Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
баба зачу почне га плачући заклињати да се прође те ђевојке казујући му што и оне прве, али он ни ње не шће послушати. Ондар му баба да један орах говорећи му: „Узми ови орах, чувај га до потребе.
Али мајка ђевојчина пљуне у огањ, те се у они час удуне, па једнако за њима у поћеру. Ондар царев син виђе да су ово ђавоља маштанија, прекрсти се пут истока и кликну јакога Бога у помоћ, док пуче муња из неба
” и он се у они час стресе и проврже се човјеком какав је и био. | Ондар му калуђер рече: „О Хришћанине! Хришћанине! покај се од својијех гријехова, и моли се Богу и захвали му који је чуо
овијех хаљина, не ћу нико код нас да буде, него нас двоје; па ако ти ваљаше, ласно ћемо се погодити, ако ли не ваљаше, ондар их никому не ћу казивати него ћу их дохранити својој невјести.” Превари се царева шћер те му рече да донесе све ово.
” У то цар рече да у његовој вољи то не стоји, него у његове шћере „а твоје” рече „жене”. Ондар он замоли своју жену и она му рече: „Пушти ми крв испод ове звијезде, па нека свако јагње од ње само лизне језиком а
Цар ондар стави | шћер под стражу да не би опет што од свога живота сама себи учинила, те тако не могући већ ништа, шетајући се
нас три и прекини на четверо, па један комад дај жени да изије, други кучки, трећи кобили, а четврти усади више куће: ондар ће ти родити жена два близанца сина, кучка окотити два пса, кобила ождријебити два ата, а више куће изникнуће ти двије
користи, оца поштуј; и ево ти ова бочица пунана воде, држи | је при себи, а кад видиш да ти се вода у њој замути знади ондар да сам ти погинуо.” Ово изрече те отлен свој пут.
Кад коње изабере, ондар стане те тамо амо погледа и види насред ливаде они ћепариз, те он к њему, куцне ножницом од онога ножа у коријен, док
отворе се и почну се просипати из коријена силне аспре; ондар он напуни вреће и натовари на оне три коња, па к цару. Кад дође пред цара и кад цар види коње и аспре, зачуди се и већ
Врисне баба да се све брдо од јакоте почне дрмати као кад је највећи потрес, али краљев син држи и не пушта. Ондар му баба рече: „Шта хоћеш од мене?“ Он јој одговори: „Да ми даш ту тицу са скута и да поврнеш све ове хришћанске душе.
Али са свију страна отпишу да тога града нема. По том он начини опет част, не би ли и она дошла. А она ондар кад се весеље почне, обуче сребрне хаљине, па отиде међу господу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
обећа све, а на то ће лија: — Одсијеци своме коњу главу, па ми дај да му испијем крв, јер сам ти јако глађана, па ти ондар узјаши на ме, и ја ћу те зачас превести у другу царевину и ти ћеш, драги мој, доћи до очевог трса.
Али је устима не дирај, не љуби је, јер си пропао заувијек и ја ти ондар не могу више помоћи. Добро упамти што ти рекох. То је моја задња ријеч.
нас три и прекини начетверо, па један комад дај жени да изије, други кучки, трећи кобили, а четврти усади више куће: ондар ће ти родити жена два близанца сина, кучка окотити два пса, кобила ождријебити два ата, а више куће изникнуће ти двије
користи, оца поштуј; и ево ти ова бочица пунана воде, држи је при себи, а кад видиш да ти се вода у њој замути, знади ондар да сам ти погинуо. Ово изрече, те отлен свој пут.
хајдемо у сриједу, — рече главар; а трећи одговори: — Не у сриједу, мене је крсно име, па ако ми се званице сквасе, ондар куд ћу ја? — А ми елајмо у четвртак, — рече главар; а четврти одговори: — Како у четвртак?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И одоше на Црвене ст’јене. Кад изишли на Црвене ст’јене, ондар Мујо говори Алилу: „Де се попни јели на кичицу, и понеси дурбин од биљура, па му пружи седам кољенаца, наслони га на
код њега старац-Мердан-агу, обојици савезао руке, па их даје Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене. Ондар Стојан иза гласа виче по имену од Задра Тодора: „Ђе си, побро, од Задра Тодоре?
њим поредо Топал-Каматара; дадоше их Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене. Ондар Стојан иза гласа виче по имену Петра Мркоњића: „Ђе си, брате, Петре Мркоњићу?
однешен — однесен одселе — одсад ође — овде ома — одмах омислити се — досетити се: да се како не омисле Турци ондар — онда опитати — упитати, запитати оповиђети — скренути пажњу оправити — послати, спремити оправљати се — спремати