Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Виде, каже, долину љупку, зелену, која га Цера сети, а која се зове – каже Хурка – Ондава. Крај пута, тече речица, бистра, као суза. Иде, трезвеним смиренијем, не себе, него своје жене, и детета, ради.
У дубини су се плавеле долине. Међу шумама и пољима у долини, кривудала је Ондава, бистра и брза, као горски поток. Био је необичан мир у земљи откуда се попео до Дукље.