Употреба речи оним у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну приповетку несрећнога живота... ...Као кроз сан сећам се њега, мога оца. Сиромаха!

Та ко је још плакао за оним сувим коровом што га ветар зими по глаткоме снегу котрља?! Он нема рода, он је увела, погажена биљка, играчка ветрова,

Али оно његово здравље, онај весео безбрижан поглед, оно поносито држање, здрави, једри и румени образи, према оним тужним изразима сакупљене гладне сиротиње... беше гадно, несносно!... Ја га не смедох погледати...

ближе; а кад сам се дотакла усницама његова високог бледог чеда, он се као иза неког немилог сна трже, погледа ме оним великим грахорастим очима, па онда се тужно осмехну. „Грлице, јеси ли гладна?“ питао ме је необично: узбуњеним гласом.

Ту ми рањен Алекса са добрим чича-Марком у оковима лежи; тамо, опет, на ономе крају што је Галатима окренут, под оним сувим багрењем, онде је наша остављена кућица коју су Маџари три пута палили, у којој сам љубила и плакала...

а кад јој је Живко рекао да јој је довео и снаху, она слеже раменима, али ми ништа није пребацила, него онако тихо оним старачким гласом рече: „Лепо, лепо, децо, кад се ви заволесте и једно другом омилесте. нека вам је срећно и ајир!

Али г. капетан? „Да не бјеше под оним именом, не шћаше се бојат’ од урока“. Очи му беху избуљене, а на дебеломе носу пуно црвених бубуљица, усне отобољене,

— Та, ето, ноћас убио нам архимандрита, баш под оним орахом што се раширио испред цркве... Оном његовом двоцевком, лепо па наместо...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Зачињу и рађају неке главе премноге ствари сваки дан, но чемује све то подобно? Лукавим лисичићем, или оним маленим летњим мушицама које у исти дан кад постану — у тај их и нестане.

Таки ће за всегда остати, и пород ће још бољи по себи оставити! А благо ће пред богом и оним родитељем бити који се о томе постарају и потруде да њихови унуци и унука унуци бољи, паметнији, сљедователно и

Како им се мучно растати од својих сласти! Не спомињу нимало оно што су уживали, но жале и туже|за оним што остављају.

” Наравоученије На исти начин може се ово рећи и оним сујеверним који од живих с неправдом узимају, а мртвим за душу дају.

Прекрасно учи Исократ: „Старај се да си телом трудољубив, а душом мудрољубив; да с оним исполњавати можеш што за добро находиш, а с овим да предвиђаш што ти је полезно.

Шест месеци све народње бање с оним књигама су затопљавали за које би данас премудри Инглези све индијско драго камење као толико песка дали.

једном роду и језику такове дрвене и нечувствене калуђере нашао ни познао који за женом не уздишу, не чезну и не гину. Оним древним у непроходимим ливијским пустињама пустиником (како житија њихова гласе) воздушни, или боље да речем: чрез

Нашто су оним последњим, иштећеним и порабоштеним Атинејцем и Македоњаном прва њихових старих витештва и добродјетељи разве на већу

на који начин возбранити женами свога времена да не носе на хаљинам злато, учини таков закон да се то дозвољава само оним женама носити које су познате за непоштене, и тако ти се тај обичај намах пресече.

страсти и злоба које великих господа и богатаца срца непрестано гризу и муче; а фторо, што се задовољствују с оним што имаду.

Ее, баш! Пак зар ове реке из једног места извиру? Подаље се теби ваља измаћи ако си рад к оним рекама доћи! То су, ако ћеш да знаш, Тигар и Ефрат, Нил и Ганг.

Лекције давати оним који управ желе учити се, то је моја сладост и радост; а такових желатеља, гди се год људи у добром состојанију

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ДИМ Шта се оно дими насред пóљā? Оно тамо, под оним облаком? Иза оних седам жутих слама? Зар је оно насред пóљā пећ?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја одем оним Турцима што су са мном патролирали и кажем им: ,Није вајде, не могосмо сачувати, Немци ево де пређоше, но ви идите у

” „Утом дође с оним официром и Мијушко. Пита га цар: тко је он и шта је тамо радио и ко га је на то послао. — Замуца мој г.

кумпаније подељена, јоште како се вратио из Карловаца, одма је наредио код сваке цркве по једнога главнога кмета над оним селима која год оној цркви иду, а свакој цркви ишло је по 8 и по 10 села, и тако ти кметови звали су се среским

Веће народ увери се, да ми имамо споразумије с Немцем, и да ће нам скоро војска доћи, и тако сад почнемо град оним топићем тући. Владика Јовановић даде Пуљевићу и други онолики топић, те га Пуљевић у Варадину оправи.

Кад смо ми из Остружнице пошли, оставимо Аћима Дољанца из Остружнице да се прикучи оним кућама и да и̓ у ово и ово време запали пак да се уклони.

” Сад ја ово његово писмо мојом руком препишем и оним стричевим печатом запечатим и, аки би на Врачару било писато, с датумом августа последњи̓ дана потпишем и адресирам:

Ми узмемо прошеније и полномошчије са собом и пођемо за оним чиновником не врло далеко у један дворац. Прођемо две собе и у трећу, где нас дочека министер инострани̓ дела

̓вата се, макар је без надежде, а колико боље држи се где тврду надежду има, као ми на Русију, — и колико сам жалио за оним писмом, кад ми је требало да га покажем само, но нисам ни знао где је.

од нахије најбољега и правосуднога човека, и тако од сваке нахије по једнога са собом води, и свакога кривога даде оним људма те пресуде, и какву каштигу они изрекну, он, Карађорђе, даде својим момцима те изврше.

не да, и да он није ни с царем ни с другим пашалуцима околним у кавзи, но само с београдским дахијама, субашама и са оним који зулумћарима помажу, и тако јави, да сваки Србин слободно у Параћин ради куповања и продавања може ићи, за то он и

Питао сам: како би помогло се оним људма који доле седе, пак терају и̓ или у Русију или у Турску или да се овде потпишу?

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

А кад се удари на свиње, онда се дужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним страшним именом — рога... Него да се ми оканимо те ђаволске роге! Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака.

Сенуше ми светлаци пред очима... Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!

Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш... А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте... А он једнако загрће, док се већ не утаја.

И ми се нечему надамо?! Мрка капа, зла прилика!... Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине. А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...

Келнер донесе још две чаше пива пред њих. Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече: — Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...

Еле, тако у разговору стигоше већ до куће. Милисав окрете својој кући, а Среја са оним момчетом на Милунове вратнице.

Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток.

или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жалили оправи судове или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.

Милун није накнадио штету по решењу ни Среји ни оним људима. Среја се није више погађао под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.

Ћир Трпко имао је једну навику, која се није баш тако слагала с оним његовим правилом »сос рачун«. Кад први пут чује нешто, па било то истина или не било, он прими сасвим за готово и више

— О, ви'те, молимо вас! — чуди се још помало Пупавац, а већ му отишла памет за Савком, поклонима, капиталом и оним злослутним бројем што га се везао па да би и он што рекао упита: — Који ли је данас, господине, молимо?

Ако сутра не осване где је закопано било, одераћу те... Гле ти њих сад!.... Па још бенетате којешта по механи с оним вашим лудим попом!... Капетан је прилчно мрзио поп Стевана, те се тако и сад изрече о њему.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Обојица дуго ћутаху. Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима... Наједаред запита: — А како живе поп и кмет? — Као браћа. — Би ли се они могли завадити? Маринко поћута.

Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... Сунце је било већ на смирају.

Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена... Турчин се изврте.

Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... — Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...

Милош сасвим наивно одговори: — Може бити. — И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. — Ја не знам — једва изговори. — Чујеш, Милошу!

Ја не знам шта вам је... Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. — Јесмо. — И тамо седели с оним лоповом његовим!... — Он није лопов! — рече поп озбиљно. Иван га погледа. — Шта велиш, попе, шта?

Тако све мило око њега, а у његовој души пакао... Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... И све је ту, и она опет није његова.

Убио бих га као ништа!... Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... О чему ти није мислио!...

Иван одуста од намере, само да би га умирио. — Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!... Хајде лези... Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. Освану дан.

Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... Чудно ли човек жуди за оним чега нема! Али он стеже срце. — Нећеш, Турчине!... Нећеш ми речце измамити!...

У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама. Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне

Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. Беше заборавио да јој пусти руку. Осећао је рај држећи њену руку у својој.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

А у прозоре, пред којим стоје редови црних чемпреса, бије јесења киша. Она бије понекад оним трагичним ритмом и леденим капљама као киша што пада по хладним мраморним плочама на гробљу, а понекад узбуђено,

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ућутасмо. Али ја њега ипак познајем! Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она

Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. После задимисмо. — Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.

Гега се кад иде; говори крупно и промукло, а све се смеши оним малим, као јед зеленим очима, да те некакав страх ухвати као од совуљаге. Дођоше они, велим.

Богзна докле бих ја тако вирио, да ме се опет не дотакну мајчина рука. Ништа ми не рече, само оним благим очима показа пут врата. Ја — не знам зашто — одједанпут скидох капу, пољубих је у руку, па изиђох напоље.

А у Бурмаза је кћи — кћи и по! Да пројашеш, што кажу, поред ње, па да она превали оним пустим очима, очас ти мркне свест, и једва се држиш на коњу. Ама се Арсен навикну на њене очи и не плаши их се.

Арсен се нашао на муци. Да му је само да га не погледâ оним очима, а он би њој судио. И понегда тури руку под појас, заглаба чибучић, а батину узме преко среде; али чим она

Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш. Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.

Уједанпут загрмје попов глас: — Икона! Икона! Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све. Поп полетје на један прозор.

), ипак бих се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма каких изјава и споразумевања. Ти знаш да она није у оним годинама у којима се „проводи љубав”, стоји целу ноћ пред авлијским вратима и чека се „љубавник”, па се после цмака

Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Дакле шта кажеш: фини блед младић! Зар је то прилика за ону њену цвеклу?! Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име! Јуца, фрајла Јуца. Баш је она нека Јуца. Пударуша једна!

био од оних многих салонских лутака и глупака што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета напамет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који

им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали, и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтиклом нос, да би предупредила поток суза.

и трже се као опарена од тарабе кад спази Шацу који јој, иако леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво са оним његовим смејањем. — Хе, хе! Ту сам, ту — понавља Шаца. — Срам вас било!

И напослетку свршило се тим да је Шаца био послужен дудом, оним крупним »шпанским« дудом каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно,

Фајн жена, што јест; жустра баба! А штета што није у мојој »парокији«! Па черес тога баш и мислим да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да ви’ш ондак весеља!

А штета што није у мојој »парокији«! Па черес тога баш и мислим да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да ви’ш ондак весеља!

— Па од оног јаузна, Сида дрвље и камење на нас овамо... Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком! Од њега ме највише срамота! — Охо! Па то ти мени нешто крупно казујеш!

А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу, што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...

Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.

месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима. А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један. — Лаку ноћ, чâ-Нићо.

— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре! Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш... Зато си ти сад и дотер’о до паса!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Баца им у крила, лица. — Насити се, просјачка веро. И, радостан, поскакујући, одјури у варош с оним што је напросио, певајући из свег гласа. Обично иде у оне механе по чијим шталама спава.

Цопа би на то почео да плаче, виче, баца се штаповима. и торбама дерући се за оним а тужећи се на њ пролазницима. — Крст! Крст! — Није, није. Лажу те. Није то крст. И не бој се, још нећеш ти умрети.

Што год наиђе уз пут: крпу, прут, какву тулузину — све, једнако дрхтећи од зиме, са оним истим плачним изразом лица, скупља и заједно с парчадима хлеба, луком, паприкама и другим што је напросио, меша.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

И она би радо за вас пошла. — Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени? — Разумете мираз? — Погодили сте.

зна тако радити као пештански фишкал; друго прокатор а друго фишкал; друго, кад узмеш нашег, знаш како је, онај је с оним род, онај је пријатељ, онај оног мрзи, па је све једно с другим сплетено, па откуд се сунцу надаш, лед те туче.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И он је осећао: како лудило људске природе све више подлеже оним мрачним и тајанственим силама, како свом оном неупоредљиво снажном и дрхтавом страшћу расте, шири се, избија у пуном

И тако занет оним сладострасним опојним осећајем он је сањарио како грли, милује и заводи оно лепо и топло тело што се с неким болом

И неиздржљиво мучен баш оним појавама, он се брзо подиже, упали свећу и узе један завежљај њезиних писама, марљиво сложених, па их стаде по реду

да иде за осматрача на цркви, умиривала га је донекле и он је чак осећао задовољство што се најзад, свршило са оним грозним душевним мукама, двоумицама и колебањима.

Он зграби један карабин што је лежао поред њих и стаде бежати. И тако задихан, суманут, сав у зноју, обузет оним страхом животиње коју бесно гоне, бежао је лудо, измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем да око њега

А сутон се спуштао и боје се губиле постепено док је он бијен по челу и образима оним шашљикама, сав изгребан, журио, ломећи кукурузе између којих се провлачио.

гарав и крвав вијор помрачи му свест и док је рањена нога сва дрхтала у крви он се лудачки заплака тресући се оним обамрлим телом: „Јао, јао, шта ја то радим, јао, шта ја то радим?

кривице, па још срамније скакутање на једној нози кроз кукурузе све докле га неки пешаци, што их је срео на путу, са оним добродушним, детињским сажаљењем, не узеше на леђа, смењујући се тако све до превијалишта, где га је неки лекарски

Седе лепо људи у топлој кафани, пошто су се добро наспавали, напили и најели и одушевљавају се оним победама, што их општински добош објављује, и тако се њима поносе као да су их баш они, и нико други, задобили.

на свету, и разбијају чаше и огледала све до сванућа кад зареде по улицама и под прозорима „праве серенаде“ оним женама чији су мужеви луди те се ломатају и млате тамо по блатњавим рововима.

А већ о балонима-осматрачима, мониторима оклопљеним, аеропланима разним, сумаренима и оним цевима преко 24 калибра не вреди ни говорити, јер се онда о томе није ни сањало.

с торњем, по сред кога је ударила разорна граната, једног од нај тежих калибара, стропоштао се сав у прашини са оним звонима и кубетима доле на траву у порти црквеној и да није било једне надувене лешине неког војника из десетог

Африка

Њина тела јако снажна, нису намазана палмовим уљем, оним опојним палмовим уљем на које мирише све што долази из Африке.

Требало је да пробате, да ли тону или не у воду. Ја увек тако чиним, и, ако је поклон добар, враћам тачно оним што поклон вреди; јер је, верујте, иза њега прост шеретлук, а ако је поклон рђав, онда га остављам на тако видном

последње време толико спријатељио са Вуијеом, са његовом пажњом, огромном ерудицијом, срдачношћу и простотом, са свим оним што га чини једним од највеличанственијих људи које сам срео у животу, да ми се растанак са њим учинио бескрајно тужан.

Познато је да црнац не зна за својину земље. Сваке године краљ племена дели земљу породицама и оним чудним црначким удружењима земљорадника.

Тиме су га молили да их ослободи клањања јер ништа није заморније. Неки већ и јецаху, захваћени оним брзим екстазама које обузимају Африканце. Пођосмо за њима у други крај села, где се црни сељани скупљали на игру.

Младе жене–ратници сабирају се у тесни полукруг око там–тама, и, превијене над њим, оне певају и играју, оним истим простим, брзим ритмом; руку опуштених, очију склопљених.

Тумач преводи: — Он каже: „Не иде се!“ Н. само пребледи. Говори оним његовим најодлучнијим гласом, који је све спуштенији што је бешњи и претећији: — А, дакле, не иде се!

И играчице личе такође, са оним надигнутим лишћем позади које се растреса, на птице које пред спавање растресају са перја све што се преко дана

Око поноћи се враћам истим оним путем у кампман, праћен упаљеним лампама које носе обувени старац и његов син. Радостан сам да сам опет у ноћи, под

Било је апсолутно искључено да тражим да губавца однесу на неку другу страну. По свему се видело: по свима оним ситним дроњцима, калбасу са водом и узицама што су око њега, да је он на том месту и на тој асурици староседелац.

Становништво које пролази, без лепоте, без елеганције, дроњаво и прљаво, не може се ни поредити са оним што сам видео у Триполису.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Какви лепи људи, какви лепи, стасити људи! Можете ли да их замислите, кад буду орали, на оним пољанама, иза барутана? А одатле, до града, мислим да ископам канале. Мислим да продужим Бегеј до Јозефштата.

Али неће у јобађе и неће у наполичаре. Толико је био задовољан, оним што Гарсулију рече, да је мало фалило па да, по свом обичају, поглади своје, свилене, плаве, брке.

Па шта?“ Као умилно сикћући црни лабуд, Ана се подиже и раширивши црну кринолину, устаде. Погледа мужа оним својим црним очима, под сраслим обрвицама, а Ђурђе хтеде нешто да каже, али само одмахну руком.

Нерасветљено је остало само питање, како је Исакович могао да нестане из дереглије, у оним страшним барама Бегеја, кад је, при изласку из дереглије, спавало неколико паса, а спавала, су и два пратећа хусара,

Чинило му се као да неки Исакович није, из Темишвара, ни изишао, и, да још стоји тамо, пред оним трактиром, где је братенце оставио. „Куд сам пошао?“ прошапта себи, уморно.

У страху да јој се, при растанку, муж, и швалер, не потуку, госпожа је, дакле, њега упоредила са оним зецом код кога смрди. Свратила дакле, у пролазу, зецу – да се код њега наслади.

Никада Исаковичу та жена није тражила новаца, за себе. Излазила је накрај, ћутке, са оним што је добијала од њега. Морао је само да јој издржава фамилију.

Све је у том свету без везе са стварношћу, са разборитошћу, са целисходношћу, са оним што је очигледно. Напротив, тај тренутак, при том љубавном састанку, та свађа између Исаковича и госпоже Божич, у

На крају, гушчје перо је забележило неколико коврџа, као да неке дивље гуске одлазе, у маглу. Кад се међу оним, намученим, пониженим, раздраженим, официрима, који су становали и крили се у Енгелу, рашчуло да је Исакович папире

раскречи ноге – у став слушања – а ноге су му биле дебље испод колена, па је стајао чврсто – па додаде учтиво: да се у оним крајевима, на граници, јавља мишљење да је за њих била довољна несрећа што су морали да напусте Сервију, са

Како је Кумрија одбила да се врати Трифуну, па је одбила чак и да му да децу. А шета се, по Митровици и Осеку, са оним балавцем, под руку, као да их је поп венчао.

Да је секунд-секретар, Волков, незадовољан оним што је Вишњевски, из Токаја, о Павлу, премијер-секретару, Черњеву, писао.

Теодосије - ЖИТИЈА

А шта то? Замоли игумана, и заповеди да се спреми сјајна трпеза, да се са војводом и са оним благороднима почасти, а ујутру да пођy кући.

“ А војвода са оним благороднима примивши одозго бачену ризу и чистотне власи са писмом, и положивши их пред себе, оплакиваху живога као

И отпусти га игуман да се одмори, јер не знађаху за чежњу душе његове према оним пустињацима, која је изједала тело његово.

игуману, и исповеди болезан срца, не тајећи узрок своје измене, припаде и замоли да га благослови, да га отпусти да са оним пустињацима самотни живот проводи.

је говорио то је и чинио: могло се видети да се све више и више добрим делима у души назидава, и степенице ка Богу оним виђењем у своме срцу полагаше, и са духовним људима разговараше, обилазећи и делећи милостињу онима који по пустињи

првом човеку Адаму на почасти и подигавши се мржњом на њега, вешто је удесио злолукави да и њега сруши истим оним високоумљем и равнобожјем којим је и сам пао.

И Бога који га подиже узношаше молитвом славу заједнички са оним који га је подигао. Многим корисним речима свети поучивши отрока да схвати и не заборави Божју милост која се

Јадним и погинулим себе називаше, и као што је, по Соломону, срце осетљиво као црв за кости, тако је и њему жалост за оним стварима крв испијала и мозак успоменама изједала.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Да истакнемо у исти мах њихове заједничке особине и разлику између њих, говорићемо о оним ерским групама које се највше разликују једне од других: о старовлашкој групи коју чине праве Ере, о групи динарских

да они никада нису ишли за својом властитом судбином нити се борили за своје идеале; да се никада нису покоравали оним великим историјским струјама које у пуном сјају тежњи за независношћу потресају и заносе народе до дна душе.

год., реч је о подели животних намирница становништву; један стари, слепи ускок, кога води унука, враћа се с оним што је добио певајући песму о Краљевићу Марку а народ је у хору прихвата: сви су је знали.

Код њих је више но код осталих Словена развијен нарочити укус, грчкоаромунски укус, за лепим, савршеним и нарочито за оним што је „модерно“.

Према томе као да је становништво ових области било истоветно са шумадијским и са оним које данас живи на Косову. Изгледа да је стара српска култура била једнолика; али је доцније ово старо становништво

има узан појас грчког становништва, који је с једне стране у вези са грчким становништвом у Тесалији а са друге с оним у Тракији; у већини вароши Словени су у мањини и већину чине Грци, Турци, Јевреји и Левантинци.

Ако наступи каква политичка промена, они ће се врло брзо вратити оним Јужним Словенима који их заузму. ДВАНАЕСТА ГЛАВА: НЕКОЛИКО ЕТНИЧКИХ ГРУПА Битољско-прилепска група (западномакедонски

године). Како је ова област била без веза са великим моравско-вардарским путем, није у масама учествовала у оним великим миграцијама које су захватиле чак и Полог.

Утисак је тај да су овде старинци били исто становништво са косовским и с оним у врањском Поморављу, па да су измењени под утицајем сасвим особитог живота који се развио у овој котлини.

Нигде нисам запазио више архаизма у језику, нарочито у нагласку. Живот је у оним скривеним кутовима дубоко примитиван. Ја сам 1900.

Људи су доста измучени од печалбе и зараде. Али су жене свеже и једре, веселе и разговорне. Одело им се одликује оним, напред поменутим, богатим шарама западне Македоније, нарочито кошуље, али превлађује црна боја.

јужнијих крајева и јавља се једноспратна кућа, већа приземљуша, од ћерпича или плетери и махом ћерамидом покривена са оним гломазним и неспретним димњаком, који је од плетери и са надстрешницом и који зову комином.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Четвртог дана сишао сам у Кертнер не бих ли у оним кафанама где увраћају наши могао да се видим с ким. Нисам никога нашао, али су о зиду висили београдски дневни листови.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Клинке, уосталом, нису изгледале лоше с оним својим натапираним тиквицама, иако су им коленца и лактићи штрчали на све стране.

Нисам знао одакле да почнем, иако сам могао да почнем с оним јутром кад је Станика као заборавила да постојим, а ја отишао у школу без доручка.

Он је просто приморавао људе да је обраћају. Ја сам то знао као што сам знао да ће почети с оним како је он у мојим годинама држећи пушку у руци јурио фашисте по Сремском фронту, био рањен и заробљен, а онда побегао

То ме није претерано привлачило, јер нисам волео хладноћу, па сам поново окренуо поглед према другом крају шина, оним који је ишао за Атину, Истамбул, затим преко Арапског полуотока према Индији и још даље до Индонезије и Јапана у

Хтео сам да питам је ли их он крвавио, или је то иста ствар као с оним сведочанствима, али сам се задржао на време. - Знам, знам!

Лежали смо на леђима и посматрали небо изнад себе. Било је прозирно плаво са оним ситним облацима налик на таласање реке у зору, тамо у висини. Бео и нејасан, при дну видика, појављивао се Месец.

Било ми је јасно да ће то трајати дуже и опустих све своје мишиће. Сада је могао да почне и почео је с оним какав је он био у мојим годинама.

Ја знам да ћу једнога дана бити славан, иако Рашида тврди да оно што ја пишем нема везе с оним што људи воле да читају. Кога још интересују животиње, деца и старци?

Нису могли. Онда је он почео да плаче, а људи с оним великим главама скупљали су се око њега чудећи се. Они нису познавали ни сузе, ни смех. Рекао им је да помишља на смрт.

Атаман није могао да буде предложен. Он је на време обавио све то. А Попара? Попара није знао шта се налази у оним писмима. Блажени нишчи духом, јер њихово је царство небеско. Нисам желео никакво царство а будућност ме не интересује.

- Набавићу. - Онда се јави кад набавиш! - мало чудо се окрете и опет пође. Понудих му свој ножић с оним ђаволским сечивима. Био сам у стању кад може да се понуди све. - У реду.

За тренутак се сетих лица моје мајке, Меланијиних очију, Багрицког са свим његовим мачкама, оним што су те мачке значиле, хоћу да кажем. Затим пођох низ пругу очекујући било који путнички воз за Београд.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Сад се господар Софра захвали и лечника награди. Полазе. Но неће другим путем, него оним који иде на друм према Кошици.

Механу је очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара позорним начинио да се са овим или оним не карта. Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико није донео.

Ако се која допадне, покуди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, па је ствар покварена. Шамика лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ

Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му импоновала црква светог Марка у „Цампаніле ди Сан Оарцо” са оним лепим аркадима. А најмилија шетња му је била од „Лідо” према „Цхіоггіа”.

Црњански, Милош - Сеобе 1

На путу, он би га се сетио као неког неочекиваног дужника, чудног, под војничким клобуком, међу оним светом одевеним у антерије, са фесом и бројаницама, са којима се Аранђел Исакович млатио, по Влашкој и Турској, и то

њеног крила, таласање под њеним свиленим венедигом, док је лежала, он је са запрепашћењем упореди, у сећању, са свима оним Влахињама, Талијанкама и Јерменкама што му падоше шака, по свету, док је трговао.

И да то више није. Разумео је да је та жена после била постала крупна и једра животиња, која је са оним медведом јурила по мраку, као бесомучна. Но шта јој би сад, то више није могао да разуме. Њему није било до чекања.

Био је у то потпуно уверен. Лежаће са њим, љубиће њега и изговараће његово име, тепајући. Умирала она од пожуде за оним, или не, не може га стићи. Овамо он не може доћи, као ни та вода што непрестано шуми под прозором, као ни тај ветар.

љутњи својој, сав тај крај којим га је провео отац и брат, тргујући, он би био најрадије спалио или продао, заједно са оним светом који беше, баш он, лично, населио око Варадина, а који га је обожавао.

Показати да се може ићи до Баварске путем који је предлагао он, а не оним, који је био наредио граф Сербелони, ђенерал коњице, била је Вуку Исаковичу ипак главна брига.

Обухватив, једним зачуђеним погледом, вруће небо, на коме не беше ниједног облачка, шуме и падине брегова, заједно са оним што се пред њим догађало, Аранђел Исакович устукну у колима, не схватајући шта то може тај човек, на зеленој пољани, у

Ширио је руке према вечеру што беше захладнело, па се, мучећи свој мозак свим оним што је калуђерима рекао и што му они беху рекли, а чега се више нимало није сећао, радовао својој снахи.

на војни, тако је и њему изненада, уз ову жену, спао цео прошли живот са душе, оставивши га самог, сасвим самог, са оним што је још било испред њега, до смрти.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

³³ Регресија на ирационално-магијски метод моделовања стварности дешава се у оним изузетним ситуацијама тешког разочарања када је осујећено испуњење неке снажне жеље, односно у кризним ситуацијама

За жену у благословеном стању посебно је опасно да дође у додир са мртвацем и уопште са свим оним предметима који су делови култа мртвих, јер то може имати кобне последице по дете које она носи.

“⁶⁹ Када се дете с крштења носи кући, иде се другим путем а не оним којим се дошло, али извештач који је ово описао не зна зашто се тако поступа.

⁷⁹ Код Срба дете, све док је некрштено, зову оним именом које му је поп дао на водици или га зову „Чоре“, „Турче“, „Бугарче“, „Влашче“ „Шилеже“, ако је мушко, или

Само ритуално шишање изводи кум, представник предака који има главну улогу у домећем култу, односно у свим оним кључним, прелазним догађајима у току животног циклуса: рођења, крштења, стрижбе и свадбе.

3агонетка је сва окренута ка оним најранијим, најчудеснијим и најзагонетнијим фазама у развоју, а о њима пословица, која настоји да пружи чврсто и

систем најважнијих вредности које се безусловно поштују у нашој патријархалној култури, јер човек се увек куне оним што му је најдраже, најдрагоценије и најсветије: Богом, чашћу, душом, правдом, децом, огњиштем, сунцем, оружјем, очним

У патријархалном друштву, заједница и заједнички интереси имају премоћ над оним личним, појединачним и приватним. Колективизам је једна од главних вредносних оријентација у овом типу људске

Играњем различитих улога (поистовећивањем са оним што оно није) дете се персонализује, односно сазнаје ко је и шта све може.

подршку детету (системом социјализацијских поступака и обредима прелаза) на његовом тешком путу ка зрелости, посебно у оним граничним прекретним тачкама у сазревању, када постоји повећана опасност да се дете суноврати у природни, хтонски,

значи да се митско-магијски модел детета, који стоји у основи разноликих магијских мера у одрастању, активира управо у оним посебним, изузетним, критичним периодима одрастања детета (интраутерини период, рођење, првих 40 дана, проходавање,

С друге стране, световно-искуствено схватање детета највише има утицаја у оним релативно мирним, стабилним периодима развоја детета када оно интензивно и успешно, путем учења по моделу,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Одри Хепберн је, изгледа, најпре приметила мог снужденог јелена и по, а тек онда мене. Управо се љубила с оним надувеним Грегори Пеком, који је у том филму играо америчког новинара, кад се изненада загледа у партер десно.

Како ће се споразумевати на француском из школе? Снаћи ће се већ она... Волео бих да видим тебе, тамо међу оним непознатим светом! Па шта? И ја бих се већ некако... Зашто онда не одеш тамо? Зашто баш ја? Мени је и овде добро...

које чувају консијержи, у Енглеској су се зелени травњаци попут тепиха пели из поља уз степеништа — нигде ни трага оним кантама за ђубре на којима сте први пут упознали љубав, на чијим су клепетавим поклопцима сви ваши вршњаци добили прве

Али она је била још жива! И још су јој очи светлуцале оним старим сјајем из педесет осме, када је у »Лабиринту« играла »Тинтарела де луна« окружена задивљеним гледаоцима, сама,

Све саме старе, половне ствари! – Зар ти нисам лепо рекао да останеш доле? – Сама међу оним мувама? Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила, на брду изнад Стона.

Распиривао жар под граделама и гасио га у себи. Славио нечије рођендане. Певао без слуха. Мумлао на оним местима песме где не знам речи. Возио полако крај слупаних кола из којих су односили мртве.

па сам панично покушавао да запамтим што више ствари које ће ми, ко зна кад, једнога дана затребати и добро доћи — у оним јутрима, можда, када приликом бријања угледате у огледалу своје лице, а под прстима осетите нечију туђу оштру браду.

Оне се хватају за његов смешак лебдећи у висини усана. Птице стоје у ваздуху на оним својим местима, тачно на оним местима на којима су некада стајали њихови омиљени прозори, њихови димњаци, њихова

Оне се хватају за његов смешак лебдећи у висини усана. Птице стоје у ваздуху на оним својим местима, тачно на оним местима на којима су некада стајали њихови омиљени прозори, њихови димњаци, њихова антена радио-апарата марке

Одједном, међу оним мирисима које су оставиле птице, Бел Ами однекуд извлачи мирис путовања. Његове ноздрве се шире, његова стопала

Све је било могуће издржати када би га она чекала на изласку из школе, у оним магловитим јесењим вечерима у којима улична светла претварају суморни град у још суморнију тамницу.

У оним часовима пред јутро, кад су младићи његове епохе устајали у собама замрзнутих прозора, несрећни због дана који неће дон

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Два су објашњења таквог односа: одвећ смо обузети оним што је несумњиво и опипљиво, с једне стране, а, с друге, увек је било лакше говорити о привидном садржају књижевног

и кад је добра — што се догађа ретко, али се догађа — испада из оквира, нарушава ред, сама себе доводи у питање. Оним придевом „дечја” почињено је светогрђе према узвишеној самосвести Литературе.

Дечја песма, односно дечји роман, говоре о оним стварима, осећањима и односима који се без остатка могу именовати; недовршено, безизгледно и неразрешиво у дечјем

јављају тешкоће композицијске природе; тон дечје, као и хумористичке поезије, у антологији би се несрећно сударио са оним другим, дубљим, трагичним тоном; то је осетио и добро образложио Богдан Поповић у вези са Змајевим песмама попут оне

Изнећу нека запажања до којих сам дошао размишљајући о овом предмету, и упоређујући их са оним што је другде о њему написано.

Заокупљен оним моментима постојања који су невини, неукључени у сложене системе значења, који се јасно хватају и лако преносе, дечји

идеалним медијумом свог простирања, дакле не с раздобљем од шесте до четрнаесте, или седме до једанаесте године, већ оним од почетка до краја света, од почетка до краја човека.

Можда је поема најтања баш на почетку, јер тешко налази тачку која би дала пуно убрзање радњи. У потрази за оним што му недостаје да би био момак и по, дечак тражи трећу руку од једног „рукатог косача”.

село да се у њему никад не смири, на радост и трајну захвалност деце, у којима је и распаљивао и утољавао жеђ за оним што је далеко и тајанствено.

Драган Лукић је најизворнији дечји песник у ужем, специјализованом значењу речи. Написао је много, користећи се и оним могућностима дечје песме које његовој природи не леже.

Песник се опире оним случајностима које би могле да га одведу у „нежељеном” правцу, али се, у исти мах, користи њиховом помоћи, ако је

Зашто? Можда зато што га изговарамо врхом језика, тј. оним делом којим кушамо храну и пиће, па се д, на том месту, осладило медом и сладоледом?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Ми морамо на Маџаре да мрзимо. МИЛЧИКА: Па зашто сте ви с оним обрлајтнантом толико разговарали се? НАНЧИКА: Он се чудио како знам лепо маџарски. МИЛЧИКА: То је и мени мој реко.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

На неколико дана пред смрт писао је он: »...ако је што достојно било у мојим начертанијам, све то приписати ваља оним шчастљивим опстојатељствам и оној великој, јединој души блаженаго Јосифа втораго, који је у своје време премноге

Он има склоности да се расплињава и често се губи у развијањима која су у слабој вези са оним што хоће да каже. Његове периодичне реченице су каткада неразумљиве. Интерпункција му није увек сигурна.

Кад би требало наћи за ове песме какву аналогију или слику, ја бих их упоредио с оним источњачким сабљама димискијама, чија оштрица сече главе, а чији рез блиста као огледало.

У главним крајевима српским, у оним који су давали тон и правац целом српском народу, настаје слабљење старе вере и одушевљења, људи постају скептични и

РОМАНИ. — Веселиновић је био изврстан у малим приповеткама, у једној књижевној врсти коју је он први почео писати, у оним »сликама из сеоског живота«, које је он у српској књижевности подигао на знатну висину.

Варош, њен виши и сложенији живот, модерна душа, са свим оним што је несређено, противречно, немирно, готово болесно у њој, — то данас много више занима српског приповедача.

Милићевић, Вук - Беспуће

својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да му не

да га свуда сметају, узнемиравају, да се свуда на њих подстиче, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Кад је дознао, он се иселио од Ристе пушкара, и место једне сталне и главне канцеларије, имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

славља, орлове и вугу, Створи раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро виде јести, Јарко сунце на небо намести.

унапред да ти види око, Стоји брдо до неба високо, До вр вршка красно и зелено, А по вр'у дивно окићено Та све оним златним облацима, Све златнима и све руменима, Како, брате, када сине зора Ил' се сунце смири иза гора, А уз брдо

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

и гласно мисли: — Доћи ћу ја пред светог Петра, а он ће брже-боље из Ладице свој тефтер: дедер, стари, шта је с оним твојим Радојицом? Како шта је, рођо? Преслишај ти њега, чати ко из књиге, милина слушати. — Хм, Радојица!

Нек му и свети Јован ломи ноге по оним пањевима, као и он. Имаће бар о шта тупити ону своју свету сикиру. — Е, многоме је стари Раде пружио руку, па што не

Недјељом ујутру, кад би се бријао за оним столићем, Лазо је понешто и еглендисао са својим президентом, тражећи већ упола заборављене енглеске ријечи да би га

се устури као на прозивци и осветнички завреча: — Нека ме пољубе на једно мјесто заједно са Вилсоном, а вала и с оним другим, де! Остадох ја вјеран свом рођеном Ради, бог му се радовао.

Можеш онда мислити каква је. Дјед га је дуго и дуго гледао, насмијешен и ћутљив, а онда му се истом оте оним његовим старим, добродушним грактавим гласом : — И де ти реци, ко је сад веће говече и бесловесно божје бравче без

— Камарат! Отме ти се то тек онако, с оним дубоким срећним уздахом којим казујеш да си нарастао до неба, да си стигао до посљедње млаке логе у овој ноћи, да си

— Да, да, за жацмана. Изиђе из затвора па одмах за некаквог тамо фељбабу, Максића. Оде и пропаде. Пропила се међу оним душманима, туговала за нашим свијетом, а онај њезин преко прага јој дао није, тукао је. — Тукао? — опет јекну дјед.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Хоћете ли сад да ја вама на то одговарам онако, оним речима, како сте ви мени одговарали? Кад сам рекла да је сав од кадифе, казала си ми да је женскаст, а да је

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И то све певајући, клатећи се, полако, једнолико и смешећи се оним својим широким, отвореним и празним осмехом. И тако је проводио дане.

После се ти пробудиш и онда вечерамо. Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.

Наиђох на Ленкине шалваре од ђизије и минтан од јумбасме. Познао сам их по оним златним ширитима. Ја не знам зашто, али загњурих лице у њих, јер су оне мирисале на нешто што тако годи и потреса.

Ја и Мита остасмо сами. Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред смрт, чишћењем косе, лица. А и ја заћутах.

Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање. Ваљда се био распасао, па се сад стезао оним својим дугачким појасевима. На наше: добро вече, како сте?... само одговори: — Ето...

јест... да... и она се ноћас развила, ноћас... А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ил' сведилишта оскрнавни јаз? Ал' моја је жестина узалуд кад видим већ, кад видим и кад знам. да ј' оним жаром планула ми груд што гори њим ен' онај свети плам, ипак би само зато горукô, да боље видим — грдна поруго!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

И као што је радио са оним добијеним од Вука чобанина, чинио је то и са овим другим: размишљао и речи намештао, поправљао им стил и језик,

Онда царица отиде к оним девојкама, што чисте град, и стане викати на њих: — Тамо оне оваквице и онаквице! толико ме година служите верно, а

Идући тако по свету дуго времена, дође једанпут под један велики град. Пред оним градом била је једна чесма с које је сав град носио воду.

И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа.

Анђео им одговори: — Ништа за то, ја сам задовољан оним што има. Они онда шта ће да раде? Жита нису имали да месе прави хлеб, него су тукли кору од којекака дрвећа и од тога

Он оде отален и дође на оно раскршће. Туде се најпре раскорачи и закопа. Онда заповиједи оним момцима да копају. Они почну копати: копај, копај, док докопају до једне стијене: Момци рекну: — Нема воде, није

Кад подигну стијену а вода покуља на све стране. Свјетина се обрадује, искупи се и почну и они копати. Вода протече оним истим путем куд је и прије текла. Чим је прокопô и нашô врело, зовне га везир преда се да га обдари.

Зар опет идеш пешице у дрва? Каже јој старац по души како је прошао са оним новцем. Расрди се Несрећа, па вели старцу: — Ево ти још тридесет форината, но сад боље отвори очи куда ћеш с њима.

У то дође и мачка споља, па кад виће да нема жерави под оним котлом што му је рекла да пода њ највише ложи, сјети се да је овај гледо шта се у котлима вари те ће му рећи: — Јесам

Нагне се над оним каменом главом, и шњом почне тући о камен говорећи: — Удри главом, тријес те божији убио! Освети се, нигдје ти до

но видјеше негдје у гори ђе је био неко зажегао ћумур па задимио, те они се упуте к ономе диму, кад ли се стуче с оним те по гори тражијаху јасенов ражањ, и помисле да су они зеца ухватили и сами појели, те завичу на њих: — Камо зец,

излегу продаћу квочку и пилад на пазару, а купити једну јагњицу, па кад ми се објагњи продаћу и овцу и јагње, и с оним парама купити једну телицу и хранићу је све док се не отели, па онда на пазар продати и краву и теле те с оним парама

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат. Да сам нека друга жена, да му с оним стаклетом расцопам главу. СТЕВАН: Мени јошт није нико главу расцопао. СУЛТАНА: Одговараш?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Боже! Крепавала сам од страха да нисте какав надувенко, ако разумете шта оћу да кажем, мада се то не би слагало са оним што пишете, схватате? Онда се најзад одлучим па — куд пукло да пукло! Цап — а ви мене право на вечеру!

Наравно, ако ме лично ви не откуцате? Али нећете ви, то се не би слагало с оним што пишете! Шта могу, то је јаче од мене! Једно време сам, знате, мажњавала само каранфиндле по кафанама!

кажем, талентовани сте ви, нема говора, али оћу да кажем, као да сте малчице пошандрцали, као да сте већ презадовољни оним што куцате са два прста, као да већ уживате у себи ...

свога сина, још из времена док је био беба, и то беба сликана како крајње оригинално лежи на јарећој кожици са свим оним порнографским фазонима и све што уз то фура!

Учини им се тако да су те мале фолиранткиние толико високо изнад њих, са оним својим бечењем и отезањем слогова, фол-лежерношћу и свачим, да их никада неће достићи у отмености, а овамо — систем

Њихов једини протест своди се заправо на седење по патосу, и то где, молим вас, само на оним местима где ће бити виђени у огромним количинима!

Кад их човек види у оним њиховим јазбинама, чисто му дође непријатно што је малограђанин, јер је сачувао толико лове да плати свој кофијановић.

Питате се само где ишчезоше они револуционари са беџовима, оно мудро ћутање и као зен-зурење у празно, шта би с оним сигурним и тако равнодушним отегнутим говором, оним фолирањима да су иза свега, као у питању дроге? Ђавола, дроге!

са беџовима, оно мудро ћутање и као зен-зурење у празно, шта би с оним сигурним и тако равнодушним отегнутим говором, оним фолирањима да су иза свега, као у питању дроге? Ђавола, дроге! Па они су још на нивоу пуњених паприка!

каже ти си сигурно неки фригос, каже, или тако нешто, мислим — фригидаире; о свему, бре, тркељишеш, само не, каже, о оним стварима каже ...

Тако ме, и не слутећи, баци у најцрње поноре мисли. Онако, успут. Лежала сам чекајући Мишелина и мислила о оним стварима. Јесам ли, дакле, фригос, или нисам, питање је сад? Јесам ли заћорена у неког или нешто?

Међутим, слагала бих вас када бих вам казала да међу свим оним момцима није било и изузетно финих особа. Богами бих вас слагала!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

А овако тражи опет који је најотменији. Јесте ли чули како је бединтер казао? МАРКО: Хм! Хм! Ја се радо не мешам с оним пред ким стојим гологлав. ЈЕЛИЦА: Зато се и праве визите да се људи упознаду и да не стоје гологлави.

Но зато ништа; ево прстена. Господична, ја вам га с оним усердијем враћам, с којим сам га и примио, желећи да вам задовољство у објатију брака принесе.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Говоре ствари просте, безначајне, али зато баш претоварене оним што је живот људи и универсума уопште. Прве речи које су ми долазиле записао сам истога часа у једној кафаници, на

— Колико би ме коштало? — Можда тридесет пезета. — Мислим да то није сувише. — Можете говорити са оним старцем на клупи. Он је једини који би вас могао повести; остали се тек враћају са риболова.

Улазим у варошицу која је на врху брда, разгледам њене зидове што је опасују, шарене запреге волова који пролазе оним јединим двема улицама, и најзад кастел из ког се ишло кроз засвођену галерију у утврђење над самим језером.

— Бацате их понова у језеро? — Да, бацамо их понова у језеро. — Не можете ми рећи шта је са оним старим рибаром, дебелим, црвеним? — Не знам на кога мислите? — Мислио сам да је само један стари рибар овде.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

богами, то нигде нисам рекао, али ако нек се окористим оним што нигда не написах (пометња међу професорима те књиге:) он је без памћења и опет одлази на посла земаљска

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ако има здраве очи, а нема једну ногу, стави га негде у заседу и подај му митраљез... — А шта ћемо са оним „цвећкама“... зараженим? — пита кроз смех један са риђим брковима. — „Маркираним“?

Је ли тако, Крсто? Овај не пориче његову храброст у борби. Али као да му оспорава довољну окретност у оним операцијама иза фронта, јер му је скоро баш Траило ударио десет батина, што је махао закланом кокошком пред целом

Беше неко печење. Смучи ми се. Рекох му да нисам гладан, те он једва дочека и седе на лафет, баш према оним мртвима. Слатко је јео. Војници се притајили. Чак и они разметљиви као да су занемели пред страшним призором.

Војници их не гледају више. То су били некада људи, а сада су живи лешеви, који гамижу захваљујући само оним доброћудним трећепозивцима, који трапуљају по овој врућини за њима, чувајући их уз пут од гнева немоћних стараца и

Они су видели непријатеља, знају да су му стигла појачања, и тај непријатељ је ту, около њих, у оним шеварима... Покушали су да се врате на родну груду, али им се испречила ова одвратна река, и наши им запретили смртном

Мали пешаци, натоварени убојном спремом, гамижу мрзовољно и равнодушно. Преморени су већ, па одмичу за оним челним као стадо, и њихове мисли не иду даље од скученог погледа у овој мрачној ноћи.

Умешао се у разговор и Милутин. — Ово је провокација. Гладна војска пролази, а они нас драже оним шерпама. И још ставили бео чаршав. А поднаредник Траило закључује: — Их, што нису негде у близини нашој!

И ма где отишли на друго место, биће нам боље. Али ми идемо увек старим путем, оним којим смо јуче прошли, а тај пут води право на Чеврнтију. „Споменуло се, не повратило се!

— Пази, оца му његовог, овај се спремио да овде и зиму проведе, док ми иструнусмо у оним рупчагама. У соби је тишина, на коју наше уво није навикло, те нам је необично и готово нелагодно.

Без предаха стигосмо До командира. Он нареди да они са својим послужиоцима притрче оним топовима, наместе затвараче и одмах отворе паљбу на највиши камењар, где се налазе непријатељски војници.

Био је замишљен, и кришом је уздисао. Да ли је то била туга што је непријатељ почео да осваја отаџбину, или жалост за оним младим људима који се можда неће никад више вратити, или бол и стрепња за сином...

— Како си ти? — питам је ја. — Ти стиже, стиже? „Па ето“ — поче да врда, јер не може да говори отворено пред оним потпоручником — „добро, знаш...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника. — Шко... школа где је?

Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало. Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.

— Какве сте оцене добили до сад? — Све одличне, одговори он оним благим тоном, у коме нема пи мало хвалисавости. Љубица га погледа са немим поштовањем.

подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи : — Хе-хе... јесмо ли се наместили ?...

Па о плати... и то већ није ништа. Није ми тешко ићи у срез. Па о оним учитељима... А она учитељица. вели, биће отпуштена... Ах...

Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини. Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!... »И нико је не присиљава да седи са њим.

Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: — Животиња!... Дакле и то он зна...

Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и

Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока.... Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.

— Море, ти си болесна ? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем. — Ништа... остави ме ! Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.

— Хвала Богу, кад те нађох! Хајде!... — Куда ћемо ? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави. — Зар још питаш ?.

шта село !... Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник. Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

) ГИНА: Тако увек, ни добардан, ни довиђења, ништа! Дође ко теле, оде ко теле! И не чујеш га у оним опанцима! (Испира потирачу) ВАСИЛИЈЕ: Ко је овај? ГИНА: Ко ће бити, батинаш! ВАСИЛИЈЕ: Батинаш?

СИМКА: Попи мало! ГИНА: Лакше би ми било кад би знала шта му, зликовци, раде у оним њиним крвавим подрумима! Овако не знам, па сама замишљам, а замишљам му горе и крвавије него што они, крвници, могу

Па на тикви исјечеш разне рупе. Ко очи и уста. Или ко разне шаре. Па туриш унутра свећу. И свећу запалиш. И поклопиш оним поклопцем. А свећа изнутра кроз оне рупе сија! СОФИЈА: То мора да је лепо!

ГИНА (Благоју): Изгужвале су Дропчеве ручерде твоју свилу! ДАРА: Јашеш се овде са оним крвавим зликовцем! СОФИЈА: Што то говорите? Па зар вас није стид? ДАРА: Пред ким да ме је стид? Пред бестидницом?

ВАСИЛИЈЕ: Зашта параван? СОФИЈА: Пита ме зашта! ЈЕЛИСАВЕТА: А сећам се само да је рекао, пред оним лешевима, да је то његова плата за јаде! ВАСИЛИЈЕ: За какве јаде? ЈЕЛИСАВЕТА: Много ме питаш!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Запрепашћује ме нискост са којом се борило против Јакшића, око Змаја и Лазе Костића. Ви мислите да то нема везе са оним што ћу вам писати? Видећете да има. Хтео сам да почнем о сликарству и позоришту овде. Обратно ћу.

Људи, погрбљени од грехова и разврата, певуцкају. Све то ради живота. Видећете, све ће то бити у вези са оним што ћу писати. Данас само о штампи.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— А-а-к-ко си ти? — замуца жена дрхћући од страха. — Ку-ку! — одговори пекар. Жена познаде мужа по оним његовим зеленим, пакосним очима. — А шта је то с тобом, куку мене-е! — повика она из гласа, пљеснувши се рукама.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о

Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом: — Омирова Илијада!... Али, врло, врло... ретко издање!...

Ништавне су ове муке према оним мукама, па зар да се ми покажемо трулим и кукавичким коленом сада, у сваком добру и изобиљу?

Ништавне су ове муке према оним мукама, па зар да се ми покажемо трулим и кукавичким коленом сада, у сваком добру и изобиљу?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера. Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...

сто, с преломљеном ногом, с дебелим слојем прашине, с десетином великих, преплетених томова физике и математике, са оним самоделним физичким справицама, око којих се сâм тако дуго и ревносно трудио...

— Море, кога није? Знаш ли да ми душа оде у пете, док смо пролазили оним ђавољим закопаником. — А ја све гледам кад ће да излети пред нас.

»као воду«, а сад су му направили читаву збрку у глави Келти, Финци, Хуни, Вандали, Готи, нарочито ови последњи са оним проклетим ост и вест. Па онда војсковође тога времена: Аларих и Стилихон, Гензерих и Атила, Ајеције и Одоакар...

Разиђосмо се оборених глава, жалећи капетана и замишљајући како он сад невољише са оним послом, који му је свакад био с неруке. Код куће нас дочека друго зло — жене.

И свакад тако.« И сад му дође пред очи Драга, онако тиха и блага, болешљива лица, с оним уморним и прекорним погледом. »О, баш сам луд !«... помисли он, па стаде још брже да хода.

Није на то навикла, није знала за његову љубав, па јој је и његово понашање било обично. За оним што нигда нисмо имали, не можемо ни жалити...

— Тето... гле како се онај спотиче! Ха — ха — ха... Тета јој поклопи руком уста, а главу носи све за оним смешним младићем, као што Коса неки пут прати очима занимљиву сцену на улици, која пролази крај њена прозора.

— Наћи ћу ти лепо, заклоњено место, па се ту играј. Ако ме видиш с ким, немој ми прилазити, срце моје !... — Ни са оним, што се саплеће? Девојка се збуни... Оћута, па онда настави: А ако мислиш казати мами...

Тако је баба Сока говорила проводаџиско слово својој снаша Јули и доиста јој је искрено говорила, није прибегавала оним проводаџиским шеретлуцима и лажама, којим све проводаџике прибегавају, па којима је се и она у многим приликама

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Нећу, али што је право, право је! Ето, зар се отац није ухватио и са оним Сретом, а цела га варош и цео округ зна ко је и какав је...

А овај, и ти се, газда-Јевреме, упути, нпођу мало кроз кафане; седни с овим и с оним, обећај овом ово а оном оно; поздрави се и с оним с ким се и не познајеш. Знаш како је, уочи избора сви смо браћа.

се, газда-Јевреме, упути, нпођу мало кроз кафане; седни с овим и с оним, обећај овом ово а оном оно; поздрави се и с оним с ким се и не познајеш. Знаш како је, уочи избора сви смо браћа.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.

а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао. Онима у редакцији се смркне кад га виде.

И сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана

тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!

ГЛАВА ОСМА У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи:

С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних

Научио је у војсци многе »јевропејске« игре. Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај,

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Куда оде част мајсторска? У чаршију уђе злодух, Не шије се више кожух Нити се тка црвен ћилим, Са ружама оним милим!

Амо, озбиљни купци! Руци-рука! Продајем деду и све дедино!” А баба-Магда, сасвим безуба, Са осмехом, сатанским оним, Осветољубива као Хекуба (За освету је Хекуба чист синоним!) Цикну: „Продајем Лапонца (реч је прегруба!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Океану оставио је за идућу експедицију, пошто се он и његови сарадници буду добро одморили и понова снабдели са свим оним што треба за тако дуго путовање. У томе га је спречила смрт 1933. године. В.

Било је јасно да се кабл прекинуо и да машине што га извлаче не осећају више никакав отпор. Мрежа је, са свим оним што је дотле изловила, остала за навек на дну мора, на дубини од хиљаду метара.

Гледајте сад узбуркану морску површину и таласе на њој, па упоредите са оним што се осећа овде на дну морском. Видите, и овде се таласа, али је то лагано, одмерено, без бесних судара валова и оне

у Њујорку, Лондону и другим великим енглеским и америчким варошима, биле су препуне посетилаца изненађених и зачараних оним што су имали пред очима. Али је Виљемсон одлучио, да у томе иде даље.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СЕРДАР РАДОЊА А бјеше ли какав, аманати? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше човјек те од средње руке; да не бјеше под оним именом, не шћаше се бојат од урока. СЕРДАР РАДОЊА Како ли се зваше, војевода?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка! Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком. Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.

Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију. На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза

на сам Ускрс, кућа обасјана, сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наереним али окреченим димњацима и са опраним | прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а

већ наереним али окреченим димњацима и са опраним | прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.

Шта ми радите? Јесте здрави и живи? — Ја ето — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет. И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.

А тешко је, Тодоро. Не може се више. Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. | И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи који, не што им се не мили живети, него што виде колико

И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару

Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима. И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.

Овде је једнако седела негова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.

Хоћу да спавам! А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.

Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их

онако широка на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И тада плачем, и радост ме дивља Обузме целу, зато што се патим Због тебе. Збогом.“ Прошла си тихо с господином оним. Једно је дете данас дошло к мени. Оно је било жељно пољубаца, Љубави, ружа, радости и среће.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Но, гдје ти је војска, капетанићу?“ запита гроф Јана, одигнувши главу с књиге. Гроф је сједио под оним истим бријестом гдје дан прије бјеше дјецу затекао.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Карактерне особине човекове нарочито се пореде са оним животињским (Вредан као пчела, Лукав као лисица, Брљив као ћуре, Крадљив као врана, Ради као кртица итд.).

Загонеткама питалицама требало би поклонити посебну пажњу, више него оним тзв. рачунским, које су мало народне а више школски продукт.

имају и своју посебну вредност и своју захвалну функцију, нарочито у повезивању битних елемената и примарних видова са оним вишим пречишћеним и оплемењеним, — без чега и не би било оне високе лепоте и уметничке вредности наше народне

У којим се опанцима састали, у оним се и растали! — као благослов у шали кад се ко с ким састаје — (н. п. жени се или узима слугу) за кога се мисли да

— Уз криво се дрво и право искриви. — Ко је себи зао, како ће другом бити добар? — Не ортачи се с оним с којим ћеш се гологлав хесапити. — Задружна кућа тече имућа. — Ортачкој кобили ребра се броје.

Ваља да му се учинило да је налик на челу по ногама и по брковима, а на брус по оним зрицима што се виде по самару, а на штене од мотике по шији.

вријеме мучиш по пољу и скупљаш плодове, да ја преко зиме ништа друго не радим, већ сједим крај топле пећи и сладим се оним што си ми ти преко љета урадио и у кућу свезао! 2.

Зато сад у оним горе нахијама расте папрад. РАСКОВНИК То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се

У том тренутку момак који је дотле држао сламке, док се ово певало, пушти их из своје руке — и сада се љуби свако с оним који се држи за други крај сламке коју је он ухватио. ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ...

— (наставља газда). — Нећу, куме, не дао бог! (А чим то изговори он дрмне, за појас руком, или оним дрвећем коју „кошницу“, која се одмах дигне, и иде онамо куд јој он каже, обично где у заклонак). Газда (опет пита...

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Идући тако по свету дуго времена, дође један пут под један велики град. Пред оним градом била је једна чесма с које је сав град носио воду.

И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа. 13. УСУД.

” Анђео им одговори: „Ништа за то, ја сам задовољан оним Што има.” Они онда шта ће да раде? жита нису имали да месе прави хлеб, него су тукли кору од којекака дрвећа и од тога

После неколико дана запита га мати: „За Бога, синко, како ти је с оним гадом?“ А он јој каже: „Е моја мати, да ти видиш каква је то лепота, извуче се из оне кошуљице, па је онда девојка што

“ Онда царица отиде к оним девојкама, што чисте град, и стане викати на вих: „Тамо оне оваквице | и онаквице! толико ме година служисте верно, а

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Пазимо на речено, јер ћемо почети са оним што је боље, а боље нам је од часа када се простре светлост, која је првог часа дана.

тражећи сувишно нешто што никада нису ни чули, ни видели ни окусили, него нека се уздрже и смерни буду, задовољни оним само чему је време и што је могуће манастиру донети, то да им се донесе.

под ким не буде, осим под једином Свеопеваном Богородицом Доброчинитељком и молитвом преподобног оца нашег и ктитора и оним који у њему игуманује. А треба га сачувати, и подизати, и водити и њим владати.

“ (ІІ Кор. 3, 11) Такође и муке овога света нису ништа према оним, јер од њих стрепи, рече, и сам сатана. (Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да је за пострадале част и слава, а за лењиве и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

лично познајем, знам га још из предратног периода, био је он и онда велика зверка, ал илегално, што је и морало у оним условима! СТАВРА (Цмиљи, која му доноси ракију). Новине опет о летећим тањирима!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

благосклони и благопријатни, весела образа и погледа, пристојно и чисто обучени, једним словом, нису нимало прилични оним калуђером с којима се деца плаше. Између свију њи[х] најбоље сам упазио једнога који у среди свију сеђаше.

Извините, љубими мој, долготу писма, но с оним, кога срце наше љуби и душа наша почитује, ни усмени ни писмени разговор никада није дугачак; всегда је кратак.

Три године по погодби мојеј, проведем с оним божјим људма три миле године које всегда с услажденијем срца спомињем и које сам за основаније свему следујућему

Друго, ко је у колеси, ако ће бити пра[ха] да се загуши, он мора оним путем ићи куд остала кола иду, ако му се и неће.

земљама, Сербијом, Босном и [Х]ерцеговином, уздисао сам и често горке проливао сузе, сам с собом говорећи: „Кад ће у оним прекрасним земљама овака училишта бити? Кад ће се и она младеж с оваковим наукам напојавати? Милиони народа!

Торнболу, морам превести и сприопштити вам, зашто ћете из њи[х] најбоље моћи познати моја достодолжна чувствованија к оним блаженим великодушним и божјим на лицу земному људ’ма. | Благодетељна госпоже!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Е, па липо! Ајде сад са оним дијацима. Ајде поведите га. Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка и нађе се одмах у дворишту, гдје видје да

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Устаде и раскорача се од прозора до кревета. Онда застаде пред стакленим орманом, пуним новина и књига, постиђен оним писмом: „Зашто, Вукашине, не тражиш да ти пошаљем нове чакшире и опанке? Морао си досад да их поцепаш.

— Дан је за озбиљне разговоре. Боле сутра — проговори Ђорђе, одједном уплашен оним што ће Вукашин рећи. Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим. — Ја се женим — посумња да су чули, чега се стидим?

„Лело је што си науке добро свршио. Али што СИ се нагрдио оним крпама швапским, То ТИ, Вукашине, никако не ваља“, писао му је отац, а он се смејао.

Неколико војника налеће на пушчане цеви својих другова, пуцају увис, бране сељаке и рву се с оним најљућима у сурим шињелима. ...И ви сте се оделили на странке, где су вам ред војнички и дисциплина?

С ким ли се смотала? Наговарао је да с Толом... Дуго мисли. Није, није. Оне то увек ураде са оним у кога не сумњаш. Да не бих посумњао у Мијата, она га преда мном грди. Прети да ће га истерати.

После њених бедара очи су му остале празне. Празно је било и у њему. Данима је носио ту празнину и желео да је затрпа оним чега се највише бојао. Мртвац је подизао свој тешки камен: она је рекла да је до мене кривица што немамо деце. Она зна.

То је она са оним очима, закључио је у себи слушајући како детињи прсти обесно јуре по клавиру. Само она са онаквим очима може толику

Ниси достојан ни његову сенку да згазиш. — Е, могао сам ја њега у оним првим данима да смакнем — уздахну Рака. — Појела га помрчина. У књиге заведу да је напрасно умро, и у здравље!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

године, види се да је шанац, оним делом према дунавској падини, ишао од Стамбол-капије, некако баш поред Народног позоришта које ће бити подигнуто тек

Ту, у близини Кнежевог споменика и Позоришта, подизао је куће имућан и угледан свет, недовољно склон оним историјским сећањима која нису уобичајена.

Тако је било и са бегом Зумбулићем, и са чувеним Мехмед-капетаном; тако је било и са оним Мулом Сарајлијом кога је убио, истина не на мегдану него у потери, колико метком из кубуре толико и силином

Постојала је, сигурно, и пре 1810, када су овде, на Зереку, Карађорђеви људи ударали по сто батина оним угледним Београђанима који су држали страну противницима Црног Ђорђа у Совјету.

На то је Добрача, згранут оним што чини, потегао кубуру и пуцао у ту руку. Није погодио само руку. Старац, је чак, и падао са достојанством а Добрача

Морало је тако да буде јер је само тако могао да влада оним тренуцима у песми кад Хасан-паша, кажњен за своје силништво губитком вида, преклиње: Нек ми врати моје очи чарне!

Милићевић, „биле окренуте на покорност, на молбу а не на бој“, поклонила се, дубоко, пред оним који је сад био само Господар, не и Милош, и изговорила речи које је давно припремила: — Господару, ево две пуне

нечистих, у слузав кал и смрад заглибљених радњица, са месом и рибом, које су се низале једним од четири сокака, оним што је водио ка Дунаву (то је сада Дубровачка улица која наставља, до обале, Улицу Седмог јула), али и из неке

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ил' можда мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим црним таваном: - Међу људ'ма си, међу ближњима“...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

незгода: штампарија није више имала оне лепе беле хартије на којој је дело дотле штампала, а таква хартија није се, у оним временима, могла набавити, већ само жућкаста. „Шта да се ради?“ запита ме штампар.

Када сам постао професор тих наука на београдском Универзитету снабдевао сам његов Математички семинар оним делима те врсте која су недостајала мојој библиотеци.

Та баци свој зналачки поглед на ову пијацу вароши богиње Латоне! Толико снабдевену свим оним што увесељава срце човека, ниси могао видети ни у самој Атени, ни Коринту, ни Милету.

Но, Боже мој, тај македонски двор! Не беше ли то дивља, непросвећена дружина у поређењу са оним људима који су створили све ово што је сад око себе сагледао?

“ „Што јесте, јесте - крити се не може! Кад се попех на Акрополу, умало се не обезнаних пред оним што онде видех“. „Еј, синовче, баш си прави жутокљунац!

Ток и резултат тих својих расуђивања објавио сам, заједно са оним двема сликама и математичким обрасцима, прво на страни, а онда и у мојој српски писаној „Небеској Механици“, па није

Већ у пролеће године 1666 бавио се сасвим другим питањима. Оним првим радом опробао је своју снагу тек што је био израстао из школске скамије у којој је, као и остали ђаци, присвајао

И ја бацих свој поглед онамо. „Госпођо“, рекох јој „не могу да верујем својим очима!“ „А што?“ „Тамо за оним столом, седе, један поред другог три највећа научника садашњице: Лагранж, Лавоазије и Лаплас!

То се подудара врло добро са оним што нам је господин предавач сада саопштио“. „И ја сам, исто то што се догодило у Пиринејима, опазио и у Алпима“,

пренети се, у годину 1880, да се као вршњак Ђорђа Ховарда, упутим у Кембриџ, где се он као будући научник бавио истим оним наукама као ја у тим годинама живота. Када се млади наћу у животу на истом путу, брзо се спријатеље.

„Све то није вам било више потребно“. „Да. Али ја сам нисам нимало био задовољан са оним што сам дотле урадио, јер на свом путу наиђох на траг једног далеко замашнијег проблема, тајну свију тајни“.

“ „Оставимо, као што увек чиним, драгог бога по страни, па се радије запитајмо како стоји са оним катастрофама! Такве катастрофе које би уништиле цео живи свет Земљин, морале би на њој оставити и других видљивих

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

да ће ме тамо сви редом, а нарочито пропали посланички кандидати, сколити да питају о новостима у Београду, и то оним новостима „што нису за казивање“. Увече све беше спремно и у реду.

Кажи, ако смеш, да ниси. И зато си га звао на вечеру, да прођете оним путем поред циглана... И тога дана, неколико само тренутака иза последњих речи и на ужас богаља који се разбегоше,

У њему је један предачки остатак, једно наслеђено осећање, и све што ради он ради као навијен. Зар није тако? У оним везеним чарапама он је видео сву Србију. А ти си друго и ја сам друго, и онај тамо адвокат, на пример.

— Гркиње? Гркиње су божанствене, Гркиње су анђели. И кад помислим да припадају оним дегенерисаним ђаволима, ништа ме не би тако обрадовало као рат с Грцима.

“ И показа му докле тачно има да се сече. А капетан слеже оним здравим раменом и вели: „Па сеците, докторе, кад се мора“...

Ниски, сиви облаци, пресецани шиљковима минарета, јурили су оним истим правцем реке. Над нашим главама, у тај мах, прелетало је густо јато гавранова, као с неба пуштена црна застава

— Хуљо лажљива! Говорићеш ти сам! Па полумртвог Петронија Свилара одвукоше истим оним путем назад и као ствар бацише на погани бетон ћелије.

лампи кад је изговорио ону страшну заповест „на посао“, а сад наредио да се обојици донесе топал чај с лимуном у оним порцеланским шољама из којих се пије у канцеларијама.

Па опет одјекују шамари и жила се увија око главе и колена све док се оним старешинама не досади те враћају оне људске рушевине тамо у тесан бетонирани подрум где се понова голи стисну као

Устај, дижи се, стани у строј, у потиљак, брзо!! Па је обема рукама шамарао редом по оним подбулим образима и онда је некакав поп, међу њима, казао ко је он, да га нико никад није тукао и да би волео да га

га опет је ли жењен и одакле је, а иследниково је лице наједанпут страшно побледело, јер је неко слагање пронашао са оним што му оковани говори.

Одбачен оним изненадним ударом, Свилар се унезвереним, неспретним и смешним скоковима са опасношћу провлачио између многих каруца,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

” Није био нимало сентименталан. Или тачније, то је бивао само у оним календарски одређеним пригодама које су у ту сврху установљене, и у оним декоративним облицима који су за те пригоде

Или тачније, то је бивао само у оним календарски одређеним пригодама које су у ту сврху установљене, и у оним декоративним облицима који су за те пригоде утврђени: о Божићу и Ускрсу, о годовима.

Не мрзим га. Можда га чак помало и волим. Волим га оним незаинтересованим и непомућеним осјећајем којим волимо у суштини индиферентне ствари.

Био је поморац — млад, веома лијеп плав човјек с одразом тужне лежерности у свијетлим очима. С оним једва примјетним благим осмијехом безбрижности у коме као да се већ наговијешта да ће та безбрижност некад бити скупо

Реци, што ти је? Ја не бих одговорио ништа. Само сам се смијешио, с оним блаженим умором који наступа послије нагле препасти.

Без онога што нас весели, некако се може. То је воће на нашој трпези: пријатно је, но не мора баш да буде. Али с оним што се ишчекује већ је мало друкчије. Оно што се ишчекује тежи да постане потреба, насушна потреба.

И то не било каквим, ситним, незначајним људима, сентименталним душицама, него баш оним највећима и најјачима, и можда баш само њима: великим пјесницима, великим умовима, великим духовима уопће.

А бог је, о томе нема сумње, у најбољем случају настао бар тренутак послије човјека. Човјек је постао човјек оним часом кад је у њему никао први трачак свијести о себи и, заједно с тим, први трачак мисли о властитом скончању.

пролазнику, колико из јежње која га је хватала на помисао да би се том пролазнику могао насадити на тјеме управ оним мукло болним мјестом испод десних ребара.

да се не одам, да не упитам стоји ли још на своме мјесту у парку попрсје латинисте с изгриженим носом, да ли се за оним приземним прозором још њише у мјесечини велика водена глава.

Ма колико да сам у својим ситним личним стварима (и поред нереда у оним крупнијим и важнијим) одувијек био крајње, управо неурастеничарски брижљив и педантан, у том нереду зачудо сам се

Кад је умро, упутио сам удовици дугачак сажални телеграм, над којим сам се, добро се сјећам, дуго трудио, с оним здушним задовољством од захвалности.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Само да ме нико не види. Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. Пред општинском кућом не беше никога.

Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој

Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор. У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани.

Тако му и проговори, оним обичним гласом: — А гле!... Ђурица!... Шта ћеш ту, бре? Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву

У кући се разлеже страховито врискање. Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: — Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру. Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају.

— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом. Са њега ћеш брзо главу изгубити. — Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. — Знам, знам.

Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао : — А гле, Ђура! Од куд ти сад?

Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа...

Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.

Зашто бисмо ми то трпели? — Знаш шта је, Ђуро !... Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај. То ја знам, и знам зашто .... вјеруј ми.

сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...

— То сам и ја мислио, али као велим: нека га. А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. — Пожури се, што брже можеш. Али добро отварај очи: оно је стари зликовац. Стићи ћеш тамо још за виђела.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа.

Тако и учинише. Одмах затијем полегаше. Док ето ти краља, па одмах оним својијем шћерима, закла их и изиђе. Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на

Уто дође дијете с јарићима дома, и калуђер прихвати једно, па пође даље, а ово дијете стане рика и плач за оним јаретом, вичући на оца што му га је дао, а проклињући калуђера што га је примио.

излегу, продаћу квочку и пилад на пазару, а купити једну јагњицу, па кад ми се објагњи, продаћу и овцу и јагње, и с оним парама купити једну телицу и хранићу је све док се не отели, па онда на пазар продати и краву и теле те с оним парама

и с оним парама купити једну телицу и хранићу је све док се не отели, па онда на пазар продати и краву и теле те с оним парама купити црљену ђурдију као у наше попадије; онда ће се и момци за мном мамити и један другоме говорити: „Зор и

Више би га пута учитељ укоравао зашто не учи, а он би му вазда одговорио: — Која је преша? Ја засад идем за оним што ми душа и срце иште, јер виђу да ми је отуда и корист, а за науком срце ми не прилишће, па није се фајде ни мучити.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Да ми је да сам у пределима оним, Где су ми младост, сан и успомене, Код негда својих да је да се склоним С лепотом њеном што к'о мирис вене.

К'о сумрак земљом, к'о миром лепота, Дух опет иде оним старим путом, У хлад мог гроба, у раку живота, С црнином мојом.

На корзоу, дакле, у респекту многом — Са оним осмехом — угодним за жене, Ја се теби јавих цилиндром и ногом, Али примих малер — ти не спази мене. 1904.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

вредеће ти много више од туцета печених гусака; између осталог научиће те да у страном свету једним оком увек бдиш над оним што имаш, а другим оком гледаш на ствари које немаш.

Сазнање о нашим традицијама и наша дубока вера у њих, стварала је у нама осећање надмоћности над оним људима који су лутали унаоколо без традиције и без ичега што би их чврсто везало за једно одређено место.

Било је то место мог духовног уточишта и спас у оним тренуцима када ми је све изгледало црно и безнадежно. Како се ближила зима, посла је било све мање, а моја уштеђевина

И то моје мишљење потврђивало би се сваки пут када сам себе упоређивао са оним младићима у Творници који су радили исти посао као и ја. У томе су сви они били бољи од мене.

Тако ми је Џим много помогао да у мени избледи слика на Џејн, а моја машта крене према оним мојим сновима које сам први пут уснио под оним брестом испред Насао хола у Принстону.

много помогао да у мени избледи слика на Џејн, а моја машта крене према оним мојим сновима које сам први пут уснио под оним брестом испред Насао хола у Принстону. Творница у Кортланд улици била је у неку руку колеџ а Џим њен катихета.

Та достојанственост и мирноћа америчке демократије очарала ме је, а нарочито када сам упоређивао овдашње изборе са оним у изборним срезовима Војне границе у Аустро-угарској на којима је било и тучњаве и прљаве работе.

Они су потпуно одобравали Џимово мишљење, да је ова земља споменик оним великим људима који су је створили, а не једној јединој породици као што је на пример Хабзбуршка нородица у

главна ствар коју сам схватио била је да постоје велике америчке традиције и да су могућности ове земље неприступачне оним усељеницима који нису, као Билхарц, разумели њихово значење и њихову животну важност у америчком животу.

Никад нисам зажалио због тога, али жалим што академски холови америчких колеџа данас не одјекују оним свечаним грчким ритмом који сам први пут чуо у поткровљу Творнице у улици Кортланд стрит.

Лоренса. Морамо се удружити у племенитом надметању са оним што је најбоље у Европи... Заједнички морамо покушати да оборимо оно што је де Токвил рекао о нама: да друштво као што

била најпростија ствар на свету, специјално за неког, ко је као ја, дуго размишљао о Фарадејевим линијама сила и оним хипотетичним моћима које је он придавао овим линијама. Ствар је тако проста да ћу покушати да је овде објасним.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Ругају се, бона не била! — брат ће сестри. — Берекинци! — настави, прислонивши се опег уза зид. Оним јогунцима завртило. Враг им не да мира, те ће из даљега, измичући, у један глас: —Еј, хоћеш доћи?

Василију. А када су биле кућне и сеоске славе и уз гусле се појало, било је те су се заносили за оним брдинама и жељели их једном у животу видјети.

Отићи ће тамо; првих дана наћи ће му се на невољи, али послије? Зар да се удоми у оним голим кршевима, откуд му се отац иселио?

А браћа, кад им није на оку, грђе предају: у непознатом су свијету; иду по ноћи по оним мрачним и тијесним улицама: може да их негдје из бусије нападне и у трену ока смлати или убије.

А он је гледа и, угледавши у њеним очима сјај раздрагана живота и чежње, осмјехне се на њу оним ријетким његовим осмијехом.

Пролазе и собом носе њене другове из дјетињства и младости... Ко зна гдје је сада онај мрки морнар из Леванта, с оним првим осмијехом што јој се у мождане усјекао и гледа га пред собом као искру кад у тами сине! — Оженио се!

— Е, ма реци право, — прихвати живо Жижица и устави се насред пута, — може ли, брате, опепт нови метнит се с оним нашим старим?...Они стари наш кип, видија си га, а?

И кад он погледа у друштво оним својим великим испитљивим очима, с особитом радозналошћу, људи замукоше и настаде часом тајац.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Она је, наиме, кренула – као и оне на почетку помињане науке – ка оним областима у нашем вербалноме понашању које припадају основноме, свима нама заједничкоме културном памћењу.

његов је развој управо тако и текао: од парнасовства на почетку века ка симболизму, па нешто касније од симболизма ка оним видовима постсимболистичке поезије које налазимо код тако крупних европских песника као што су Валери, Рилке и

Откривали смо и Дучића. И сваки пут с једнаким узбуђењем пред оним што смо открили. Међутим, кад овако, у један мах, и сасвим кратко, поређамо етапе кроз које је његова поезија прошла,

Док се њиме служимо, целину му не видимо, па чак себи не полажемо рачуна ни о оним речима које у говорни низ уланчавамо, нити о правилима помоћу којих их уланчавамо.

поново склапао синтаксичке структуре нашег језика, јер је трагао за другачијим организационим начелом песме; наиме, за оним које би програмирало предвидљив а неодложан крај, предвидљиво а неодложно затварање текста.

Али у нашем језику, у оним већ помињаним метафоричким „главама“, „ушима“, „рукама“ и „ногама“ које машине, па и наша друштвена „тела“ поседују

не види“ и, с друге стране, најобичнији, разговорни обрти које свакодневно на градској улици и у пролазу чујемо, а у оним „великим зеленим временима“ прадревнога хромог вука из Вучје соли, за која песник каже: И урлам у твоју славу Као у

последњих времена коју проносе престрашени гласови савременика, већ је продужила да говори о временима непролазним оним спокојним, моћним гласом којим сан једино може приволети јаву да разуме оно што из дубине прошлости говоре уста мрака:

За такво су песништво мало битна, ако су уопште и битна, личноприватна осећања која корелирају са оним сазначењима, значењским „полутоновима“ који творе емотивни омотач око речи и исказа.

се раскол природнога језика довољно дуго и довољно разговетно осећа; пре свега у издвајању и наглашеној пажњи према оним моментима у природноме језику у којима је изражено осећање, став, воља и мисао индивидуе, без обзира на то да ли она

ново а разговетно и разложно рећи, узмимо, о тврдњи Исидоре Секулић да се у традицијама окреће коло историје или о оним споменицима које нам је баштина завештала и на којима су исписани „врховни закони свемирске саобразности и људске

• И, при крају разговора, три личнија (не и приватна) питања. Колико су студије о књижевности одређене оним ко их пише, то јест, колико кроз избор тема, стил писања, па и резултате истраживања, просијава тумачева личност?

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

СОЈА: Напослетку, шта да кријем, не иштем што ми не приличи. Ти знаш и сама, Живка, да сам се ја развенчала са оним мојим несрећником, и он се већ и оженио, а ја остала самохрана и то само зато што је суд донео неправедну пресуду, па

ЖИВКА: Шта каже? ВАСА: И каже да си га ужасно осрамотила оним што је изашло у новинама. ЖИВКА: Па нисам ја то писала. ВАСА: И каже: биће кроз који час министарска седница.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Станковић ту и посеже за оним истим композиционим резом са наглим смењивањем временских равни: Софки пред очи „све изиђе”, у мислима се окреће

зависи од количине и врсте обавештења која синтаксички низ носи; нити само да је то понашање непосредно повезано са оним конотативним обавештењима која сежу до у саму говорну ситуацију, до у говорников став и доживљај; него се исто тако

јунакиња једним делом умире - што је толико често код Станковићевих ликова да се може узети и као правило - заједно са оним најинтимнијим светом сатканим све од самих субјективних пројекција којима ју је писац даривао штедрије но било ког

Саображеност кућног простора с опажањем почиње, дакле, тако што се ово друго редовно повезује с оним првим: што Софка може видети онолико и онако како јој то кућни простор дозвољава.

између равнотеже коју тело одржава и теже која се осећа у самој одећи (отуда „шалваре тешко падају”); најзад, о оним непоновљивим, за туђе око недосежним унутарњим опажајима које човек има о померању и дотицају својих телесних делова

доведена у везу - већ самом стилизацијом и избором слика - са можда најелементарнијим човековим страхом, и можда са оним из врло раног узраста: да се не изгуби заштита, сигурност што нам је даје ограђени простор.

Стога се, при крају романа, његов спољњи изглед хотимично даје као поновљени газда Марко. А одевен је слично оним сељацима што су на свадби Софку испуњавали зебњом.

170 Тако исто и усвему другом што се око ње дешава, па и у оним честим двоструким одражавањима свести с мајком, јунакиња редовно налази сенку одсутнога оца.

И док је тако све уоколо „скамењено, мрачно и немо”, једино „отуда, са реке, а баш над оним понором, допире шум и то као од крила. Као треперење голуба.

Сада нам пречица аналогије дозвољава да прибегнемо кратком поређењу: Рајићев свет упоредљив је с оним првим, феноменалним светом, док је Чарнојевићев чиста песничка, сновидовна творевина, па га је стога Црњански и везао

Прстенаста композиција може се дефинисати као враћање на крају романа оним догађајима од којих се на почетку и пошло.

Такво поређење односи превагу над оним продирањем по дубини индивидуалне психологије које је иначе карактеристично за једну врсту модерног романа.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Кечиго драга, од мене ј’ доста, Ја оду не знам завршит’ боље, Већ оним што је испосник један Сто пута кликнô у славље твоје: „Блажена мрежа која те хвата! Блажена кујна у коју дођеш!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Млада невеста вас чека. Шта сте скинули мараму? РУЖИЧИЋ: Мараму? (Пипа се.) Жени, гени треба ли да се с оним занима којима ви прости робујете? Дух оставља своје блатно тело, пак се у облаке диже да се наслаждава.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Чистом ватром гоњен о шта ћу са оним Што сам видео и чуо када ненађен роним У простор пре речи где труне моја глава Када летим и не мичем се ко човек који

Ох наше срце ког достојни нисмо Ни онда када најмудрији ми смо, Док будни пред оним што нас сном превлада Не завапимо: милости!

Из срца ми славује измами гора, Па празан клечим пред оним што паде, Сред непокретних ветрова и мора Празних: пакао — предео без наде!

ДОДОЛЕ Ко сат без казаљке светом откуцава Пронађена празнина дану сагорелом Што посвађа будно са оним што спава И лет заустављен с лажи одлетелом. Па певају: дај нам будућност ко сећање, Свет више иза нас неголи у нама.

наду замени маштом Видим га како пољупцима прелистава Преостале дане уџбеник светлости ЗАВОЂЕЊЕ Како да се послужим Оним што пева и лети И небо је под земљом Нечег се бољег сети О гази све што лази И песмом смрт превари Шта ће са нама

Краков, Станислав - КРИЛА

По подне су пили чај код ”Флоке”. Онда их је Ивета понекад остављала. — Сигурно има састанак са оним вражјим Талијаном. Ипак се Митфорд смешио задовољно. Само се Душко љутио, шкрипао зубима, но није говорио ништа.

Петровић, Растко - АФРИКА

Њина тела јако снажна, нису намазана палмовим уљем, оним опојним палмовим уљем на које мирише све што долази из Африке.

Требало је да пробате, да ли тону или не у воду. Ја увек тако чиним, и, ако је поклон добар, враћам тачно оним што поклон вреди; јер је, верујте, иза њега прост шеретлук, а ако је поклон рђав, онда га остављам на тако видном

последње време толико спријатељио са Вуијеом, са његовом пажњом, огромном ерудицијом, срдачношћу и простотом, са свим оним што га чини једним од највеличанственијих људи које сам срео у животу, да ми се растанак са њим учинио бескрајно тужан.

Познато је да црнац не зна за својину земље. Сваке године краљ племена дели земљу породицама и оним чудним црначким удружењима земљорадника.

Тиме су га молили да их ослободи клањања јер ништа није заморније. Неки већ и јецаху, захваћени оним брзим екстазама које обузимају Африканце. Пођосмо за њима у други крај села, где се црни сељани скупљали на игру.

Младе жене–ратници сабирају се у тесни полукруг око там–тама, и, превијене над њим, оне певају и играју, оним истим простим, брзим ритмом; руку опуштених, очију склопљених.

Тумач преводи: — Он каже: „Не иде се!“ Н. само пребледи. Говори оним његовим најодлучнијим гласом, који је све спуштенији што је бешњи и претећији: — А, дакле, не иде се!

И играчице личе такође, са оним надигнутим лишћем позади које се растреса, на птице које пред спавање растресају са перја све што се преко дана

Око поноћи се враћам истим оним путем у кампман, праћен упаљеним лампама које носе обувени старац и његов син. Радостан сам да сам опет у ноћи, под

Било је апсолутно искључено да тражим да губавца однесу на неку другу страну. По свему се видело: по свима оним ситним дроњцима, калбасу са водом и узицама што су око њега, да је он на том месту и на тој асурици староседелац.

Становништво које пролази, без лепоте, без елеганције, дроњаво и прљаво, не може се ни поредити са оним што сам видео у Триполису.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

« Сад погледај ово бледо низамско лице, што лежи ту пред твојим ногама. Је ли, ти не видиш ништа у оним развученим, од предсмртног ужаса накаженим цртама?

Али ја, ја, твоја душевна унутрашњост, видим и разговетно читам у оним цртама неизмеран бол за остављеним огњиштем, за милом породицом, за оним малим, гладним сиротанима, што су остали тамо

унутрашњост, видим и разговетно читам у оним цртама неизмеран бол за остављеним огњиштем, за милом породицом, за оним малим, гладним сиротанима, што су остали тамо далеко, далеко негде у Азији саморани, без оца, без родитеља.

Турци су нападали са 15.000. Ако ме питате; ко је највећи јунак са Шуматовца? — велим вам да га тражите међу оним мирним сељацима, што су онако хладно и мушки гледали смрти у очи, што су остали у шанцу и онда, кад већ све беше дигло

провидљив сумрак нејасно се опажале мрке слике будне шаначке страже, са пушкама у руци, са бајонетима окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се

Сравњивао сам, ово садашње безбрижно ћеретање са оним забринутим ћутањем и напрегнутим осећајем страшнога ишчекивања с каквим су ови исти људи пре једног сата улазили у

! Оне главе, на оним моткама онамо, пре пô сата су мислиле; она крвава срца мало час су куцала и осећала свом снагом здравих и крепких људи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сручисмо се са неког бедема и падосмо на гомилу мртвих војника. Смрад да угуши. Готово бесвесно батргам по оним мртвим. Хоћу да повраћам... Мука ми. „Вуци ме!“ — довикнух једноме војнику. Он ме дохвати за руку и готово изнесе.

Али када смо пробили њихов фронт, ми смо се разлили као каква река на све стране. На оним чукарама и висовима измешале се чете, батаљони, пукови. Једва смо се размрсили и сваки пронашао своју јединицу.

А тек како ли је оним пешацима, који већ седам година, још од турског рата, рију земљу као кртице. — Редак је такав.

“ Али коморџијама, нарочито оним ожењеним, најтеже пада што је нека: „Госпа Милка постала велика фрајла и отворила радњу у својој спаваћој соби.

Онда парчад од граната. А тамо у трњу пробијен шлем. Затим пребијена пушка... Међу оним камењем лежи човечја нога, али само гола кост, која се помаљала из једне потковане цокуле.

Заборавили смо наше препирке и нудимо један другога свим оним што имамо. Драгиша оставио свој кофер и показује нам флашице са колоњском водом.

— Да! — одговори она кратко. — Опростите... приликом представљања нисам чуо ваше име. — Арлет — изговорила је са оним грленим „р“ што је нарочито пријатно чути кад даме изговарају. — А ваше госпође сестре? — Пауле... Паулетте.

Зашли смо у парк, који је био пуст. Свуда около нас осећао се мирис увелога лишћа. Према суром небу и оним тамним оголелим дрветима изгледала је Арлета, са њеним руменим образима од зиме, као неки заостали цвет.

Кад је подигла руке да заглади косу, тек се тада испољило нено витко тело, у хаљини од плавог трикоа, са свим оним нежним, девојачким облинама... Лице јој је било без иједне пеге, што је иначе чест случај код особа са црвеном косом.

Она се налакти на сто, укрсти прсте и наслони на њих свој подбрадак. Погледа ме оним истим мутним очима и тихо проговори. — Зашто ме мучите? Дохватио сам је за руку. Била је мекана и топла. — Лулу!

Али ми изненада паде на памет да се она сада љуби можда са оним француским официром. У мени се нешто ломило. Хтео бих да идем, да је нађем, да је притиснем на своје груди...

У позадини непријатељској већ горе магацини... Из овога убиственог оклопа нико живи не може умаћи, нити ко може оним несрећницима притећи у помоћ.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

поезија још дуго после године 1847, упорном и поетски неплодном тиранијом највише механичког типа десетерца и свим оним што је из тога баровитог и лепог духа произилазило, у многим правцима заостајала испод резултата већ достигнутих у

Ова књига дакле, и без њега и мимо њега, сва је због њега, ради њега, а у његову част жива и њиме а не само оним што у себи носи: он је, бар делимично, никао и из ње.

датираним стиховима, ни идејно ни стилски није била сасвим неприпремљена нити потпуно без икакве везе са свим оним што јој је претходило.

Дух спокојне артистичке надмоћи Мушицкога, са оним својим уверењем о неопходности растојања од популарнога, пристајао је да се прилагоди насртљивијим свежијим обрасцима

Данте, Петрарка, Бокачо и још неки из њихова круга писали су додуше истовремено и италијански и латински, али оним латинским који је за собом имао богата столећа књижевне продукције, дакле песничке употребе и преливне изграђености, и

Оно ће се одушевљавати оним чиме су се генерације већ неодушевљавале. Ту стилску и идеолошку херметичност и заптивеност епохе разбиће тек Бранко и

Ипак, праштано је само оним грешкама којима можемо опростити, а да таквих има, познато је већ одвајкада: Сунт деліцта тамен qуібуѕ ігновіѕѕе

Овоме се клања, на оног гледи, А с овим се љуби, с оним беседи, Дању-ноћу по шпацири куда не ходи, Компаније свакојаке к себи доводи, Безопасно љубов с' сваким проводи.

дан чује глас у граду Да мразови људе живе, здраве краду, И превозе в царство разјарено смерти; Који живи остају, оним' она прети Одгристи им образе, или уши, или нос, Или да ће код обуће многи кући доћи бос. 1799.

Ил’ ишао по мору, ил’ ћеш по сувој ти, Брате, земљи поћи, њој са тобом није Тешко; она је свагда С оним кој’ је љуби, лепо Ил’ га сунце греје, или облаци му Мутни грозе.

Беж’ с очију, варалицо клета, Да за оним више не гинемо Што на твоме гледасмо облику! Није шала за опсеном поћи И са врлом сиграти се главом, У свету се

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Из Венеције? Мирисав листак сјајног истока, Бисерјем ситним дивно окићен, Сузицом, можда, туге мајчине; Извезен оним црним словима, Сведоком мртвим живе жалости — Што је за ћерком мајка осећа, Иди, голубе!

Кô да ја певам?... Да не уздишем? Уздишем, ах, кажи оцу мом! И за најмањим оним каменом Што сам га некад — већ некад, да!... У палачи му холо газила!... ЛЕОНАРДО: Ево ти писма — Читај, Светлости!

— Заповедај! А бог је свемогућ. И ево ти се кунем, госпођо, Свемогућега светим именом, Заклињем ти се оним престолом Са кога свемилостивна рука Безбројном свету светлост поклања, Да ћу те служит за једно само — Не смем ти

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛИСАВ: Је л' строго? ЈЕРОТИЈЕ: Строго, него шта? И да ми свршиш распис са оним: „За сваку немарност по овој ствари одговараће ми лично председник.

МИЛИСАВ: Није, море, толико због депеше, отишао је да се уклони док ми извршимо саслушање над оним. ВИЋА: Како, зар неће он присуствовати? ЖИКА: Неће. Вели, може онај имати бомбу, па – бум!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Карактеристика готово свих врста приповедака јесте тенденција ка реалистичности и ка историцизму, чак и у оним облицима који теже уметнички фиктивном, као што је бајка.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ил’, можда, мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим црним таваном! Међу људма си, међу ближњима!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

До бабе и мајка му седи. Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу. Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.

Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити? Како ће се свршити?

«... Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ДУД Маулбеербаум ‹моруѕ›. Дуд; мурва. Дуд има извесно своје место у религији, нарочито у оним крајевима где се гаји свилена буба; то донекле и објашњава његову улогу, јер се свилена буба јако поштује (упор.

У килту има к. велики значај, нарочито у оним крајевима где је он главна људска храна. Он се приноси као жртва прецима, који се често јављају у функцији божанства

Чајкановић тумачи као »жртву замене, исто онако као што се, када у једној кући убрзо двоје једно за другим умру, са оним другим сахрањује петао или кокош, као замена за трећег људског мртваца (ибид., 13; упор. и Д.

Ћипико, Иво - Пауци

Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара. —Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па .... — Што је?

И, гладећи му дебелу руку, смијала се оним своди разузданим смијехом који попа Врана јача и дава му наде да ће га ипак Маша једном завољети.

Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара. Мишљаху оним платити и камату и „рату”, и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.

Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.

Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма. Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Простодушни старац. Он је од оних људи који мисле да сав остали свет не види ништа кад они зажмуре. Међу свим оним травкама за којима Доротеј трага по ливадама, можда би се нешто могло наћи и за Лаушеву несрећу.

Како бих их радо повешао по дрвећу о учкуре усраних гаћа које су пунили у истим оним биткама о којима сада трућају слатке опојне будалаштине и заводе њима невину децу.

Док је журно одлазила у своје одаје, пратио сам је погледом. Требало је да оде оним спорим гордим кораком, како иду господари; желела је, међутим, да отрчи као што то раде жене које су са бојишта тек

Нарочито ми се у овом тренутку чинила неподношљива та њена заслепљеност оним блесавим мантијашем. Но то није помогло. Напротив. Она се ражестила. Црвенило јој је ударило у лице.

Ваљда сам завидео свим оним снажним, здравим мушкарчинама што су у панцирима узјахивали на бојне коње. Да сам и сам био снажан или макар обичан

Бадава. Лине мноме нека сласт, загргољи кладенац, шум њезиних покрета ме одведе ка оним далеким заборављеним вечерима кад сам, осећајући на себи тескобу мантије, лутао обрешцима и шумарцима у нејасној жудњи

тело, на небу ћу ваљда добити неко достојније место, јер било би крајње глупо да некакав богаљ попут мене шепеса међу оним дивотним обиљем које је Господ створио за уживање праведника и да квари лепи призор свеколике среће и спокоја.

човек, тај згодни, мирни, чак љупки Доротеј, одједном, готово преко ноћи, постане омрзнут до те мере, да се истим оним његовим пређашњим обожаваоцима почне сушити грло од беса при помену његовог имена.

Где је био? Видели смо га међу нашим непријатељима, онима који су дошли из мрачних шума са запада, међу оним дивљим отпадницима.

Бес му се разли по лицу. Тело му се напе као струна на луку. „Отишао је оним бесловесним зверовима који су нагрнули у Вратимље да погасе наша огњишта и да нас затру.

Напустио је своју браћу да би помогао оним који су дошли да нас харају и пале, да силују наше сестре, кољу нашу децу и руше оно што су наши преци и преци наших

Овом чудном божијем створењу није довољно да иде по земљи и да у миру траје свој век, задовољавајући се оним што има и што може. Његова облапорност и сваковрсна неумереност га терају да покушава немогуће.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Пре но што сиђемо доле, ваља да одавде, сагледам и задржим у памети главне улице, артерије вароши, да бих пошао право оним путем који води Аристотелу. Аха!

Али то ми не полази увек за руком. Нарочито не знам шта да почнем са оним старим, на папиросу исписаним, списима; не знам чиме се баве, не разумем њихово писмо, њихове Чудне знакове и бројеве.

У свом првом виду, она је служила новим проналасцима, а у другом оним научним тековинама које су биле предмет школске наставе.

Ви бисте желели да Вас опширније обавестим о оним питањима календара која ће се расправљати у Цариграду. Тих је питања много.

Благо њему! Али шта је, наопако, са оним питањима којима се Аристотел не бави?“ - Онај први мало запе, али се брзо снађе: „Па таква питања и нису предмет

Некад је било много лепих воћака у нашем врту, сада их је само још неколико. Да отпочнемо наш обилазак са оним дедом имања који је служио пољопривреди.

Створите сада у мислима једног џина, толико огромног и снажног, да може ту лопату са свим оним куглама одједаред дићи и њен терет сасути у једну фуруну. Претставите сада себи још и ту фуруну.

Она би нас поучила какве температуре владају у оним слојевима наше атмосфере камо се нисмо још попели. И отишла би још много даље.

Сунце је таман зашло, а над оним местом где је оно утонуло под хоризонт, трепере на небу две јасне звезде, две вечерњаче.

или не, већ сама њихова могућност доказује да би судбина наше лопте била унапред одређена, у свима појединостима, већ оним моментом када сам је бацио низ брег.

Ви сте се упознали, драга пријатељице, и са оним женским лекаром, а ја са оба њена пратиоца. Ови су ми причали да путују у послу Лиге Жена.

О судару нашег Сунца са оним страним нећу да говорим, то би била једна ужасна космичка катастрофа, какве се, у осталом, дешавају с времена на

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Први од тројице, доктор Мирко, један од најугледнијих грађана варошице, ео га тамо под оним густим бршљаном, са женом и сином, и без потомака.

Никада никакво пиће није окусила. И госту се само у малој флашици доносило... Али ако није пила, добро је јела. Оним јаким, здравим зубима огули батак одједном, и некако са задовољством пусти кост да звекне у тањиру.

срамота је, на онако излизаном сицу, и на оним препотопским ниским осовинама. — Ево вам господара, па како он каже. — Гос-Тоша, доста спор, тек заустио, а госпа Нола

Такав је био ред. Откупљивали су се уцењивачима, па и разбојницима, оним што су носили уза се, у новцу или накиту, или су пуцали, застрашивали, рањавали, па и убијали, и сами били убијани.

дар при крштењу, и обећала присне кумовске везе и дужности за будућност, примила их на себе свечано, радосно, и са оним њеним чудним поштењем које је формално сијало око њене главе и око сваке њене речи.

Какве чипке, и какво сребро, и какви разговори с оним канцеларијашем који би умро на мразу и бодром ваздуху поља и друмова... О, Богородице!...

има времена за кренвиршле и ракију и шеф станице, и поштар, и мој Васа, па тако данас, тако сутра, свршило се са оним што знате. — Месец дана после тога разговора госпа Пава је пала и сломила ногу, лежала два месеца, и остала рома.

Баш ти фала, господин Јоксиме! Сад ћу и ја на пут и на одмор. Да саставим бар још једаред срце са оним крајем за којим нисам престала жудети. Можда се нећу ни враћати.

Није носио мустре, или какав каталог, него је углавном прискакао у помоћ у оним трагичним или трагикомичним моментима кад људи губе главу, кад се деси нешто што људма збуни памет и отвара срце и

У оним приликама и временима то је била и официрска дужност и неки официрски шик. Паланка, уз инат, ради све оно што и официри

Мислим, мучи се младић с часовима и са оним главоњом госпа Мањиним, кад тамо... Како-тако Павле иде у Париз... Ми га сви од срца жалили кад је једини од својих

У Инсбрук су послали депешу. Кад су путници ушли код болесника, он је био миран. Чинио је све напоре да не кашље ни оним малим кашљем за који су још способна била његова раструлела плућа. Је ли оца тешио? је ли пред Павлом крио пораз?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Но кад нема, будимо задовољни с оним што имамо, премда и то није најбоље правило; јер ако имамо рђаву ћуд, ваља ли да будемо задовољни?

Похвално је поведеније они који своје дете јошт из млади ноктију с оним упознавати паште се, које ће им потом у зрело доба круг дјејателности бити.

Ја видим да толкујући моју материју оним учитељма подражавам који нам једну ствар на сто начина излажу, и при сваком начину »разумете ли?

Он две науке отуда извуче; — прво, да треба са својим стањем задовољан бити, друго, да човек никада за оним не тежи на што није од природе одарен.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Али не осврћем се ја за собом зато да заплачем за оним што је прошло. Напротив, осврћем се да се насмејем смехом, за који се овде, пре но ма кад иначе, може рећи: „Ко се

На читаве две деценије од онога доба када сам се извукао из сукњице, срео сам се са оним малим створењем Лулу, некадањим мојим другом у средњем роду, и, увидевши да је Лулу лепа и пријатна дама, са усхићењем

Ја сам се у својој брбљивости упетљао у сукње младих дама, док је ова глава аутобиографије намењена само оним сукњицама које служе као униформа средњем роду у граматици.

ударио је у такву вриску и плач као да се налази пред скупштинском анкетом и потегао је да побегне с плота, али са оним репом, који му одостраг вири, закачи за један ексер и остаде висећи о плоту.

Све док нисмо први пут чули за реч Артаксерксес, ми смо ломили језик оним народним: „Поп посеје боб“ или „Туре буре ваља, була Туре гура, нити Туре буре ваља, нити була Туре гура!

Писање песама се јавља као колективна болест читавих разреда гимназијских, који се на првом месту инспиришу оним стиховима које су њихови претходници написали на зидовима скривенијих одељења.

лекција, из којих је неколико претходника, ималаца дотичних књига, пало на испиту, и врло корисних опомена, сличних оним таблицама на улици која је раскопана због канализације, на којима пише: „Пази, не иди лево!

и чврсто, има их који поклецну на једну или на обе ноге, има их који посрну, али је најчешћи случај да се дочекају оним делом тела који је прописан за седење.

Написаћу још и ову последњу главу. Уосталом, ја сам се некако већ измирио са оним што треба у последњој глави једне биографије написати. Можда на мало чудан начин, али сам се ипак измирио.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Мало даље наиђосмо на ватру. Коморџије простиру сламу да прилегну. А и шта би друго, кад је коњ у оним колима испред њих пао и више не може да се дигне. А једна кола просто здрускана.

Али ја сам тада био у афекту, када збиља нисам собом владао. Ето, упамти овај догађај... То је у вези са оним што се баш сада одиграло на друму, о чему ћу ти доцније говорити.

Мало даље, читави блокови наваљени један преко другог, а из шупљина, сличних оним дупљама у лобање, развлаче се праменови сиве магле. Иза мене нарамкује посилни Јездимир, и чуди се.

Један се срећом дохвати за точак. Оних двадесет затегоше конопац и топ оста висећи заједно са оним војником. „Држи“, „Не дај“, „Спасавај“, „У помоћ“, „Јаој, браћо“ — завикаше и они који су били везани конопцем и онај

— А шта је било са оним војницима? — Да видите сад наше муке!... Понор је био дубок око педесет метара. Одоздо чујемо неко јаукање.

Угледасмо пучину... Онако мирно и сјајно, изгледало је језеро као заробљеник међу оним кршевима, тамним стенама, обраслим свакојаким трњем. Радо бисмо сишли... Али наш је правац преко оних беспутних кршева.

Коњ навали на кофу да пије воду, ја га задржах. Тада се мој поглед сусрете са оним црним очима. Само тренутно, али упечатљиво, дубоко... Стајао сам задивљен.

Једном, али вредно. Живот у биваку није се обављао по оним мирнодопским правилима, већ више по навици и потреби. Војници су устајали рано, јер су на то навикли.

А његово име?... Чин... звање, јединица?... Па то би била неправда према оним јадницима који остају полумртви на путу и које нико неће споменути.

Главе су им клонуле од умора и сваки гледа преда се. А и о чему би разговарали... Прошлост њихова остала је са оним лешинама, садашњост је очајна, а будућност неизвесна... Осећамо већ топли дах.

Нама навире вода на уста. Помиње неке хлебове, чајеве, млеко, затим меке постеље, све као у оним зачараним причама за децу. Већ смо нестрпљиви. Дође и потпуковник Петар, те нам рече да ће одмах отпочети и укрцавање.

Мало подаље стајало је неколико војника, по изгледу сличних оним лешевима. Као да очекују да њих ставе у онај ред. Војници се распитују за оне мртве.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Не, не! Зар ипак само комад бога, бачен у свет, немајући никаквог сродства са оним што ме окружује; и кевће, и лаје, и тугује тај комад џигерице бачен за храну псима, и предаје се најзад неким

страшнијег презах у болу тог часа, Чинило ми се да неизвесност траје читаво пола века, Тако ми вечност се јави пред оним што ме чека.

је, нада мном, све што је бивало, То густо-зрачна река неумитно отиче бескрају; Боже мој, јаву знам, али шта би са оним што се снивало, Толико наше младости ком плавом отиче бескрају?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Та народна тежња достиже врхунац у оним песмама у којима су опеване Маркове победе над злим вилама и над другим страшилима или у којима се пева како виле

га дочекаше слуге на мачеве и на копља бојна, на наџаке и на буздоване; а допаде краљу Вукашине, удари га оним бојним копљем, удари га посред срца жива.

Тако, на пример, „од Крушевца у Косово, и овамо како по Метоији тако и по оним крајевима Ерцеговине и Црне Горе“, говори се (и налази се у песмама): оруже место оружје, наруче м. наручје, божа м.

У песми о њима обрађен је старински мотив о борби рођака који се не познају. На преслицу и десницу руку, тј. оним што би зарадила као преља и иначе. Предраг мајци до коња дорасте, а до коња и до бојна копља, тј.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Маком и сунцокретом И птицом у лету Домовина се брани књигом И песмом о небу Сестрином сузом мајчином бригом И оним брашном у хлебу Домовина се брани лепотом И чашћу и знањем Домовина се браним животом И лепим васпитањем УСЛЕД

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Видио би је гдје сједи и буљи у кума јазу оним својим гаравим очурдама. Није зато ни чудо што је Стриц, при помену Луњина имена, почео да виче и да се забринуто

Почео је да се обзире око себе за оним главним прутом „парадним“. Луња се препаде. Све до тада била је упорна, храбра, али сад...

Дечаци се стрчаше око јаме. Уз продор, на гранама лежао је само Стричев сламнато-картонски шешир с оним необичним натписом: „Ништа нема да те брине, од овога пацов гине!“ — Еј, Стриче, јеси ли жив? — повика Јованче.

— опомене га Јованче. — Луња је била храбрија од половине дјечака. — Ех, она, с оним великим очурдама! — сад већ блаже прогунђа Стриц. — Уплашила би змаја.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

је воља, тим га називљи: ако Богом, ако господином, Христом ли, или оцем, творцем, зидаром ли, владиком, царем ли, или оним, који је недознат ко је он.

Не знам ако и по реду стојећи Једни за другима, И оним из даљег једнако достиже просветљивање, Ил' му даљни од предњих се С мером сјакају?

Докле они проврвише одонуд на ову страну, дотле и фараонова сва сила сулудо за Израиљи гонећи утрташе и они сви оним путем кроз море. А Мојсеј са своји пешаци са суха гледаше то како они на кочија и на коњи оружато хите за њима.

Тадар заповеди му Бог да скује од туча змију на прилику оним змијами и обеси [је] на високо дрво, да кога би ухапнула змија погледне на ону медену обешену змију, таки се излечи.

Ето ти како се указаше под оним градом, испадоше коњици из Бета и разбише их онде. Паде од израиљске чете под градом до трист и шест катана; не могоше

« Ал' оним то би у вољу, тек исто да достане Дину за своју жену. Принудише сав град те мало велико што год би мушко, све се то

сву осталу бригу и страх с тога дор пребленуше дрхћући им од преплашена страха и преко мере се препадоше што из њих оним часом да буде! Те у томе обнезнању сви углас подвикнуше: што је то, рекоше, и тко је?

То он изрече пред свима оним у цркви калуђери, и тим часом несвиђени бише, те нестаде их испред очију. Благодарише и похвалише Бога сви манастирци

апостола и љуто заповеди својој стражи да га ухвате кано једну лажу преварну, и у добоку помрчну јаму тако заједно и с оним трговцем што га је напре довео у ону земљу индијску, да их затворе и да чувани онде буду до времена докле им суд буде,

То се згоди оним хвалиоцем, што са суха бијаху навалили изсобарати градске стене. А на мору што им бише с Татари оправне чунице за

И у оној, од њега сазидатој на име Димитријево, цркви частно онај ћивотић с оним чудотворним светим окрутом намести где ће се целивати.

И њега с оним ћивотом исцели. А кад већ дође к светој оној цркви, по заповести светога Димитрија и онде од крвоточења једнога човека

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Калфа Коте остави рад па га само погледа. А Поте се занео као тетреб па продужи оним својим танким сребрним гласом: Где се премењуваш, леле, Зоне, у нова градина. Ој, хој-хој, леле, Зо...

пре тога би сâм почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.

Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!... Сваки час је пред огледалом, и оним великим и оним другим, мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне

Сваки час је пред огледалом, и оним великим и оним другим, мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на

Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.

Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.

“ Тако је пан Франћишек почео с концертирањем, а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.

с концертирањем, а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.

И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем које се откидало и отпадало с играчица!... И Зона пође зловољно кући.

Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази.

Овој си је наше женско знање!“, па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!“ а он тада полете и викну на њу из свега гласа.

Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за подсмех. Осећа и види да је све пропало за њ...