

Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико као да је она какав стар

Јутра јој већ не би бивала онако свежа. Од немирна сна и главобоље почињу јој бивати тупа. Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.

— Ба... ба... ба!... Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен.

му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа. Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Један сан, који сјај месечев злати, Јавља се, чили, повија онако Како мирис дуне пољанама лако, Како уздах ноћи кандилке заклâти.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Конте, на то, опружи лијеву руку, стиснувши балчак од свога мача; десну подиже, онако као што чине проповједници. Сви очекују кад ће излећети прва ријеч. Као некијем чудом и под бедемом метеж малко утоли.

„Стани да још нешто чујеш! Чујте ме браћо!...“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ.

А није хтио, чујеш, да лежи у ћелији, но с нама, с нама је и јео. Па се зар и у сну онако расприча и занесе. Колика сам пута на чуду био с тога...“ „А што, вјере ти, Крцуне?

Пробудише и ону тројицу који тврдо спаваху. „Јесу ли?“ запита Радоје онако сањив, дижући се с натегом. „Нијесу, но ево божије вријеме удари“, одговори Оташ.

ви крајњи, све за нама, а како који изиђе на помол горе“, рече Оташ, махнув главом пут ивице брине пред којом бијаху, „онако легни сваки и чекај мој знак.“ Он пође први и оба му крила кренуше једанак.

Кад их тако приуготови, онда започе да им предаје најприје материњски језик (који дома говораху онако по уху), па рачун, повијест итд.

ако је што у ћеси; ако си обеспарио, зајмиће ти наши, па да би што и залагали; а за пренос пак, најлакше, јер и онако многи силазе у град пред тај дан!“ говораше му Ивана на само.

Огањ гораше неједнако. Час би плануо те расвијетлио чудан призор. Глава рањеникова вираше испод покривача, те онако блиједа и испијена, а према тренутној, блиједој свјетлости, чињаше се као да је одсјечена.

“ И тој се насмијаше. „А је ли вјерена?“ запитаће медик, онако као немарно, пошто одби неколико димова. „Оно... јест!“ одврати најближи до њега, отежући те двије ријечи.

“ примијети онај стари. „Да“, рече медик и главом папрати онако као што се обично тврде свакоме познате ствари. Па одмах настави обрнувши се момку: „Да-ну, момче, причај даље кад си

Немам шта! Остадох тунак као прикован. Видјех да је истина што људи кажу да крв притеже. Сјетих се, онако кроз несвјестицу те бацих капу крај Илије па побјегох.

“ „Ја не бих, а ти?“ запита Владика, очито шале ради. „Ја бих и да је црње прошло а некмоли кад се онако дивно уреди све ово јутрос.“ „Ајде ти, ајде! Мени се не једе, но ми је милије сунчати се.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Пословице и јесу врста умовања на основу стечених сазнања и искустава, онако како их је народ схватио и уобличио. Пословице могу да буду праве пословице (прозне), пословице причице, дијалошке

временски и просторно неодређене наше народне говорне творевине имају све битне одлике традиционалних тековина и онако како су њихови разнородни обрасци очувани у усменом народном предању допрли и до нас, дело су у првом реду живота и

Здраво био, а младости се наносио! Како ти сада напио, онако јаки бог чуо и у „амин“ записао! Куд год поступао, свуда ка срећу наступао! Куд гођ одио, дома долазио!

(— и ту преломи сламку). Дабогда не дочекала зелене венце! (заклетва девојке). Онако ми живјело што је од мога срца пало! Сутрашњи дан не дочекао! Тако згрчен на твоја врата не долазио!

— Гвожђе се кује док је вруће. — Ко ради, не боји се глади. — Како тко ради, онако и има. — Лако по лако, иде се далеко. — Од једног удара дуб не пада. — Капља камен дуби. — Тиха вода брег рони.

— Од рђава дужника и коза без млика. — Дуг неплаћен гријех неопроштен. — Како узајмиш, онако ће ти се и вратити. — Лези без вечере, устаћеш без дуга. — Није погинуо зајам, но враћање.

— Мртви се зла не боје. — Ко ће данас изеденом јагњету помоћи, ако сутра курјаку и кожу здере. — Онако живи, да и после можеш живети. — Тко зло живе, горе умире. — Ум за морем а смрт за вратом. — Гроб је ближи од куће.

— Кажу да говори бијели лук човеку, и ваља да значи да је бијели лук здравији кад се не љушти, него онако без љуске кад се једе. Остави ме без друга, родићу ти за два друга.

киша и снијег и цигани; а како се то треће вријеме зове, никако га није ћео по имену казати, него најпослије рекао: „Онако као што се ми зовемо“.

изиђе из собе, ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види на сирцу иже, он одсијече повелику кришку, па запише опет онако „иже“ као што је и било. Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: „Ваистину, слово „иже“, али сирца ниже“.

у бисаге као да извади нешто да му да; али мјесто чарапа или чега другога, извади из бисага буздован на синџиру, па онако изненада потегне Турчина њим у главу, те га онесвијести и обори с коња; па брже боље стане га газити и бити буздованом

врло жао, и отишавши господару на орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао онога роба да се онако не мучи; али прије него му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: „Шта је теби стало за то? и то ће проћи“.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ПЕПЕЉУГА. 109 33. ЗЛА МАЋЕХА. 112 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 114 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 116 36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. 118 37. ЗЛА ЖЕНА. 120 38. ДИВЉАН. 122 39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. 124 40. ЦАР ДУКЉАН. 125 41.

није то премудри ништа онако рекао: ако узмеш ђевојку, ти знаш, т.ј. она ће држати, да ти све знаш боље од ње, па ће те слушати какогођ ти оћеш;

ј. чувај се да те не ожеже онако, као што је и првог мужа ожегла. ИВ. ЕРО И КАДИЈА. Чувао Еро кадијна говеда, па имао и своју једну краву, те ишла

из собе, онда ђак узме сирац, да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било. Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: „Ва истину слово изе, али сирца низе.“ ИX.

Кад св. Аранђел дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан?“ А Бог му рече: „Ћути, не бојсе; ја ћу наредити, да сви

Кад овај бубне са сланином међу њи, а човек скочи онако у мраку, па стане викати: „Ко је то?“ А крадљивац одговори: „Ја сам ђаво.

(Милостива снаха и немилостива свекрва), 34. (Маћеха и пасторка) и 36. (Како су радиле онако су и прошле) послала ми је госпођица Милица Стојадиновића из Врдника; 9. (Змија младожења,) и 10.

Чобића, али је овдје наштампана онако као што сам је ја у дјетињству слушао. Приповијетка је ова наштампана и у Љетопису у І. ч.

и из Босне и из старе Србије; само молим свакога који би их писао да он не поправља ништа, него да пише управо онако као што му их ко усприповиједа, па гдје буде потребно да се која ријеч премјести или дода или изостави, то ћу ја

” Иза тога пошто вечерају и стану се о свачему разговарати, запита Међедовић домаћина шта му је било ономе зубу, те је онако мимо све остале покварен.

да му се средњи брат жени, а он у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлети.

Он јој одговори: „Ни за што, само онако.” Али жени не буде то доста него салети мужа да јој каже за што се насмејао. Он се стане бранити: „Прођи ме се, жено,

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А вечерња служба треба да буде онако како представља указ синаксара; и панихиду по реду заједно, као и павечерницу после вечере.

Јер када је одређен законити јереј над гробовима, нека чини онако како му је згодније, јер му је тако допуштено. А оно што треба на вратима давати за неке, што је принео неко достојно

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Оћу да је изненадим! Само испитајте, онако изокола, као случајно, где живи, и то. Ако вам није тешко. ИКОНИЈА: Што да ми буде тешко!

Ко да сам пред Вукосаву стао, исту истацку! И сине мени да није било онако како сам ја упамтио и причао! Него потпуно друкчије! Будала, један пањ упамтио ко шуму...

Оно вам никад нећу заборавити! ИКОНИЈА: Ма зашта фала, и ти би мени помого! Него једно ми кажи. Ко те онако крвнички издевето?

(Улази Цмиља, плачући) ИКОНИЈА: Шта је, још ниси престала? ЦМИЉА: Како она Госпава, онако изакана, издрндана, и матора, може да има на сваком прсту по десет, а ја, овако млада и очувана, здрава ко дрен,

Ко да му детлић извирио из главе! А уво расцепљено, расцопано, крв само липти! Нико не може дудари онако како уме дудари најрођенији! (Враћа се Цмиља, подупирући Анђелка) АНЂЕЛКО: Реко сам ти да од тог нема ништа!

Прво сам помислила да је луд, и да булазни, тек сам се после досетила! Зато је она појурила онда онако, онда кад си је питала за бразлетну! Препала се кад је схватила да јоје бразлетна остала покрај жртве!

МАНОЈЛО: Немаш оно зашта си страдао, ал се тешиш, бар имаш своје страдање! Мислиш да људи пате онако, без разлога?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

а оне, већ опијене, већ распаљене, већ у постељи, па онако, у ноћи, у мраку... И онда ја... Истина не као човек. Сутра ни да ме погле да.

ТОМА Не смемо, не смемо ни ми. Бојимо се. Говоре комшије и други да га огласимо за »онако«, у манастир какав да га водимо. Али још не смемо. СТОЈНА А, не то, газдо! То, луд, није. Није још. А и грехота је.

Сигурно, кад на вуче на главу јорган, он, пошто зна да га неће нико видети, плаче тада, и отуда свако јутро нађем ја онако јастук, где су му очи биле, влажан од суза... АРСА (нестрпљив, ослушкујући): Али, бато, да не рупи,... да пожуримо!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

значи које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет, а два крста значе годину у којој је збиља умро, онако као што и ми мремо.

али... — Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија! Ајте сви, и онако је већ касно! — прекиде га Осињача, блиједа као крпа. — Али... триба да кажемо да ми нисмо кајели...

То бјеше најмилије доба Бакоњино. Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.

Прековођани опет питају: „Је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?...“ — Бакоњи све кика растијаше на ту помисао, пак се толико одобровољи да се издалека јави Дундаку, који

Па онда се препаде од те помисли, јер му се видје да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије...

Штавише, кад га једном Вртиреп запита: — Шта је, оче Брне? Да није... онако шта... да није какав црвић у памети? — Брне мирно одговори: — Моја је памет, фала богу, здрава, а ја се не морам

“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити. А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали! Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.

се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом, и зарече се да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опет удеси.

Аја, госпе ми! — Мучи, бештијо, зашта би човик лагâ — вели млинар. — Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто... Сви зачаврљаше. Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха.

Међутијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали. Тако је он вазда чинио јер се, каже, увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.

Бакоњи се запламтјеше образи а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те онако збуњен не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантина.

— А ти ли си? А дошâ си? А зашто ми се ниси казâ онога пута, и зашто онако побиже? Мислија си да неће Маша дознати? О, липото моја, како си стидљив?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Па замахнем да бијем, онако како то ја умем, иако ме зуби у корену боле. Кад се мокар и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком

Још тада, и много раније, започело је ово што се вечерас догодило. Само: да ли је све баш онако како је вечерас говорио? Па он је годинама мислио очевим мислима и живео његовим идејама.

Прстима стеже слепоочнице и уздахује као да се гуши. Не, не мисли он онако како је вечерас говорио. Зар није лепо у овој соби, његовој соби, у кући, у селу на Бадње вече?

Сео је на њих, не зна зашто, ништа није питао, она је већ седела и дисала исто онако гласно као крава. Па му је откопчала чакшире и гурала руку међу његове бутине, укочене од страха.

Да проба себе, да куша некога и нешто, да види да ли он може онако како то његови вршњаци причају да раде; док причају, он ћути, црвени.

Звона луде и за тренутак ломе сећања. Ово је моја буна. Биће жешћа од Тимочке. Лепо, слатко да погине, онако како су гинули стари радикали. „Како си ти, бабо, поступао према њему?“ Вукашин се подигао и обгрлио колена.

Прескакали смо торове и крали сељацима овнове. Крали смо и кокошке, јер ништа се не сврши онако како је почело... Симкини кораци прођоше његовом таваницом, лако и хитро, као кад птица пређе преко невиног снега.

Све што ми је требало, плаћао сам. Сада морам. Кажи ми право, тако ти... Ни у шта нећу да те заклињем. Кажи ми онако, људски. — Немам шта да кријем. Све могу да ти кажем. — Она се одмаче; са рамена јој паде његова рука. — Тешка ти?

Како то не знаш, слепице? — ...А пијан човек изгуби памет, па прича онако. Свашта. — Ништа нисам чула. Рекла бих Ти. Сад бар могу све да ти кажем. — Све можеш, је ли? — подиже глас.

Све у своје време. А шта да радиш кад не дође све у своје време? Шта да учиниш кад Ти се живот ишчаши онако, на прилику, као кад ти се ребра погрешно углаве, срце обеси с леве на десну страну, и заборавиш оно због чега си се

“ Ја јесам сиромах човек, али га нисам због пара пријавио. Ти знаш да сам ја на претпрошлим изборима тебе гласао и, онако, одувек сам поштовао вашу кућу.

Сећао се, покојна мати увек се хвалила женама: „Мој Ђорђе спава мирно, као јагње. Не окрене се ноћу. Онако како га увече оставим, тако га ујутру затекнем.“ И Вукашин је мирно спавао. Сви су они мирно спавали, а шта је њему?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дечак је опет помагао оцу, крадом враћајући малене рибе и ракове у море. Но како није више растао онако брзо, нити је био јачи од осталих, ипак дорасте до младића, стално очекујући да поново види Златну крабу.

Можда због тога, а можда тек онако, међу галебовима поче кружити прича да је некадашњи кржљавко Месечев брат. Сребрни галеб се тој причи само смејао и

Свакога ко јој приђе у лед претвара, а уклета је да има ледено срце све док је неко онако ругобну не пољуби. Немој се уплашити! — Мајка гуштерова уздахну.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Од те се казне Мирко опорављао три месеца. Кад се опоравио, утекне онако како је и смишљао: између пашиних камила и камилара, прашњав и погурен, промакне кроз Стамбол-капију.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

је посвећивао својој спољашњости дозвољавају подозрење да је волео и друштво младих атењанки, што, у осталом, за њега, онако младог и имућног, не би било никакво чудо.

Била је обојена истим онако свежим и светлуцавим бојама каквим су били обојавани покрови мумија. Основа табле беше црвена, а за слике, нацртане по

рођеног брата, морао је при својим испитивањима узети у руке и документе историје, како је то у своме предавању, само онако узгред, напоменуо. Видећемо - и то нека му служи за оправдање - како је до њих дошао.

Увери се, пре свега, да се, и уз претпоставку да Сунце мирује, а Земља се око њега креће по кругу, опет све дешава онако како то посматрамо у току године.

Слично се дешава и кад се крећемо у кругу, онако као што се, по Аристарховој замисли, креће Земља око Сунца. О томе би се Аристархос свакодневно очигледно уверио

„Па добро, Марко. Послужи њима сву нашу братију; рибе су и онако право посно јело“. Вечера, како ју је поручио опат Бонифације, била је спремљена као што треба, а исто тако и

„Ја сам вас, господине Герике, разумео врло добро, али језуите ће вас разумети онако како им то најбоље одговара“. „То није могућно!“ „Није могућно?“, рекох разљућен.

„Маните то што се зове научнички стил и пишите једноставно, онако како мислите! Ваш мождани апарат ради одлично, као и ваше машине“.

руком да кретања планета проучи средствима геометрије, но питање зашто се планете крећу по елиптичним путањама, и то онако како је он то нашао, остало је неодговорено.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ „Па јест од правих, правцатих.“ „Ето, да кажем право, трећа.“ „И ти ме увераваш, да је она исто онако снажна, помамна и одана, као прва, коју нисам заборавио и која се није најбоље свршила?

„А зар је мене тешко упознати? Ја све кажем што ми је на срцу. А ево ти по чему знам да сад волим исто онако, како да ти кажем, безумно као што сам волео кад сам био студент и још више...

и било добродушно детињасто, а снажан, као одваљен од брега, са раскуштраном кудравом косом која му је падала по челу, онако испружен подсећао је на лава.

Али, веруј ми, не мучи ме оно што сам тада казао, већ што нисам говорио сасвим онако као што мислим да треба да говори поштен човек.

Само чекам да се она мало смири... А чим одем потражићу исто оно друштво да још једанпут онако славно испијемо за душу мога „покојног“ побратима. Шта, врага?

модре и укочањене војничке лешине, разбацане око станице, поред пруге или на самој прузи и слаже их у дубоке кречане онако раширених руку и очајних погледа као да проклињу.

Јер шамар, везивање или затвор, Секула Ресимић сматра за неизбежно војничко следовање исто онако као и пиринач, пасуљ, таин, кратку кошуљу или шајкачу.

претпостављала да задржи оно друго лице, што је способно било да чита њене наредбе, иако није знало да рукује добошом онако мајсторски као Секула. Тада се Секула понова вратио војсци и постао рабаџија војничког лиферанта.

главе инвалида-продаваца, чије су штаке биле прислоњене уз столове са кривим ногама обавијеним канапом и крпетинама, онако исто као и патрљци њихових ћутљивих сопственика.

Распоредим, дакле, где ће ко спавати, кажем јој шта има да спреми, а све је поглéдам испод ока онако нареднички — био сам онда наредник — и разговарам с њом по сељачки. — Па како, снајо, прођосте од Аустријанаца?

— Ево ти на: нико се не труди да разуме овог човека. Само онако тек да се каже: зашто си плакао? То питају човека који четврти Божић проводи у рату, неколико година ван земље у којој

убијали у име њихово и чували их да не падну у ропство, тако ми сад носимо нека платна оглашена за светиње у чије име, онако исто, убијамо, и која теже прежалимо ако допадну ропства, неголи кад изгубимо стотину очева породице.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ваљда субота. А можда чак и недјеља. Уосталом, свеједно. То гонетам тек онако, од дуга времена, толико да нечим упослим мисао. Јутрос ми је већ готово сасвим добро. Помало опет улазим у збивања.

Та страна куће била је некако претежитија: у њу се слијевао сав кућни живот и сва кућна чељад, онако као што се путници слијевају на бок којим лађа пристаје уз обалу.

Они су, штовише, љубоморни на њих. Они се понекад чак и вријеђају кад им се не признају. Јер они имају право на њих, онако као што човјек има права на своју рођену физиономију.

Беспросторан и посвудашан; и, онако притајен иза жалузија, некако угодно одсутан из свијета и збивања, а опет не сасвим без увида у њих, не сасвим без

Волим га оним незаинтересованим и непомућеним осјећајем којим волимо у суштини индиферентне ствари. Онако као што се воле малко луцкасти и незаглављени људи који су сами криви својој несрећи.

Сав бих се упио у те очи, које су ми, онако у изокренутој слици, с обрвама под собом и подочњацима над собом, долазиле чудне и нове, у исти мах и добро знане и

И, усуђујем се пећи, увјерио сам се да све то није кадро да онако присно и непосредно пољуља и угрози онај биједни суд у коме живи тај дух, та идеја, та вјера, као што то може да учини

Шутио је онако као што шути јаје или столица. Звао сам га ујком Бертом. Он је, рекох, наслиједио старог господина у фабрикацији

Може се пећи да су ти људи пропушили свој вијек, онако као што га неко прокоцка или пропије. Имао сам осјећај да у тај свој потпроизвод, у те облаке дима, издахњују најбољи

Недјељно поподне је потенцирана недјеља. Могло би се рећи „зрела недјеља”, онако као што се каже „зрело љето”. А у таква недјељна поподнева сунчана тишина зна постати неподносива. Одавна је знам!

Прескакао је оградни зид врта ислуженог ноштрома Томе да краде бодљикаве „индијске смокве” или краставце, које је јео онако равно, са стабљике, ачећи се тиме пред осталом дјецом.

У мислима радо клизнем преко тог немирног доба. Искључујем га из тока мог властитог живота, онако као што су у старини код балзамирања мртваца уклањали и одбацивали утробу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тако пролажаху дани... Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао. Имања, може се рећи, и не имађаше.

Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: — Дед', Ђурице, дохвати нам! Да је он био добар посматрач, могао би

за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.

« Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и

— Како... ја шта ћу? — Хајде у гору. Ђурицу удари као муња по срцу. Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.

се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу. Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.

с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду... Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави.

Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије. Тако му и проговори, оним обичним гласом: — А гле!...

Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова. Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи.

То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен. Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим. Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку.

Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? — Јесам... онако узгред. Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему.

Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И тако је овде већ сто година провео, па је још увек био онако млад као кад је дошао. Једнога дана рече му девојка: — Хајде, Петре, да видиш моје пустаре, марву и сву земљу моју.

— Бог помогао! — одговори старац. — Па шта радиш? — пита га свети Илија. — Ево ложим ватру — изадре се старац онако љутито, а свети Илија му рече: — Немој се љутити, јер ти не знаш с ким имаш посла.

Он јој одговори: — Низашто, само онако. Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: — Прођи ме се,

— Куда ћеш ти? — упита отац. — Како куда? Идем са побратимом главом по свијету, када га ти не хтједе даривати онако како је заслужио. Цару би жао кћери, кан̓ ти кад му је једна, па поврати младића и даде му тражен прстен.

Он јадан, жалостан, убијен и пребијен, гладан и прегладан, сави се па малко онако уморан заспа, ама када по њему почеше цријева крчати и гудјети, пробуди се.

Поклонише се и одоше. Не би штоно се рече дланом о длан ударио, а то се све испуни као што је он наредно, а он онако гладан примаче се па се оне разне ђаконије нађаваса, а оне пусте суховине стаче на ватру, па уза њу леже и заспа кô

— Ето видиш, мати, то сам ти стекао за коња. — А што ти то не каза својој матери циноћ, него те онако избих? — Ево ти кажем сад, него кажи ти мени јесмо ли се сад помирили.

и оду, а он са матером заноћи у својој малој кућици, а кад се пробуди, има шта и видјети: као што је год наредио, све онако учињено, па још и њега и матер му пренијели, а он нити је шта чуо ни видио.

ја зграбим прстен, зграбите ви мене па бјежите“, па онда понајлак привуче се баби која спаваше на прса и браду, па јој онако мокар и прашљив реп сукну у нос. Баба кихну, а из уста јој излеће прстен.

Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.

и запита ко је и откуда је, па пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она, како чује, као без душе дотрчи пред њега онако као девојка, па узевши се с њим по руке, уведе га у дворе.

му се средњи брат жени, а он, у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлете.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

крици — Он крај мртвог брата врши обред свети: Пољуби војника, свећицу запали, Поново устаде, јурну својој чети Онако узвишен и онако мали. Све се то десило брзо и у часу.

крај мртвог брата врши обред свети: Пољуби војника, свећицу запали, Поново устаде, јурну својој чети Онако узвишен и онако мали. Све се то десило брзо и у часу.

Кратким покретом све одаје гробне И сан лешева, онако сирота, Заклони собом да земља не јечи. И зачудих се откуд код ње снаге Да црне слике све одједном скине, Да ми

К'о да се још плаше? Бар сад им је лако И све је тако. Долази он, Долази у сну мој синчић мали. Онако мио, ал' нешто бон: Однекуд га носе узбуркани вали. Кад му видех лице, ја осетих сузе: Пружих њему руке, дубина га узе.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Редовно моја направа ради онако како сам и замислио и резултат експеримента је управо онакав какав сам планирао да буде.

Ту бих око пола осам доручковао онако како то чине дрвосече а онда бих, жељно чекајући време ручка, крцкао лешнике за директора радова господина Чарлса

сам упитао своје службенике а један од њих је одвратио: ”Невероватни сте, господине Тесла, све се управо догоди онако како Ви предвидите.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Иако је Марко био краљевског порекла, никад се није борио као освајач. Онако како га и гуслар описује, Краљевић Марко је истински борац за права и правду.

Ово је била згодна прилика да кажем коју реч у прилог духовног утицаја који има Српкиња, описујући је онако како је она представљена у српским народним песмама о Чучук Стани, жени Хајдук Вељка, која је подстицала свог

странци-досељеници и веома непријатни, било је сувише туробно за српског младића који је познавао овај лепи свет онако како гаје видео са пашњака свог родног места и са обала златног Делавера.

Изгледао је баш онако како сам замишљао да изгледа карловачки патријарх. Необично је личио на св. Саву на икони у нашој цркви у Идвору.

Он ми веома искрено рече да мој изговор не може бити гори, али се може поправити, ако будем вежбао онако како ме је учила моја ”вила” са делаверске фарме.

Снажан глас представља грубу силу која се примењује у Русији. А Билхарц је, онако слабашне физичке конструкције увек био против грубе силе.

и дуга брада, његова сјајна интелигенција која је зрачила са сваког дела његовог дивног лица, подсећала је на Мојсија онако како га је представио Микеланђело. Дворана Академије била је испуњена отменим људима.

То је по мом мишљењу, био најбољи доказ на свету да се враћам својој мајци богат у знању и академским титулама, онако како сам јој обећао пре девет година у мом опроштајном писму из Хамбурга.

Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било.

и слушао њеног домара како ми честита на реткој срећи, не само зато што сам имао прилике да видим диван призор олује онако како се она види када се посматра изнад олујних облака, већ првенствено зато што ме је ова олуја спречила да се истог

Много ме је мучила жеља да ту сиђем и успнем се на врх Авале, близу Београда, и да одатле поздравим јуначку Србију, онако како сам поздрављао херојску Швајцарску са Титлиса.

Тамо, као у сну, видео сам дечаке како посматрају своја крда волова тачно онако како сам и ја то чинио, и играли су исте игре као и ми некада.

Ћипико, Иво - Приповетке

Има их свакојаких: младо и старо, мушко и женско, с лулом у устима и без ње. Мрки су и озбиљни. Како се који искрца онако и застане — ишчекује друге, да се удруже па да заједно хрпимице крену у варош.

—Како све? Разленио се... —Шта знам ја... Боли.... Жупан се смисли и окрене Цвети: —Довишћу му ликара — и онако обичава доћи у господара... —Да—ну... Бог ти дао! — жељно га ухвати за реч. Око десете дошао је лекар са жупаном.

—Бог зна кад ће издувати! Може да потраје још и недељу дана, рекоше јој неки, што се с њима световала. Онако незадовољна, она оде жупану да је одведе господару да се с њим намири. Господара нађоше у соби.

Али, чим се некако утеши, паде јој на памет болесни човек, деца..... Како ће без ичега кући? Растужи се и, онако невесела, рече сину да ће се још данас вратити кући. Спремише се брзо и изиђу.

Није било сумње, — нема никога у кући. Није знала шта да ради: би ли причекала или да се јави комшији? И онако, у двоумици, уморна седе под мурву. Надаше се сваки час да ће подноћ однекуд банути човек с нејачади.

—Од чега умује? — Цвета каза као за се. —Познајеш га: радиша као нико у селу. И, онако неорну, не даде му се стати прекрштених руку. Оде у гору да насјече дрва. Кад се вратио, тужио се да га боли.

—Најбоље би било да оставимо работу, па да се кући повратимо. Не опомиње отац онако; одговори он смишљено. —Да га јавимо суду! — настави млађи. — Зашто да оставимо радњу? Потребни смо.

— Нема ту зла.. . бранио сам се...— и, угледавши неимара, вели живље: испричамо, видећеш, биће нам лакше! Оба, онако подражена и узбуђена, приђоше к њему. Млађи узе ријеч и укратко све исприповједа.

Неимар потражи га да га с браћом суочи, а не нашавши га, увјери се да је онако како му они испричаше. —Не бојте се! — говори браћи. Сада ће банути жандарска патрола, па ће они за њим ..

Он је избије и, онако љут, вуче је за собом. Поведе је у једну крчму, гдје испи по литре вина, па кришом измаче се. Дијете га чека и чека и

заудара, а један пијанац додијавао јој, грдећи њеног поочима; нуди је да у њега дође служити, гдје ће јој добро бити. Онако слабој, смета јој његов задах од вина, и чисто се плаши његова муцања и погледа малих му мутних очију.

Па како је дан и сунце освајало, онако је у њој све јаче издвајала се жеља за животом и свјетлошћу, и није могла да обустави бујицу унутарњега узбуђења, а то

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Једна друга промена још је значајнија. Језик руралне средине не зна за функционалне стилове онако како се они данас одређују и проучавају у лингвистици.

осталог, и зато што су напуштањем народног стиха напустили језик који је из њега ишао – у суштини „вуковски језик“, онако како смо га раније описали.

Отприлике онако као што је он сам једном казао о својим утисцима са пустог, каменитог Херонејског поља, где је некад вођена можда

У њима се, у ствари, свака појава даје онако како се сама по себи збива, а то значи као део велике, непрозирне тајне постојања.

И онако како читамо текст од прве реченице до пред сам његов крај, тако се поступно слаже један, рекло би се, чисто историјски

(почевши од ње саме, па кроз њено значење, свесне и несвесне садржаје, све до изласка у подручје непојмљивога), онако како их он види полазећи од свога непосредног песничког искуства, али и од песничког програма: „Касање. Касање је реч.

Али исто онако као што у различитим књижевностима и у различитим стилскоеволутивним епохама једне исте књижевности не постоји једнак

мафориона на иконама (што је трансформисана Спица из Девице), а слама је божићна, али и она коју је кум од кума крао и онако му је испадала остављала је траг који је назван Кумовском Сламом. Уосталом, Девица се и налази у Кумовској Слами.

А паралелно с тим: девичанска звезда Богородичина (тј. „три звезде девице“) губи девичанство, и то га губи исто онако – ево још једне, шире паралеле са песмом „Небески прстен“ из нареднога циклуса – као што се и сјај небеског прстена

него нас укључује у опште језичкокњижевнокултурно памћење, у коме смо стално саучествовали, само што то нисмо осећали онако као што не осећамо ваздух који дишемо.

Јер порицање није успутно, него конститутивно њено начело. Отприлике онако као што се и слободни стих заснива на порицању везаног стиха. Он га разграђује у различитоме степену.

Можемо, дакле, говорити о унутарњој историји књижевности приближно онако као што лингвисти говоре о унутарњој историји језика, што је заправо историја промена граматичкога система.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

САВКА: Не можеш га избећи, него подметни парче. ЖИВКА: Готово, а и онако ће му трајати од петка до суботе. САВКА: А цепа, а? Па знаш како је, нека је само жив и здрав, па нека цепа.

Ја, бога ми, не могу; да могу, дошла бих ти. Немој ти на то да гледаш, него дођи кад год можеш. И онако си сама, па сврати који пут и да ручамо; сврати као код своје куће. САВКА (већ на вратима): Збогом тетка!

ДАРА: Њему? ЖИВКА: Па дабоме... нема школе, не зна језике, не може да прави каријеру и онако некако не пристаје... ДАРА: Мени је добар, а вама се и не мора допадати. Кад сам ја задовољна, шта ви имате ту?

Добро, дете, однеси, бога ти, ту хаљину, метни је у орман. Чекај, понеси и шешир. (Скида.) И онако имам са твојим мужем да проговорим реч-две. ЧЕДА: Врло добро, и ја имам с вама да разговорим реч-две.

) Почасни конзул Никарагуе. ЧЕДА: Господе боже, ко вам је то опет? ЖИВКА: Човек из дипломације и онако од реда, као што и приличи једној министарској ћерки. ЧЕДА: Е, то ми је мило! А шта је иначе тај Никарагуа?

Ви знате мога зета? ПЕРА: Како га не бих знао, познајем га врло добро. ЖИВКА: Па лепо, да ли знате штогод онако ближе о њему? На пример: да ли има какву женску с којом је онако... како да кажем... па де, онако?...

ЖИВКА: Па лепо, да ли знате штогод онако ближе о њему? На пример: да ли има какву женску с којом је онако... како да кажем... па де, онако?... ПЕРА: То не знам, госпођо!

На пример: да ли има какву женску с којом је онако... како да кажем... па де, онако?... ПЕРА: То не знам, госпођо! ЖИВКА: Ама, како да не знате, то мушки мећу собом морају знати.

) АНКА: Шта ме то, госпођо, тако посматрате? ЖИВКА: Рећи ћу вам. Кажите ви мени, Анка, како ви онако стојите према мушкарцима? АНКА: Боже мој, откуд ја знам како стојим!

АНКА: Боже мој, откуд ја знам како стојим! ЖИВКА: Хтела сам да вас питам, да ли на вас онако лако натрче мушки? АНКА: Па, како да вам кажем, госпођо, мушки су мушки, они натрчавају уопште лако. ЖИВКА: Па јесте.

” – „Хоћемо ли се видети сутра, господин-Васо?” А мени, право да ти кажем, мило и онако пријатно ми као да ме неко голица по трбуху. ЖИВКА: Па јест, може да буде пријатно!

ЖИВКА: Па јест, може да буде пријатно! ВАСА: Ама, откад ја чекам да неко из наше фамилије онако... како да кажем... да одскочи, брате, да се чује, да се види и да се прослави.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Друга књига Сеоба ипак је потпуно засебан роман, који се на свим чисто књижевним равнима разликује од Сеоба онолико (и онако) колико се позни Црњански разликује од раног Црњанског из двадесетих година.

Отуда и тело Софкино није дато само онако како би га спољње око видело, као тело-објекат, него опис често креће изнутра, из субјективнога телесног самоосећања.

ћерку обећао Марко, што је изазвало, дотле притајену, жестоку Томчину нарав и коначно одлучило жалосну судбину Софкину онако како нам је она на почетку прве верзије - уосталом, са нешто више појединости - била приказана.

пишчев, ма какав он био, чим је ушао у састав књижевног текста, заједно са тим текстом добија променљиву вредност онако како се мења књижевноисторијски контекст.

потом, такође променљив однос између самих ликова; најзад, индивидуална а трерутачна перцепција из угла неког лика онако како ју је писац у том часу имагинирао.

]”. 62 До промене је, чини се, дошло и зато што је Станковић - тачно онако као што је цео текст из верзије у верзију преокретао, а о чему се у првом поглављу говорило - предњој и задњој

Насупрот томе, у првој половини реченице онако како смо је последњи пут написали (са заменичким обликом њиховим, не њеним) све се рачуна са ауторове објективне тачке

А то је, дабоме, глас Магдин. Другачије је у предњим половинама: аутор споља описује Магду, али онако како је у тим тренуцима види, заправо из суседне собе чује и замишља Софка.

Спонтан какав је у свему био, Станковић је и овде поступао не онако како теорија мисли, него онако како је сам осећао да у књижевноме тексту може и мора бити, свеједно што можда није ни

Спонтан какав је у свему био, Станковић је и овде поступао не онако како теорија мисли, него онако како је сам осећао да у књижевноме тексту може и мора бити, свеједно што можда није ни обично, ни допуштено.

Као да је хтео што више њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако унаоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.

с опажањем почиње, дакле, тако што се ово друго редовно повезује с оним првим: што Софка може видети онолико и онако како јој то кућни простор дозвољава. И то је у Нечистој крви доста очигледно; може се навести већи број примера.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

И жене су им слободније и природније; једу и пију без лажне сељачке стидљивости. дошли су ови луди онако просто, да се помоле Богу, а не да се показују и вржу на себе неко особито, саборско, расположење...

Тежу од ових планина, које су се онако сурово наднеле над манастир. — Пазите и не узмите ми образ данас — шапуће он сејменима арнаутски и не застаје Дуго —

Боже, смешан и бедан се учинио сељацима њихов Милоје онако прерушен. До јуче наочит сељак, постао по њихову рачуну ајмана за поћак, прави цигански церибаша: е, заклели би се они

Само је прву чашу Милоје попио онако како то раде православни сељаци: нагао је лагано и гутао гутљај за гутљајем као што се пије хладна вода.

А после, кад је утолио зинулу халу за пићем, присетио се свога новога положаја и испијао чаше на искап, онако турски, у једном гутљају. — Зажелио сам се ракије. Богдана.

но као да им је отео био по једно пространо вековно царство, праведно стечено, људски вођено а грубом најездом отето. Онако отприлике као што су некад отимали изненађеним народима монголски богадури.

Смркло се попу, па погнао опет к цркви, латио пушку и са овом двојицом појурио онако у незнан за том војском. Доле на реци у општинској судници застао је гомилу уморних и изнемоглих Бавараца.

Знао је он ту ствар врло добро. За турска времена неком Колашинцу падне на памет, готово тек онако, да сели у Србију. Неће Србин да буде више раја, да дочекује аге и спахије, па преко Копаоника и никад више натраг.

Ех, брате, нема чистије земље од наше. Ово је Турћија, а оно тамо црни образ. Ако те лажем, прошао и код Бога онако као у Анадолу!..

Клекох крај њега, пољубих га у чело, покрих рупцем, па онако, ни сам не знам што и по којем закону, почех му изнад главе нешто чатити, све док ме старији син не трже и не назва

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

А што на моду вичете, сами се издајете да вам је плитак мозак, јер кад би се и ви сад онако обукли као што се ваш дед носио, шта мислите, да л’ би вам се и врапци смејали?

МИТАР: Вициш, ја би те сам о мом трошку у Париз одвео, само кад би ми обећала три године онако поступити као што ја оћу. ФЕМА: Да будем паорка? Ох, кон нит, кон нит. МИТАР: Фемо, само три године.

Краков, Станислав - КРИЛА

Сад и козе могу по поверљивој архиви претурати. Е, уосталом, ту писар Казимир одмахну руком, и онако је све то купус. — Купус? Мени није то купус... Ипак се Душко мало умирио видећи да коза његову оцену није појела.

Чедне шоферкиње имале су тела мршавих мушкараца. Одлазиле су и на фронт, где је мушких И онако сувише било. Болничарке, бесрамне И љупке училе су да уста у љубави ипак највише значе.

Он је непрестано видео онај прекорни, тужни поглед мајоров, кад га је онако вукао у смрт. — Хајдемо, хајдемо. Трубач утури у руке официра новчаник и сат, крваву марамицу и ратну торбу мајорову.

То су и онако биле обичне вести, а Мија је све из ескадриле познавао. Сви су добро пили. Мија се само напрегнуто смешио и ћутао.

— Луда, и онако ће умрети... — додао је добродушно. После су на њега и заборавили. Седи мајор је играо санса са Душком и потпоручником

Горе се нешто чудно догађа. Виде се многе од оних прилика што малочас онако брзо похрлише унапред, како трче назад у нереду. — Збор, збор, — зачуше се нервозне команде и овде.

Доцније је сазнао да се зове Веља. Он није чуо за Кајмакчалан, јер још није излазио на фронт. А новине и онако ништа не доносе. Потом је ушла болничарка, она иста која му је секла завој, и донела чашу лимунаде.

— Сиромах Душко је то волео. Казимиров гроб је био недалеко, али су на њега заборавили. И онако су тих дана опет стрељали једнога. Војници су примили вино и недељно следовање у дувану.

Петровић, Растко - АФРИКА

Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у

Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила. Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе.

Добро сте рекли да сам сад ,белац међ црнцима', али не онако како ви мислите. Ја сам увек још човек међ људима. Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.

сâм зидао, својим рукама највише, грађевине усред најпустијих, најдивљијих крајева, и које нисам успевао да начиним онако огромним какве су начинили моји преци у Нормандији. Велику, величанствену кућу, унети у њу прави клавир.

Сада када су постеље биле развијене, и он сам већ у пижами, Н. му је наредио да се скине и онако наг, мршав, бедан, уђе у испражњену ђакуљицу.

Већ неколико дана да се ја јутром више не осећам онако оран као првих дана у Африци. Тек пред подне престајем бити грозничав, горак и нерасположен.

Ускоро, ови дечаци неће бити онако весели; многи се од њих више никада неће вратити у своје племе. Иза краљеве постеље од бамбуса, под стрејом сасвим

на начин како се представља да су се огртали апостоли; њина боса стопала су обувена у онакве сандале, а руке су онако исто уске и бескрвне. Свој врели и тамни поглед они не дижу никако са земље.

Кад изиђем из манастира, сви просјаци у прашини, сви дроњави Мароканци које сретам, изгледају ми онако исто лудаци као што су ови.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Сад, Раде, сад! ПОРФИРИЈЕ: А лепо сам те световао: не топи чамца, чичаЈанићије!... Аја!... И све баш да мора онако бит као што извлачити!... Аја!... И све баш да мора онако бит као што ти заповедаш!... Као да си ти најпаметнији!

Аја!... И све баш да мора онако бит као што извлачити!... Аја!... И све баш да мора онако бит као што ти заповедаш!... Као да си ти најпаметнији! И као да се нико неће твоме марифетлуку досетит!... Е, лепо!...

Да је шћеде овом нашом замијенит, први да дође у везира!... А онако, ево ђе га гладни хртови облијећу!... ПРВИ ТУРЧИН: Бива, све је тако као што рекосте; ’ма никако ми у памет не иђе

ГЛАВАШ: Ти си ме звао. Па кажи важност своје поруке: Да л’ вреди што сам амо ходио? Ил’ сам онако, тек за ћефину Везирске моћи, себе морио?...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Мени се стеже срце од бола при овом ужасном призору и при помисли да ће можда и она села која се сад онако дивно беле кроз густо зеленило воћњака, за мало час буктати у пламену и постати црне развалине.

главице па радознало гледе шта се то око њих све, збива, не појимајући зашто је цве то, зашто их је престрављена мати онако брзо покупила, потрпала на кола, па сад бежи с њима; зашто су они оставили своје огњиште, своје баштице, где су се још

Батаљон, што лежаше у четним колонама, поскака, опали на вис неколико плотуна онако из гомиле, па узмаче шанцу и расу се у стрелце лево и десно од шанца.

А међутим Турци су сигурно мислили; »Да ви имате снаге и памети, ви би нас, ако не синоћ, а оно рано јутрос погнали онако изнурене и десетковане, и не би нам се дали осврнути до границе«...

Глобе и данке са Србије скидале би турске паше, турски везири, султан, а овај би се кукавац вратио онако исто го у Азију, какав је отуда и дошао, и аргатовао би тамо и даље, као што је и досада аргатовао, да израни своју

000. Ако ме питате; ко је највећи јунак са Шуматовца? — велим вам да га тражите међу оним мирним сељацима, што су онако хладно и мушки гледали смрти у очи, што су остали у шанцу и онда, кад већ све беше дигло руке од њега, кад су сви

опажале мрке слике будне шаначке страже, са пушкама у руци, са бајонетима окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се становници овако крвнички тамане.

Читао сам доста расправа против рата, али ниједна књига, никакви докази и разлози никад нису могли изазвати у мени онако гнушање против ратова као што учини јуче и јутрос ова слика пустоши на бојном пољу.

А како ти је име кад си такав јунак? — Мени, вала, Марко Крстов, а зову ме, онако као да речеш по прозиву Путаљица. — А одакле си родом? — Са сред љешанске нахије у Црну Гору, ако можеш знат'!

Сад смо поново стајали пред оном несрећном искрченом пољаницом, на којој пре једнога сата онако љуто пострадасмо при јуришу. Пољана је била засејана труповима наших изгинулих другова.

у... у... — Е да што? — Ево једне пањине, ама не могу да је извалим. Војници траже дрва и ложе ватре, да их, онако уморне, као што они веле, не »пресече« ноћна студ. Секире лупају, грање и врљике вуку се. — Хоциш ли што, Јоване?

— Као што видим, ви сте ватрени револуционар и републиканац, једном речи »опасан човек« — — О револуционарству је онако као што отоич рекох. Ваше в. прев. не треба да замери Србину кад је мало и пристрастан спрам револуције.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Сад бих да падне на ме Целога света туга; У срећи сам онако, Сад ’вако тражим друга. XЛВИИ Други на гроб плоче мећу И ваљају на њих хриде, Е да спомен дуже траје, Да с’

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Неки непријатан осећај је прострујао кроз моју душу... Небо је било титраво плаво. Врхови планински онако обасјани сунцем изгледали су као насмејани. Наше је расположење концентрисано у једном правцу, али напето као пушка.

Он испусти крик, заколута очима, диже руке и тресну. Други Бугарин, погођен метком, паде али и онако рањен, управи пушку на мога каплара и окиде... „Ах!“ — изусти каплар и испусти пушку. Тога Бугарина дотукоше кундацима.

Грр-у! Полете камење. Готово ме затрпа. Чују се јауци. Мигољим да се извучем. Онако збуњен, гледам унезверено, где су наши. Мрак ми је пао на очи. Неко прескочи преко мене.

„Ура! Ура! Ура!“ — јекну сада још силније. Војници поскакаше и онако у залету бацише бомбе. Простремо се одмах по земљи, да нас не би захватила парчад наших бомби. Експлозије рикнуше.

Други, храбрији, дочекали су нас са приправним бајонетима. Са наше стране плануше пушке. Бугари попадаше, и ми, онако у гомили, руписмо у њихове ровове. Разлеже се јаук, кркљање, повици, псовке, урлик. Завладали смо њиховим рововима.

Овај се невероватном снагом изви, и избаци нашем војнику пушку из руке. Онако, са забоденом пушком у леђима окрете се два пута око себе и тресну на земљу.

— Ево нас, друже, у земљи Србији! — стаде испред мене капетан Живојин, командир једне чете нашега пука. Онако раздраган лупи ме шаком по левом рамену. Мени излетеше светлаци пред очи. Јаукнуо сам од бола, држећи се за леву руку.

Изгледа ми да се том приликом некима и замерио. Но сад свеједно. Ми морамо да слушамо онако како нам се нареди. Сазнао сам да ће нам бити стављена на расположене још два батаљона пешадије.

Хтео је да га баци, али ја га задржах. Тај млади Бугарин освојио ме је онако мртав, те сам се заинтересовао за његову судбину... Веруј ми, и дан-дањи жалим што нисам прочитао то писмо.

— рекох војнику. Он ми га даде гледајући ме шта ћу да радим са њим. Нисам му казао прави разлог, већ онако... да и ја имам нешто од одружја у руци. Злу не требало.

Месец се лагано помаљао, и тиха светлост разливала се преко чукара. Осећали смо се неугодно, исто онако као кад блештећи фарови аутомобила осветле изненада скривене љубавнике. И још горе...

Пред нама јече рањеници. Сад им нико не може помоћи. А ноћ је и онако пуна крви и смрт лебди над главама свих нас. Сада стрепим да се не поврате. А и ови са реке ме муче.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Тачно онако као што је рекао Хорације: да речи могу, деси ли се нешто пресудно, и васкрснути ...ѕі волет уѕуѕ Qуем пенеѕ арбітрі

(Тачно онако као и наши турцизми, преостали из једне сасвим друкчије културе.) Њена улога је данас естетска: жив је литерарни елемен

разговор о песницима ове Антологије, ако баш и не о свакоме од њих појединачно, а оно свакако неизбежно о свима њима онако груписанима како их спајају сродности а раздвајају супротности стилова и тежњи.

Предбранковска поезија, онако како сам је ја схватио у овој Антологији, затворено је и често до заоштрености континуирано стилско јединство а

од злата“, могу бити још једном, ма и за пролазан тренутак читаочев, и пуни живот и зрела лепота ако им само приђемо онако како се песмама једино прилази: припремљени да их примимо и чаробном моћи осећања поново доживимо и оживимо.

главу, Или с мојих врата обити ми браву, — Мислим ја у себи и на сабљу гледим, А от страха и трепета као рита бледим. Онако стојећи, са сабљом у руци, Пустахије проклињем: — Изели их вуци!

Истинабог, ту је мила Језик свој заборавила, Ал’ јој то не шкоди Кад већ и онако није Код гдекоје фамилије Свој језик у моди, И кад ју је та Већ у туђих пет језика Сањат научила Како ће без

појави, по неким местима, онако живо приказао.” Грујић даље закључује, уз убедљив низ доказа, да је Козачинскога драма сачињена „почетком 1736. г.

Уредник се, при њеној транскрипцији, није међутим повео за додуше привлачним али ипак насилним усклађивањем оних онако изразитих али вероватно и сасвим механички прихватаних савремених писарских и књишких традиција са језиком упадљиво и

је добио, то о своме крсном имену, светом Јовану, кад је највеће весеље код њега било, оде у другу собу, удеси ји, и онако с мешином под пазувом и прдаљком на рамену уђе међу руску господу, своје узванице, и почне им свирати, ди је све

у Летопису очевидно погрешно, гласи онде: Версе су златне биле, ил’ подобне злату, па сам га ја морао исправити, а онако како сам умео. — Бога славенског Дида објаснио је Г.

на Свету одлуку“ ништа друго не сведочи него само то, да сам ја пре девет месеци, кад сам ону песму у Загреб послао, онако исто и мислио и чувствовао, како год што од оног времена, то јест од како сам Серпски народни лист, Серпски љетопис и

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: И није — и мило ми је. То значи: и жао ми је Што те онако црна судбина Из Венеције злобно отиште. ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим.

ха! ха! Увреда ли је рећи истину? Једио ме вређа — а то је, снахице: Што нисам херцег или краљевић, — А бих онако сасвим краљевски, Краљевске моћи знаком свакојим: С круном, порфиром и са грбови — Удворника и двора дуждевског,

Па сад га мучи што те тазбина Онако царским даром поздравља; Јер то те и у самом народу; И против подле жеље њихове, Као владара силно подиже...

Радошу, реци ко? Ако не они што нам дадоше Ђерку, онако дивну госпођу, Оружја, џебане, штампару, Ако не они, неће Арнаут!

Хајд’! хајд’! отис’ћу ја... ал’... (За себе.) Ова га је прогонила, онако сиједа и стара! Боже, опрости, ал’ није у њој све начисто... морâ је и њу нечастиви репом у памет чарнути, хајд’!

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сан?... ЈЕЛИСАВЕТА: И сад се тресем — Црну сам Гору, кнеже, уснила, Ал’ не онако као што јој је Природа својим горостасима Кô неки ремек свог величанства На дивље чело стења храпавог Метнула

Не, речи њених Онако милозвучне изреке Истерале би стида пламене На окорело грубе образе. — КНЕЗ ЂУРЂЕ: А тебе где обранише Крвници ти?.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Старцу се то нешто грдно ражали и љуто га заболи, и, да је имао суза, грко би и болно проплакао. Али, онако испаћен и сатрвен дугим јадом и чемером, само суво уздахну и крену с трга, водећи погружено на привузи стеону кравицу,

Ово су дјеца моја, сестре моје и браћа моја. 'Оћу да и' ожалим. Нико и' неће онако од срца ожалити нô ја... Силом је одагнају с гробља, али се она опет привуче и обноћ, кад се све смири и утиша,

! Глас му је злобно, пакосно грмио, а кроз рапаво, промукло грло пробијала је дрхтава узнемиреност. — Па онако смо се, оче прото, мало наврнули... — Ама како сте ви ушли да вас пас не опази и не залаје?...

Котао прокапа, Симеун отпоче: — Па баш 'оћете да вам приповједим? Е, 'ајдеде, кад сте навалили. Онако од истине, што је за дружине. То вам је било некако прве ли, друге ли — не знам сад право — неђеље...

Сјаши, узјаши! — вичем ја, штуц му исправља леђа, а он сја'ива и узја'ива на онако гола коња. Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! сјаши... — Доста је, ако Бога јединог знаш!

Данас овај Давид хвали и узноси царевину до неба, а сјутра би се, онако сакат, дига' у буну и поша' против овог славног суда. Знамо се, Давиде, знамо. Сви сте ви једнаки.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Па јест, шта ће теби? ВИЋА: Не кажем да ми треба класа, али бих волео онако да се средим, да се одомаћим... ЈЕРОТИЈЕ: Знам шта хоћеш да кажеш.

) Почећу да лупам све по кући, па им се мора досадити. Друкчије не могу изићи са њима на крај. И онако, кад бих што случајно разбила, говорили би ми: што лупаш као да си заљубљена?

ЈЕРОТИЈЕ: Хоћеш! Знам те! Него ћеш ти са мном — центар! МИЛИСАВ: Ви ћете да сиђете право чаршијом. ЈЕРОТИЈЕ: И онако, правићу се као да сам пошао на пијацу. А ти (Таси) да не мрдаш од мене.

Шта ме се тичу туђа деца! И онако ми прште глава! МИЛАДИН (уноси исцеђену крпу): Ево, господин-Жико! ЖИКА: Бре, па ти као да си ишао да исцедиш крпу у

ЖИКА: А ми... онако!... (Показује гестом преврта– ње по ваздуху.) ЈЕРОТИЈЕ: Може бити неће бацити ништа, али боље је бити обазрив! А овај.

ЖИКА: Знам, де, верујем ја теби; а оно што си протурао лажне динаре, то је онако, више шале ради. СПАСА: У брзини, господин-Жико, знаш како је, у брзини! ЖИКА: Па јес', што кажеш, у брзини.

ВИЋА (злобно): Из овога се писма види да госпођица воле неког и зато се према честитим домаћим синовима онако понаша. Па кад је тако, онда бар нека пукне брука! КАПЕТАН: Је л' то тебе боли?

КАПЕТАН: Ћут'! ЂОКА: Господине капетане!... КАПЕТАН: Ћути, Ђоко, јер сад ћу те ноктима задавити! Све си ми ти ово онако апотекарски замесио и посолио! ЂОКА: Хтео сам само... КАПЕТАН: Ћут'! (Анђи).

дабоме, могу господину министру казати да је све то замесио господин Вића из љубоморе. Господину Вићи и онако не треба служба! (Одлучи се.) Право кажеш, господине Жико, тако ћу да урадим! (Оде у собу.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Тако и по самим собама, одајама. Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.

Али зато мати је морала бабу једнако да слуша. Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и

Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и

— Ето, умре, синко! И само то. Ништа више. Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија. Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима

И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.

Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.

Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава. Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана,

Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава. Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без

Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване. Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.

Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.

уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...

Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру. Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

(упор. и пословицу: »Душа му на б. мирише. Кажу за доброг човека«, ГЕМ, 5, 127; уз ово упор. Вук, Пјесме, 1, 173, 8), онако исто као што у песми агиница буди свога агу б. (Софрић, 45). О б. се причају и разне етинолошке скаске и легенде.

Софрић, 60 ид), и код нашег народа в. има изванредну апотропајску моћ. Против вампира употребљује се в. колац, исто онако као и глогов (ЖСС, 326); можда исти циљ има и обичај у Самобору да походници мртваца шкропе китом В.

Њиме се наш народ и данас у врло свечаној форми, ин аллер Форм, наште срце, причешћује, исто онако као и нафором, о Божићу (ЖСС, 169, шабачки крај; ГЗМ, 6.

гранчицу и говорио: »Као што ви обилазите богомољу, онако и вас свако зло обилазило!« (ЗНЖОЈС, 12, 304; упор. и ТРЂ, ННЖ, 3, 34).

Овде се п. можда вабе душе које ће се инкарнирати у пилићима, онако исто као што понеки примитивни народи вабе душу сипајући пиринач в.

Град доводе душе мртвих (αωροι βιαιοθάνατοι ‹= невидљиви насилно преминули›), и ова басма упућена је њима; исто онако као што се сличне приче причају у приповеткама типа Леноре, да би се заварао мртвачки демон (‹БВ, 22, 91; ЗНЖОЈС, 7,

А клање кокоши на пању одсеченог дрвета Чајкановић тумачи као »жртву замене, исто онако као што се, када у једној кући убрзо двоје једно за другим умру, са оним другим сахрањује петао или кокош, као замена

као сеновите означене многе биљке, и ситније поред дрвећа, па би био тачнији назив »Сеновите биљке«, али је остављено онако како је у рукопису. Сетва.

Ћипико, Иво - Пауци

Што попу пада на ум? Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека; његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде колико поп мисли.

Газда часом у глави срачуна. — Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене, — вели му, па ће ти таман онако по прилици залећи.

Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује: — Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо да су њему моји синови

Помоћи ће њему господин шкриван, није шупља глава: што он уради, — онако је, неће њему биљежник у очи ударити. А домишљат је враг!

Илијини сведоци, Крило и Ждрале, на вратима, прије него ће унићи, шапоре и договарају се; и не исказаше пред суцем онако како је Илија хтјео. Врљају у бесједама, а вјешти су; боје се да их суд не улови у лажи.

— и безразложно стаде га вика да пусти цуру. Часом наста трка и свјетина скупи се око њих. Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође. Петар му пријечи, а помажу му неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.

а погоди—де, рече зашто сам у кућу ушла? —Ушла онако ... —Погоди! —Што знам ја зе женске послове... —Чула сам, — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам

Ево, никако не моту да их скупим... —А отац ми? —Не знам... Биће се и он негдје склонио... Није далеко одавде, јер, онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ, кућама . . Раде се нагло диже. —Куда ћеш? — упита старјешина. —Идем .

Није га ударио, није га ни у чему ни оштетио, а шта му се мари за бесједе? Биће да му је притужило када се онако разљутио на њ! Али како ће да не иде на парбу?

” Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако као да му је онај час на памет пало: — Колико сам оној будали Ради говорио да одустане од тужбе, али што влах уврти у

Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао. Али други прихватише његове рјечи као једну мисао. —Тако је!

— К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи, — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Овима је стварно и преостајало једино то да криве вратове гледајући је како, онако накострешена и пркосна, мрси облаке.

Кад већ није било ратова, и кад већ нису више онако слатко могли уживати у јурњави за јеленима по шумама Вратимља, пошто им је то досадило, дочекали су као освежење

да је човек морао веровати како је Дадара у ствари опколио са својим људима неко вилинско коло о којем је Јевђеније онако живописно причао, и да је отуд отео најлепшу међу вилама.

А можда је то тај измислио, желећи ваљда да подгреје и онако узаврелу легенду о нашој ишчезлој драгани. Једва смо чекали да се вратимо у Вратимље.

Зар људи нису изгубили дах кад је изашла у двориште да дочека ону двојицу калуђера, Доротеја и Димитрија? Зар онако расна жена може бити хладна? Гледао сам је, све на њој је дрхтало од жудње за мушкарцем.

Тек ми сад постаје појмљива она несамерљива провалија између ово двоје несрећних супружника. Гледам га онако збрчканог, исцеђеног и оронулог, а преко његове слике ми кроз сећање, на тренутак пре уласка у ову одају, лебди

Народ је долазио са свих страна да види оно што је кир Јакос радио. Свиђао се лудима. Било га је пријатно гледати онако кршног и снажног а истовремено питомог и нежног, слушати смешни изговор појединих наших речи и уопште бити у његовом

Како ја преко ноћи могу да научим ове младиће како се убија? Уосталом, овде и онако мене нико и не прима озбиљно. Од мене се и не очекује да победим Брзана, пошто Брзана нико озбиљно не схвата, јер шта

Неће му очи извадити. Зар би била толико луда да га не прими, онако рутавог и темељног. Ноћима дежурају да виде како се кришом шуљам уз господаричине степенице. Чудно је то.

Не претерујем: исечена, као што се сече брав, само не онако пажљиво и чисто. Делови удова, крпе, дроб, поломљено оружје, крвава, здрузгана гомила људског меса.

Онима који до смираја положе оружје, поштедеће, вели, живот. Највише ме је зачудио тај његов глас. Онако шкрипав и танак гласић у онаквој људескари човек никад не би очекивао.

Шта да додам свему овоме? Све што бих рекао било би сувишно. Овога пута бићу, надам се, мало паметнији и нећу онако блесаво као пре изврнути џепове пред госпом.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И сасвим изгуби памет. „Кметице!“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно. Кметица затури главу и засмеја се таде, Па гурну кравара тако да овај на земљу паде И

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Доспем ли, на пример, до Алционе, главне звезде Плејада, које наш народ назива Влашићима, ја онако са висине гледам на нашу бедну Земљу кроз духовни доглед који савлађује све даљине.

Та је звезда удаљена од Земље 230 светлосних година, па зато видим Земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер је светлост која је тада са Земље пошла таман стигла до мог ока.

Ништа ми овде није непознато. Ево, ово су Пропилеји, онде горе је храм Нике Аптерос, они изгледају тачно онако како сам их замишљао.

Друга велика библиотека, она која је смештена у Серапеиону, опљачкана је и разорена од хришћана, онако како сам Вам то подробно описао. О каквој трећој библиотеци није нигде ни икад било говора.

“ Бунић је разнежен. Ја му саопштих моје жеље. „Ви долазите“, одговори ми он радосно, „као поручени. Ја морам, и онако, у царске дворе да се састанем са државним канцеларом Барвицијусом.

Та ти верујеш да се Земља креће.“ - „Онако, као што је то Коперник учио.“ - „Будалаштине!“ Тихо поцрвене у лицу, поче тешко да дише, доби напад беса, какав су

„Таквом силом привлачи Сунце планете и присиљава их да се крећу по њиховим елиптичким путањама, а онако променљивим брзинама како то захтева други Кеплеров закон.

Та широка улица која опасује стари део града изгледа сада, после три деценија, скоро исто онако као што сам је први пут у животу видео; једва да је понекоја зграда замењена новијом.

Но да се не задржавамо у овој просторији коју и онако не бисмо могли прегледати, него прођимо у велику дворану. Овде је изложено царство претпотопских џинова, титана и

слободне воље, не бисмо имали своје „ја“, јер бисмо били само точкови једне велике машине, у којој бисмо се окретали онако како ју је њен творац удесио и навио.

Спољне планете су, у ствари, мала споредна Сунца. То ћемо одмах увидети чим се упознамо са Јупитром који је, и онако, први на реду.

Исто онако како то приказује она визионарска слика Грекова која претставља сцену погреба грофа Оргаса, а над овом, на облацима,

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Све удесим и разместим онако како је још покојни газда уживао, па само да она сиђе с децом, и тамо седи, раскомоти се; али она неће.

Може се неки пут и онако, јер, ако је за вајду, доста је. Али она ни то, ништа неће. И, кад неће, мора да је болесна; него чудо ми је како је

КАТА Ама, не велим да деда због тога неће да дође, него тек онако... Можда због нечег другог не долази. Сигурно има посла. Јер њега свуда траже, па можда нема када...

један дан, месец и година, већ цео век никако не смем прозор да отворим да се не би завеса више помакла, већ да исто онако стоји како је стајала, док је он био жив... МИРОН Како да не смеш?

Дан је, светлост, види се. Али ноћу! Ноћу кад треба да изиђем, да деци воде донесем, а мене обузме страх да онако, у мраку, на његове, покојникове ствари не натрапам, не додирнем их. Ох, дедо, онда тај страх!

А за хаџије: хаџи-Ристу и друге?... Они и онако нису никад ни волели што ме је покојник узео... МИРОН Како »нису волели«?

Море, Стано, видех ти снашку и Бога Ми, снашка ти је још онако лепа«. И онда сваки пружа дуван и части. А где пазарим, наплаћује мање, те ми по неки пут и готова пара у џепу остане.

ТАШАНА (у забуни постиђена): И знаш, дедо, срамота ме. Али морам да ти кажем, сад ми већ и ти ниси онако страшан. И тек сада, из лица ти и гласа, све више видим у теби оно што сам сасвим заборавила; сад тек све више видим

Јер, онако сам, у ноћи, када бих се добро најео, добро напио и то још од твога јела, твога пића, (себи заносно): ох, не можда,

(Раздрагано сам себи): Јер бих онда, можда, на све заборавивши, онако у ноћи, кријући се, немо, дошао чак овамо. И овде, испред твоје куће, скривен у какав кут, целе ноћи гледао кроз

било некада засађено, већ ижџикљало, израсло са по којом сувом граном — исто као и ја; планина нада мном, у коју сам, онако мали, због њеног вечитог зеленила и магле, увек са страхом поглéдао, да ће бити већ мало гола, стара, изрешетана

За вас, Хришћане — Турчин, туђа вера; а опет за моје, нисам прави Турчин, јер не могу да вас мрзим онако као што вас они мрзе.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И можда се крстача госпа Нолина баш од чежње за својим драгим посинком, онако чудно издигла и усправила. По уској стазици од Лазарића гробнице дође се, на северу, до зида између православног и

Обратила се стога Паули: — „Оди де овамо! Покажи ми, али онако људски, где видиш сунце кад га ујутро спазиш из кујне. — Паула приђе тачно оном прозору којем не треба.

— Чим она каже , јȁ , а ја , како би вам каз'ô пропе'ô човек. Ил', њу да узмем, ил' у бунар да скачем, онако матор. — Гос-Тошино друштво се на то слатко смејало.

Крстише је Јулиана, и прозваше одмах, мати, на туђинску, Лиетом, а Нола, на српску, Јулицом, а Бошко час овако, час онако, како је већ њему било дато да у згодан час стане на праву страну.

срамота је, на онако излизаном сицу, и на оним препотопским ниским осовинама. — Ево вам господара, па како он каже. — Гос-Тоша, доста спор,

У њега је упрла очи паланка. Шта ће бити с удовицом Нолом? Нешто се мора збити, јер није нико тек онако само богата удовица и универзална наследница. А Јулица, сирота, тешко је настрадала.

Улетим у амбар, па преко клипова горе у таванче. Бик развали авлијску капију, сав се раскрвави, и онако крвав потеже друмом, и свали се напослетку у кукурузе. Ту се заглавио.

хартију и оловку, и зачас нацрта госпа Нолину десну руку која је остала с претећим уздигнутим кажипрстом, и изгледала, онако крупна и строга, врло смешна у рукаву од ноћне кошуље с два реда веза. — Нано, ево видите да није истина да се љутите.

за сав живот подрило и јака човека; која ју је удала како је она мислила да ће бити добро; и напослетку, што је није онако слабу и стаклену послала некуда у свет и оставила на дужем лечењу. — Има у мени нешто грубо и неотесано.

— Како не мислим! Још горе мислим! Истераћу га за најмању кривицу, истераћу га и без кривице, онако како само жена може да побесни. Ако Срба морадне напоље, и он ће!

Без избора и себичности... онако како је случај хтео да налећемо... Примали сте нас на велику бригу и велике трошкове, примали сте децу чији су

Јова се хвалисао, вадио из џепа, додуше с дискрецијом, још једно, па још једно писмо. Али да заврши, звизнуо би тек онако отприлике као локомотива која одлази: — Нећу је, брате! Каква је то девојка? завеза, мршава, немила.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Пошто се торжество крештенија сврши, Роксанда узме своје Романче у наручија, однесе га кући и тврдо науми онако учинити као што јој је добри свештеник препоручио. Она почне своје дете сама дојити.

Напољу су већ коњи приправни били, и наша млада невеста ободри Романа да се ништа не боји, седну на коње (она је онако јашила као наше даме у садашње време) и упуте се шумом, која је два сата ода од вароши стајала.

— Куд се знам окренути? Могу ли оцу од жалости? Ах, зашто кукавне девојке верују јунаку, зашто момци онако девојке не варају као што девојке њи варају? Сваки час стрепим кад ће ме звер изести.

Ја вам, браћо, нигда на свету за љубопитством марио нисам, него сам се управо онако владао као млоги људи на свету, који само свој трбу надгледају, нити се брину како се звезде окрећу, нит’ какови се

зато наводим будући да су млоги мужеви тако деликатни да своје жене без најмањег повода, само зато што мисле да је онако као што се њима чини, до голе душе муче и често ји до очајанија доводе.

« — него отворено плаветна, онако као што небо, кад је ведро, видимо. »Хи, хи хи! То мора лепо издавати!« »Још кад пођу у визиту.

Он већ надежду губити почне да ће је икада моћи видити, и већ се почне онако тужити као што се сви воопшче љубовници туже, сирјеч да је несрећан.

Тек што он намисли онако чинити као што многи при оваком случају чинити обичествују, сирјеч на срећу се ослонити, и својеј Розинанти да она пут

»Како је досад наш Роман без служитеља себе помагао?« — питају моји читатељи. И ја одговарам: онако исто као многи у наше време гавалери који су споља углађени и накићени, мислите свет ће прогутати, а код куће сув

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Уосталом, време од рођења до женидбе и јесте један период (са много потпериода) у историји човековој. Онако, отприлике, као што у историји Срба време од досељења на Балканско полуострво до пропасти царства на Косову чини један

једноме своме пријатељу, врло талентованоме и отменоме господину, за којега сам се уверио да ниједну ствар не казује онако како је она била, већ је увек допуњује, намешта и замазује, не би ли је улепшао.

Тако, сећам се, кад је поп сручио на мене, онако голога, читав бакрач хладне воде, да сам му у души опсовао нешто тако нехришћански да то не би ни у ком случају могло

А онако лепо је бити професор, то признајем; деца му скидају капу, родитељи чија деца уче школу љубазни с њиме и, какав год одб

Професор математике, на пример, покушавао је чак да га очајно вуче за уши, не би ли пустио глас, онако отприлике као кад се притисне дугме да би звоно зазвонило.

вам кажем и то: како сам ја могао положити матуру, онда знајте да ми постављате питање на које је немогуће одговорити, онако као кад би ме упитали: на који је начин могуће научити слона да удара у тамбурицу?

Једва што ми је онако кроз зубе поменуо нешто оца и мајку. Разуме се, кад сам се већ једанпут збунио, да је после све ишло наопако.

ни дан-данас не разумем чега у свима овим мојим одговорима има смешнога и чему се управо председавајући професор тада онако слатко смејао?

Не видим, наиме, шта би више о хришћанству знао онај који би све приче испричао онако како су оне у књизи записане? Али, руку на срце, није се наш катихета задржавао само на библијским причама; улазио је

Тако, примера ради, навешћу их неколико, онако како их је он казивао: — Краљ Милутин се четири пута женио, али се то не сматра као једина историјска заслуга тога

— Јести ли ви писац ове песме? — питао је председник, онако исто као и директор. — Јесам! — одговорио сам, пошто је у мени опет сујета победила човека.

И онда, кад смо већ обезбедили да све глатко иде, почели смо казивати једно другоме љубавне речи, исто онако као дон Родриго Мондега и Хуана, сирота девојка, гробарева пасторка.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Па куда ћу онда? Почео сам се колебати. Ко може да ме контролише!... Зар су мало пута команданти састављали извештај онако како је њима годило... Залутао сам, ноћ је... Застао сам... Тишина...

Неки су полазили али кад би видели да одступању нема краја, остајали су онако незаштићени насред пута. Било је то једне ноћи, бог би свети знао кога датума, јер смо сасвим изгубили појам о

Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија. Онако у мраку, препуштени готово сами себи, измучени и јадни, давали смо утисак раздражене гомиле, и војници су већ гласно

Сад се само заштитнице боре... Војници необиријани, образи им упали, лице потамнело. Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се. А хладна киша, терана ветром, бије у лице.

Лука скакуће с ноге на ногу, па нам вели да сада личимо на балерине. Укрућени шињели остали су исто онако подавијени, као да смо још на коњима. Из једне кућице донесе војник запаљен угарак.

Не гледајући ме, онако мрачан и туробан, одговори: — Као миш у расолу... — Биће боље, биће боље — рекох, тек да нешто кажем.

Ти сироти људи вршили су своју дужност до последњег часа... Пред мојим очима су падали. Онако рањене Бугари су убијали — командир се загрцну.

Али тамо су сада Немци. — Припремали су се Бугари до првог октобра. А ми смо посматрали и чекали... Исто онако као осуђеници „на белом хлебу“. Егзекуција је почела тачно првога октобра у пет часова изјутра.

“ Ветар је дувао из Руговске клисуре. Војници су стајали непомични и неми, онако промрзли и погурени, изгле-дали као залеђени. Они верују своме команданту и својим официрима.

Нека тајанствена тама обавија нас, а ваздух као да гуши. Војници набили капуљаче или увезали главе марамама, и онако погнути промичу кроз облаке као утваре... Сустижемо малаксале војнике, који седе покрај пута на снегу, погнуте главе.

Снаге немам и, чини ми се, као да пропадам кроз оно грање у неку таму и понор... У ПЛАНИНАМА Онако избледели, помодрели и погурени, изгледали су људи као тешки болесници, који сада први пут излазе на светлост дана.

Војници претоварују ствари на друге коње, те их онако гладне и мршаве још више замарају. Са ових коња што леже скидају потковице.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Па замишљен сам, а плах, И не знам, којим правцем из смрти: нисам ли увек Онако јак ...! Из једног судара возова излазим, Окрвављен мало ево, као први зорин зрак, И смејем се: на девојку неку, што

на кајмаку, Не би ли се преварила да им зготови Али је старица та тако лукава; Она не би ни свраку Приправила тек онако Олако, Олако.

”Мора да си скрио у себи и порок и бесноћу, Када онако подмукло пробијао си се ноћу; Мора да си се стресао зором и тражио у воћу Ситости, мора да си спрегао гвожђем бесноћу.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, медузе нису имале ни воље, ни времена за приче о Горњем свету. Онако, како га оне виде сунце је велика мутножута кугла која увече поцрвени и пада у таласе.

Коначно, насликани лептири и цвеће забава су и радост оку, мада не онако величанствена и сјајна какав је Царичин светли лик.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Меће на софру поред осталог јела и пића и нуди понизно Тому): Не љутиш се, газдо, више онако на мене? ТОМА Па Магдо, како... МАГДА Немој, слатки газдо, немој да се љутиш што смо младога газду...

Али не иде. Горе, у шуми, извор му није више чист. Почео је да се меша са земљом и трулим лишћем. Није више онако јак, силан и чист као оно када га ти пронађе и спроведе овде у чесму.

Она је за све крива. Е, за ту реч баш ти оволико хвала! Она, још кад Коштан беше мала, дете... И она онако малу учи је да игра и пева. И научи је! Сад, ето, ради ње, сви ћемо да изгинемо. (Понова хоће да удари Салче по глави.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

допустити јест то да је прије потпунога свршетка битке оставио с остацима своје војске бојиште, кад је видио да је и онако већ све пропало. Отуд је народ могао помало развити потпуну издају.

деца су најузбудљивије оличење отаџбине, будућности, живота ради кога треба умрети. И зато је Васојевић Стева могао онако одлучно и убедљиво да каже сестри на растанку: Кад се роди од запада сунце, онда ћу ти са Косова доћи.

се много пута морало учинити да ударци на њега падају и из нашег неба, да се и наше планине крећу против њега, баш онако као што песма говори: Ведро беше, те се наоблачи, из облака тиха роса на'ђе.

Кадно свето Васкрсење дође, кад на деци рухо покројише, какво Мирку, онако Маринку, чисти скерлет и зелену свилу, — свако мисли и свако се диви како стрина негује их оба, као да су браћица

Никога ја до данас нисам нашао да онако песме зна као што је он знао. Његова је свака песма била добра, јер је он (особито како није пјевао, него само

знао песме казивати редом, до само певати, него без ракије није тео ни запевати, а како мало сркне ракије, он се — и онако, које од старости које од рана (јер му је сва глава била исечена тукући се негда с некаквим Турцима из Колашина) слаб

зашто, ак’ м. ако), афереза (’вако м. овако, ’нако м. онако), синкопа (до’дио м. доходио) употреба номинатива место вокатива (да би се добио један слог мање, нпр.

Очевидно, цар га је тешко казнио. И после тога било би природно очекивати да Марко — онако плах и ратоборан какав је у многим песмама — потегне сабљу не на Мусу него на цара. Међутим, Марко то не чини.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Чим су га, првог школског дана, ђаци угледали онако неиспаваног, мрког и зловољног, настао је бојажљив шапат: — У-ух, с овим неће бити лако.

Због тога се, док су стајали око хајдукова гроба, нашем Јованчету наресила суза у оку. Због тога је дугачки Стриц онако пажљиво скинуо свој сламнато-картонски шешир, а Ник Ћулибрк свој каубојски.

Зато је Лазар Мачак био тако озбиљан, Ђоко Потрк миран, а Вањка Широки, руска душа, онако тужан. Чак је и мали Николица с приколицом ћутао мрко као да се дури и строго гледао своју нераздвојну Жују као да је

— А буде ли Жуја спавала? Ту већ ни Јованче није знао правог излаза, па одговори онако отприлике: — Када куја спава, онда сви спавају, нико се не скита по шуми.

— Хм, најприје би требало да сване овдје у шуми, а тек онда тамо напољу — мудровао је чича. — Изван шуме и онако нема неке нарочите опасности, а у шуми...

У руци је чврсто стезао кубуру, гледао кнеза пркосно и стао изазивачки поред самог Николетине, који је, онако раскорачен и широк, затварао тијесан пут према школи. — Ту сам! — понови дјечак. — Нијесам побјегао, пробио сам се.

Више волим и овај свој мали прст, и онај камен и дрво, и оно тамо брдо него њу! Дабогда цркла, кад се онако избечи очима па не знаш куд би побјегао!

— А откуда ти знаш да је он сакривао нешто? — То сам ја онако отприлике. Знам да сад војници поваздан крију нешто. Кажу да ће Нијемац одузимати све војничке ствари.

— Охо Јованче, видиш ли нас?! — раздрагано повика Мачак, иако је знао да га друг, онако удаљен, неће чути. Дим је све више растао у висину и дизао се над Голим брдом као моћан црн стуб, који надалеко и

— Ха, ту смо! Ухватио се за најнижу грану и онако крупан и јак с необичном лакоћом испентрао се на букву, пипкао нешто горе око стабла и однекле извукао неки дугачак

— пожели у себи Лана. — То би ваљало. Лана није ни слутила да мрког наоружаног момка још неко гледа исто онако задивљено као и она. Били су то Јованче и Лазар Мачак.

— Гледај га само какав је! — шапутао је Јованче — Их, кад ћу ја онако ... Николетина одједном уоштри поглед баш у ономе правцу гдје су се крили дјечаци. — Еј ви тамо, шта ви то радите?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

дубина је у мени неразума, Кроштоно сам исто један лежак, И нерадин и лужица; зато и не умим Нити могу тебе хвалити онако, Како би се ваљало.

У ветар и у маглу све прохуја, Оста саде — земља. СРЕБРНИ МАЈДАН Онако да сматрамо о свему, тако ка они што но златне и сребрне мајдане копају.

Пак тако су там-овам трчали на коњи по ветру онако оружато, дор су се спотицали и потурали бусајући један на другога.

На то одговор му дадоше богови и рекоше му: »Ако ти, краљу Кодрус, на том боју паднеш те погинеш, то твоја војска, онако срдита рад твоје смрти, надвладаће ону другу војску и разбит ће их.

И поче га између њих један писати. А кад виде да га баш онако не може лепо изобразити како би ваљало, а он узе те много злата натовари на прилику му.

своје елчије к Александру, маћедонскоме краљу, изаради порције, што је од пређе узимао од Филипа, оца му, данак, да онако и он му лепо, потпуно има издавати ону исту порцију, како што му је његов Филип отац давао од своје маћедонске земље.

« ПОВЕСТ СВЕТАГО АНДРЕЈЕ ЈУРОДИВОГА Ходећи по Цариграду светому Андреју онако ка сулуду, голу и одрпану, сукоби га неки велики царев бољарин, и кад га виде, та и згрози се од њега и пљуну на њега

сви болестни леже, трећега дна двојица — Симеон и Левија (једноматеричићи с Дином) — Јаковљеви синови, латише мачеве онако назубни ка лавови, слободно отрчаше у град, те их махом до ноге свију искресаше и тога господина уједно са сином

А несвиђена и смрт носи. Врло је то мучно заустезати и коме заустаљати каде се је свуда расходила. Баш онако кано ако би и који понајвештији згодио се бити думенџија у корабу на ширини морској, на велику ветру и таласу силовиту

А што тадар отрже се и оде с упором непокорно овамо, то већ пропаде, оде, и досад онако. Како што и сами знамо то и видимо многе туђоверце око нас, те нас јоште коре ругајући се хулом нашему закону.

И градски бедени се пособараше, те град онако оста необграђен до то доби, докле земља не престаде трести се. И мало то што би људма зла, него јоште и море, којено

И на сутра дан заповеди цар, те га доведоше у полате пред цара, и каде уђе унутра, смотре га цар онако у оној неопраној издртој, ружној кошуљини; пожали га и опрости.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави, па запева, онако као за себе: Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш... Калфа Коте остави рад па га само погледа.

налик на папуџијске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично

Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.

Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу, као Турчин, и све је то, што би наши стари

Мало који дан да му није читала и говорила. И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља. Обећа јој да ће урадити онако како она жели. И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Манином.

Леле, тугоо! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође нешто жал’, па си зборим у памет: „Е, црна

А затим се подигоше све с миндерлука; Дена им већ окренула нануле и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.

И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима. Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.

била и тражила паметна савета њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.

особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци. Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, тако рећи,

До дућана Мана кујунџије — оног првог у првој глави описаног дућана, у који је мајстор—Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета.

!... Ба!... У мој век... сал тој да бидне — неће!... Тако је говорио хаџи Замфир. А имао је и право! Није он то онако напамет говорио... Као искусан и паметан човек држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.