Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Амо вина и у тога ћупа, Па ондака запевајмо скупа, Па још песму дено Арапину Марко војске поби половину, Те задоби тог крвавог дана Седамдесет они
Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и тешко, Па га љуби у чело витешко, Јошта проли две големе сузе, Па ондака 'вако речцу узе: „Ох мој сине, знам ја оца твога, Оца твога, побратима свога...
И сви људи вењаху ондака, Е то чудо учинила бака; Но ја мишља да од свега лека Више мени помогла је сека. Опрости се ране и невоље, Но