Употреба речи онакога у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Онде је и остао, сиромах! А какав беше! Хе, мој брате, ја ти онакога већ нећу за живота узјахати!... На вашару сам штетовао на кожицама, код куће, опет, застанем жену где се разболела;

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Чини ми се да нигде онакога смолнатога блата као у Араду нема. Дођем, једва погодим у квартир, све бацим, уморан седнем, знојан; а Протић: „Ха,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда рече царев син њојзи: — Кад дође змај, питај ти њега где је добио оног коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим онакога, не би ли смо му како утекли. С отим отиде из двора.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Зашто се Милица не би удала? А, зашто? Милун ће имати мајку. А, зашто је не би тај Приморац узео, а? Моју снаху, жену онакога јунака, младу, згодну... Па понуди га! Може му бити, хоће ли, неће ли!

„Ја, богами, не мислим да би то било грешно, но би то лијепо било да стечемо онакога пријатеља, да...“ „Е, па ајде. Доста више! доста смо се напричали. То је свршено.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда рече царев син њојзи: „Кад дође змај, литај ти њега где је добио онога коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим онакога, не бисмо ли му како утекли.” С отим отиде из двора.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Шта је њемукаре? — А сугранија се човик малика — рече озбиљни Бељан, предушујући од пића. — Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика. А вра-Брне је јопет душеван.

њешто „изгубија“, њешто драгоцјено што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати ни примити онакога пољупца.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда рече царев син њојзи: — Кад дође змај, питај ти њега где је добио онога коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим онакога, не бисмо ли му како утекли. С отим отиде из двора.

и раметли мулу Хасана, и кад чује раја његов чипчија, рече у себи: — Благо мене јутрос, кад ми је бог смакнуо с врата онакога катила! — па од враголука, да га Турци чују, почне на вас глас жалити: — Куку мене, мој лијепи и добри ага!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ја сам нама снаху испросио; а по ћуди Латинка ђевојка: што је земље на четири стране, љепоте јој у сву земљу нема, онакога ока у ђевојке, нит’ онаког стаса ни образа; ко ј’ видио вилу на планини, ни вила јој, белћи, друга није!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности