Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... Лазаре!... Лазо!... викну га. Али Лазар беше онесвеспуо од силна страха, па не чу вику његову. Маринко клече на једно колено па му придиже главу. – Лазо!.. Лако!... Лазо!...