Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
живошиња смејати и ругати, онда он, с својом магарећом памећу и безобразијем, одговори: „Е, да се ја нисам ономадне убо, и да ме нога не боли, вид'ли би ви!
Свима нам је добро познато шта се је до ономадне изискивало од наших кандидата: уме ли којекако читати; има ли новаца да купи парохију; је ли од добре куће, да може
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та ни сам не знам — одговори Страхиња и слеже раменима. — Остаде ли, болан, жив ономадне? — Ја једва... а ти? — упита Страхиња чисто бојажљиво. — Не питај!... — рече Радојка и заплака се.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу. Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ето ономадне је тáта једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља. Чује тáта где нешто цичи у шпајзу, па
Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се ономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и
Баш мени самој је ономадне казала како вам завиди што имате тако вредну и здраву ћер.« — »Ето, — вели она — «... Ју слатка, баш би’ вас молила
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Је ли?“ „Ја сам то држала као у руци. Та сам рече ономадне да је добра кућа, да је добар човјек, да...“ „Ја то и сад вељу. Ама си се ти залетила, ако си им почисто обрекла.
А што, је ли овако, браћо?“ „Јест, богами!“ рекоше сви у глас. „Соко људски, брате!“ настави Милић. „Ето и ономадне, пред погибију, посјекао је двије главе живе и’ако што их нехће прихватити, но их остави.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Питали циганско дијете: — Кажи нам, дијете, чија је кућа данас најоглашенија у селу? — Богме, наша, јер је ономадне изгорјела. 3 Питало Циганче мајку: — Који је дан најдуљи у години? — Они кад се чека вечера без ручка.
— Болан, да ли не знаш да ти је скоро брат а ономадне син умро, па како пјеваш? (Прсне опет): — Бам зато, ако су једном, неће другом, ја их тамо нијесам шиљао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па пође к ђетету у тамницу и упита га: — Зашто ми, дијете, одговори ономадне да не знаш ђе идеш? А он цару: — Видиш и сам да нијесам звао: ко се надао, ко ли је знао да ја идем у тамницу?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Павле Соларић ХУДА СРПКИЊА Слушао сам ономадне (да Бог не услиши, Да услишав клеветницу, језика не лиши!) Слушао сам, о Српкиње — вами боље мисли!
Тако је Анте Кузманић писао из Задра 31. марта 1841. Гају: „Ономадне посла сам вам један мој чланак против Бороевићу, молећи вас да ми га што берже на светло изнесете.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И пође шапат од уста до уста: — Рељин брњаш осванô мртав у бари. — Три јунице, што су се ономадне оштуриле, нађоше јутрос говедари мртве у тору.