Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а сви смо тражили заклона од неправде и од насиља маџарског... Ја сам ступио у други кикиндиски баталијун; онде ми и браћа од стрица као својевољци служаху. Био сам у биткама.
У гробу је вечита тишина! Је л’ те, пријатељу? Онде је мирно, немо, — говораше јадно девојче жалостивим гласом, — и ја ћу умрети, али за мном неће нико заплакати...
„Хајде кући, Грлице!“ рече ми тужним гласом добра тетка... „И онде ћемо плакати!...“ додаде, јецајући... Ох, за плакање је свугде на свету места, пријатељу мој! То се нигде не брани...
са добрим чича-Марком у оковима лежи; тамо, опет, на ономе крају што је Галатима окренут, под оним сувим багрењем, онде је наша остављена кућица коју су Маџари три пута палили, у којој сам љубила и плакала...
А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гробови!... Онде мирно почивају они што су ми тепали: „Душо! Храно! Голубице! Грлице!...
залогаја сува хлеба, напила сам се на једном бунару који је из крајње авлије на утрину бечкеречку гледао, па сам онде и заспала... Изјутра, опорављеном снагом ишла сам даље; није се ни смркло, и ја сам стигла у Земун.
После сам нашао, баш поред чесме, једно хладовито место; метнуо сам моју торбицу под главу, па сам се онде одмарао. Гледао сам тамо у даљини подгорачке и сумраковачке планине....
Гледао сам тамо у даљини подгорачке и сумраковачке планине.... Оно голо тавно стење плави се у сивој даљини; само онде где сунчеви зраци допиру, видиш као неке беле куле — то су стене од кречног камена.
— Ја, пријатељу, из Сумраковца. — Да, да, био си онде уча... Сећам се да сам те, некако пролетос, кад сам онуда кожице куповао, пред механом виђао; и ручали смо заједно...
Све ми се чини да бих у овим нашим планинама блејање овцино пре разумео него њихов разговор... Па сам онде видео и Шваба и Маџара — какви су то, опет, гадови! Да те бог сачува!...
Петци; а ако си баш уморан, ено ти коња, па седи горе на оне кожице; кад будемо тамо дубље у планини, а ми ћемо се онде и одморити. Ја сам примио понуду, а на лицу путникову приметио сам израз задовољства.
Петке, хтео прегазити, коњ ми се заплете у некакву разваљену талпу, те стрмоглав па доле у неку јаругу. Онде је и остао, сиромах! А какав беше! Хе, мој брате, ја ти онакога већ нећу за живота узјахати!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Питали су једног старца Инглеза гди људи најбоље живу. „Онде — одговори старац — гди се слаби не боји силнога, нит сељанин плаши пред спахијом, гди се сиромах богата не стиди,
Бедни су онде људи гди зли већу силу и власт имаду, и принуђени су као она бака говорити: „Мој синко, добро је и пред сотону каткад
Не питам те више, знам шта ће ти бити”, — веле Бошњаци. То значи: курјак те пре, а курјак ти суди. Имати право онде гди насилије и неправда влада и суди, то је толико колико и сасвим криву бити.
А да што ћемо сад? Да обријемо браде? Не. Нека оне стоје с миром онде гди су јошт у обичају, но ваља казати већ једном људма да с брадом или без браде бити, то не придодаје човеку најмање
Циглар га прода табагџији, при којему носећи коже на воду, дома и на вашар, рекне сам седи: „Сад сам дошао онде гди ми надлежи! Овај прави коже: он ће и моју скоро начинити”.
У варварству и у глупости сва велика господа страшна су и ужасна, а гди света мудрост и просвештеније царствује, онде највећа господа најбољи су људи.
Многократно избегнемо велика бједствованија; а онде гди мислимо да смо у безопасности, изненада и напрасно нађе нас невоља. Разумно је, дакле, всегда чувати се.
Прасету одрежи реп и уши у лубеница; нек оно сутра само место нађе куд ће се провући, опет ћеш га ти онде наћи. Но птичице и прасе без разума су, није им се чудити; али ми, с разумом будући, право би било да смо паметнији.
Добро! У време вашара одведе је човек онде гди се добри коњи продају. А кад је узјашу и почну је с коњма утркивати, тада, и за дебљину и као мазга, остане страг.
” — „Ако хоћеш, хајде, али ко ће нам бити судија?” —„Ено они који онде пасе. Видиш колике су му уши”, одговори кукавица. Почну појати. Али што магарац зна што је славујево појање?
јунца на ливади, пак се начне хвалити другим жабама говорећи: „Ја да хоћу само, могла бих бити колико год оно јуне онде!” „Ћути, не лудуј!, — веле јој друге — гди ће жаба бити колико јуне.” — „Не верујете? Стан'те мало.
Наравоученије Тешко овци међу курјаци, и тешко мирном човеку онде гди ко је јачи он је и старији, гди насилије влада, глупост и варварство законе даје и заповеда!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
је моја баба и то: да је слушала, да наши стари, кад су се из своји’ крајева овамо кренули, да су учинили завет, да се онде стане и населе, где чују вола да без одмора највише пута рикне; и тако, кад су дошли на бранковички вис, чују вола где
Друга племена, која су имала завет да се онде стане где нађу пчеле у грму, отишла су у Мачву. Мој отац и мати имали су осим мене јошт пет синова: Николу, Петра,
И ту погине сребрнички паша, отац Хаџи-Сали-бега. (Тако ми је казивао из Ужица Асан-баша Дрљача, који је онде на војсци био, а после је био јасакчија уз нашег владику ваљевског Данила, заједно путујући и димницу купећи му.
код своје куће да каже: „Ко год пође цркви, било мушко, било женско, да слуша попове, и како и где попови заповеде, онде и онако сваки да стоји.
Он је непрестано по кнежини ̓одао и кога кметови и сељаци оптуже, и да је крив види, казнио га је онде у селу где је погрешио. А за врло велике кривице морао је слати у апс муселиму и кадији (у Ваљево).
зове Рељино Поље, а имају два камена велика, и врло у далеко стоје, и то причају да је скакао Реља Крилатица, и да се онде свагда брала за Турака скупштина од непозвати̓ времена, а и за Немца, када су хотели робијаше, кола, профунту и друге
скупштина од непозвати̓ времена, а и за Немца, када су хотели робијаше, кола, профунту и друге робије, све су се онде кметови скупљали и договоре и разрезе чинили, а и ми смо за Карађорђа.
Оду његови момци у Зеоке и нађу кнеза Станоја код куће, кажу му да иду у Београд, и да и̓ је ага послао, и хоће онде да ручају. Кнез и̓ дочека.
Глава је остала код Фочића на чардаку. Но неки Живан Јеротић из села Близоња, који је онде послуживао, ноћу је украде, метне у недра, склопи гуњ око себе, и тако главу у недрима нама донесе.
сина бимбашу, и опширно му јавим, него да он час пре поведе војску у Бабину Луку Грмићима, и кажем му да ће га онде мој један човек чекати.
они ће све разумети; а да си ти њима с политиком писао они би вама политично и одговарали па не би знали где сте”. Онде запечатимо писма, и он и̓ узе да пошље. Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана?
Хтео је Јаков око манастира бусије правити, па онда с Турцима бој заметнути и онде и̓ дочекати, но Недићи нису хтели, него изађу даље к Лешници и бој заметну, а Ћурчија Ђорђе узме своје друштво и оде у
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један — Ја шта ти мислиш, мој брате! Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.
, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«. — Ама, нисмо тако рекли, ћато!
Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа. А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. — Е па, ви'ш! Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем! Слободно га остави. Боље пре него после!
Среја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп. У џепу нешто нагуђено — стрпао Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја. Газда-Милуну смеши се брк.
— »Нашло се«, вели, »у нашем атару...« А није, закона ми! Ено, сутра нек изиђу људи... Ето и ти си, Марјане, био онде кад смо га нашли. Казаће сви да није у нашем атару, него у паштрићком.
ту где коњ копа! — Јест, богами! — рече кмет и стаде завиривати онде. Сви нагрнуше да виде. — Копниде који будаком! — рече чича Мирко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине поорапе и засејане. Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних
Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи. Он је горео и без сунчеве топлоте.
сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!... Лакше... лакше!... За онај цер онде!... Баш ће тиком мимо тебе ппоћи... Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...
Први пут, те ноћи, дахну он душом... Месец му осветли шуму, а њему као да свану. Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути. И после малог тумарања нађе је. И осети ластак души...
Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало... Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје... Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде. Нас петорица смо са леве стране пута. Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...
— Али како онда? — поче Алекса. — Како?... како?... Зар нема неваљалих људи?... Зар нису могли подметнути онде паре? — Тек, тек, тешко нама!... Наша је кућа проклета!... На њу пљују и бољи и гори!... Чак Сима...
Беше им жао једног од првих људи. Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе. А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” — Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин.
Заћуташе и сваки се предаде својим мислима. Суво грање пуцало је под ногама њиховим. Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. Стигоше пред кућу Ногићеву.
Насташе дани позне јесени. Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... Крушка је седео у хану крај огњишта. Он се грдно замислио.
— Ето, и ти се још заносиш! Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!... Еј, мој Иване, тешко теби!... Докле ћеш, болан, бити луд?...
— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко... А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... Поп зину од чуда... — Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп.
— Лажеш! — Јок!... Ти ме питаш, ја ти одговарам!... Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Моја жудна душа неизмерно воли; И сваки мој корак, то је корак срећи. Почнем јутром онде где вечером заста, Увек држећ чврсто краје златне нити; И мој дан безмеран усхићено свити, С песмом јата болно
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” — „Једем!” — „А је ли крв јефтинија од пите? А камо ономе онде с ногом?” — „А шта ме се он тиче?” — „Ха, не тиче те се је ли? дај овамо, докторе! Један, два, пет — колико их треба!
деде, сеци! Сеците му ногу овде! Јок, не питам ја треба ли или не треба: сеци ти само! Тако! Сад види како је ономе онде! Ха, синко!” Капетан виде да се с Благојем не да објашњавати у вишим регионима Он се спусти ниже: — Тако је, тако је!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сво село чисто као умивено лице. Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се, да се не искаљају.
Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: »Х-а-ај, хај, ’ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!« — »Лаку ноћ!
од зелене метле сунцокрета и родина кљуна, — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Поп препојава. Брзо, ужурбано, да би што пре престало то цвилење, плач. Зауставља их. Онде диже час мајку, стару, саму, која већ изнемогла од плача, поклопљена, тихо цвили; онде час удовицу, сестру...
Зауставља их. Онде диже час мајку, стару, саму, која већ изнемогла од плача, поклопљена, тихо цвили; онде час удовицу, сестру... И тако свуда. По где-где би, али то ретко, био какав мушки.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Он је хтео још науке у свету да профитира. Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу” у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести. Врати се кући.
Има дућан, велику трафику и кућу. — Та ово девојче је баш њена слушкиња! Ако изволите, може вас онамо одвести. Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи. — Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.
— Та ово девојче је баш њена слушкиња! Ако изволите, може вас онамо одвести. Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи. — Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.
Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући. Скоро ће бити у О. слава на свету Петку, онде се иде на водицу. Љуба инвитира госпођу Персу. Дође време славе. Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О.
Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога! Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити . — Тако је. — Па све нешто издалека говори.
Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут. Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи.
Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали. — Мани се тога Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао? — Добро; ви сте онде добро познати. — Јесам ли имао више у глави? — Јесте, ал’ се није баш јако познавало.
— Мани се тога Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао? — Добро; ви сте онде добро познати. — Јесам ли имао више у глави? — Јесте, ал’ се није баш јако познавало.
— Да идемо у Србију, у Београд. — Па шта, у Београд да се жениш? — А зашто не? Чика-Гавра се смеје. — Неће онде ниједна за тебе поћи. — Зашто? — Казаће ти: „Нећу за Швабу!“ — И то је истина. Чуо сам већ од других таково што.
Био сам једанпут у Београду, па сам их видео. То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам. А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.
Таково још нигде нисам читао. — Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.
— Ђаво, браца Гавра! Давно већ говори да ће ти младожењу довести. Обадве, лепо обучене, иду у кујну. Онде је већ вино на служавнику приправљено. Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
све више и чудно дражи и како га спопаде једна сасвим луда жеља: да као луд скочи и попне се на један од оних сандука онде, испред неког дућана, па да сву ону светину растури просто са неколико речи.
мислио о жени и оној цпећи све до црквене порте кад је онај сељак умолио да се врати и журно се изгубио, а он застао онде код велике капије одакле су војници с муком уклонили једну црну, надувену и усмрделу лешину непријатељског војника из
Полупајте оно као цименту. Ја оценим и за трен ока нема вам онде ни мрава, све стоји „глат!“ Једном сам заробио целу коњичку батерију, па све нови камути и седла, цакле се.
неиздржљиво, и како би нека промена, ма каква, ма и најнезнатнија, требала већ једном да наступи, јер ће се иначе сви онде угушити И свима као да стоји на лицу да ту промену очекују, и као преклињу једно друго за ту промену, али све опет
Припадам ја сав овом рату, а то је теже и ту је сам живот у питању, а онде није у питању живот. Све је лаж и свему томе ваља једном учинити крај.
И колона по један продужи пут. Само Јуришић, гологлав, блед, набраног чела и згрчен оста онде... А кад стиже задња патрола и он ободе коња На завијутку окрете се и баци још један поглед.
Мишице су му се тресле, био је блед као крпа и скрушено се приближио одру. После се нагао, пољубио је и срушио се онде поред мртваца. С муком смо га вратили натраг у собу.
Видим ја ту нико о другим добро не мисли. И заиста, предлаже неко да најпре рашчистимо ту међу нама, јер и онде има афераша А један црвенко грозно чачка нос само што не заглави прст и други се исхракује и узима мараму да пљуне,
Коса?... Ево овде из свих мојих рана лопти крв. Гле, шта је крви, Боже мој!? Сав сам од крви и трулежа. Ено онде, баш онде промакну сенка: то је бела смрт. Ено је! Држ'! Држ'! Ту је. Ту је моја смрт.
Коса?... Ево овде из свих мојих рана лопти крв. Гле, шта је крви, Боже мој!? Сав сам од крви и трулежа. Ено онде, баш онде промакну сенка: то је бела смрт. Ено је! Држ'! Држ'! Ту је. Ту је моја смрт.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО ПОЗОРИЈЕ 1. ЈУЦА, (мало зашим) КАТИЦА ЈУЦА: Ово чудо јошт нико није видио; онде се циганише и штеди гди је највећа опасност.
МИШИЋ: Зашто се ви печалите онде гди се можете помоћи? ЈАЊА: Да си помогним?! Да правим другу шупу, да купим други коњи, што ћим после да једим с моју
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али чак источно од Искра, а нарочито у Средњој гори, јавља се овде-онде бугарско становништво, које се по својим типичним особинама приближује Србима.
Иако су неки овде-онде духовно заваљени, нису духовно троми, није им дух замагљен и немају оне неодређености и нејасности која се често види
У овим се крајевима овде-онде запажају ерске психичке црте, нарочито духовна живост и склоност за шалама и хумором; анегдоте су ту исте као и код
Осим дна карсних поља и увала, остали су делови Лике под кршем и „гричем“ (голетима) и само овде-онде има мало земље црвенице, која се може обрађивати. Али нека карсна поља, као нпр.
И пре пропасти бокељског бродарства било је овде-онде исељавања из Боке. Тако су се нпр. 1453. год., после неуспешне побуне против Млечића, Грбљани исељавали у Италију.
Има овде-онде моралне еластичности, која се разуме и у опортунизму, слично оној далматинских приморских градова. Уз ове моралне,
Али у појединим крајевима, који су издвојени морем и који су имали своју посебну историју, јављају се, овде-онде, покрајинске особине, чак и врло јасно изражен локални дух. Такав је случај са Истром и са Кварнерским острвима.
Растурени по свима варошима, чак овде-онде и по селима, Аромуни и Грци су у току векова чинили сталеж трговаца; црква и свештенство су били грчки; грчки је језик
Али су и крај овако створеног менталитета кадшто избијала осећања праве племенитости. Овде-онде се јављала узајамност међу рајом, махом у облику познате узајамности потиштених, са скривеном и пригушеном осетљивошћу
Оне се или јављају овде-онде или су ограничене на поједина занимања, на извесне групе и друштвене слојеве. Говорићемо о особинама које потичу од
Исто тако треба поменути промене проузроковане утицајем пастирског живота, кириџијањем и печалбом. Напослетку се овде-онде наилази на историјске успомене и откривају се сасвим нова национална осећања, која су се почела стварати под утицајем
Проматрао сам такве Словене у селима Граматику и Катраници на западу од Караташа, између Солуна и Острова и овде-онде по селима сереске околине.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Корњачепензионери стајаће са стране препричавајући оно што се тога дана десило овде или онде. Затим ће наићи поплава и корњаче ће се упаничити, неке ће и погинути, али ће их већина остати у животу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па добро, ’ајд’ са платном. — Па куда, у Шлеску? — Ја би’ био за Кракову. — Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. — Дакле, ’ајд’ у Кракову. Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. — Та како сам да идем?
— Ја не би’ за то била. Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. — Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво.
Једно је свршено. — Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. Тако се сврши „совјет“. Разиђу се. Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.
Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине. Било је осам сати. Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала. Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”.
— А откуд би сад најбоље било? — Сада из Пољске, и то из Кракове. — Јеси л’ онде био? — Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног.
— Сада из Пољске, и то из Кракове. — Јеси л’ онде био? — Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. — Па хајд’, да идемо.
— Хоћемо ли још кога с нами повести? — Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. — Па добро, кад ћемо се договорити?
— Једна пушка, два пиштоља и наџак. — Добро је. Сад је све у реду. Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду.
Ту се мало одморише, па онда све даље. „Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. Путују и дању и ноћу.
у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи. Пушке оставе унутра, само је господар Софра са собом наџак понео.
На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши. Ту су и коњи, под ведрим небом. Један изиђе, али више се не врати. Један опет међу њима устане и приђе к
Господар Софра мисли се. — Па ко би ме овде на чарди намалао? — Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. — Па хајд’ нек’ буде.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Како су мала деца и део природе и део људског света, она су истовремено „и овде и онде“, ван уобичајеног система класификације; она су, дакле, као особе „ван свог места“ табуисана, „света“ и „прљава“,
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Искао је и да ме пољуби. МАТИ: Пак бићеш му допустила? ДЕВОЈКА: Нисам. МАТИ: Тако треба. Девојка мора да се онде покаже равнодушна што јој је најмилије. Него, знаш шта је? Од твоје свадбе неће, чини ми се, ништа бити.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свет је заносан зато што је такав какав је: Онде поток, Онде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено сунца, Ево хлад. Толиком здрављу, толикој радости и добродушности, ми данас можемо
ове књиге први пут су објавиле Змајеве дечје игре, у сарадњи са РУ „Радивој Ћирпанов”, године 1973, под насловом Онде поток , онде цвет.
први пут су објавиле Змајеве дечје игре, у сарадњи са РУ „Радивој Ћирпанов”, године 1973, под насловом Онде поток , онде цвет.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
којих нека и данас стоје, а нека љубопитљивом желатељу или се у развалинама показују, или им се само име у садашњега онде потомства задржало.
1848. прекинут је жив рад у томе правцу, и педесетих година јављају се овде-онде, по Угарској и Србији, дилетантске и путничке позоришне дружине.
Тај нови дух код Срба се овде-онде почео осећати још за време романтизма. Реализам у српској књижевности значио је ирационалну реакцију злоупотребљеном
пуштајући с времена на време маха својој интимној природи, дајући грубе описе нижег живота, падајући у вулгарности и онде где је хтео да буде поетичан.
Он је ушао у тај свет који ниједан српски писац пре њега није описивао, и осетио лепоту онде где је нико није хтео видети. Он је тај свет волео, дружио се са њиме и са љубављу био његов сликар.
Уских видика, затворена духа, он пуно ствари није ни могао ни хтео да види, и задовољавао се малим и смејао онде где је било проблема и трагике.
објасни, он се често сувише зауставља на појединости, дуби је, усредсреди и пажњу и време на њу, често ствара тешкоће онде и где их нема, у сваком случају преувеличава их, тако да се често појединости истакну на штету целине.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
почива, Само вода са жубором Са камена што се слива, Само што се кашто петли, Само клепка што се чује, Само с' онде малко светли, Јер се данак приближује. Бела зора већ је туна, Јоште путник један — глај!
Усред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак, Наоколо морске пене, Нема друга, па он вене. Тако и ја друга свога Немам овде миленога,
Тужан иде он на гроба Де почива њему мила, Сваки данак дуго доба Сузā онде лије сила. Али није све до гроба Око суза пролевало, Јер и њи је благо доба Једанпута убрисало.
се па још већма плану, Плану срце, а глава ми букну, Па за момом одма трагом сукну, Брзо стиго липе поносите, Али онде до две стазе вите, На тој ништа, онде нешто бело — Брже тамо, она је зацело!
глава ми букну, Па за момом одма трагом сукну, Брзо стиго липе поносите, Али онде до две стазе вите, На тој ништа, онде нешто бело — Брже тамо, она је зацело! За њом, за њом, па ма на крај света, О помози само, сило света!
Ведро небо онде нада мноме, Брдо травно овде пода мноме, Околине око мене миле, Да ништа се несте промениле! Ја ту стојим, око
ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро виде јести, Јарко сунце на небо намести. Ох и друга постварао чуда, Кâ што видиш, гледнеш ли ма куда.
Сада удри прави рупетине, Бацај у њи турске трупетине, Али ево ни српска ледина Не привата српска душманина: Онде рука, онде вири нога, Онде комад плећа душманскога. Боже, Боже, до неба ти фала!
удри прави рупетине, Бацај у њи турске трупетине, Али ево ни српска ледина Не привата српска душманина: Онде рука, онде вири нога, Онде комад плећа душманскога. Боже, Боже, до неба ти фала!
Бацај у њи турске трупетине, Али ево ни српска ледина Не привата српска душманина: Онде рука, онде вири нога, Онде комад плећа душманскога. Боже, Боже, до неба ти фала!
Куда гледа, на кога ли лаје? Па погледа крају и обали, Гледну тамо, па ми се ражали, Виде онде оног дивног Еља, И још Ења, њему пријатеља, И још једна беше ту сирота, Брате мили, оно красно Јота.
красни посластица, Вина рујна и пребела леба, И остала што гр'оцу треба, Па намислим у намастир, побро, Те се онде провеселит добро, Наслагат се, добро се налити, Па ондека баш и преноћити.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Шта сам ја њима? Ђуле, којим један у другог пуцају? Ни то, ситна сам ја. Ставиш ме овде, ставиш онде, преместиш, одмоташ, замоташ, узмеш, оставиш, започнеш, па опараш, па препочнеш...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На то се аждаја насмеје па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој
људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа. Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ Био један цар па имао три сина, и тако је био стар, да већ
И тако га лепо отпусти, и царев син пође даље путовати. Путујући тако за дуго, дође под једну велику гору. Онде притерају галију у крај, и царев син уседне на коња па пође сувим да путује, а људе на галији остави да чекају.
Пустиник му одговори да не зна, „него — вели — иди на ону велику гору: онде има један ловац, који се зна с тицама разговарати, може бити да је он од тица чуо да има гдегод таки град“.
Стојша се онде напије воде па легне у хлад да се мало одмори покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би клале.
Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави
Кад буде увече, та се баба прикраде под јабуку, па се подвуче под кревет и онде се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре.
Идући тако задуго по свету, дође једанпут на једно језеро, и онде нађе једне велике и богате дворе, и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку, бабину кћер, па запита бабу: —
После тога почне сам путовати по свету, и тако путујући задуго, дође у једну планину и онде заноћи у једнога пустиника, па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница.
да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори. Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се и захвали пустинику, па пође како му је казао.
Кад уђе у град, напита и двор златних пауница. Кад дође на врата, онде га заустави стража и запита ко је и откуда је, па пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она како чује, као без
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тешко свакој, која не љуби чистоћу. Шта си ону маст метнула на полицу, да дирају мачке? Зар је њој онде место? ЛЕПОСАВА: У хитости оставила сам, пак сам после заборавила. СОФИЈА: Жалосно је за сваку кућу, гди нема реда.
МАКСИМ: Свршила као наопако. Како си метнула онај пепео? СОФИЈА: Као што си казао. МАКСИМ: Онде је њему место. Нисам ли сто пута говорио, да се меће поред оџака. СОФИЈА: Ја сам чула: у крају до олука.
Она се предаје у многим недостаточним свеучилиштама, но најбоља је у Германији, а најгора онде гди се предаје мађаро-латински, као на пример у Кезди Фазарели, Арањиосу, Цибину итд. Засад је доста.
Ја сам моје новце закопао, пак све ми се чини да је рђаво место. И заиста, онде, где свако може доћи и завирити, нису најбоље сачувани. Да их извадим дакле, и на друго место сакријем. (Иде к дрвету.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
други је живот иза црнине: са другом дружбом онде свањујем и синем, синем уврх стрмине са друге булке грејем, жарујем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— запита неко болећивим гласом. — А шта га знам... умре сад на путу! — одговори старац, као да је хтео рећи: овде, онде, свеједно... има их много... видећете. Покрај мртвог војника седели су рањеници.
— Свакако Аустријанце... — А када би њихова била онде? — запита наредник Милутин. — Их! — махну руком капетан Јован. — Летела би нам пердашина по овој равници.
Неко је исекао онај церић... Ваљда је, међу овим гробовима, остао неки пањ. Војници су копали овде-онде. Застадоше, договарајући се нешто. Приђох. Видела се растресита земља... Као да вири из ње нека дашчица. Сагох се.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
гледа и ћути ?... Да се не уплаши! — Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора... Али ја ништа, Бога ми, ништа.. Само се ти не плаши... Знам ја да ниси крива...
— Каквој њиви ?!... узвикну он зачуђено, али му глас дрхташе од љутине. — Шта си тамо радила? — Под крушком онде... Гледала шта мој муж ради са...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
у роди, И посла те насред села, Где јунаци вино пију, Млади момци камен мећу, А девојке песме поју — Те ја тебе онде виде, Да ме увек срце боли. 141.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Из колко вода испираш? ГИНА: Из пет. СИМКА: Цео живот проведу као на лађи: данас овде, сутра онде! ГИНА: Мени су све лађе потонуле у овом кориту!
ЈЕЛИСАВЕТА: Ја без те границе не бих знала где сам! ВАСИЛИЈЕ: Позориште је, зна се, овде, а живот — онде! Ја једно с другим никада не бркам! ја сам Хамлет само на сцени, и тачка!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
ревносно плате и с нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужности, — сем управника, који је зуцкао, овде-онде, како ће он, преко једног свог рођака министра, издејствовати да се у тај завод примају потпуно здрава деца.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Због свога личног тврдичлука постао је тврдица и у државним издацима, па чак и онде, где није смео тврдичити. Одреди му се, на пример, за огрев училишта 1000 гроша.
»Како ли се попне онде?« — мислио је, па се сети, како је једанпут видео и проту наврх цркве: ветар је јако дувао, прота се ухватио за карниз
— рече и узе да циља. — Удри, 'нако од прилике. Сви се издигосмо и заустависмо дах. Онде, где се два чатала везују, вире крајеви од врљика и пружају подесан заклон.
И ми се начетили, па слушамо и не дишемо. Истина, многе му речи онде и не разумемо, али сви видимо да нам капетана зорли резиле; кад дође каква крупнија реч, учитељ викне јаче, а попа се
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Из Врпоља је Врпољанин; а врпољац је вепар Утовљен онде, или воз, у којем се игра пар-непар. Вепар сме погрешити — Бог није дао разум свињама...
Тамо, где електричне зује тестере, Зец не спава и птица гнездо не стере. Онде, где у пањ туче секира, Ни звер не залази, да не рескира Живот, већ бежи лудо, насумице, Водећ за собом своје
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
После рата њихово село није више на граници државе, па је, бар онде где су они радили, престала потреба криумчарења.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам) Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине. Је ли инстинкт ал' духовни вођа? Овде људско запире познање.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Тешка је незаслужена казна. — Неправедно тециво на треће колено не силази. — Где вуци суде, онде овце не дођу до правде. — Где новац звечи, правда јечи. — Правда страда, ал’ не пропада. — Над силом сила је правда.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад буде у вече, та се баба прикраде под јабуку, па се подвуче под кревет и онде се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре.
Идући тако задуго по свету, дође један пут на једно језеро, и онде нађе једне велике и богате дво- | ре, и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку бабину кћер, па запита бабу: „За
После тога почне сам путовати по свету, и тако путујући за дуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника, па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница.
да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.” Кад ујутру сване, царев син устане, оправи | се, и захвали пустинику, па пође како му је казао.
Кад уђе у град, напита и двор златних пауница. Кад дође на врата, онде га заустави стража и запита ко је и од куда је, на пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она како чује, као без
Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од
Где га доби? тако ти Бога!” А он јој одговори: „Е где сам ја добио, онде не може свак добити. У тој и у тој планини има једна баба, па има дванаест коња за јаслама да не знаш који је од кога
Онда царица уседне на овога коња, и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. 5. СТОЈША И МЛАДЕН.
змаја за друга два зета, змаја огњевита, и змај га упути куда ће ићи док не нађе град, где су двори другога змаја, а онде рече му да ће чути за трећега.
Тако путујући дође под један град, и пред градом нађе једну чесму, с које је сав град воду носио. Стојша се онде напије воде па легне мало у хлад да | се одмори покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би клале.
Стојша се онде напије воде па легне у хлад да се мало одмори покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би клале.
Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ГОСПАВА: Аутомобили, дресови, беџови, аљине, она јучерања говорница онде, аминовање, дисциплина, телевизори, крзно, чаша ракије, новине — погледај овог како чита!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
САУГА (побегне лево иза куће). МАРИЈА Оде да је тражи, да је убије! Сигурно на чивлук. Мисли да је онде. ТОМА Добро се ти сети да је не шаљемо тамо, него сакријемо чак код тетка-Пасе. Ту је неће тражити.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
недалеко од Чакова, пошао би[х] и ја с њим, с наканом да нађем какву пештеру илити пустињу и да ту останем; но, онде видећи да калуђери једу и пију као и други људи, и не чујући да се око њи[х] гди на[х]оди каква пештера ни пустиња,
На моју душу, сам се сад чудим како сам могао таки бити! Парче човека у то доба, стајао сам онде као ћудљив коњ кад стане усред блата и колико га ко више шиба и боде да се из блата извлачи, он, наместо што би напред
Само сам ја то хотео рећи, да онде гди прост човек ништа не види, него смеј и игру, онде разуман види и познаје превисока намеренија јестества и
Само сам ја то хотео рећи, да онде гди прост човек ништа не види, него смеј и игру, онде разуман види и познаје превисока намеренија јестества и неисказану бога творца милост.
А какви су ти они оци били који су на Златоустога седамдесет лажљиви[х] пунктова измислили? Онде нису били малени оци, него први и највећи. Право је рекао цар Константин, да ће бог имати шта и светим оцем судити.
А онде, ако будеш трудољубив и у науци подвижан, небесни промисал неће те оставити без хлеба. Пустиње, пештере и светињичење и
да у граду има бискупа влашкога колеђијум и да, чекајући ја прилику за поћи у армију, могао би[х], међутим, онде почети дијачки (овако зову латински) учити се.
У церкви смо на литургији, кад ето ти улезе млад момак. Подиђу ме мрави; мислим у себи, ко би други баш онде на образу имао Гавре из Вуковара, владике Партенија ђака, велики младеж?
Ти знаш да ко не би рад свађати се док је год жив, онде му није места. Него, кажи ми, куд сад мислиш?” Јавим му ја у каквој сам надежди био и која је већ сасвим ишчезнула.
Такови су били у време мојег онде пребивања Јоан Новаковић книнопољски, Аврам Симић косовски Кричка дернишки. Њима совершено приличествује оно слово
Ту проведем јесен и зиму, а на пролеће пођем опет на море за прећи у остров Патмос, чујући да се онде предаје јелински језик.
види што ће бити и, ако се по том не би[х] хотео к њима возвратити, да ће ми послати моју торбу с књигама које су ми онде остале биле.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
То тражиш лежај у мом телу. На два си места: онде труни, Да бих те овде имо целу! НЕ ПРОНЕСОШЕ КРОЗ ШПАНИЈУ ФЛОР Не пронесоше кроз Шпанију флор.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Али га је село и мртвог осудило да дна дана виси на бресту. Оном код суднице. Онде где је твој отац, кад је кметовао под кнезом Милошем, ударао сељацима по двадесет мочуга по голом.
Чим чују да сам стигао у село, а ја сам био чувен у свим нахијама, нагрну и причају где има блага. Биће овде, биће онде, ноћу ми сан растерује жута тмина, па се крадом изгубим дале.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и ослушкује трепет светлости која овде никад није сива, гледа облаке који долазе од Калемегдана и сећа се како је онде где је сад Основна школа „Перо Поповић Ага“ била његова, Јованова пијаца на којој се могло наћи све, од димљених
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' зло је, мајко, бити међ' њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера се са њима дружи...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Оно су ти густи легиони Михаила првопрестолнога. Ја његову принадлежим лику, онде ми је блажено жилиште, онде ми је слатко вјековање свемогућом вољом назначено.
Оно су ти густи легиони Михаила првопрестолнога. Ја његову принадлежим лику, онде ми је блажено жилиште, онде ми је слатко вјековање свемогућом вољом назначено.
Попа, Васко - КОРА
далеке таме Исплазила се равница Незадржива равница Разливени догађаји Расуте увеле речи Изравнана лица Овде онде Понека рука од дима Уздаси без весала Мисли без крила Бескућни погледи Овде онде Понеки цвет од магле Раседлане
увеле речи Изравнана лица Овде онде Понека рука од дима Уздаси без весала Мисли без крила Бескућни погледи Овде онде Понеки цвет од магле Раседлане сенке Све тише копају Врели пепео смеха НА ЗИДУ Давно окопнела Прва белина Боре
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Све табаке дела, од сваког по 500 комада, видео сам онде, несавијене, уредно положене један на други, да би се приступило њиховом сашивању у поједине књиге.
о Демокриту, тако да се, без задржавања, могох упутити у стару Атену када је била духовни центар свога доба, а онде живели Платон и Аристотелес.
Године 1934. био сам у Атини, попео се на њену Акрополу и онде доживео један од најјачих утисака свога живота. Зато ми није било тешко да се уживим у онај тренутак када се млади
Из старе Атене пођох у стару Александрију у доба када је онде живео највећи астроном Старога века, Аристархос са Самоса.
међусобно додирују, из тога мора дижу и пењу на небо без престанка нове звезде, док је на западном небу обрнут случај; онде оне залазе за брегове Брутије. „Добро сте посматрали и запазили“, рече Питагора.
сигурније уверити и увидети да се звездано небо при томе обрће око оне осе која спаја наше стајалиште са оном звездом онде“.
Кад је посматрамо са овог места на којем се сада налазимо, видимо да је управо изнад врха оног кипариса онде, с ону страну потока.
Трећа по реду је звезда звана Афродитина, која нам се сада појављује, у виду зорњаче, ено онде над источним хоризонтом. Четврто покретно небеско тело је Сунце.
Четврто покретно небеско тело је Сунце. Пето је звезда Аресова коју видимо сада онде на западу у њеном црвенкастом сјају. Шесто је звезда Зевсова; ено је онде на југу.
Пето је звезда Аресова коју видимо сада онде на западу у њеном црвенкастом сјају. Шесто је звезда Зевсова; ено је онде на југу. Седмо је звезда Кронова која лежи мало даље, на десно.
„Кад заврших школовање у свом родном месту, пођох у Милет да онде будем Талесов ученик. У његовом дому нађох и његовог пријатеља Анаксимандра, па ме тако поучаваху њих обојица.
тим својим родбинским везама, путоваше он у својој младости онамо, оде и у Египат и Месопотомију и упозна се онде са учењем Египћана и Халдејаца.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Или: — Секула, ти знаш где је левокрилна објавница? — Зна, зна, како не би знао — заграје официри. — Е, бићеш онде. А чим наиђе командант батаљона, ти нам јави, знаш.
носите ово у прву батерију; Стеване, ово, у дивизион; Стеване, ено вам једанаестог пука, видите ли онај гребен онде, што пре тамо и натраг.
— Слушај, кад сви полежу чекај ме ено онде. — Е баш си ђаво. Је л' онде код амбара, баш онде? Утом стиже командант, а ја се одједанпут преобразио, направио
— Слушај, кад сви полежу чекај ме ено онде. — Е баш си ђаво. Је л' онде код амбара, баш онде? Утом стиже командант, а ја се одједанпут преобразио, направио важан, намрштио се, па јој
— Слушај, кад сви полежу чекај ме ено онде. — Е баш си ђаво. Је л' онде код амбара, баш онде? Утом стиже командант, а ја се одједанпут преобразио, направио важан, намрштио се, па јој издајем наређење: — Мораш,
ја осетих тада да су све моје наде изгубљене и ражљутих се на лептира толико да умало што сместа не опалих метком онде где сам замишљао да се он налази.
Али се није имало куд и ја сам морао отпочети овај нови живот, свестан да нисам онде где је моје право место, да све више постајем растројен, побркан и збуњен и да ми остаје још једина нада: да се оженим
прошло сасвим неопажено, па се понова и јаче закашљао, као бајаги више је то био кашаљ, а да он и није имао намеру да онде некакве поздраве упућује и дели, а најмање некаквој тамо кавалерији или вођству паркеташа и ладовинаша, против којих
њега узбезекну, баш као да је неко од оних безбројних гледалаца наједанпут са крова мећу њих треснуо, те му се црева онде насред тротоара просула и прави ужас изазвала. „Живеле, вели, сестре Чешкиње!
Осећа Јаћим да доминира онде на тротоару, па се само труди да не попусти, диктатуру из својих руку не испусти, и главу је већ искренуо као псето
“ Мученички изгледа Јаћим Меденица, широко је руке раширио, те се чини да је грозно страшило управо са њиве доспело онде насред тротоара, страшћу је све више занесен, све у њему кипи и кључа, осећа и он да је већ до ропца изнурен, али се
Стропоштао се, дакле, Јаћим због Тузле, онде насред тротоара где се затекао, јер му је та Тузла, баш као нека најболнија и централна тачка програма параде,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. Ово последње објашњење као да није ни било потребно,
— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. — Где га нађе? — Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи. Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад буде увече, та се баба прикраде под јабуку, па се подвуче под кревет и онде се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре.
Идући тако задуго по свету, дође једанпут на једно језеро, и онде нађе једне велике и богате дворе и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку, бабину кћеп, па запита бабу: — Забога,
После тога почне сам путовати по свету, и, тако путујући задуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника. па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница.
да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице; кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори. Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се, и захвали пустинику, па пође како му је казао.
Кад уђе у град, напита и двор златних пауница. Кад дође на врата, онде га заустави стража, и запита ко је и откуда је, па пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она, како чује, као без
Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од
Где га доби, тако ти бога! А он јој одговори: — Е, где сам ја добио, онде не може свак добити. У тој и тој планини има једна баба, па има дванаест коња, за јаслама, да не знаш који је од кога
Онда царица уседне на овога коња, и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је
На то се аждаја насмеје, па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја, кад то види, удари у смех, па јој
људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих и жена и девојака, да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа. Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. АЛА Био тако један човек убити сиромах, па имао неку ливаду на једном брегу, која
Кад царевић дође у авлију, и онде га срете ђевојка, а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: —
Ћипико, Иво - Приповетке
Они су из друштва изостали, не хтевши с њим даље ићи, били су морем и бесаницом уморени. Застали су онде као уклесани: нити се мичу нити о себи гласа дају... Наједном ветар плахо ду'ну и подиже хартију и друго смеће.
Марко приђе к Божици и руком јој показа поље где ће они на завет. Вели јој: — Не види се црква, али пази онде где су чемпреси, између дрвета је... У дебеломе хладу је, код живе воде...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
које је укинуто на крупноме композиционом плану, пренесено је у ситније одсечке текста, по тексту је канда овде-онде разбацано, па га налазимо у омањим описима. Штавише, и аутор нам то с времена на време даје до знања.
образац „најближе - даље - најдаље” који је широко преношен на време (сада, тада, онда), на простор (овде, ту, онде), на припадање (мој, твој, његов), итд. Прожео је он многе граматичке категорије широм језичког система.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гора гору не мож’ грлит’, Не дâ долина; Дан не може дан пољубит’, Ноћ је међ’ њима. Ал’ на гори овде момче, Онде девојче; Ови ће се грлит’, љубит’ Данас довече.
»Јавор« 1887. НА ИЗВОРУ (Слободно по Шамису) Хај, под липом извор што је! С липе мири цео дô. Како онде тице поје Не зна свако, не зна то.
— Ако има надзвездија, Где вечита зора свити, Наше душе, мили друже, Онде ће се загрлити, — Ал’ ми црним словом пише: Ту, на земљи, никад више! »Јавор« 1890.
Путуј путе изагробне, Гледај сунце како сија: Онде ће ти руку стиснут’ Текелија. Там’ те неће нико питат’ За живота шта си био, Већ: уради л’ што си могô,
Нећу даље... грози ми се, Задршће ми душа жива — Кад се сетим да и данас Овде, онде тако бива. Нећу даље: знамо причу Што је Христос људ’ма дао; Знамо, знамо, богаташ се: Али касно, покајао.
бол утаји, Прилике су друге, Други обичаји; Серафими носе Пехариће крина (Ал’ у њима, канда, Неће бити вина). Онде, хоћеш-нећеш, Мораш светац бити — Ја том нисам вичан (Можда ниси ни ти). Како ћемо онде То Саваот знаде.
Онде, хоћеш-нећеш, Мораш светац бити — Ја том нисам вичан (Можда ниси ни ти). Како ћемо онде То Саваот знаде. Ал’ од земље ваља Да се што украде. Од овакве крађе Ником није штете.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
„Колац ми дај!...“ Повиче он... За кога колац тај?... И чиј’ ћу онде чути уздисај? „Тиче л’ се роба то? И роб да зна? Ха, ха, ха!“ Грозно се смеје он.
века бола, јада, чемера: На оштар колац поред Пајсија Братову главу бесно удара; Па да је гавран не би кљувао, Онде на стражу мене поставља! Рођеног брата!...
РАДАК: И баш на рону ове провале? ИСАК: Да скачем доле. На ме се земља само мргоди, Идем да кушам срце земљино; Онде ће, ваљда, бити милости? (Нагиње се на провалу.) ВУК: Ово је беда!... А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину?
Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела? Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак? ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој! У мраку мрак!... И никад, никад дан!
А што си овде био науман? ИСАК: Да скачем доле... Ту, у гробници, Са вечном тмином да се оженим: И онде, љубећ црну невесту Са грешним жаром огња пакленог, Да рађам пород, тако страхотан, Од кога ће се, кâ у грозници,
По дивном Левчу, Куда је срндаћ некад весело Кроз густо лисје липа мирисних Са мудрим оком извор тражио, Сад човек онде, страхом присиљен, Прикрива нејач, обучавајућ Да гласа свога писком тананим Науче лајат, ил’ као сова Кроз поноћ
ГЛАВАШ (за себе): С ћерком у граду?... Међу Турцима Шта ли ће онде?... Шта је смислила? Сад кад јој сину колац спремају? Ту нечег има!... (Гласно.
Хајд’, Спасо, жури се! СПАСЕНИЈА: Ох! ГЛАВАШ: ’Ма ћерка лепа нешто застаје! Можда јој онде неће годити Руменог ђýла мирис харемски? (гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо?
) Ово је писмо од муселима, Упућено је самом везиру... Па сада дршћи, махнит човече, И онде тражи људске милости Где се за милост никад не чује! РАДАК: Охо! Баш није шала!... Турска тескера!
(Гледа усплахирено у Салију.) Човек си, видим, Али у твојој црној зеници Кô да се живи ђаво згрчио, Те онде дува мехом пакленим, Да муње спреми грозне поруге Што ће се мојој бољи смејати, Кад сина видим... Где ми је син?
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Ћут’! Угушићу те!... СТАНА: Угушио си Онде на земљи тврдог бедема! Шупљике суве старог насипа Исисале су жеђу лакомом Прсију мојих душу живосну...
О, знам их ја! Та зар сам мало од њих трпео?... А онај онде што је са чалмом Збрчкано чело скрио лукаво, То је Салија!... Све крволоци!... Од сваког скота много грознији!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
али онуда не иде никаква телеграфска пруга — или је каква батерија топова? али чија; кад је онде попеше? — или су коњички пикети? Учини ми се да се ти предмети мичу.
По кућама сви прозори па и капци позатварани, грађани ишчезли са улица, тек овде онде сретнеш по какво бледо лице, измучено дугим очекивањем у неизвесности. У штабу је такође владала суморност.
храброст и рече: — Трчите, молим вас, трчите одмах и кажите мајору Петровићу нека скупља своју војску око Шуматовца, онде где год у близини. Димитрије одјури. Черњајев седе, написа неколико речи па се окрете мени.
« Још не бесмо стигли тамо, а већ по шуми се овде онде чуо прасак пушака. О дозволи да се убијају свиње брзо се распрострла по војсци и сваки је похитао да се њоме користи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Пољубац, певат’ зна, А како ћу да ћутим, Зар моту да ћутим ја? XЛІІ Ала је леп Овај свет, — Онде поток, Овде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено сунца, Ево хлад; Тамо Дунав Злата пун, Онде трава, Овде жбун.
је леп Овај свет, — Онде поток, Овде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено сунца, Ево хлад; Тамо Дунав Злата пун, Онде трава, Овде жбун. Славуј пева, Не знам гди, — Овде срце, Овде ти!
Рука ми се натраг трза, — Тај обичај кује бес. Ох, што нисмо сада онде, Где је „дивљи“ обичај; Место гроба кроз ломачу Јурне пламен, сине сјај, Ја бих смело потпалио Тај жртвеник,
Будан сам, опет будан, И опет... али нека, Даклем на оном свету, Онде те мелем чека. ЛXИ Сад разумем вечност шта је, И бескрајност колика је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Видиш ли? — Влајко сави кажипрст леве руке. — Она на томе месту прави оштру кривину. Ми смо прешли онде где је највећа окука. — Он лупи прстом друге руке у чукаљ савијеног кажипрста.
Овде-онде рупа. Између жица израсла трава. Прва је мисао била: овуда Бугари не могу лако да прођу. Ово ме сазнање мало охрабрило.
Онда сам прилегао и слушам... Негде лево проломи се експлозија... Пушке праште овде, онде... Чује се фијук куршума. Како ли је онима на објавници?
— Шта? — разрогачи очи командант. — Нећете ваљда да ми доказујете да је командант дивизије био крив за тај случај. Онде где ја намислим, хоћу ту да ми гађате...
— Богами, то је лепо од ваше стране — као одобрава Коста. — Слике голих жена немате. Не пушите и не пијете. А онде видим и икону. Недостаје вам још само крст на кући.
На свима странама леже испаљене чауре. Овде-онде аеропланске бомбе, или парчад разорних граната. Виделе су се кутије од конзерви, шаржери, шлемови... Подигао сам један.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
као принудни савлађивачи метричких тешкоћа, у српском језику за изузетно сложене уметничке намере заиста великих; онде тада још нису биле убациване са осећањем да би могле добро сносити и задатак неког особито потребног издвајања и
их славу бивших златних вјеков В којих сја славјаше јунак за јунаком, Мудростију разума, мужа мишцом јаком; Онде, велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет всешчедраја цв'јета, Онде
разума, мужа мишцом јаком; Онде, велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет всешчедраја цв'јета, Онде зими и љети слатко воће цвјета...
велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет всешчедраја цв'јета, Онде зими и љети слатко воће цвјета...
зелени се усред густог хлада, Окружено са три стране као сводом града; Одовуда под заклоном бистра вода шушти, Ту и онде с грана доле као киша пљушти; Ништа се ту вид'ло не би — таква је тма мрака — Да две луче не улазе сунчанога
Генија народа у мирном сану убија, Тешке ланце кује и младом и староме; Тамо богату јесен гази, а онде дичне Паметнике, славе народа вечне руши. Не пази свето!
тамо и амо ја ходио много, Једном седећи изнад Кубршнице умором свладан, Хладом и дебелим гранатих дрва покривен ја онде Према жубору сладосном, знате ви, воде текуће, Тврдо сам засп’о, а свиње су ањале долом и гором.
памет дома не оставља млад, Нек не иде у Пратер да врелу душу расхлади, Јербо ће тамо на труд искра да падне нова. Онде с’ пружају дивни од грдних редови дрва, А у сенки њиној красна девојка иде.
Објављени от С.С.С. Овај криптоним (С.С.С.), по наметљивој аналогији са псеудонимом у Горестном плачу (онде стоји да је овај објављен „чрез сопственаго сина јеја”), сматрало се да такође треба да значи сопствени син Сербији,
Ка свему што сам онде рекао додајем сада и следеће. У спором развоју српске поезије XВИИИ века Орфелинова Мелодија, и оваква каква је,
Со всјех стран радостеј глас В јутрени и во вечерњи час Велегласно ликовствујут; Овде пастири свирјајут, Онде дјелци воспјевајут, Всјаже земља торжествујет.
(У вези са занимљивом личношћу Ј. Авакумовића в. мој чланак у Енциклопедији Југославије И, Загреб 1955, 248б—249а и онде наведену литературу, затим следеће радове Боривоја Маринковића: О песмама Јована Авакумовића, Зборник МС за књижевност
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУКСАН: Да! да! И право има Орловић! Ђаво је онде нокат забагљô Кнез Лазар где се богу молио; Па ту сад, оче, и не помаже Помагања ти дуга молитва... Оружје!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: О лепоти јој песме причају — Али и мудрост онде станује С кротошћу где се скромна невиност На јагодицам’ лица руменог У заједници сјајној целују; Та кротост срца
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па ко је оклоп тај? РАДОШ: Ми! КНЕЗ ЂУРЂЕ: И ми ћемо се онде борити Где се застава само подигне Противу скота, противу Турчина. ВЛ. ВАВИЛА: Хоћемо, кнеже!
Па ме својијем огњем сажиже, У души страшан вихар подиже, Жеље се ломе по срцу моме, Траже мегдана и траже крви, Онде да будем — да будем први — Где први јекне гром!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Само ти ћутиш, Радошу?... Шта је то?...
И ево сваког опуномоћавам: Да ко те нађе, види ма где У границама нашег оташтва, Слободно да те онде мушкета!... (Кнез Ђурђе, капетан Ђурашко и многи други одлазе.) ЈЕДАН СТАР СЕРДАР: Та реч је страшна: „прогнати“.
вољкује, Откад се гази света слобода, Откад се подлост смеје светињи, Откад нам, бабо, тебе прогнаше — Нема нам онде више оташтва! РАДОШ: Откад сте оно ногом несрећном У Турке пошли — издајници сте, И проклетници клети одонда...
Станиша Турчин?...“ Турчин?... Ха! ха! ха! А већ сам била и претрнула — Ха! ха! ха! Зар се и онде може турчити Где херувими и серавими Умилним гласом славе господа? Мртав је он!... Убијен... леш!...
) Ах, боже мој! И ту је текла крв!... Братска крв. Ви’ш оно онде!... И то је српска крв! И то!... И то!... Гле и проливену Познаје Србин свакад своју крв... А то је турска!... И то!
вештом кичицом — Лазара светог поклон последњи — Тај прстен само једним додиром Отвара двора тајне сводове, — Онде се склони... а погинем ли — Сводова влажних мрачни путови На млетачку те земљу изводе.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Да сте ме вид’ли — то да сте само! Ал’ онде, знајте, не беше роб! Убојне сабље кад потрзамо: Победа! Јуриш! Ил’, боље, гроб!
Ал’ зло је, мајко, бити међ’ њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи, Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера се са њима дружи...
Ил’ им зверске стрепе груди. На мегдану и ужасу?... А кад треба децу клати, Слабе жене злостављати, Онда ће ти онде бити, Спаљивати и робити, Насилници и нељуди!...“ Тако збори буљубаша И за нож се руком маша.
Како сте се онде били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Срећу доноси и д. са пет листа. Та д. налази се онде где је вила пљунула, а то се ретко дешава, једва у сто година једанпут (ЗНЖОЈС, 6, 130). »Петолиста« д.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
којем је у том погледу био тако сличан, обукао кошуљу од сирове кострети и отишао у бирску пећину, давши завет да ће онде остати две недеље. Јешће само корење, плодове купине и печурке.
Чим би негде намирисао неку невољу, створио би се одмах онде и нудио своје услуге. Не знам како је нањушио за несрећу нашег властелина.
Још колико синоћ онде се борио човек против слатког милозвучног зова, хтео је да продужи своје знојење, дисање, ропац, бол који му раздире
Где тај све није био и шта тај све није видео! Где год би се нешто значајније дешавало, он би се онде нашао са својим подругљивим, пакосним очицама које играју као на уљу, радознао као сврака, живахан и спретан.
Ови безазлени момчићи стоје онде укипљени, смешно неспретни и блену свињским очицама како двојица ислужених војника, Јовиша и Адам, показују вештину
Прашина. Рубље на шавовима има густу смолу од прашине и зноја и ситних гњида што се онде коте. Кад приђу краљевом логору, биће то гомила безвољних преморених људи, а не гиздава колона орних коњаника за украс
требало бранити Кулу, Василије ми је одвратио да би најпаметније за мене било да гледам своја посла и да не турам нос онде где ми није место. Ми смо монаси, рекао је.
За затуцану руљу његових следбеника био је то јасан доказ вођине смелости и презира према нама. Шеткао се онде, са рукама на задњици, гледао искоса Кулу, ћутао и пљуцкао.
Она руњава војничина (боже, како мрзим тог клипана) намерава да ме насади на врх Куле као квочку на јаја, да онде седим и да одозго пратим шта раде разбојници, да бројим живе, мртве и рањене и да све то бележим.
Било их је веома тешко избројати. Многи су се кретали по целом пределу, били су час овде час онде, а многи се нису ни помаљали из густиша. Осим њих у целом Вратимљу нико се није мицао. Где је тај народ?
само зато да би их гледао како се пропињу и ржу у доњем дворишту, док их узјахују његови кицошки ћурани што се шепуре онде под својим ћубастим калпацима.
Кажу ми да је моја дужност да из свога окуженог тела истерам врага што се онде угнездио, канџицама се ухватио за нутрину и сви моји ударци као да га се не дотичу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Само једну мисô, Само слутњу своју налазити свуда, Зато да би онде где си вером дисô, Под теретом сумње пролазио туда!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А из тога срицања развила се астрономска наука. „Колевка астрономије стојала је у Месопотамији, онде где теку реке Еуфрат и Тигрис, које, стапајући се у своме доњем току у једну једину, изливају се у Персиски залив.
„Све је онде било као створено за угодно посматрање небеских појава: равно тло, прозиран ваздух, ведро небо, и због мале географске
изаберимо оно што нам треба, а добро нам стоји, па прођимо кроз ова гвоздена врата у зиду поред пећи, створићемо се онде где зажелимо. Ала је топло и загушљиво у овој беспрегледној равници!
Нећу да се уплећем у ту распру историчара, јер за нас је довољна само још капија да у град уђемо. Ено је онде! То је славна иштарска капија - познајем је из Берлинског музеја.
миру него да се креће; звездана јата на западној страни неба спуштају се, не мењајући свој облик, према хоризонту, да онде утону, док се на источном делу хоризонта појављују нова јата и пењу у вис.
Ништа ми овде није непознато. Ево, ово су Пропилеји, онде горе је храм Нике Аптерос, они изгледају тачно онако како сам их замишљао.
Дуго сам седео онде. - Кад дођох мало к себи од силине овог првог утиска, ја се запитах шта се са мном десило. То је била као нека муња,
Штета што се онде не може ноћца сачекати! Тада бих могао још слађе утонути у славну прошлост антике. А зашто да не покушам?
Пет минута пре но што звоно дадне знак за полазак, сакрићемо се у цели Ерехтејона; онде ћемо сачекати док сви љубопитљивци не оставе град и ноћ се не спусти.
Аха! Оно је онде Ликејон, где он сваког јутра и вечера држи своја предавања, шетајући се по тој својој слушаоници са својим ђацима горе
Сишли смо са Акрополе. Оно што онде видите је Ареопаг, а онде на брежуљку Пниксу, где се држе народне скупштине, види се говорница са које је Демостен
Сишли смо са Акрополе. Оно што онде видите је Ареопаг, а онде на брежуљку Пниксу, где се држе народне скупштине, види се говорница са које је Демостен громовито грмео против Филипа
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (изненађено): Зашто, дедо? ХАЏИ РИСТА Тако, љут сам. Пролазим па видим: те овде кукуруз истоварен, те онде просуто, онде бачено, остављено... Како ти то да не видиш? Ти си бар одавно овде. (Показујући на Ташану.
ХАЏИ РИСТА Тако, љут сам. Пролазим па видим: те овде кукуруз истоварен, те онде просуто, онде бачено, остављено... Како ти то да не видиш? Ти си бар одавно овде. (Показујући на Ташану.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
С неком сујевером је неговао ту реч. Чинило му се, тај земљотрес, та немирна деца, то је велика његова победа онде где је можда и он сам помало сумњао да може победити.
— И мени би требао да помогне мало овде, али, као велим, ово овде је ситан посао према оном онде, па га некако и сама свршавам. — И свршавала га је, да се цео свет чудио.
Одмичу таласи ипак некако у редовима, као да су по линијама притегнути. Само овде-онде, где или пешчани пруд сече правилан ток, или матица врти своје коло, тамо вода тек одједаред скочи увис, распрсне се у
„кућепоседници” и остали, пука сиротиња, оновременска потишена сиротиња: надничар, слуга, кочијаш, вешерка, овде-онде занатлија с радионицом у ћошку кујне, занатлија за преко нужне оправке обуће, одела, посуђа, дакле сам мајстор-крпа.
Мрак. Кашикара се не види од кишног испарења; овде-онде слаба петролејска светлост, као фосфоресцирање над мочвари. Да је било месечине, да је Ната могла видети своју сенку,
Отац наш слао је нас две у Грчку код једног свог пословног пријатеља, тобоже васпитања ради. Нисмо се ни једна онде удале. А ја сам била готова и за амалина да одем, само да тамо останем. — Држаће нас новац, као и до сада што је...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Његове су речи сасвим по правилима силогизма устројене, и убо: Сила земље состоји се у храни. Највише хране има онде гди се највише троши; пробо маіорем: највећи је конзумо, то јест највише се троши онде гди су ленштине; нота бене
Највише хране има онде гди се највише троши; пробо маіорем: највећи је конзумо, то јест највише се троши онде гди су ленштине; нота бене имућне ленштине; пробо мінорем: да ленштине више једу, кад имаду, него други, то сваког
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ама, ти нас нешто далеко водиш? Немој, стари, да се играш главом — шапуће командир. — Ено онде! — з астаде старац. — Тамо је црквена порта. Ено је и ватра. Око ватри су промицале неке прилике.
— Море, ајд бре, што причате којешта! — љути се капетан Вела. — Онде где је војска, ту је држава. Ко ти, бре, даје плату? — А ко даје плату онима у земљи? — упаде Живадин.
А засеоци местимично, овде, онде, и нахерене куће вире тужно из оних дудињака, као красте на болесној кожи. Понегде украј пута издиже се високо дрво са
По нему се зелене пусте ливаде као оазе, и овде, онде, издиже се по неко китњасто дрво. Напред се испречио Кукуруз, грбав и чворноват, обрастао трњем и вињагом, а над њим
а над њим се натквесило Голо Било, суво, мршаво, пуно трошног стења, што одилази у дубодолину као каква река... Онде Ветреник. Искосио се, и својим стеновитим боковима одупро у околне планине.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Центром турске војске, који се налазио свакако онде где је Муратово тулбе, заповедао је сам султан. Европске трупе налазиле су се на десном крилу под Бајазидом, азијске
деспот Ђурађ тражио је помоћ у Угарској, ну онде се никако није могла опремити велика војска, јер је властела тежила да ограничи краљеву моћ...
чути као од њега, а и они од којих сам је слушао — сви су ми казивали да су је на Делиграду чули од њега и да ју је он онде често певао Петру Добрњцу“. Сем тога, у Лозници 1807.
Ја се онде деси на вратима кад се шета војвода Милошу: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак,
Ал' бесједи Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девојко, видиш, душо, она копља бојна, понајвише а и понајгушћа? Онде ј' пала крвца од јунака та доброме коњу до стремена, до стремена и Ао узенђије, а јунаку до свилена паса, — онде су ти
Онде ј' пала крвца од јунака та доброме коњу до стремена, до стремена и Ао узенђије, а јунаку до свилена паса, — онде су ти сва три погинула! Већ ти иди двору бијеломе, не крвави скута и рукава“.
је добро учинио, учинио Краљевићу Марко, можеш знати и паметовати: кад изгоре варош на Косову и изгоре кула Аџагина, онде били моји орлушићи, па и скупи Краљевићу Марко, он и скупи у свил'на недарца, однесе и двору бијеломе, па и рани читав
“ Девојка му поче беседити: „Нису двори, већ шатори пусти. Погледајде доле низ Косово: гди се онај свилен барјак вије, онде ј’ шатор црног Арапина, око њега зелена авлија, сва авлија главам’ накићена: ево нема још недеља дана како ј’ проклет
цареву војску: где с’ у кући четир’ мушке главе, од четворо узима тројицу; гле с’ тројица, узима двојицу; гле двојица, онде обојицу; гле је један, и оног једнога.
године (пошто ме Подруговић остави), те онде од њега препишем како ове песме које су штампате тако и још три од Карађорђина времена, које сам оставио да њима, ако
њему даде златна бошчалука), употреба непотребних речи: ми, ти, га, баш, бре, пак, а, ја, та, да, до, тај, онај, ту, онде (нпр.
Таман бише вина највишега, тј. „баш кад су били у највишем пићу“. Ти остаде у столу њиноме, тј. онде где су они некад седели, па њином престолу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
С великом хуком паште се тамо, а онде им знања ни трага предња нестаје! Ал' што је постало од Бога за потребу изарад људи, ипак се свакад тога находи свега
Ако бих и кано птица с крилма рано одлетио чак за море, у које тамо пустолине скрити се, ал' и онде ће ме досећи твоја рука и наћи ме, и твоја ће ме десница задржати и преместити с места.
Остала крстато на врху јој два чапорња, с којом но је у Синајској гори свога му таста овце пасао. И онде је видео неопалиму купину и из оне купине проговори му Бог кроз ангела, учини му чудотворну ону тачку и посла га да
« А како то удари, вода слатка, лепа ка медовина, посукта нагло из камена и пише сви ону воду докле онде преседише с одморањем се од путовања.
ЛИТОСТРОТОН, ИЛИ ГЛАВА АДАМОВА Казује се за Адамову главу да је онде, на оном месту, гдено и Христос — свију нас глава — распео се је.
А откуд она глава онде дође (само гола кост!)? Кад сав свет водом потопљен би, дигла ју је из земље била вода, претеривао ју је ветар овам,
)? Кад сав свет водом потопљен би, дигла ју је из земље била вода, претеривао ју је ветар овам, онам по води, и онде је донесе.
Кад вода са земље спаде, она и остаде онде, те кроз њу и прозва се лабно оно место, да речем лепо на виделу пред градом брдашце.
Пак заповеди грађаном, те посуше је земљом одзгор, и високо се онде брдо учини. Зато и именује се оно брдо од оно доби Литостротон јелинским језиком, а по јеврејски Гавата.
), него три стреле напреже у лук и тако застрели га. Ископаше онде јаму и бацише га у њу; закопаше и гомилу камења с проклетством натоварише сврх гроба му.
Сампсон, кад су га били затекли Филистимљани у неком каштиљу, прозвату Газа, опсели изокола да га ухвате; онде ноћу на спавању и убити га кћаху. Ама Сампсон то дочу, пробуди се иза сна, скочи јуначки и подвикну: бре, бери мејдан!
га не могу стрељајући за њим устрелити, измаче између њих, оде к планини, изађе на високу гору супроћ Хеврона града и онде их збаци са себе. На том брду врата остави и оде мирно својим путем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.