Употреба речи оној у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Па каква вајда?... Ја му велим: „Милисаве, не иди оној вештици, та знаш шта о њима цело село говори!“... Па мислиш да ме је послушао?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ово напомињем јуности нашеј, навластито оној која се воспитава на службу општества, буди црковну или гражданску, нек се израна почиње упознавати с дужностима

И колико се већма просвештава, толико више свет љуби и к њему се ташти, зашто је и сами господ бог свет невечерни, по оној речи пророка: „ О д ј е ј а ј с ј а с в ј е т о м ј а к о р и з о ј у”.

„Како то?” — чудећи се упита га Јупитерова кћи, премудра Минирва, — „оној која те је највише ненавидила и љута на те гоњенија воздвизала толику благодарност?

у чем има право, у чем ли не; јоште, што је најважније, с каквим је намјеренијем писао, — све то људи изнађу, по оној речи: „К р т и н а и с п о д з е м љ е х о д и, п а к о п е т ј о ј с е т р а г н а ђ е”.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

јоште како се вратио из Карловаца, одма је наредио код сваке цркве по једнога главнога кмета над оним селима која год оној цркви иду, а свакој цркви ишло је по 8 и по 10 села, и тако ти кметови звали су се среским кметовима.

и Миливојем а ја отрча̓ да донесем јоште џебане, која ће бити готова у Бољевци, јербо оно што сам пређе донео дао сам оној војсци коју сам оставио у Љубинићу.

Он опет каже ми: „Пишите ви оној двојици, како сам ти јуче говорио”. Сад ја узе̓ размишљати, јербо мислим да није досад Црни Ђорђе комегоде писао, па

један старац седи, велика му брада као снег, пред њиме књига колико велики триод и све миче уснама и тајно говори, а у оној књизи све сама имена, зачално писме црвено; тако премеће и шапуће она имена, не знам каква су, и баш не хтеде на ме да

Онај краљ напише књигу оној краљици, иште да му даде неколико градова, а неколико да остави за себе; пак не дао му шејтан (ђаво) да пошље књигу по

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сима спусти врећу на један камен, па седе и поче: — Ударих на школу, па хтедох пући од смеха оној врашкој деци... Е баш су ђаволи! Ухватили учитељевог ћурана, набили му рогу, па ти се ту дигао читав урнебес!

Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не

— А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момчадији. — Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара.

Вредно је, што се тиче на прилику, да човек има тако ретких ствари. Шта велиш, учитељу, да је наместим у оној мојој великој соби, што се тиче? — Би лепо стојало — одговори учитељ.

Обојица младића око својих 25—26 година, на најбољој снази. Обојицу су сви у оној околини волели и хвалили се с њима. Сад су њих два путници Симичини.

! Ко теби рече да ти копаш ноћас оно дете? Симицу чисто као да неко посу врелом водом, па у оној забуни поче муцати: — Ја, ја, господине, богами, ето... нисам ја, него они... Здравља ми, никад ни помислио...

Трже се и оно дете, па стаде жмиркати и гледати право у нега. Радоша подиђоше неки мравци, па у оној забуни викну: — Чији си ти, мали?

Онај човек приседе крај ватре. Поседе мало, а све погледа испод ока у ову кладу, па се тек диже лако, приђе оној клади и на један мах притиште је гњавити. Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди се.

Ђилас истеже оним коцем те вампира усред трбуха. — Аџијазмом, Ћебо! — викну Пурко. Ћебо у оној хитњи не погоди да га залије баш у уста, него га поли по лицу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... И ухватише се... И понеше се по оној чистини... Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају цнагy... Све живо претворило се у око...

Хоћете да ме убијете?... Ево!... На!... Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!... И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?... Шта хоћете?...

Станко се замислио. Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко. Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа

— Не смем! — прошапута он. — Јеси ли гледао кошницу кад замре?... Е, тако је твоја кућа замрла!... Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!... Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.

— Не седимо, Ногићу!... Али, брате, нисмо знали. Ко може знати шта је у оној ђаволској души?... Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега...

Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... И он јурну Турчину. Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи. Није знао где главом удара...

Гнев прекипео. Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе. Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави... И то само сене као муња, па је за час нестане... Он се удари руком по челу.

А то наљути Турчина до беснила. — Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас? Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... Кмет Јова помисли: нужда закон мења!... И он слага: — Ја не знам.

Али, лов је још лепши. Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. Суреп махну главом у знак одобравања.

Харамбаша и дружина поздравише их весело. Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. Срећко се наже над Алексом. — Јеси ли жив, брате? — упита га он. — Жив сам...

И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: — За ножеве!... И оживе жбуње. Турци изгубили памет па се скаменили на месту.

— Сви смо! — рече Заврзан. — Онда... Ево вас осморица!... Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни... Ти, Дево, рече да имаш алат? — Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Каже да ће кроз који дан натраг у Н. — Натраг! А што? — Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио. Знам само да рече да ће да иде. Питај твога Јоцу!

Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. Природи оној којој се остављају оваки болесници. И то као да и девојку донекле умири.

— Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.

Капетан баци уже момцима који се чудише његову послу, занесе се и мало што не паде у воду. И кад му жена у оној тишми и гурању паде на прси и предаде му сина, прво сузе, па онда пољупци почеше падати на пуначко детенце које се

наш попа дошао у варош да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стојао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук. Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

вас нешто замолити, слатка госпоја Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите како ви то

Све трешти од неких трумбета. — Па зар је само моја кућа у сокаку?!! — Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?! — Та каква је ћорава садашња младеж, и зашто као и не?

тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.

А после, бацао га је у бригу и његов барометар у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тéгли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време. — Па, шта сте решили?

Све се забринуло. Поп Спира га гледа расејано. Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. »Сав ми је зелен, — говорила би гђа Сида кад би год прошла крај прозора.

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА У њој ће се читаоцима показати сасвим супротна слика оној из прошле главе, то јест што се тиче попова, Поп-Спире и поп-Ћире јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири) збиле

— Шта је, да је, — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној. У здрављу је испушавао. ’Ајд’, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим укратко.

у Бачкој, а Пера у В. у Банату. Пери је то већ друга варош за ових шест година откако је обукао мантију. И у оној првој вароши било му је добро. Била је добра парохија за попа, али се није допадала поподији.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Али оно одмах почне да пада и да се губи у оној општој тишми од света и плача. На капију гробљанску не може да се уђе.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Тамо пред Министарством гомила је расла све више, и кад се Јуришић приближио оној згради настало је неко комешање и жива и велика узрујаност.

У оној тесној, неизветреној соби он се осећао мучно, али чим помисли да сад иде у широк, чист простор разгали се наједном.

и умирити љубљену жену, испијати сву ону невиђену цпећy што му је обећава и нуди то дивно створење што пламти у оној безумној узбуни крви и оном заносу који опија и залуђује на највећој даљини.

Тако је Христић мислио о жени и оној цпећи све до црквене порте кад је онај сељак умолио да се врати и журно се изгубио, а он застао онде код велике капије

пред олтаром, сав тај утисак понижене и осрамоћене светиње ули му једну одвратност, која га је чудно храбрила у оној одлуци.

Горе, у оној мртвој полумрачној шупљини, у оној смртно хладној тишини торња, пирила је језива хладноћа тешких и ледених звона,

Горе, у оној мртвој полумрачној шупљини, у оној смртно хладној тишини торња, пирила је језива хладноћа тешких и ледених звона, пуних оног својственог ћутања у неком

И тако обавијен неком срамном маглом и њоме одвојен од оних осталих правих рањеника око њега, што су му се у оној њиховој скромности чинили нека мала божанства, он је осећао како страшно прља лепоту оних рâнâ мушки стечених и како

они јуриши и онај кркљанац који се лепо чуо из превијалишта оне ноћи кад је осетио потајну радост што није тамо у оној опасности, али кад му је први пут синула мисао да се не посумња у батерији, после чега никако мира није ни имао; па

Заборави се Христић па се чак хвали и фино и смишљено лаже о оној борби кад је рањен у ногу и то лично, вели, од једног улана, са репатим шлемом, с којим се срео негде у шуми као

Увек, у сред борбе, мислим само на тебе. И ја не знам од куд то, али тада, усред окршаја, стојиш ти преда мном у оној твојој белој свиленој блузи, коју сам те увек молио да обучеш.

Јест, увек ти стојиш у оној твојој белој свиленој блузи и усред дима и тако ће бити кад се будем вратио. А тамо сви знају да сам ја од скоро

Африка

Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне. Излазе, улазе, уистину заборављају да смо ту. Оној најлепшој најзад врућина и, кад смо већ уморни од наговарања, без икаквих увода одбацује свој „пањ“, и остаје мирна и

Црњански, Милош - Сеобе 2

На то су и његов брат Ђурђе, и жена Ђурђева, Ана, одмах пристали. Међутим, Трифун, који је у оној гунгули био ударен по глави, одбио је да иде.

испод лица, у полумраку капије, Исаковичу се чинило да не постоји он тако, само, у Будиму, него да је остао и тамо, у оној дереглији, на Бегеју.

А Павле је одговарао да се не боји и да на коцки никад не губи. Павле је губио, тамо, на Бегеју, у оној дереглији, али хотимично. Хтео је да завара и одобровољи кирасира, који га је терао у арест.

Срећа је била у њеној љубави, коју је, за њега, осетила, одмах, на оном путу, у оној шумици, међу булкама поред пута. Чекала га је. А он се ето, безуман, за удатом женом батрга.

Кајзерлинг је јако задовољан, да се и то свршило. Исакович је био на њих већ заборавио. Изненада, сад, сетио се, у оној беди, јаду и ужасу, оне лепојке, чија је ћерчица имала надувену гушу – за коју му доктор Долчети рече да би била

Па не само што му је ту грудату Бирчанску поменула, при вечери, него му Ана све то и понови, и у оној изби у кући Жолобова, у којој су спавали. Почела је при том и да сузи. Ђурђе онда поче да се крсти.

Очи су јој се смејале од среће, слушајући, како јој Исакович рече, све оно, што би био оној несретници, Трифуновој, рекао, да је могао, да је поврати, из смрти, у коју је била отишла, кроз врбаке и воду Бегеја.

Човек, који никад није био задовољан у оној кожи, у којој је, него коже мења, као змије. Као вук длаке. А остаје исти.

Павле је царицу доживео само у оној, глупој, официрској шали. Он је слушао о њој сваку реч коју су Ана и Варвара, од жена руских официра, слушале, али се

Теодосије - ЖИТИЈА

к родитељима, украде отпуштење и замоли по обичају молитву и благослов, говорећи: — Господари моји, рекоше ми да у оној гори — и поменуо јој име — има много звери; ако нађем милост, ви ћете ме благословити и пустити да идем у лов.

И гле, одмах, не другде него на оној страни где стојаше обитељ светога, у великој ширини унаоколо, свесилни Бог прослављајући и чинећи чудесним раба

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Има овде-онде моралне еластичности, која се разуме и у опортунизму, слично оној далматинских приморских градова. Уз ове моралне, главна је духовна особина Бокеља разборитости и духовна ведрина.

Има једна песма, слична оној из Вукове збирке, у којој Марко Краљевић познаје очину сабљу, свог оца, „Вукашине од широко Скопље“, али су у њој

Унеколико су друкчији Голобрђани, планинци у северном подгорју Јабланице, у скровитом положају, али на оној страни Дрима и само себи остављени. Поглавито се баве сточарством, и то гајењем ситне стоке.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

А што је било с чудним џаком и бијелим мишићем? У оној трци и страху џак је зграбио неки сељак коме су медвједи сваке године пљачкали кукуруз из њиве под планином.

Пророк се изгуби у оној рупи, а ја кренух до Шарова. Сироти пас, добро избубетан, само је цвилио: — Ето, неком смијех изиђе, кажу, на нос, а

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Чита.) „Поштовани господине, сазнао сам поуздано да ће ових дана све новине писати надугачко и нашироко по оној ствари. Материјал им даје сам онај који по вашем уверењу није жив.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Дршћући читавим својим олињалим телом, сетерка повуче Бароницу према граду, ка оној кући од набоја ниже гробља, коју је пре читав један милион година подигао собар неког барона.

- Ти се не љутиш? - шапнула је. - Ја ништа нећу рећи Весни ни оној другој, ни било коме, а ти ћеш написати писмо Меланији! - загрлила ме је а надлактице су јој биле танушне и хладне.

и да има злата, не би ходала унаоколо у хаљини из прошлог века; јела би и нешто друго сем поврћа, и не би спавала у оној кући од набоја ниже гробља. - Правих барона више нема! - рекох.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум. Сад седне па пише. Пише и Чамча, и Кречар.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ускоро она је знала да су куће у Земуну жуте, плаве, високе и ниже, и која је чија. Затим, ко је умро у оној на ћошку, и ко се поболео од повраћања, у оној са великим дудом.

Затим, ко је умро у оној на ћошку, и ко се поболео од повраћања, у оној са великим дудом. Који трговац жели да ожени свог сина, а који да уда своју кћер. Којег са којом и коју за којег.

Затим и то, да је њенога мужа волела жена принца Виртемберга, који је становао ено у оној великој згради, у Београду, где је сад Паша.

шумске путање над којима се спушта априлска магла, којима је пројахао у прве дане свога брака са женом, живећи у оној једноликој досади мале славонске посаде, ловећи лисице, а у будућности, само та безгранична, завејана Русија, куда

Његови војници, видевши га код првих кућа варошких, трчали су сад у високој трави, према њему. За њима, у оној истој долини, у којој се беше и он приближио, примети Беренклауова кола и фелдмаршал‑лајтнанта, у оделу простог

Сласти, разблуде, прикривено, ником знано, у оној својој великој кући на води, наградивши је после богато, задржавши је у кући, док му се брат не врати, па и онда ако

Чим је дакле покушао да њу достигне пред светом, а не својом сенком, као у оној страшној изби свог дома, морао је одмах да види да је то немогуће.

није рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и празнину, у којој се нашао, и која га је терала на исте мисли, као у оној чамотињи под Штрасбургом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

средствима се каткад служе и момци да би девојку приволели на удају: „Неки просци крадом однесу слепог миша око куће оној девојци коју просе, држећи да ће она од тога као слепа поћи за кога је просе.

“⁹⁰ Заправо, у нашем народу верује се да зла сила не напада злу силу, по оној народној „Врана врани очи не вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то онда деци која носе њихова имена

Жене којима се деца не држе, када добију дете, дају га оној жени „којој је чељад неначета“ да задоји новорођенче на столованом (непокретном) камену, па верују да ће и дете бити

народне пословице, по свом значењу, изузетно блиске Фројдовом схватању значаја најранијег детињства, које се сажима у оној чувеној девизи: „Дете је отац човека“.

Овај ритуални шамар очигледно има улогу сличну оној коју имају и друге познате болне операције (обрезивање, стругање зуба, шибање итд.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Можда се тај живот, у ствари, најпријатније осећао у оној старој сваштари, коју смо успут негде загубили, а која се тражи у овом огласу.

И када је наш солидно наоружани, самоходни рођак казао: »Здраво, другарице!« оној дивној старој дами која је била реакција, она се једноставно срушила у несвест, па смо јој два и по сата гурали

Припадао је оној врсти претерано осетљивих дечака који су устројство гимназијских правила мрзели до те мере да су излазак из школе

Припадале су оној врсти отмених птица које се потпуно без разлога налазе на свим местима где треба бити виђен. Плећка је чекала да буде

Овај мршави младић припадао је оној врсти људи који почињу каријеру у униформи чистача или кондуктера, а завршавају као кућевласници у Раковици.

чудећи се наслагама нечијег потпуно туђег меса на слабинама, белом, меканом стомаку, дрхтавим ногама, светлу, па и оној кардиографској траци по којој је поигравала танушна линија његовог живота, његовог срца, његовог страха од смрти.

Онда си пушила у постељи и слушала кишу. Онда је дошао понедељак. ВИКЕНД – Ово ми је последњи пут да сам била у оној проклетој кућерини! – То си рекла и прошлог викенда. – Јесам, и испала сам будала! Али више нећу...

« Морала сам да глумим како ме све то одушевљава богзна како! И то што су дошли ненајављени, и што морам да трчим оној идиоткињи са два разреда гимназије по лед за пиће, и што дворим оног моржа од њеног мужа и трпим његове простачке

– Ти си први почео. – Ја први почео? Зар ниси рекла: »Ово ми је последњи пут да сам била у оној проклетој кућерини?« – Рекла, па шта? Зашто си ме изазивао? Непрестано си ме изазивао и подбадао. А ти?

Матавуљ, Симо - УСКОК

У оној мотњави Јанко дође до Милице, која опет држаше братанића, па, играјући се с дјететом, запита је за жену. Милица се најп

још два синчића, Ђузу и Рама, два красна дјечка, који одмах прионуше уз Јанка и који први у браству видјеше шта је у оној златној кутији, што вишаше уз Јанков часовник. „Иконица!

Е, а њеки од овијех кажу да та вјештина не помаже ништа, јер, веле, није помогла ономе што га посјече Стијепо Мрков и оној двојици што их посјече Јоко Стијепов Петровић и многима још, и то све официрима, којима црногорски јатагани одрубише

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

као и обично, написати стиховани поздрав години која долази, да би, мало касније, римованом добродошлицом наздравио оној која почиње.

Змај је, дакле, једнолик и баналан тачно у оној мери у којој је природан, неизвештачен. С првим наученим словима, с првом књигом која нам се у руци нађе, јавља се и

Радовићева песма приближава се детету у оној мери у којој се дистанцира према тим вредностима. Занос је замењен логичном конструкцијом нелогичних предложака,

Да лије то произвољност? У неку руку јесте, у оној мери у којој је то потребно игри; али у тим произвољностима увек постоји мера неопходног реда.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Духовни сталежи били су од врло великога значаја у културном животу српскога народа, али они нису били на оној висини на којој је било грађанство.

ако је што достојно било у мојим начертанијам, све то приписати ваља оним шчастљивим опстојатељствам и оној великој, јединој души блаженаго Јосифа втораго, који је у своје време премноге одушевљавао и умове восперјавао, без

Он тиме даје научну основу и књижевне формуле једном стању ствари које је код угарских Срба и раније постојало, оној борби грађанства против православне теократије, и световног и општенационалног духа против црквеног и уског сталешког

Он је сав у оној чисто интелектуалној поезији која је у Европи умирала када је он на њој почео радити. Стил му је апстрактан и

Милићевић, Вук - Беспуће

Он се трудио да не мисли ништа. Тек само једном натисну му се мисао: „Куда ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе;

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ноћом и тишином, Клели, браћо, Богом и истином, Ударити тешкој маглуштини, Маглуштини, тешкој облачини, Ударити оној страшној ноћи, Та лудилу и клетојзи злоћи, Па пробудит ону српску зору Зору ону, онај данак бели, У дивноме тако

Гледну овој, гледну оној страни, Свуд се пење јер ништа не брани. Само с ове, а са стране наше Крш и шума на путу стајаше, Све камењак до

„О јуначе, ћути, не говори, Гледни само преко оној гори, Красна ли је, ко јој се не диви! Тамо, тамо наша мајка живи, Ми би преко, ал' ево не смемо, Боже мили, па

Али грану од истока сунце, Те погледа оној гори чарној, И угледа, па се разрадова, А гдје не би, побратиме мио! Кад на сусрет њему одсјајује Красна кита

зашто? ни сама не знаде, Те погледа у големој муци, Гледну горе небу високоме, Онда гледну оној гори чарној: Од горице лађан вјетар пирну, Покрену јој мисâ чудновату: „Ала“, рече, „страшан ли си силан!

Бјеже Срби, бјеже, ослушкују, Чују пушке, чују јалакање, Погледују небу ка истоку, Погледују оној гори чарној: „Ближе, горо, ноћи не упуштај, Не дај маха зори ни видјелу!

Па када ти за аљину од звезда Приповеда, и од тичи гњезда; И о оној љутој гвоздензуби, И јунаку штоно је погуби; О керови и красни коњици, И лаганој по води лађици; О гујама под

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Свој завршни, славни сукоб, због кога се прочуо надалеко у нашем крају, дједов камарат извео је у сеоској биртији, оној преко пута основне школе.

— отпухну Јоваш. — А баш бих се волио малчице умијешати у онај гужвањац, да оној својој будалини Микану покажем како се туче.

Твој Дане још давно је пријавио твоју погибију. — Како сад то, бако? Овако је то било, сунашце моје огријано. У оној бјежанији, у рату, изгубим се ја од свог комшилука, од нашег свијета, па ћу ти, онако с ноге ћа уогу, згодити некуд

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Могао је да стигне одавно. Већ сам стрепела где ли је одјахао. У оној првој љутњи, свашта је могао... Ево га, фала Алаху... ЈУСУФ: Сад се прибери, Хасанагинице.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Хладовине истина беше доста у соби али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму... Раскомоћен, у оној полутами, читајући, чини ми се Мопасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дрхтао...

Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа. Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан.

Она, не дижући очију, прелазећи хладним, црним прстом по моме длану, поче: „Душа ти је широка, срце црно, те тешко оној која се у тебе загледа. Век ти шарен, пут далек, незнан и таман. Ако преживиш...“ Тргох руку. — Иди и набери.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Испитљив, ал' у смјерној молитви, прозборих оној светој колиби: „Пјесниче, друже, душе, што ти би те тамо попе свог тијела прах, у громове, олује, град и страх?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ

Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: „Ако хоћете, и вас хоћу оженити, па вам добре дворе саградити“, но они њему кажу да су

Кад цар све то чује, заустави само оног најмлађег код себе као зета, а оној двојици даде двије мазге новаца, и тако оба старија брата врате се своме двору и у своје царство.

повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу“, па се одмах дигне и опет врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди и

ја ћу ти истину да кажем ђе је моје јунаштво, — па онда стане казивати: — Далеко одавдје има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако

казивати: — Далеко одавдје има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако ухватити: она се може претворити у разне начине.

А врабац му одговори: — Хоћу, само ми немој ништа учинити. Одмах иза града твојега оца има једна рекавица, и у оној рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике па удри њима по корену; одмах ће се отворити гвоздена врата од

Цар се врло обрадује па му рече: — Дај да видимо, је ли та вода така. Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година.

Цар се зачуди ово гледајући, а особито оној ђеци, али их не познаваше, колико ни они њега, па рече: — Хвала богу лепоте!

Она два старија хоће, а Грбо им не да, него рече оној жени: — Ми нећемо иксанскога меса него од хајвана, ако имаш дај нам.

Онда заповједи оној старијој двојици шта ће који радити, а Грби рече: — Ти, Грбо, нећеш ништа друго радит него чистит моје чизме и коња.

Наш Марко сад изабере три најљепше дјевојке, и узме блага, сребра и злата што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те даде знак својим ортацима да је ту.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Шта сам добио? Идем из једне собе у другу. Ви поседале наоколо по клупама као вештице. Оној се опружио нос као натегача, она отобољила усне као дромбуље; оној се отегли образи као деверика, па гледа да покрије

Ви поседале наоколо по клупама као вештице. Оној се опружио нос као натегача, она отобољила усне као дромбуље; оној се отегли образи као деверика, па гледа да покрије зубе, што су јој поцрнили од белила.

Чули сте ваљда, како је стигло писмо на нашу власт од неког неименованог, и сто дуката, да се ово као награда даде оној у вароши нашој, за коју се осведочи да је добра жена. МАКСИМ: Тај је морао, сирома, полудити, па не зна шта ради.

СВЕТОЗАР: То ћемо чути сутра, јер је опредељено да се сутра даде награда оној која буде проглашена да је добра. МАКСИМ: Ту част неће нико други добити, него моја Сока.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

) О, Срето, луди Срето! СУЛТАНА: Немој се печалити, ја ти од срца праштам. СРЕТА: Али ја мени нигда, а јошт мање оној. (На Пелу показивајући.) СУЛТАНА: Ако је дирнеш, никад ми више у кућу не долази. Ти си био мој учитељ.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Баш сте слатки! У ствари, видела сам вас још на Славији, пратила до Лондона. Приметили сте да вас гледам у оној антикварници, је л' да? Али, никако нисам смела да вам приђем. Све до Трга Републике.

Била је потпуно сама у тој ледари коју је свет обилазио као кугу, на оној промаји, међу најјаднијим платнима која се уопште могу замислити. Шта је радила?

Феноменално! Већ су открили и Азурну обалу, па ме стално питају: „Боже, Ана, како можеш да се купаш у оној смрдљивој Сави? Нема тих новчаница за које бих се ја поквасила у њој!

земљу и све што уз то фура, само ако би кроз дечји вртић наишао неко ко има извесно име и презиме, и појављује се у оној берзи величина под насловом „Клуб познатих“, „Тамо-амо по граду“, „Где су, шта раде“, „Иза екрана“, „Из горњег

слова (ара), део коњске опреме са два слова (ам), египатско божанство са два слова водоравно (Ра), да не говоримо о оној вечној реци у северној Италији, која је као по правилу увек усправна (По); купих све то укрштено ђубре, тек да нешто

Треба ли да кажем да сам мислила на Мишелина у огромним количинама? Шта могу? То је било јаче од мене, баш као у оној причи о заћореној веверици. Прича о заћореној веверици Та веверица, дакле, пратила је непрестано једну девојчицу.

Погледај, рецимо, Чарли, тај народ на друму! Личе на Индијанце из вестерн-филмова, када су били још у оној фази да им белци поклањају разне ђинђуве с којима не знају шта да раде! Кеве ми, Чарли! Тебе ми!

Од кревета до фрижидера, мислим, и после, све остало време, водио ју је према оној кожи од сланине, у ствари, као неки инстинкт, атавизам, шта ли? Као, гледа ме, а у ствари совише!

и пластичним рукавицама до лакта, маман ме је невероватно подсећала на генерала Ајка када је пуцњем из пиштоља наредио оној холивудској булументи заводника с нашминканим ожиљцима да се искрца на каширане обале Нормандије.

Прогласили смо све непријатне ствари поезијом, баш као што је некада давно, у оној дивној књизи Марка Твена, Том Сојер прогласио фарбање ограде чистим проводом!

На нас су, изгледа, били сасвим заборавили. Оставили нас да се смрзавамо на оној цичој зими; инонако ћемо бити после стрељани за ратне злочине, Шта ли?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Данас је почела да трпи. — Добро вече. Вечерас треба да буде месеца? Још не излази! — Изићи ће на оној страни. Тек је почео да се крњи. — Једва видим језеро. — О, оно се види већ сасвим добро, господине.

И има елемената који представљају живот, који су чудо, не само зато што постоје, већ и у односу према оној првој категорији. Ови уносе у вечите елементе нешто необјашњиво и на изглед пролазно.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

МИЋА: А овамо? САРКА: Тамо је Танасије са Видом. МИЋА: А Прока? САРКА: Он је тамо, из дворишта, а Трифун у оној малој соби горе. МИЋА: Па где ћу ја? САРКА: Једино још није заузета покојникова соба, она где је умро.

ДАНИЦА: Па то ја, у оној радости, нисам ни казала тетки. АДВОКАТ: Реците јој! ДАНИЦА: Хоћу. АДВОКАТ: Реците јој сад одмах, ја вас и иначе

ДАНИЦА: Мени? АГАТОН: Да, ја сам, знаш, разговарао са њим о оној ствари. АДВОКАТ: Али, господине, ја вас молим ућутите. Разумете једанпут, ни речи више! (Даници.

АГАТОН (кад су Даница и адвокат већ на вратима): А, овај, по оној ствари немојте ништа говорити пред тетком; то оставите мени.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Рекао сам да ћемо објавити — онда ме дохвати за раме, војник ме прихвати и тако се нађох у оној маси народа. Неки су гунђали, али не толико гласно да би их могао и капетан чути. — Ех, шта ћеш, војна дисциплина!...

— Вучко Стојковић — дрекну онај из строја. — А коме се ти обраћаш?... Оној штали или дрвету?... И јеси ли ти владика, или митрополит?

— Море, зар им је стало до јела сада! Лево крило се изгуби у једноме кукурузишту... Наскоро се појави на оној другој страни. Пред њима је сада ливада, те војници застадоше. Вероватно осматрају. Центар замаче иза онога шљивара...

Послужиоци, занемели од ужаса и страха, заузеше своја места... Али, непријатеља нигде... А војници се на оној обали даве и кидају мост, који Сава почиње да заноси низводно. Избезумљени крици дављеника допиру до нас.

Али један официр викну трубачу, лепо сам чуо: „Свирај, коњица с бока“. Ја л рече!... У оној маси нешто узавре, војници као суманути потрчаше некуд, а кад још и труба засвира, као на команду окретоше назад и

Ето... једва извукох читаву главу. Његово причање прекиде поново неко кркљање на оној обали... Из даљине, јурила је ка обали она наша батерија, остављајући за собом облак прашине.

Усплахирени људи питају се зашто?... Због чега? На оној обали је сада велики метеж и неред. Војници се измешали па не могу да пронађу јединице, а многи покушавају и да пређу

А људи на оној страни изгубили су већ појам о себи, и као скамењени лежали су непомично, скотурени у јамама. Команда се не чује.

Команда се не чује. Није ни потребна. Сви знамо да су на оној обали наша браћа, па ко би био толико безуман да у њих гађа. Већ због морала само...

С времена на време застану и ослушкују јаук рањеника на оној обали. Болни и тешки узвици или самртни крици умирућих прекидали су ноћну тишину.

— Тако, тако, нека и они из позадине осете шта је то глад. Војници мљаште јабуке са хлебом, док се преко пута, на оној обали, разлежу болни јауци наших рањеника. Зора се помаља и са зебњом погледасмо на супротну обалу.

Виком у оној бари ми смо открили нашу намеру. А основно начело стратегије јесте тајност. — Подигао је тада значајно прст и погледао

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини... — О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања.

Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку. Другог излаза нема. Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да

Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици. То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.

Не, не... најбоље је да она опет остане сама... И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...

Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето...

И ко би се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини ?!... Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном,

Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме... И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 222. Шта с’ оно чује на оној страни? Ил’ звона звоне, ил’ петли поју? Нит’ звона звоне, нит’ петли поју, Већ сестра брату свом поручује: “Ја

Сеја ће за брата танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести; Благо оној сеји, која има брата! Братац ће за сеју Будим град зидати, Будим град зидати, куле изводити. 228.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

За вјеки вјеков! ГИНА: За вјеки вјеков, до прве прилике! БЛАГОЈЕ: Дух си ми држала зачепљен у оној флаши! ГИНА: А онда дошла глумица, вила Равијојла, и флашу отчепила! БЛАГОЈЕ: Отчепила! И ослободила!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И, тако, већ живим, збуњен, над рекама овим, голубијски сивим. Повео сам давно ту погнуту сенку, а да сам то хтео, у оној гори, познао грожђе, ноћ, и теревенку, и поток, што сад, место нас, жубори.

Једног дана дошао је, певајући, у канцеларију. Попео се, певајући, на орман. Био је с ума сишао. Умро је у лудници, у оној нашој старој београдској лудници, где су по три лудака ишла, на два кревета.

Ову чашу оној жени што је допратила мужа и насмешила се једним осмехом који не могу да вам опишем, господо, јер не личи на осмех

Чашу у славу оне недеље кад су питали: да ли жито ниче? Чашу ову оној мајци што је, смежурана и седа, погурена и хрома, дошла и рекла сину: „Чедо моје, како би те нана о Св.

КОМЕНТАР УЗ ПЕСМУ „ЈА, ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ“ За време мога боравка на Универзитету у Београду, у оној малој кућици, у улици Браће Недића бр. 29, која је била редакција Дана, ја сам, за штампу, био припремио много штошта.

Да и не говоримо шта би се дало учинити са дубровачким драмама и Горским вијенцем. И овде, нигде појма о оној ужасној усамљености Корнеја, нигде његов крик: „мои, мои“, него је све злато, оклоп и декламација, на којој се уче

Док мени дан топе у твој понор речни, Ти се дижеш, из јутра, сав зрацима обасут. Ја ћу негде, сам, у Сахари, стати, у оној где су каравани сени, али, ко што уз мртвог Туарега чучи мати, Ти ћеш, до смрти, бити утеха мени.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Педесет година сам путовао по туђини, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен

Видео је дуге, зелене ливаде и по њима тихе, лепе вијуге Туријине, како су се, по оној равници, распрострле... У једној вијузи, у луци Туријиној, бели се чопор говеда, а међу њима он, ђак — основац, седи и

Кад наиђеш, — оборе ватру, убију тројицу, те провале ланац и продру, па после, у оној забуни, трчи за њима ако смеш!...

Хајде већ Атила и Гензерих — нису га тако бунили, али оној првој двојици није могао да одреди народност: час му је Аларих Римљанин а Стилихон — вођа готски, после му се са

То виде људи, мило им, па ми зато и долазе... Али опет се чудим оној необичној промени код моје братије: како ме то одједном сви заволетше!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис. Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења

Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога. Какве ствари чујеш! Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће

Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога

доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.

ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету.

! — Ама кажем ти да не може! Није сада милошевско време! — вели ћата. — Аха! За књаз-Милоша ли ми казујеш?! Оној беше човек; мушко, дипломат, бре! Може, ем лепо ће да може! Све по закон, а зулум, да речеш, нема.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

у дубинама океана, у којима ће се јегуља наћи при крају свога дугог свадбеног путовања, вратимо се роману јегуље, и то оној његовој фази која настаје од тренутка кад је јегуља у своме журном путовању заронила у морске дубине и приспела на

Апарат је био јака, отпорна шупља челична кугла, слична оној у којој се професор Пикар уздигао на рекордну стратосферску висину, само много отпорнија од ове.

заинтересовало то, што су се већ почели на површини мора указивати сплетови алга, који су наговештавали прилазак оној чудној области Атлантског океана што носи назив Саргаско море, добро познатог онима што путују тим правцем, негдашњег

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Поведе се робље црногорско!“ Покличи се оној наругасмо: какво робље сасред Горе Црне! Пјан, рекосмо, па мисли да поје. Докле двије једна иза друге: цик! цик!

ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Нијесам ви све јошт исказао. Куку оној души задовијек те је Ружи нарок изгубила, те је дала Ружу за Касана, затворила вилу у тавницу, јер је Касан брука

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а напослетку увек њему остављају да

И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби. Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.

Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана. Тада би се све брже примицали.

Али баш зато никако | више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.

Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала. На њој је била сама свила. Али ни шалваре, ни њена готово гола

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Оставимо њих, пак свратимо к оној двојици момчади што на главици страже. При поданку гранате неке букве, у растоци њенијех дебелијех жила, које вода,

Гледао је као иза дубокога сна, а проговорити није могао. Једва у мрак нађоше се на оној истој лединици гдје прије починуше. Мјесец грану и затече их гдје полажу у гроб Мишана.

“ То рекавши, хитно пође натраг па у ходу, обрну се, викнувши им: „Причекајте на гумну!“ „Жени је оној невоља, те велика може бити!“ рече Владика. „Биће, да, рекао сам има да ће те се до мало врнути!“ „Ходите амо!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— У оној, синко, у којој се миса не служи. 2 Питали сељани попа: — Зашто нам, попо, што не проповедаш? — Не смем криво од бог

пећину био почео копати силни дар Стефан, да ондје гради град Котор, па му казала вила да то не чини, јер му ондје у оној врлети нема ни броду пристаништа ни коњу поигришта, већ нека га гради доље крај залива.

обучен најсмешније што се може, а особито сарук на глави толико велики да једва уљезе у врата кроз одаје, јашући на оној двојици који су прекривени каквом хаљином управо до ногу.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу, и види, даје и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме

“ „Даћеш ми дванаест перпера.“ — „Ајде де!“ — Упрти Турчин Еру, те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: „Немам госпо- | дару, ни перпере, Бог и Божја вјера!

” А врабац му одговори: „Хоћу, само ми немој ништа учинити. Одмах иза града твојега оца има једна рекавица, и у оној рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике, па удри њима по корену; одмах ће се отворити гвоздена врата од

И | тако идући дође на једну воду. На оној води с друге стране био је велики град и у граду царски двор. Цар је од онога града био врло зао и опак, па је умръо

” У тој мисли идући срете једну бабу и упита је има ли ђе такијех ђевојака, а она му одговори да има напријед у оној гори једна кућа без врата а само један прозор на кући кроз који се улази и излази, и у тој кући да има така ђевојка,

” Тадар калуђер извади из торбице петраиљ и требник, па најприђе рече оној тројици: „Питајте оцу својему проштење,” а оцу: „Сада ти покај се од гријехова;” те тако | учинише, па поткупи сву

Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи ни ријечи.

” Чувши младић ово обесели се, те узјаше на онога ђевојчина коња и зађене за пас онај чудотворни нож па управ к оној гори упути се, и кад дође на ону главицу, угледа ливаду и по ливади коња свакојакијех; кад сиђе у ливаду, коњи се

У то време човек и жена били су за вечером, па пошто вечерају, рекне жена: „Да је овде сад оној | наше двоје деце, дали бисмо им ово мало корица, те би и они могли вечерати.” А деца онда кроз пенџер: „Ево нас мајко!

заиђе у шуми, па тумарала тамо амо тражећи куд ће да изађе, док смотри на далеко ватру где се светли па онда хајд к оној страни од куд је ва- | тра светлила. Кад тамо а то мала колебица, непочишћена и у њој ватра раштркана и већ се згорела.

Ђак у оној кожи овнујској стане се примицати с овцама не би ли и њега избацио, и тако мало по мало примичући се дође до њега,

А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу и види да је и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

треба себе савесно да сачувате и што више да одгоните од себе сваке трновите, зле, нечисте и недостојне мисли у оној страшној служби и на сваки начин себе прочишћавати.

где ли су, како ли су душе праведних или грешних; како ли ће се јавити велики Бог и Спас наш Исус Христос, према оној просвећеној речи: „Небеса ће са хуком проћи, ваздуси сажежени разрушиће се, земља и што је на њој и дела сажећи ће се!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ТАНАСКО: Каква је, мирише ко кило јабука! МАНОЈЛО: Нема никакве сумње! Ми смо заиста на трагу оној битанги! ТАНАСКО: А коса црна! Да ми је видети покривену светојовањским снегом! Е, мој госкапетане!

ИКОНИЈА: Погледај неког ових зградилишта! Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној вечери, несретник, једе пасуљ, а пасуљ њега једе. Ако има нешто јадније од човека који вечера сам...

ИКОНИЈА: А и та вашка, Трифун Трипковић! Госпави да се преставља као воскар! ЦМИЉА: Оној несретници још горе, као профисор! МИЛЕ: А и она блесава, па верује! СТАВРА: Несретник се свачему понада!

” МАНОЈЛО: Јеси ти свестан шта си учинио? ТАНАСКО: Оној кафеџинки човек излечио кутњак! Такво чудо може и берберин клештима!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Неки дан си ми казивао шта си читао у оној росијској историји, колико се је Петар Велики старао за увести у царство своје свакојаке науке, и чрез То велико је и

Но сву ову моју горећу жељу моја срдечна, права синовња, к оној чистој и добронаравној мојега благодетеља Теодора Милутиновича души, љубав обуздавала је на неки начин и удручавала.

Тада ја све оно, што сам већ био за се преписао, преведем на просто и за учинити да оној прекрасној девици читање тога буде пријатније, расположим то на главе, почињући сваку по азбуки.

себи своје родитеље, пак онда читајући ово, неће за безместно судити што ја овако мислим, чувствујем и пишем о оној која је после бога, творца мојега, светејша, честнејша и сладчајша души и срцу мојему.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

нам је дух одавно суморан Зар сад баш стати опет низати Реч по реч па их још и бирати И сам по себи болно гмизати И оној својој змији свирати Зар сад баш у тај мрак из окола Извити глас свој попут сокола Па као киша за њим левати Зар сад

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Баба Ката. Велика бритва на дугој узици. Кокошке су јој из крила кљуцале жито. У оној њиви породила се она сељанка. На мотици поред ње расекло се сунце, и нека крвава гомилица...

А чим је дошао, грожђе, орахе и јабуке однела му у собу. Грожђем му и прозоре окитила. Колико је пута у уморној тузи, оној пред сан, оној кад је сама, њим тешила себе. Неколико ситних ватрица силази јој низ лице и капље у крило.

Грожђем му и прозоре окитила. Колико је пута у уморној тузи, оној пред сан, оној кад је сама, њим тешила себе. Неколико ситних ватрица силази јој низ лице и капље у крило.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Али, ако су ситнија историјска присећања одгуркивана у непамћење, неисторијска су, ваљда сачувана у оној светлосној прашини што је, као нит, једнако измицала Позоришном улицом, повремено искрсавала.

од блеска, пљуска лице овде, на Сакачесми, корак од раскрснице, а онда пролази кроз малу капију, сасвим сличну оној под цреповима, улази у Доситејеву Велику школу, а преподнева трају, наизглед иста као ово, а столећа одмичу, наизглед

) У тим тренуцима, живот као да га је опомињао, али он то више није опажао. Прва је опомена, схватио је то тек у оној тамници, у Зворнику, дошла у лето пред бој на Мишару.

Враћао се из Влашке и осећао како му се зима увлачи у кости, а нека телесна слабост, слична оној коју је приметио, као предзнак, онда у Пашином двору, све га је чешће хватала.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

То су ватре догласнице, Пружајућ' се из даљних еона, у поворци оној дугој, Досветљујућ' једна другој, Струјом која напред лети, Тежећ само једној мети.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

У десној руци држаше, као знак свог достојанства, дугу палицу, богато опточену сребром, сличну оној којом се данас поштапају владике.

остави овај ћуп који дан на сунцу, вода ће из њега нестати, испарити, како се то каже, а у ћупу ћеш наћи со у истој оној количини у којој сам је у ћуп сасуо. О томе сам се уверио помоћу кантара. „А шта се десило са водом?

„Он рамље при ходу“, додаде Калимахос. „Кад бих однекуд имао његову младост, не би ми, вала сметала та ћопавост! На оној здравој нози поигравао бих од весеља“, рече Зенодотос стењући и пипајући своја отечена колена.

Ено онде видимо сада два стабла, једно поред другог; једно стоји лево, а друго десно. Но кад се приближавамо оној правој која, повучена по тлу, спаја та два стабла, њихово међусобно отстојање постаје све мање, она се привидно

Чим Архимедес преболи своју рану, ожениће се тобом и поћи право у Александрију да оној покаже да му до ње није више стало. Знам ја, такви су мушкарци!

Са резултатом свога рачуна оде Архимедес краљу. Дозваше и Диокла. Он признаде да је, тачно у оној количини како ју је израчунао Архимедес, примешао злату сребра, али не у намери какве утаје, јер би у том случају

властитом главом у то питање и не даде Птолемају за право, јер му се чињаше да је могућна претпоставка, супротна оној коју је Птолемајос заступао. Зато зажеле да се изблиза упозна са мишљењем Птолемајевих противника.

- Мало је требало па да ме избаце из школе.“ „Е, баш је хуља! - А реците ми, драги младићу, да ли је у оној капији било мрачно“. „Па прилично“. „Онда је ваш разговор са оном младом девојком био врло штур.

двоспратна и потпуно једнака, сучељавала су се под правим углом тако да је цела зграда била савршено симетрична према оној вертикалној равни која је половила тај прави угао.

Једнога дана рече му мајка: „Ја сам, драги сине, о оној ствари добро размислила и распитала се. Госпођица је као што и сам знаш из врло добре куће, лепо васпитана и имућна;

Исти ефекат добио је када је то сабирно сочиво заменио призмом која је била потпуно једнака оној првој призми, но била обрнуто овој намештена.

Куцам на вратима поред тих прозора, но како се нико не одазва, улазим у једну малу претпросторију. На оној страни њеној на којој сам видео оне прозоре налазе се друга врата.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Пре месец дана у Београду очекивао сам је, једно преподне, да изађе из зубног атељеа у оној највећој кући на Теразијама.

Па узе ствари и пређе у трећу класу. Са осталима за крагујевачки воз оде и народни посланик, а ја остах сам у оној истој врелој атмосфери у којој је, после њиховог одласка, још задуго брујало од бурног сукоба два света, ни крива ни

Док сам био у низу ових сећања воз писну и ја утрчах унутра трудећи се да слику, коју сам о оној вечери стао обнављати, не побркам...

са пуно ружа на левој страни груди, она, у путничком шеширићу од сламе, дугачком мекинтошу, лица озарена срећом и у оној милој узбуђености која чини да човеку и притив воље очи заводне.

Кум, без цвикера, гледао је разроко и са чашом у оној краћој руци, казао: „Никола, спремио сам био дивну здравицу на латинском, сад ни на српском не умем да говорим.

Деца спавају. На кога личе? Снајка се, знам, сатрла спремајући кућу. Сав горим од нестрпљења да у оној истој соби, у којој смо разговарали уочи његовог венчања, после толико година, обновимо све успомене, претресемо све

сам Николу, отомбољеног, млитавог, опуштеног и тек после неописаних мука успео сам да га положим на постељу у истој оној соби у којој смо разговарали оне вечери, на два дана пред његово венчање. Није се мицао.

— Снајкице!... Ох, снајкице! Па је бесно зграбих око паса. И док се она сва упијала у мене, ја сам је гризао у оној безумној грозници страсти која — — — — — — — — —. 5 Сјајно сам се провео у гостима, моје ми части.

и где се у шешир морао поганити и трпети страшне болове у цеваницама и после, како му воде никад нису давали и тако у оној тескоби скапавао од жеђи, несанице и смрада. — Све, све ћу вам казати — гушио се Свилар. — Све? Заиста све? Браво!

тамо што се поманитало тиска, гужва, кикоће и церека у оном лудачком метежу, ништа, баш Ништа не тиче судбина оних у оној страшној, жутој и влажној кућерини, мученика што су тамо остали? Је ли могуће да су они тамо друго, а ови овде друго...

У оној блатњавој води и муљу, сиве, прљаве униформе са нељудским очима, у безумној грозници раздражења, окидале су лудачки брз

Имао сам онамо племенитог и умног родитеља душе на кога сам се, у оној идеалној сродности срца, наслањао, и са којим сам продужио да општим и после, уверен да он увек мисли с мојим мислима,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Дугом вјежбом изоштравало се то ново чуло. Чинило ми се да осјећам како ме чисто тјелесна гравитација вуче према оној страни свијета. То стремљење предочавало ми се графичким знаком стрелице.

неишчахурене али грдно хипертрофиране свијести, једва чекајући да провали напоље, тако да је већ бесмислено говорити о оној првотној, пећинској наивности и спонтаности.

— Нема смисла да замуцкујемо. Ја сам данас на оној тачки на којој ћеш ти бити за неколико деценија. Сад се не препознајеш у мени, дакако.

сам се, мислио сам да је оно истина”, а подлаци упиру прстом у друге и тврде да они сами нису никад „насјели” оној истини. Међутим, ствар је напросто у томе да је та истина престала бити истина ... Што ћемо, стари све, па и истине!

” И та наслућивана протуреплика као да влажи барут оној набијеној пушки, и квари му задовољство. И тако, те никад гласно изговорене реплике и протуреплике у њему се стално

А није ни нарочито лојално!... — Ха-ха-ха! Лојално! Одавна нисам чуо ту ријеч! Ти си још увијек остао при оној старој витешкој терминологији. Изгледа да си успио сачувати менталитет из Трију мушкетира!... — Ласс дас, Иван!

Атмосфера освјетљених дворана била је задуго зрак који сам дисао. Касније сам изврстан број година проћубио у оној полумрачној удубини подно позорнице, негдје одмах под лијевом руком диригентовом; и опет сам осјећао дахове масе који

Судбина је овог пута хтјела да према њему буде праведна, па га је изузела од преимућства јавне смрти и подвргла оној обичној, свакидашњој, приводећи га тако опет, под конац, у пространу заједницу људи.

— Нема шта, моја жртва, то јасно увиђам. И надодао бих из дубине, у оној помами признавања и самооптуживања. — Ја сам као дијете! Беспомоћан и неодговоран као мало дијете!

Па што онда? Читаво је питање само у томе да ли тежиште лежи на оној ријечи апсурд или на оној вјерујем. А бит ће боља која не потоне.

Па што онда? Читаво је питање само у томе да ли тежиште лежи на оној ријечи апсурд или на оној вјерујем. А бит ће боља која не потоне. Уосталом, зар сам ја једини човјек који је вјеровао у апсурд?

можда ипак нећеш!”... И ја сам јасно осјећао да управ у оној најглупљој ријечи те рипосте, у оном ипак, лежи сва њена снага.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... Мислио је о оној увреди. Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.

ИВ Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници. Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен,

Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и

Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло... И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу? Јад и немаштина били би му вечити другови... А овако, зар је боље?...

А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. — Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће.

Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.

Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће

Сад није било сумње да су опкољени потером. Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.

Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!... То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...

Тек кад зађоше у шуму, умерише корак. у оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. »Откуд ја ово идем?... Шта ово би?...

У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен. Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо : ти

То би славно било !« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад је Петар опазио смрт, он онда брже-боље спусти камен и почне бежати к оној девојци, да у њену земљу пређе. Смрт сад изиђе испод камена и потрчи за њим.

Јест, али ње нема. Зовну матер, па пита за жену, али му она одговори: — Богме, ја не знам, ја одох да потражим оној баби што од одијела, а када се вратих, не нађох ни једне, те помислих да није ту с тобом у одаји.

А врабац му одговори: — Хоћу, само ми немој ништа учинити. Одмах иза града твојега оца има једна рекавица, и у оној рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике, па удри њима по корену; одмах ће се отворити гвоздена врата од

Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ

Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: „Ако хоћете, и вас хоћу оженити, па вам добре дворе саградити“, но они њему кажу да су

Кад цар све то чује, заустави само оног најмлађег код себе као зета, а оној двојици даде двије мазге новаца, и тако оба старија брата врате се своме двору и у своје царство.

моју повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу“, па се одмах дигне и врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, и она се зачуди и

ја ћу ти истину да кажем ђе је моје јунаштво, — па онда стане казивати: — Далеко одавдје има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако

казивати: — Далеко одавдје има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако ухватити: она се може претворити у разне начине.

Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса, па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи ни ријечи.

Наш Марко сад изабере три најљепше дјевојке, и узме блага, сребра и злата, што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те даде знах својим ортацима да је ту.

Она два старија хоће, а Грбо им не да, него рече оној жени: — Ми нећемо иксанскога меса, него од хајвана; ако имаш, дај нам.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Апаратура коју сам користио била је слична оној коју сам користио у првом моделу, изузев неких специјалних појединости које сам додао, као што су, на пример, сијалице

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

је казао да је тај старац Питер Купер, оснивач школе ”Купер уније” и да је он један од тих славних људи насликаних на оној слици. Изгледао је баш онако како сам замишљао да изгледа карловачки патријарх. Необично је личио на св.

- Данас је - настави Џим - Фред по својој памети на оној истој позицији на којој је био и пре дванаест година. Можда би изгледао још старији, да није склопио уговор да за нашу

тиче, рекао је да је он старо стабло кукуруза, али без клипова; да је његов живот такође једна крајност, иако супротна оној коју представла Фредов живот. По њему, ни он ни Фред нису знали ни умели да контролишу ток свога живота.

Чинило ми се да се љуљашкам баш у оној колевци где је прва права слобода угледала дана. Ниједно друго место на земљиној кугли није више заслуживало бесмртну

Чинило ми се да се љуљашкам баш у оној колевци где је прва права слобода угледала дана. Ниједно друго место на земљиној кугли није више заслуживало бесмртну

” У овој књизи Тиндал је дао слику Фарадеја која је била слична оној коју ми је Камбел дао о Максвелу. Може се замислити шта је значило за свет, када су између 1860. и 1865.

Познато је да једна концепција о структури материје, врло слична оној којује први предложио Фарадеј, данас брзо стиче опште признање не само као ново метафизичко умовање већ као логичан и

Али нека небеса помогну оној земљи која препушта своју судбину “јефтиним” људима који раде јефтиним научним оруђем у рукама.

Он је дете Националне академије наука. Мајка се родила у време грађанског рата, а дете у доба светског рата. Благо оној земљи која и у доба рата подиже установе чија је главна сврха да гаје и негују оне делатности које су одлика

Ћипико, Иво - Приповетке

Ноћ је ведра и хладна; ако тако остане сванућем, биће и мраза. Сигурно је и оној двојици дозлогрдила студен док се дигоше и мучке, згурени, полако круже уоколо... Одједном застану.

Боси, са загрнутим ногавицама до испод колена, стајаху у оној студеној каљужи, трудећи се и мучећи, док је добро објутрило. Мали Марко живо се уморио. Није био вичан таквој радњи.

Ветар је силно дувао, те се склонио иза зида што је луку бранио. У оној вреви и мешанији Цвета се, потежући сина за собом, једва довуче њему.

Прва, јача, кад ме спази, устави се, па се обазрије ка оној другој, слабијој; часом стоји, сумњиво гледајући у ме, као да мисли би ли напријед пошла, али, кад је чула старичин

— и затвори за њим врата. Домало на Илијину вику комшије поотвараше врата и неки упадоше у кућу да виде што је. У оној вреви измаче се Цвета из Илијиних руку и, у самој кошуљи, побеже некамо изнад куће.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Поменућу, наравно, пре свега Фројда и његово инсистирање на различитим вербалним омашкама и сновима, дакле на оној области у нашем свакидашњем животу која измиче свесној контроли.

Зато граматичари мањевише увек свисока гледају на лингвостилисте. Без комуникационог језгра се не може, а оној стилској периферији коју овде имамо у виду додељује се изражавање емоција и свих индивидуалноличних садржаја у које

тешко доступном, затвореном или, с друге стране, да се преобратила у чисту прозу, ти су се гласови појављивали у оној мери у којој су песници почели да напуштају стилску периферију у језику и да на елементарне језгрене језичке елементе

И кад овај однос летимично осветлимо на примеру узетом из поезије Васка Попе, моћи ћемо да говоримо и о оној снази поезије којом се досеже међукултурно комуницирање, разумевање и самим тим узајамно прожимање.

Улазак у ову другу песник је изричито назвао повратком оној првој („То је само повратак к њој“). Заправо је Растко Петровић већ на почетку – у песми „Гледајте, бози!

чему је само вече персонализовано (застане, гледа, осврће се), што наговештава прикривену митолошку позадину, сличну оној – иначе много јаснијој – коју често сусрећемо у лирским народним песмама.

се од почетка освртао и не престајем да се осврћем на радове Станислава Винавера, свеједно што је он права супротност оној научној систематичности коју сам волео да тражим и налазим у лингвистици код Белића и у математичкој теорији

Чак ни наша њива неће бити наша ако је не будемо обрађивали, а да не говорим о оној коју су нам колико јуче одузели. И настојаће да нам још понешто одузму.

У књижевности се мењају обликотворна начела; кратко речено, мења се поетика. И у оној мери у којој узимамо у обзир ове промене ми се приближавамо унутарњој историји књижевности.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Да једна дама, рецимо, дискретно шапне оној до себе: „Ко би то рекао за госпођу Живку?” – „Шта, забога?” – да запита друга дама.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

крви садржан један танани анаколут, као што он, чак оштрији, постоји такође у још једној раније навођеној реченици, оној са почетка Газда-Младена: „[…] да код куће од свих највише се боји, поштује бабу,очеву матер“.

П. ) достигне пред светом, а не својом сенком, као у оној страшној изби свог дома, морао је одмах да види да је то немогуће.

какву не налазимо ниједном код Дафине, сасвим се јасно открива да се тело приказује као опредмећено, и као маска, у оној мери у којој се његова чула гасе, отупљују.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— А, не. Драгом мојом волом сам се потурчио. Чујеш ли, драгом волом!... Нијесам могао више да подносим у оној вашој слабој вјери и да чекам ту вашу нејаку Србију... Чујеш ли?... Ту вашу малу Мораву.

Краков, Станислав - КРИЛА

То је као затварање прозора и врата кад громови ударају. А све је било лудо и пијано, и у оној страшној граји људи нису знали кад умиру.

Петровић, Растко - АФРИКА

Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне. Излазе, улазе, уистину заборављају да смо ту. Оној најлепшој најзад врућина и, кад смо већ уморни од наговарања, без икаквих увода одбацује свој „пањ“, и остаје мирна и

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Брже! Брже!... (Сељак одлази.) А ти са Вуком опрезно, Раде, Све кривом косом ове планине, Док доспеш оној модрој чукари Откуда видиш царске друмове, А десно, опет, ону провалу.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Упитам га да ли зна где је капетан Сировацки. — Хије овде и не знам где је, одговори ми он. — А да није горе y оној шуми? Ја покажем руком на шуматовачку косу што се пружала изнад шанца. — Не, рече ми капетан, тамо ће бити Турци.

ја стигох у шуматовачки шанац, два наша батаљона прве класе прођоше поред шанца и упутише се преко рашчишћене пољане оној шумовитој коси о којој сам напред говорио.

Отишао је y шуму оној групи официра, код које су била бурад ухлађенога пива, и кад му поднесоше чашу пенушавог пића, он узвикну радосно: —

сјашисмо, Комаров готово трком притрча Черњајеву и рече му: Михаило Глигоријевићу, имам за вас једну радосну вест: на оној коси нема више Турака — Комаров показа на бујимирски вис — ми сад отуда долазимо; пели смо се до на врх — а за тим

да успут неки викаху: мртав је, оставите га, а други: није, а после не знам шта би од Кирилова, чини ми се да га у оној гужви неки људи дочепаше од мене и однесоше некуд.

Кад опет дођох себи видех да сам поново y оној честој шумици са једно десетак Руса и три Црногорца. — Љуто ли пострадасмо — рече један Црногорац.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— пита Мишић. Чујем где неко лево од мене шапуће: — Е, досадан овај човек... Само запиткује. Чудим се оној двојици што му уопште одговарају. — Тако... око педесет метара — вели Предраг.

— Било их је неколицина измешаних са нашим војницима. Али они нама нису ниуколико олакшали стање. Јер у оној магли нити смо их ми видели пред нама, нити су Бугари знали да су им они иза леђа.

Јаукнуо је грешник од болова на сав глас. Али и он сам у оној муци увиђа да ће га чути Бугари, па затворио очи, стиснуо зубе, и болно јечи. Проговори тек: „Убите ме, браћо...

— Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“... Слушај, да ми право кажеш: шта би радио оној црнки, да ти некако падне шака? — пита Перу „Ђеврека“ и погледа га искоса поднадулим очима. — Оној?...

— пита Перу „Ђеврека“ и погледа га искоса поднадулим очима. — Оној?... Јаој — говорио је Пера кроза стиснуте зубе, па поче да рже као коњ и ногом да удара.

Кад се мало разреди, сви смо погледали на нешто црно што се мигољило у оној прашини. Загледасмо се боље... Пера „Ђеврек“!... Притрчали смо му.

Као по неком договору. И људи ти тако лепо размакну крстила од жица и састану се на оној пољани. Дивота... Хтели заједно и да ручају. Али припуца артиљерија и растера их.

Не бије их у главу мерзер, не слушају звизак куршума и не плаше се изненађења из бугарских ровова. А тамо, у оној измаглици, налази се Солун. Мравињак људски... команданти... казамати...

Видите, тога се нисам сетио, а веома је важна ствар. Јер ко ће у мраку и оној гужви да нађе тачно место прелаза... За то се постарајте ви, Драгане. И са тим смо готови.

Али шта могу!... Уосталом, посматраћу биоскоп. Наиђе разводник и понуди програм. Он га купи и пружи прво оној дами поред себе. Она узе. Тада су почели ра разговарају. Али сала се замрачи и на платну се појавише слике.

Обазрео сам се по соби. Слична оној где сам раније био. Пришао сам кревету, замишљајући како ту сигурно спава нека лепа девојка, млада и топла.

Признао сам јој. Али сам додао, да и поред тога ја ипак живим цомме уне філле, као девојка, у оној галами „Шарлу“ се причуло да сам рекао цомме ла цонфитуре, и насмејао се.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

икакве везе са Бранком али зато у потпуном складу са приказом поезије у времену о коме је реч, како се не задржати на оној симптоматичној, до лудила и лудости изрођеној болести европског барока у песмици некога Стефановића из Сомбора која, у

Беспокојан идем тамо Где борави моја мила, Да сам ближе оној само Која ме је опчинила. С надеждом се мисли боре: „Ваљда мила јошт не спава!

Да је којом срећом Остојић сам доспео приредити за штампу своју драгоцену збирку, поуздано би дао друкчији коментар оној на стр. 25—7.

На то му ја одговорим, као што сам му и прије казивао, да се за хајдуке зло прориче у оној години кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, а да их њезин глас по зеленој шуми врло весели, и да је то знак

Из Ћурчинових коментара се види да је песма написана оној истој Јелени Костић којој је посвећена и песма Љубопевац. И Гробни цвет је била популарна и радо певана песма;

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

! — На оног је, брате си мој слатки, све преписано. Тебе и твог Столе нема код овог суда ни у каквом тевтеру. Оној је Швабурини додата и тапија и кметовска прáва. — Ја не бендам ни његове тапије ни кметовске прáве.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Хоћу те, Животе, и страсно те штујем, У вртлогу страха ја о теби снујем. Рођен сам да будем пророк оној чети, Што ће ведра чела силно тебе хтети. Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

почели су долазити, на иницијативу српских митрополита, руски учитељи, који су, природно, учили младе српске клерике оној верзији црквеног језика коју су сами познавали.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

; али свети Петар даје само оној деци да једу чије мајке до тога дана нису окусиле ј. (Караџић, 3, 1901, 136). У Самобору, из истог разлога, мајке

тројици младића: сутрадан ‹свака› позове неку своју другарицу да одвоји један струк, и чији струк одвоји, тај ће оној што пита бити суђеник (СЕЗ, 40, 1927, 46). Кад к. бујно расте, биће родна година (ЗНЖОЈС, 16, 154). К.

ЛИМУН Зітроне (цітруѕ лімонум). Лимун. При просидби просиоци дају л. или јабуку као уздарје оној невести која их је даровала марамом (Срп. далм. магазин, 20, 1861, 99). О свадби у Гацком невеста баца л.

Врачара трима и. надене имена, од којих једно мора бити болесниково, па их сутрадан ишчупа, и ако је оној с болесниковим именом начет корен, то је знак да му је и жличица изедена. Пошто је болест тако утврђена, ишчупане и.

После извесног времена врачара понавља поступак са давањем имена трима и., и ако корен оној која носи болесниково име буде читав, то је знак да му је и жличица излечена (ГЗМ, н. с., 26, 1971, 75 ид, Јањ).

Ћипико, Иво - Пауци

Како се на те не љути? —Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша подобри се ... —А види ли твој човјек? —Бриге њега, он купи паре...

Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом. У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици, клечала је жена пред њим, исповједајући се.

” Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако као да му је онај час на памет пало: — Колико сам оној будали Ради говорио да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни бог!

Жамор, шум сада га као успављује... У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом. У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну.

Тада је нервозно гинуо за њом. Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом ... Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.

Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике. Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе

—Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. Иву гану болна младићева брига. Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.

Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом. Чини јој се да је благосиља...

Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се. И наново сузе, загрљаји и пољупци. Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку. Она, ганута, треном га умиљато погледа. Милина пројури му кроз цијело биће.

— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? — Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков. Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! Биће ништа!

Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити! Иво једва дочека и примаче се да се опрости.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Свечано су обучени у дуге блиставе одоре које се пресијавају на сунцу. Овде сам телом, тамо у оној поворци која замиче за окуку — душом. Вучем за собом своју бангаву ногу, никад ми није била тежа.

Они који су читаву битку гледали са бедема, не излажући се никаквој опасности, злобно су додавали како се у оној јутарњој тмори ништа није знало, ни ко пије ни ко плаћа.

Онда поново покушам с нечим другим, пожурим да побегнем што даље и зауставим се на оној успомени са краљевог свадбеног ручка и ево већ сам окружена људима и женама у празничном руху, пријатни ромор говора и

Матија Рат је минуо, живот се вратио у свој зглоб, све се доводи у ред. Најпре је почело од мене и Анке. Кажу: оној женској је потребан човек.

Чини се да је Никанор јагње поменуо узгред, тек толико да се приближи оној врсти виђења која нам је била позната из Новог завета.

Зашто мораш у мислима изговарати бесмислене беседе које си хтео да изговориш у оној синоћној помами? Шта ту има више да се каже?

штипа по ноздрвама и покушавам да смислим нешто стамено, непомично, што ће одолети гњилом растакању које је свуда; у оној каљузи напољу, у тупом болу што ми гамиже уз кичму и завезује се у хиљаде зракастих чворића у раменима.

Пуштам да ми вода силази низ кичму, сливајући се са голе главе. Калпак сам изгубио негде успут у оној паници која ме одједном захватила кад сам се окренуо и видео шта сам урадио.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Али после 223 месеца, т.ј. пошто је Месец 223 пута прошао кроз све своје мене, они се опет нађу у оној тачки пресека њихових путања, па се онда деси опет ново помрачење Сунца.

Аристарховим, његове су две стране, оне које спајају Сунце са Александријом и са Сијеном, толико огромне према оној трећој (Александрија-Сијене), да је угао између тих двеју страница толико сићушан да га не би могло измерити ни

Но та казаљка заостаје помало према оној првој, јер се Сунце у току године креће према звездама и то у противном правцу дневнога кретања.

храбрих епископа који се искупише око њега да га бране, и потиште, злостављајући их, преко главних степеница право ка оној капији на коју је некад, био обешен Глигорије В.

Ја га ослових и дознах да је каваз изасланства дубровачке републике које је пре месец дана овамо стигло, а станује у оној сивој палати. И ми ћемо одмах онамо. Куцнусмо на врата; чим изустих српску реч, пустише нас унутра.

Ви се, драга пријатељице, без сумње сећате још како смо присуствовали оној народној свечаности у Женеви, и оној вечерњој илуминацији језерског пристаништа.

Ви се, драга пријатељице, без сумње сећате још како смо присуствовали оној народној свечаности у Женеви, и оној вечерњој илуминацији језерског пристаништа.

пределе и чаробне шуме, настањене чудноватијим животињама него оне што се спомињу у нашим бајкама, па се зауставимо на оној тачци нашега пута где је настао први живот.

Заиста, сви идеални гасови, а такав је била и водена пара праатмосфере при оној високој температури, покоравају се врло тачно познатим физикалним законима.

И у нама оставља, као и у оној груди, сваки моменат нашега живота свој утисак, своју травку, листић, своје зрно шљунка.

По тима степеницама се пење и спушта свако сунце, као и оно човек на оној бечкој слици. Једина је разлика да човек расте, бар у својој младости, а сунца бивају од свог рођења све мања и мања,

Чини ми се да ме је Мефисто спровео кроз вештичину кујну и довео овамо Маргарети, оној о којој сам целог живота сањао. Ево испунио се тај сан. Колико сам срећан! Но, ко то куца на нашим вратима?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

СТАНА (и не гледа га.) СЕЉАК (наваљујући): Сал још једно. И то од оној што је још покојни газда пио. СТАНА (не гледајући га): Доста вам је. Нема више. И сада сте већ пијани.

Бојим се, ће се соплетем, па некем на главу а некем у недра да изручим пиће. Па ме страф да изручам ћутеци и тој оној право турцко тепање! КАФЕЏИЈА Може, може, де. Ја ћем све около теб да сам. Чак и руци да ти придржим.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

нужде увек нађу јаки људи, они што успостављају своје воље, али пробијају уједно и врата на неком ослобођењу које и оној другој страни годи. Јулица је полако почела такође шапутати.

А овај се, Боже прости, умрцинио, тешко њему, и оној његовој жени и детету, и нама свима. Седам година је „маркиз” трунуо у гаду и хулио на Бога и на небо.

Осетише другови Павлови одједаред да Павла нису исцрпли. Сетише се да има нешто и на оној другој страни човека. Још нико не узима реч, али се такорећи чујно запажа да се у младићима нешто уздиже и повезује.

лицу добила тон ружичаст; лице велико, нигде му краја нема од силне избријаности; много црне обрве Јове граничара, на оној црвенкастој кожи изгледају неприродне, као извучене.

Марко је имао три сина. Сва тројица лепи као мати, али размажени у оној удобној кући, и самовољни. Корнел Влаовић опомињао је сина Марка: — Претерујеш са удобностима.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ова добра душа, велика у оној мери као што је Пантеина била, није баш праву матер у природи имала, и зато није чудо ако није Фидију или Апелесу у

Реците, на пример, оној коју милостивом госпојом титулирате да није млада, пак ћете видити како ће вам бити; а запитајте ону коју госпојом

« — и тако даље. — Нужно је јошт напоменути да се сви ови љубови степени на старој оној песми оснивају: »Гди ћеш бити, баба Доцо«, и проче.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

На тај начин ставио сам ја своје питање на дневни ред пред суђаје, те је у оној другој соби, где се вечерало, прекинут сваки даљи разговор о удаји једне моје сестре од тетке који је дотле вођен.

да се једна свастика придружи жени, али какав би изгледао, на пример, грешни директор банке са трбухом од натраг у оној цифри где се уз жену прикључи још пет свастика?

“ Стога можда мени и изгледа ова комисија која врши преглед регрута врло слична оној коМисији на кланици која одабира оно што је за клање, а одбацује оно што није.

“ – тако, велим, нека и за нашега представника реку: „И овај је припадао оној вредној генерацији!“ Симино мишљење некако освоји све и тако, само са неколико гласова опозиције, мени продужише

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Мало затим релеји јавише да су челни на излазу. Лука дохвати мотку и викну: — Коморџије, крећи! Онда приђе оној ватри па поче без милости да их туче.

— Ипак имамо неку срећу — вели свештеник пука. — Замислите да смо заноћили на оној ледини, где нема ни дрвета. — Ништа нам, попе, не би шкодило.

— Свршено је! — рече лекар и спусти женину руку, која млитаво паде поред тела. Командант пешачког пука обрати се оној двојици војника: — Пошто сте вас двојица дошли са овом женом, то узмите дете и од сада ћете ићи са мојим пуком.

— Добро, а на чему ћеш то да напишеш? — На једноме исцепаном листићу из „Правила службе“... А то ћу исто казати оној двојици. — И Душан се диже. — Чекај! — задржи га Лука. — Молим те, пусти нека они напишу... — А што?

Војници загаламише. Неки размахнуше штаповима. Преплашена животиња омаче се низ обалу н река је понесе. На оној обали привлачили су журно конопац од руке до руке, било их је преко двадесет, и конопац се затеже, те обрнуше коња уз

Пијане смо унели у један ауто. Музика је трештала. Дуго су нам Енглескиње махале рукама. Остадосмо опет сами на оној прљуши. Лука се окрете своме посилноме: — Исо, скувај ми једну горчу каву!

Молио сам Бога да ми створи макар неку путању с леве стране, куда бих се упутио ка оној батерији. Пут скрете мало налево, али као за пакост, преда мном се указа нека ограда од наслаганог камења, и због тога

Од ономад увече нисмо готово ништа јели. Пришли су нам посилни и донели неко печење, с којим су јуче цео дан, на оној врућини, јурили по пољу, тражећи нас. Једемо стојећи. Ђаја наједном диже ногу, погледа у чврсту сару своје чизме.

Да би то надокнадили на другој страни, реше се Бугари да изврше напад са Кајмакчалана. Све важније коте на оној хоризонталној пречаги биле су тада у њиховим рукама. Врх такође. Наши су се налазили на ближем, вертикалном краку.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ах, покварењак један! Закачио месец за шешир као некада белу ружу, и лети ка највећој лубеници, баш оној остављеној за семе. Е, да је не дограби! Скочи Старац са прага и гегаво потрча према Страшилу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

По свој прилици, он се тада налазио у ситуацији сличној оној у којој је приказан Старина Новак у песми Старина Новак и кнез Богосав: тамо неподношљиви захтеви проклете Јерине,

А на оној на равној Ресави, онђе бјеше војвода Стеване. На Сталаћу, на високој кули, онђе бјеше војвода Тодоре. На Крушевцу, град

На Сјеници, на равној паланци, онђе бјеше војвода Стеване. А на оној на Босни поносној, онђе бјеше Бошко Бошњанине. На Травнику, граду бијеломе, онђе бјеше Бранковићу Вуче, везир бјеше

На ономе равном Дукађину, онђе бјеше Лека капетане. А на оном на Косову равну, онђе бјеше војвода Мијајло. А на оној на планини Старој, онђе бјеше Старина Новаче а са братом дели-Радивојем, с Татомиром и с Грујицом младим.

, стр. 235), Предрагу и Ненаду у новогрчким песмама (ибид., стр. 200). Али интернационални карактер мотива у овој или оној песми никако не значи да је она морала бити и испевана према неком страном узору.

каквога грчког (византијског) пријевода из арапскога зборника 1001 ноћ, гдје се налази прича о мудром Хејкару, која оној руској и нашој потпуно одговара.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ав-ав-аууу! При крају Гаја, на оној страни куд се изгубио Мачак, зачу се неки лом и кршење. Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха, чујеш ли,

Ко ће други бити него Луња. Јованче се уозбиљи. — Е, онда смо пропали, открила је логор. Сви потрчаше оној букви и сјатише се око дјевојчице, која је стајала уза само стабло и скромно и стидљиво притискивала лице уз глатку

— Их, па како тога да се не сјетим! — зачуди се Јованче. — Тамо у оној дивљини сигурно никог нема. Убрзо мала поворка крену преко подземног језера. Напријед је ишао Мачак с фењером.

Започе пипаво и опасно прелажење од пећинског излаза према оној шумовитој коси. Најзад сви срећно стигоше под окриље шуме, укључивши ту и кују, која се јуначки борила с каменитом

— Премлад је још, па му Николетина не да у борбу. Јованче спази пријатеље на оној узвисини и домахну им руком. Окрену се и Стриц, а онда показа прстом у правцу оних брда откуд се чула топовска

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

на Јеђиптене: пруге гусенице, шашке, жабе, љуте комарце, с неба горући град, дањом учини црни мрак, најпосле по свој оној земљи једну ноћ све првородно од човека до скота, свега имања поби и помори.

Једанпут му згоди се лепим временом са свом својом војском у шећњу напоље из града изаћи. Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се. Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу.

Јерно све то очекиваше Жидове Христос Бог у оној туги, гладу и муки, не би ли се они сетили што су зло упословали да се раскају и верују га, молећи му се ослободити их.

Зарад тога се у писму Турци прозивљу Исмаилти и Агарени, а по Авраму они су жидовска браћа родом, те по оној од Бога онда Авраму издатој заповеди, и обоји се режу.

« А међер, онај његов смок у тај пар згодио се је био онде на близу у оној планини. Дочу вику, те позна свога господара по гласу му.

Божјом вољом Јосиф би у Мисиру господин те за берићетних година туштено жито скупи по свој оној земљи и снесе га у Јегипат. Мало после тога, глад голем наста по свој земљи: има до седам година што једнако држа.

И каде узе то апостол од цара, таки оде онамо на ону страну где му речено [би] правити му царске дворове. И по оној земљи све оно злато и сребро раздели на сиромаш и на немоћнике и сужње.

И на сутра дан заповеди цар, те га доведоше у полате пред цара, и каде уђе унутра, смотре га цар онако у оној неопраној издртој, ружној кошуљини; пожали га и опрости.

Стиже у своју му онамо земљу, дође у Илирик. И у оној, од њега сазидатој на име Димитријево, цркви частно онај ћивотић с оним чудотворним светим окрутом намести где ће се

И њега с оним ћивотом исцели. А кад већ дође к светој оној цркви, по заповести светога Димитрија и онде од крвоточења једнога човека излечи и другога пак бесомучна опрости.

пак и опет ђаво пакосник сваком злу изводац, а добру назубан, кћаше и ту велику да му учини пакост: диже рат голем у оној земљи, те се свадише међу собом она два бега влашки и богдански, до крви.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са

кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној.

се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева: — Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...

Нема веће нико да улегне на порту!... Нема доцна кући долазење! А саг?... Памтим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.

Премисли’ се ја: Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?! Та си узнем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци! Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!

Прича о добром детету Манулаћу, која је Прича Права супротности оној ранијој причи о Митку чорбаџи-Петракијевом Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и

Како да бидне!... — Леле, Јевдо! Што ће да бидне убавиња кад се узну! Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!... А ти баба ги, па ги држиш на крило!...

— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?... — Које чупе? — Ете, оно ваше Зоне? — Па ће гу удавамо. — Па што чекате веће?!

— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка Таска ипак наставља: — ... Оној му треба за кеф, а ово наше па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџијску, потакву фамилију...

Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!

Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „И курјаци сити и овце на броју”, или, још боље, по оној. „Ни лук јео, ни на лук мирисао”; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.

Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.