Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И онда започе борба, страшна, крвава... Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!... Говори, не онемио!... Видиш како ја правим џумбус!” Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.
Лазар се окрете и укочи. Станко му приђе сасвим. Стаде и погледа му у очи. — Па... шта ћемо сад? — рече. Лазар онемио. Станков га поглед окаменио. Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Стојан је покорно ћутао и није сео. — Седи и говори! — Одједном је плануо старац и скочио са свог места. — Јеси онемио, да Бог дâ! Говори, хоћу да чујем, видим: да ли знаш, да ли умеш да говориш; хоћу да ти чујем глас...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У којима је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви човек!