Употреба речи ону у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

гонисмо насилнике с огњишта нашега, у другој, положивши оружје, мирно примисмо гладне тиране са далеког запада да ону крв што после жестоких бојева заостаде, да је сад питоме немачке стенице кап по кап исисају... . . . . . . . . . . . .

„Не треба, Маро“, рече отац. „Ми ћемо сад да идемо у мађистрат; него додајдер ми ону опаклију“. Тетка му додаде опаклију и заогрну га њоме, хтела му је нешто и рећи, али он већ узе свој дугачки штап и

а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела да побегнем некуда, али не могу: стојим и гледам ону врану косу што му густим праменовима кружи бело као снег чело; гледам му у велике грахорасте очи, и само кад ме он

Црномањасти господин ме најпре посматраше, после милостиво осмехнувши се, зглади с мога чела ону густу неочешљану косу, помилова ме по образима, па ми тихо, чисто шапућући, рече: „Овако дивни образи не треба да буду

У целом говору и погледу њезином беше нека необична тишина, нешто што је налик на умор, на ону малаксалости која се у последњим часовима јавља. Тако смо проживели скоро недељу дана...

Ала је то милина слушати у такој немој гори ону тиху молитву! Ми смо лакше корачали, бојећи се да не узнемиримо свете калуђере.

“ Архимандрит се није могао више уздржати; очи му синуше, образи му се зажарише, и у сваком покрету си могао видети ону калуђерску грабљивост. „Е па добро, џанум, нека је аирли!... А ја ћу од луковачког попе изискати писмено...

Једва се смркне, а учитељ већ помишља на свануће. Једва је чекао да му се ученици искупе. Они су му попуњавали ону тужну празнину, коју су многе жалосне године у старчевим грудима оставиле...

Никола, а на страни једна дуга пушка и један ножић. Ножић беше зарђао, па му скоро и не личаше да стоји уза ону сјајну пушку на којој се све сијало.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ко би рад да га скот служи, а неће да носи о њему могуће попеченије, бесловеснији је од скота. Ону исту животињу коју кољемо за храну нашу ваља је клати колико се брже и лакше може, да се задуго не мучи.

Ова често совјетоваше ону другу да се премести к њојзи, представљајући јој да је безбедније за жабе у дубљој бари живити и даље од пута куд

Зашто се не споменеш прве моје службе и верности? Ја ону исту вољу и усердије и сад имадем, али што ћу ти кад нејмам ни прве снаге ни зуби!

Откупио нас својом пречесном крвљу, како иначе разве ако познајемо ону истину и ако сљедујемо онима добродетељма за које је он не само изагнат, псоват, поруган, попљуван и бијен био, него и

Султан Омар, обладавши Александријом, ужасне се кад види ону славну библиотеку, за које су гречески цари милионе потрошили и| коју сва учена Европа никада без велике жалости не

вредност, просвештеније и благополучије распрострањава и умножава, и на ови начин јоште ов|де предоштуштава и ужива ону вечну радост будуштега живота. 131 Коњ и бик Добар коњ, носећи на седи младића, трчаше и поиграваше.

Наравоученије Ко не би тисјаштекратно ублажавао и благосливљао ону свету Лесингову душу која нам је тако високу и благородну науку у својим премудрим оставила баснама?

” Пак почне исказивати своја страданија на ови начин: „Како умочих главу у ону проклету воду, нађем се на брегу Нила реке.

се с временом од Турака и ослободити; али ако народ у овим земљама не почне отресати од себе сујеверије и не искорени ону древњу и богомрску вражду и мрзост за закон, они ћеду сами себи бити Турци и мучитељи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ко у постељи, ко на лађи, ко по кишици, ко преко поља, ко уз њиву за жетву спремну, сви одоше у ону земљу. Оде и звонар у подземно село. Оде и врач, и винар жедан вина.

- Од чега ли их толике направише има их тушта и тма - Какви ли су им оно коњи - Штајерци - Ено претрчавају кроз ону пшеницу - Кроз онај шумарак јашу два по два - Не зна се да л запад светлуца гушће од севера шлем до шлема пушка до

Може ли се томе, урлајући, командовати „Лези!“ и „Устани!“, као што се командује нама? док, преко реке, гледам ону сиву обалу која постаје све зеленија, и у мени, спаљеном до темеља, ово сивило почиње да се зелени! 8.

повучен доле у најдоње таме и дубине, својим тасом дотакавши дно, тим силаском у понор и ад, подиже горе, у ону висину, високо изнад шарана и вина, тас на коме светли Горњи град? 10.

а не гледа где, мацке у Ваљеву, вешала у Чачку, метак за да, конопац за не, све сам преживео, загледан у тачку, у ону све даљу, све сјајнију тачку, која обухвата и садржи све!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

чуо сам да су Немци за једну и ту исту ноћ, од влашке границе уз Дунав и Саву до Дубице, све турске лађе одузели и на ону страну превезли. То је било уз наш божићњи пост (1787. године).

то јесте пола на његову од Ваљева до Саве кнежину, јербо је у његовој кнежини житороднија земља и житородна; сад ону полу дели Грбовић и Бирчанин на поле 50.

мој отац пође му скуту и рекне: „Ага, ми ћемо ићи, ал̓ те сва ова улема и ја молимо, да се смилујеш на оне куће и на ону фукару и српску и турску преко Дрине, и не преводи ову војску; сагрешићемо код Бога, а и код цара се окривити”.

Ја ону исту ноћ 26. фебруара стигнем у нашу војску у Грабовицу један сат до Ваљева, и одма одвојим најбољи̓ 200 момака и са Лу

Сутрадан, 27. фебруара, пошљем ону једну врећицу од 16 ока барута кнезу Николи Грбовићу и његову сину Миловану, да они даду половину кнезу Милићу Кедићу.

фебруара 1804. године, а исти дан и Јаков је на Свилеуви разбио Турке, и кажу да је око 270 Турака погинуло. Ја ону исту ноћ стигнем у Забрежје (последњег фебруара 1804. године), но Живковић не бејаше донео, џебану.

Ништа то; ја не смем да се усудим. Одем у Забрежје, и кажем да ћу чекати Живковића, и сутра ћу опет на чардак прећи. Ону ноћ дође мени писмо од Грбовића, и од наши̓ буљубаша, да су Турци ону ноћ, кад сам ја отишао, побегли из Ваљева; тако

Ону ноћ дође мени писмо од Грбовића, и од наши̓ буљубаша, да су Турци ону ноћ, кад сам ја отишао, побегли из Ваљева; тако ми исто и стриц Јаков пише да су разбили Турке на Свилеуви, и млого и̓

Дође лајтнант и поп Јаков, парох бољевачки, са кочијама; ја се поче̓ хвалити и казивати, како су Турци ону ноћ из Ваљева побегли, како и̓ је мој стриц Јаков разбио на Свилеуви, и да је пало око 270 Турака, а оно друго рањено

разбио на Свилеуви, и да је пало око 270 Турака, а оно друго рањено и поплашено побегло у Шабац, и кажем им како смо ону ноћ, кад смо ми Ваљево попалили, видили пламен на Руднику, и надамо се да је и Црни Ђорђе Рудник освојио итд.

5. Са страже који побегне, да се стреља. 6. Који се криво закуне и криво осведочи, тај ону сву штету за коју је сведочио, да плати, штаповима да се каштигује, и да му се никада више ништа не верује, и да се за

Коњици около стоје, а ми са Карађорђем уђемо у чадор везиру на разговор. Катић толмачи. (Заборавио сам казати: ону ноћ, кад је везир на конак на Беле Воде дошао, све четири дахије седну у лађе и низ Дунав без фамилије побегну.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— подвикну му Стеван, па се окрете Сими: — Ето тако, Симо! Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету. И сви се разиђоше.

Ето ти затим и Симе. Чим уђе, одмах се окрете учитељу: — Што ти учитељу, поби ону децу? — Коју? — упита учитељ испрсивши се. — Знаш, хвала богу, коју! Што бијеш онако ђаке?

О, анатема га било!... ђаволска посла! Напуним ти лулу, запалио бих. Шта ћу? Нема нигде ватре. Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем... Може замерити што. Док ти се она окрете, па мени: »Ти би, канда, ватре?

« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће. И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу... А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу! — И даде ти педесет дуката?

Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду... — Е баш, Ђуко, хвала ти!... Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара. — И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.

Свуда је био добро почашћен и дочекан. И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...

И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама... — Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци... Нема је у целој капетанији онаке! — Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...

сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!... Деде, море, реци — пошто? — Лако ћемо, господине. Само да му ишчупамо из шака...

Месечина сири помало. Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци. Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.

— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера. — А што је на робији? — упита Пајо зачуђено. — Што је?... Што га, сиромаха, снађе беда!

Ама ћир Трпко!... — рече и куцну се прстом у чело, токорсе да покаже како је он то промућуран, а испод ока погледа на ону торбу воска. Попи и ћир Трпко ракију, па онда упита: — У Београд ћеш носиш то? — и показа руком на восак.

Али познаник запуцао казивати, а све виче: Знаш, како си сву ноћ кувао ону папучу њезину у лонцу да ти дође?... Хе, мој Пупавче!... Велим ја: »Немој, море, то су бапске гатке!« Ајак!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... И чисто гледа очима тај лом. И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и...

— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?... Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. Станку застаде залогај. Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. Он скочи и побеже напоље.

Она прошапута: — За грм, друже!... Била је уверена да је то Станкова звезда... И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде... Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић. Мајка јој стојаше на прагу кућњем.

Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке... Јелица стоји пред њим као жива, поносита.

Алекса му ништа не рече. Гледао је за њим укоченим погледом. И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. Дуго је гледао, дуго... Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. — Алекса!

— Откуд ти то знаш? — Казао ми воденичар. Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре... А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... — Јест.

Харамбаша је седео и премишљао. Наједанпут се диже. — Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. Грдна једна клада беше недалеко од њих.

— Којешта!... и Турчин слеже раменима... — Био сам се поплашио. Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!... Али, хвала богу!... Турчин је то и чекао. — Шта рече, шта?...

па, богами, свашта сам помислио!... Али, хвала богу!... Турчин је то и чекао. — Шта рече, шта?... Зар он воли ону девојку? — Ја га нисам питао, тако ми рекоше. — Па оно је добра цура. — Добра. — Севап би их било саставити!

9. ПРОШЕВИНА Маринку је играло срце од радости. Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову. Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим

Они јој се учинише као људи осим света... Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... Јелица је била у авлији.

Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. И, кад га угледа, он му пође у сусрет. — Шта је? — упита га. — Мани!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ми смо своју сузу крили у том часу, Ону сузу чедну, свету, неумрлу: Но она се свагда јављала у грлу, И увек се тужно расула у гласу.

Само један војник, најмлађи од свију, није спавао. Он је слушао ноћ, и мислио на Лидију, на малу и лепу Лидију с ону страну песка и мора, у једном рибарском селу на жутом Тибру; на Лидију са уснама које су имале боју пољупца, и очима

На нокте рука и нога мећу јој румени бакам из Ангоре. А она је некад била краљица у једној земљи с ону страну песка.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви!

То зна унеколико само моја мати. Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се! Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!

Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! — Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама.

Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину. Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.

Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину. Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.

— На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу. Моја мати узе ону хартију некако само с два прста, као кад диже прљаву дечју пелену. — А шта ћу — каже сестри — с овим новцима?

њој под икону и сви клекосмо, а Ђокица клекао пред мајку, окренуо се лицем њој, крсти се и, сироче, чита наглас ону половину Оченаша што је већ био научио. Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу.

— да си ти жив и здрав! — Марице! — Митре! — Шта ти то велиш, Марице? — Велим: да бог поживи тебе и ону нашу дечицу! Није нас хранила ни кућа ни ливада, него ти, хранитељу наш!

Капетан седе на дугачку клупу крај прозора и поче читати врло замрљано писмо. Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета и погледа по столу, хтевши

— Дабогме! Јер то је хала, није коњ! Е, али тако... Капетан га мирно слушаше, као ону шеталицу на сахату. Ни она, ни Благоје нимало му не сметаше да даље настави своје мисли. Опет је на старом месту.

Тако сам баш у длаку рачунао. А нана? Тек у тај пар он угледа ону стару жену и потрча јој руци: — Хвала богу, само кад сте сви живи и здрави! Кад је све добро!

Овај наш Арсен, прости ме, замиловао ону Бурмазовићеву вижљу! — Арсен?... То онај што смо га летос замомчили? — Тај! — Велиш, ону Бурмазовићеву вижљу? — Ја!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Совру — вели — дај, дај десну руку нашу«, вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.

а капарише најревносније; тек ће рећи: »Брат-Мијо, не буди вам заповећено, додајте ми молим вас, из онога тањира ону тртицу! Чудим се, шта ми то све фали!

Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе. — И-ју, господин-попо, баш сте ви враг! А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.

тај надимак отуда што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг, па чак и чин, умешао међу ону гомилу која обично салета кумова кола, па се дере: »Куме, изгоре ти кеса!

Одмах се прибере и замоли старога Орестију ковача да држи ону његову певницу док он часком не оде. Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме,

И пишите: да смо сви здрави; бáба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење, па сад само ређа и псује и понекад кашље, ал’ је сад, фала богу, боље.

које су снаје отпратиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу, и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпéвао и наравно да га је

Гледам је к’о да је од стакла... Дакле шта кажеш: фини блед младић! Зар је то прилика за ону њену цвеклу?! Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име! Јуца, фрајла Јуца.

— С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш, ти, рâно, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији... ’Ајд’ већ, видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.

А после, вероватно је још и стога да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму: Сад пулгери постали швалери, Ал’ не смеду ноћом да идеду, Од вашака

Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио, пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини. — А где је вама кафа, госпођице? — Ја не пијем!

Узми ону са канабета, да седне господин Пера. И доиста, било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету,

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Све му чинила, што год је он хтео. А била је вредна. Убрзо она ону Тајину колибу, собу, јаче и боље учврстила прућем и земљом; изнутра почистила, па однекуд набавила и судове, посуђе,

као осећајући нешто, почела с трепетом да ишчекује кад ће Таја да се дигне и по обичају као увек он и Вејка оду кући у ону, познату собицу Тајину, иза клисарнице. Али Таја је једнако јео, а варошанка се још не одмицала од њега.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну. Шта ви иштете? — Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.

— Е, сад молим господар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви имате? — Имам куће у О., једну велику, једну малу. Ону сам недавно купио. И малу гвожђарницу. — Све је то добро! Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?

Такови већма цене женску него ти размажени као што је Свилокосић. Свилокосић у многом размишљању: неће ову, неће ону, не жени се; а девојке се поудаваше, богме не могу на њ чекати док оседе.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Застајући на оном месту он се замишљено загледао у ону гомилу што се видно храбрила последњом париском вешћу и њоме оживљена, у једном дрском наступу, стала подизати главу,

једна сасвим луда жеља: да као луд скочи и попне се на један од оних сандука онде, испред неког дућана, па да сву ону светину растури просто са неколико речи.

Искрено да кажем: ја нисам веровао ни у ону личну радост што ме чекала, јер се мој грозничави немир мисли никад. у мени није потпуно стишао и они тамни, замршени

Али, чекај знам зашто. — Мене је стид од тебе, Јуришићу. — Па добро имам и ја вереницу... Послушај ме, ето повуци ону молбу, повуци је сместа. — Ти имаш вереницу... али то није једно исто. Ниси ти још био у мојој кожи...

није више ту, покрај ње, уз њу, он са свом својом мушком снагом и лепотом, он, на чијим је грудима она прво упознала ону слатку стварност среће.

А тамо унапред, камо се он кретао борба је још трајала само са све слабијим дахом и ретка зрна фијукала су око њега да ону смртну свирку продуже равницом све до прве препреке.

Батерија је остала далеко, а овде је човек изложен пешачком зрну и нико ону претпоставку несме ни чинити, а камо ли помишљати на какву оптужбу или истрагу.

задовољити и умирити љубљену жену, испијати сву ону невиђену цпећy што му је обећава и нуди то дивно створење што пламти у оној безумној узбуни крви и оном заносу који

Кад се испужа толико да је могао обухватити ону попречну гредуосовину на којој су висила сва три неједнака звона, он се подиже на снажним мишицама па је опкорачи.

он се гадио себе, па му се у тој одвратности чинило као да му је душа сва упљувана, прљава и некако загађена, а у ,ону рањену ногу бело омотану није смео никако ни да погледа.

ми нарамљује на силу, и тамо у кафани објашњава као стручњак онај коминике Врховне Команде што се разашиље општинама и ону ситуацију на фронту.

Дакле тако, разузури се Христић код куће, лежи угодно на леђима, а ону рањену ногу положи на. јастук, па чита нешто, разговара са женом или прима посете познаника и пријатеља који нису

Африка

је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака. „То је такође удешено; јаја су мућкови.

Код њега је нађен највећи број маски од тамнога, тешкога дрвета. Од свих племена, Бауле је осетило највише ону хармонију и мир у пластици који толико приближују осећањем њине скулптуре класичним грчким скулптурама.

Сву древност, неразумљивост и трагичност Африке оне носе на себи. Оне простиру око себе ону тишину и свечаност коју простиру наше катедрале.

Смеше се, гледају ђердане широким зеницама. Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи.

Меј не би ни покушавао да на рачун наш постави боље свог оца; он је питом, тих, љубазан, и нимало нема ону насртљиву охолост црнца који је успео да се обогати.

језике, изражавају га и даље на исти описан начин: „Ово је за мене, ово је за тебе; хоћеш ли чашу што је за тебе, или ону што је за мене?“ а што значи: ово је моје, ово твоје, хоћеш ли своју или моју чашу?

Пространију колибу бирамо Н. и ја за себе, а у ону преко пута ићи ће Меј са својим оцем, сестрицом и својим црнцима; у остале наше слуге.

) Пу тоа отл се', пети се'. (За тебе имам другу, малу сестру.) — Селуи пети, мегр, вилен. (Ону малу, мршаву, ружну.) — Селуи пети, мегл, вилен, мусје, ме мон племие се' етл аван ен пети пе боку вилен, боку мегл.

треба, по неколико дана; он се или врати или не врати, налазећи свуда своју браћу и поздрављајући по другим путницима ону претходну.

Његова одећа, рукави од кошуље заврнути изнад лактова, широке чакшире од некуване свиле, представља ону спортску нехатност која је у ствари кицоштво. Чим смо сели, ја му насмејавши се, рекох: „Протестант?“ „Протестант!

Оно неколико тамно–зелених дрвета, пре града, пред свим широким жутим и црвеним пејзажом, завршавају ону хармонију страхоте, древности и пустоши, која је величанствена.

је неке тамне наочаре на нос и понова скупио оне отеране жене; не више у просторију која је мени уступљена већ у ону у којој смо ручали.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Да ти дјавол носи сос твоју жицу, да ти узми памет, да заборавиш! (Петру.) Еси скупио ону ђубру сос пијацу? ПЕТАР: Аа? ЈАЊА (јаче): Еси скупио ону ђибру? ПЕТАР: Какву тужбу? ЈАЊА: Твоја проклета увета!

(Петру.) Еси скупио ону ђубру сос пијацу? ПЕТАР: Аа? ЈАЊА (јаче): Еси скупио ону ђибру? ПЕТАР: Какву тужбу? ЈАЊА: Твоја проклета увета! (Виче.) Море ђубру, ђубру, ђубру! ПЕТАР: Убру, убру!

Ти си оно мачка што преди за фуруна, а гледи што ћи да кради. Ти си ону Езопову лисицу што вичи: „Цили мили, кир Јања!“ А овамо му метиш штранга за врат.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Али се преварио у том сањалу, зато што се чинио тако тих, и тужан. Међутим, Павле је имао ону безумну храброст, која се, каткад, среће код таквих, плавокосих, тихих, жалостивних, људи.

Најбоље је обратити пажњу на врат у коња! Врат, у телесној конструкцији коња, игра ону важну улогу коју, у конструкцији телесног састава жена, играју – да извини његова ћерка и не треба то да слуша –

Изнад ње, у магновењу сећања, Исакович виде и ону, камениту, витку, лепојку, што је имала на глави неку венецијанску капицу.

Једва је свој свет умирио. Памтиће до смрти, како су се провели, у Бечу. Исакович га онда, као узгред, упита за ону жену, са ћерчицом, а Бајевич му рече да су добро. Малој су прорезали гркљан, па јој је сад грло, царско. Оздравила је.

Све се могло купити. Сви су мито примали. Људи су у тој престоници сматрали, као велики напредак, ону сандучару у кући, из које је заударало, а на којој беше насликан бео зец, како на жутим јајима чучи.

Он се, каже, сав покривио, мучећи се да, некако, освоји ону лепу бабу ђенерала Монтенуово – мучи се већ годину дана – а капетан је, сунце му јарко, зачас, код његове ћери, успео.

А није смео, и није хтео, да прича да је угледао и ону његову Луну, што је у Темишвару, на пајвану, играла. Иако му је та плавуша узела много новаца, за своју фамилију,

А затим сви ми тражимо. Жену. Ону праву. Ванредну. Тражимо међу женама најслађу. Што, међу женама – као росијска царица, Елисавета, међу крунисаним

Прави светац! А заборавио си, дебели, шта видесмо у Токају? Есмо ли видели ону Бирчанску, или нисмо – како ти на крилу седи? Ваљда си код ње велики огн распалио – сам знаш.

Њен Ђурђе би само у харемлуку био сретан, као и сви мужеви. Да може да бира кад очима зажагри. Данас ову, сутра ону. Валахи! За тренут, око стола, настаде тишина. А чинило се да ће је муж ударити. Њене су очи гореле, као у грозници.

Зачудо, међутим, ни један коњ, тог дана, није хтео да узме препону која се звала „зид“, а још мање ону, коју су били назвали „гроб“.

“ Затим рече да моли само да му се дозволи да јаше оног црног пастува, или ону кобилу, боје кулаша. Он је уверен да су те животиње способне да узму и највишу препону, само их добро не јашу.

Теодосије - ЖИТИЈА

А весеље његово смрт беше човечја. а малу, дакле, кривицу преступника на смрт осуђиваше, и низ ону стену страшну виси ном, са оне позорнице заповедаше да се баци.

Бачени, пак, није могао нигде пасти до у саму ону реку. И ако би неко од бачених имао кога од својих, или људи који се боје Бога, обилажаху ону реку, тражећи га да ли

И ако би неко од бачених имао кога од својих, или људи који се боје Бога, обилажаху ону реку, тражећи га да ли га је вода где избацила, да га ухвативши удостоје људскога погреба.

Јер говораше — да ми како ова мала и привремена почаст ону велику и вечну не одузме? Или да ми не рече Авраам, или још тачније — Бог Авраамов: „Добра си твоја у животу твоме

Час долажаху као да вуку са собом ону змију, која разјапљиваше чељусти своје а они говораху да га прождере; час као да му сестра долази јављаху му се и у

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

динарског типа се осећа дубоко везан за своје националне претке: сматра да има још једну старију и славнију лозу, ону својих краљева и царева, својих славних јунака из доба Немањића и Косова, великих витезова, хајдука и ускока из

Под овим именом он разуме сву ону своју браћу, која не живи у границама Србије и према томе немају потпуну моралну и интелектуалну слободу.

Код Шопова се ретко наилази на ону пословну делатност и предузимљивост других варијетета централнога типа. Често су непокретна духа, укочени и суморни.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

и надаље продужило, једног дана ћемо видјети Жућу како јури за крадљивцем Тошом и виче: — Лопове, лоповски, овамо дај ону џигерицу од слона!

Унутра је мачак Тошо! Чича Тришо врати се у ону крчму невесео, несретан, жалостан, тужан, јадан, чемеран, објешена носа, смркнута чела и празних шака.

— Погледај, она су двојица већ појела мјесец, сад је ред на мене! Морам да се сакријем у ону велику пећину, тамо ме, ваљда, неће наћи.

(ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА) „Кад сам се оно треснуо с оне велике крушке, паде за мном и Миш пророк, угледа ону мишју рупу и рече ми: — Пријатељу Тошо, идем да видим ко има унутра, а ти погледај да ли је Шаров остао жив послије

— Потрага за Тошом — Читава коњица против једног војводе Кад се Миш пророк растао од мачка Тоше и увукао у ону мишју рупу, затече у њој читаву породицу једног сивог пољског миша. Сви су били на смрт уплашени.

Чим су замакли између првог дрвећа, лукави мачак предложи: — Склонимо се у ону високу папрат, а чича Брко мислиће да смо побјегли стазом, па ће пројурити крај нас. Тако се заиста и догоди.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

љуби кључаоницу Љуби је како је само љуби Све док му кључаоница пољубац не узврати Трећи стоји по страни Буљи у ону двојицу И врти главом врти Све док му глава не отпадне СВАДБЕ Свако свуче своју кожу Свако открије своје

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (узе једну кашичицу): А после, кад оде господин у канцеларију, узећете ову кашичицу и отићи ћете... ви знате ону малу јувелирску радњу преко пута Касине, тај је јувелир радио за мене.

АГНИЈА: Ако, волим опет да видим. (Шапћући јој.) Право да ти кажем, ја се не слажем с тим да обучеш ону белу свилену пижаму прве брачне ноћи; ја сам за лихт плаву кошуљу. ВУКИЦА (оцу очајно): Ето, кажем ја!

Је ли закон кадар да догледа ону ширу опасност што се крије иза рушилачких намера обучених у форме законске? СПАСОЈЕ: Не!

Гле, и ви сте ту, пријатељ-Анто, баш добро. Хтела сам и иначе да вас потражим, да вам кажем: ја сам ону ствар сасвим друкчије чула но што сте ми ви причали. АНТА: Може бити, може бити, али то не мења ствар.

ЉУБОМИР: Одиста, свему се другом човек пре могао надати. СПАСОЈЕ: Ја сам веровао у нашу победу, јер сам увек ценио ону народну мудрост, да правда мора на крају крајева победити. РИНА: Па добро, куда ће он сада?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ти, будало! - погледао ме је очима које су понекад биле без икакве боје, понекад плаве, а онда кад је налетео на ону наставницу, готово црвене. Доћи ћеш ти већ на то!

био је загрејан као да је неко превукао џиновску пеглу преко њега и то ме подсети на маму, моју праву маму, мислим. Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред?

Опет зажелех ону кућу у шуми, али не рекох ништа. Тимотије ме је изненађено посматрао. - А, то си ти! - рекао је на крају.

Мимоишли смо се без поздрављања и ја сам ушао у двориште, кроз ону отковану даску, да шкрипањем капије не пробудим Станику или неког од станара.

- рекла је кад сам затворио врата кухиње за собом и почео да се пењем степеницама, које су шкрипале као сам враг, у ону собицу на тавану. Ту сам имао нешто као кревет. Скинуо сам се и легао, али ми се спавало колико мишу у клопци.

Да ли је и њу мој отац...? О, Боже! Видео сам га Опет како се повлачи у сенку сакривајући ону жену и чуо Станику како плаче. Било је већ време за доручак.

Нисмо говорили, али ја сам знао како мисли на то да сам ја лупио друга директора по њушци и да више немам приступа у ону кућу. То ју је пунило немиром, па је подрхтавала као јасика на ветру. Мушкарци су се лудачки окретали за њом.

Двонедељница, у ствари. Пре четрнаест дана бацио сам ону књигу и пре четрнаест дана пољубили смо се на скели. - Ти би то морао да памтиш!

Они од педесет немају права на оне од двадесет и пет. Хтедох да га подсетим на ону Станикину пријатељицу с носем као у пекинезера, тој заиста није било више од двадесет и пет, али не можете подсећати

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Но, то је први поштен лопов за кога чујем. Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак. Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио. Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.

После неког времена, господар Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. — Седи, мој Шамика. — Видиш ону контрафу? То је била твоја мати. Шамика плаче. — Ја сам највише изгубио, немам газдарице. Ожени се једаред.

Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао. Тако Шамика жали за Јуцом.

Црњански, Милош - Сеобе 1

свитању, видео је псе што појурише према њему, коње и слуге под дудовима, а на другом крају утрине, код обора, читаву ону гомилу што се синоћ ту била разместила.

Била је зажелела девера, да би јој обећао, пре свега, брак и да ће је одвести одавде, у ону нову кућу, у Будим. Наредила је слушкињама да јој доведу децу, али ни то не поможе.

Тако их, најпосле, заједно са слушкињама и кучићима, отера. Даде звати жену Димче Диамантиа, ону закониту; једну дугачку црну метлу, која је по цео дан пајала по кући, одевена увек са много превеза.

као дубоко, провидно језеро, била је са свих страна пробијена ваздухом, и привремено, сасвим истисла из душе њихове ону другу, ветровиту.

Не тући их више по лицу, по глави, по коленима. И нарочито не вратити се са њима. Не видети ону дреку, плач, скакање, као полуделих, баба, лелек и запевање, кукање за мртвима.

скоро сасвим сам, са једним ћупом воде, премештајући се, на покровцу и седлу, са оне стране где је припекло Сунце, на ону страну где беше хлад, чистећи при том шаком, под узглављем, мраве што су се око њега скупљали.

хладно ћути и да њега сматра за узрок своје несреће и болести, он би затим, обично, почео нашироко да је подсећа на ону њину страшну, разблудну ноћ, када је више силом, него милом, задоби.

Жена Аркадијева, слуге Исаковичеве, по имену Стана, нарочито се беше прочула. Она се беше сместила са малим дететом у ону колибу, у којој је госпожа Дафина провела последњу ноћ своју, са мужем.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

На коју страну буде жара превјесила, вјерују да ће се на ону страну и удати.“⁴ Нестрпљиве девојке на разне начине одгонетају када ће им доћи суђеник, заправо, најчешће, питају се

⁵³ Када се роди женско дете, у ђевђелијској кази „одмах окрену наопако ону асуру на коју је дете први пут од мајке пало, да се порођај окрене са женског детета на мушко“.

Обичаји и обреди који прате рођење пружају ону неопходну стабилност родитељима новорођеног детета, али истовремено помажу и широј друштвеној заједници да у овој

Тако, на пример, „не ваља се“ да муж скине ону женину косу која остане на чешљу после њеног чешљања, јер им се после деца неће држати.

Највећа трагедија је када добри људи, без намере и против своје воље, урекну управо ону особу коју јако воле (на пример: родитељи децу, пријатељ пријатеља, драга драгог итд.

Њега чува једна жена која ту седи а мати изиђе напоље, ’опколи’ кућу па уђе унутра. Улазећи она пита ону жену што седи: ’какво вариш?’, ’варим суво да стане сирово!’ одговори јој ова.

Бог узме јагње и баци га преко неке врло високе куле. Овца само бекну за њим, али не потрча а јагње како паде с ону страну на земљу, дочека се на ногама и дотрча матери.

(...) Кад дете паде на земљу Бог га ухвати за ноге и завитла преко куле, а родиљина мати брже на ону страну, па рашири кецељу и у њој га прихвати да се не угрува.

практичне важности пажљиво конструисати и проучити овај скривени народни модел детета и детињства који усмерава ону видљиву социјално-педагошку праксу.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Лепо се види: умрле су у њима праве речи, а остали само бројеви и општа места. Речи, речи, речи... Како наћи ону праву коју толико дуго тражим?

се смрзавао на симсу куцајући споља у прозор, као, тобоже, деда-Мраз, узалуд сам гутао батеријске лампе да постигнем ону чаробну унутрашњу светлост — ништа није вредело! Божић-Бата, Свети Никола и Деда-Мраз су раскринкани.

ИГРАЊАЦ Игранке су почеле већ првог дана победе, која у том тренутку није нимало личила на ону добро познату даму одевену у завесу, са заставом, голим грудима и свачим, како су је доцније представљали заслужни

година, све ће ми то једнога дана сигурно затребати, али како да задржим све те призоре када тако брзо промичу с ону страну стакала, попут телевизијске емисије која је изненеда изгубила тон?

Шта је видео Бел Ами? Голе, тамне руке. Шишке изнад самих обрва. Леђа посута златним длачицама и ноге, ону врсту ногу које воле да се њима клати на огради неког моста. Девојка улази у сенку излога гледајући испред себе.

Пуфко се заљубљује у ону која гази асфалтом, Бел Ами, као и обично, у њен одсјај. – Шта мислиш, када би хтела? А? – Како те не мрзи...

Бел Амијево унутрашње устројство спадало је у ону фамилију осамљених мужјака који лове само за себе у честарима сопствених измишљотина.

Митар је лежао на слами и гледао свет. Свет је био голем. Причало се да је њихова нова земља с ону страну реке и да ће их пребацити са два брода. Са славонским и босанским.

Збуниће се када те угледа и једно време ће те ословљавати са ви, а онда ће покушати да те одведе на први спрат у ону собу, али ти ћеш одједанпут прснути у лудачки смех, ох, боже, умрећеш од смеха и од туге што си била онолико блесава!

Седа коса увелико пробија кроз тамну боју. Опет се угојио и носи своја стара одела. Нико не спомиње ону девојку која је отишла ко зна куд? Сви то сматрају нападом лудила, који може свакоме да се догоди.

Нисам смео да се препуштам носталгији! Улетех у клопку! Ко ли је само написао ону причу »домовино, ти си као здравље«? Баш бих волео да му кажем реч-две! —Свуци виндјаку! — наређује цариник.

није могао да смисли ни у страшним ноћним морама, док се у бунилу превртао без сна, доживљавајући по ко зна који пут ону страшну јануарску ноћ 1956.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Хај’те и ви, снахе, својим путем и кажите у браства ко нам ускочи. Рако шапну попу: — Осим свега, ово је и за ону нашу договорну работу таман како треба, баш по божјој вољи! — Дај боже! — рече поп и кренуше се сви.

А-ну, кажи томе лијепом стрику! — дода баба. — Узећу Милу Ђулову! — Чујеш грдова! — рече ђед. — Узеће Милу Ђурову, ону ружељаву! Настаде тобож распра: — Није ружна, но баш згодна! Опака је, па ће га бити!

— дода Крцун, који га, осим Јанка, једини још слушаше. — Да! Први пут понио сам барјак на Кчеву, кад’но разбисмо ону вељу турску војску, највећу што је икада ударала на Црну Гору!

Сутрадан предвоји Мармон своју силну војску; једна се половина спусти под Нови, друга пође на нас у брда. Ону дочека ватра с руских бродова и с новских тврдиња, те се умах распршти.

острошки игуман, војвода Бошковић и сердар Пламенац; остадоше разумије се и онијех десет војника што смијенише ону шесторицу.

Она се трже и рече: — Еј, бруке наше, да ово ко види! — Лако је за ову бруку, али не ћаше лако бити за ону, како оно ти започе кад назва Милицу кучком! — Не помињи то, Драго! Она је моја голубица, наша срећа и дика!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Умети говорити, то је све. Шта мислите, педесет, то јест, и пет, зар је мала шала? „Ја би ону. Ја би онога. Гледајте, брат Симо.“ Зашто не?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дубље, скривена разорност дечје песме измиче оваквом резоновању и осећању. Ону прокажену, површну, дидактичну дечју поезију нико никад није озбиљно бранио.

Кћи Симе обућара Имала блузу розе И две чаробне позе За сликање У тој игри песник, повремено, осваја мудрост, ону мудрост којој се, одвећ везани за стварни свет, никада не можемо приближити.

Колико смо им утувили у главу лаж и глупост, колико смо их већ искварили? У жирију су се, јасно, осећале две струје: ону политички свесну, пресвесну, водила је млада Немица из НДР; одушевљавала се дечјим политичким чланцима, нарочито кад

Дечја се памет навлачи на терен текуће политичке проблематике, оптерећује појмовима којима су деца недорасла, па деца ону пукотину између несхваћеног и недоживљеног испуњавају дирљивим и неукусним сентименталностима.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

На главну масу српскога народа, ону која је живела у североисточним и југозападним крајевима, која је била православне вере и код које је само ћирилица

Он има ону »речитост срца« коју су неговали писци са краја XВИИИ века, и често више осваја својом добротом и срдачношћу но солидно

веровао у идеално Лепо, у вечне и сталне естетичке истине, у реторична правила и шаблоне и није хтео другу поезију до ону која је по естетичким правилима и која је рационална, рефлексивна и објективна.

У Пешти он је имао сталног додира са родољубивом српском ђачком омладином, јако утицао на њу и развијао у њој ону веру у Словенство која одликује српско поколење пред 1848. Павле Шафарик је радио у самој српској средини.

ријетко може ко постати књижевник, а да не изгуби много од своје народности, особито у нас Срба, — па и с ову и с ону страну Саве.

пјесама, које су Грим и Гете и Копитар у њима нашли и свијету је казали, нијесам познавао ни онда када сам прву ону књижицу штампао, то је цијела истина...

Хајне је једна од његових великих књижевних симпатија, он га подражава у љубавној лирици, из њега је изнео ону сентименталну подсмевку, љубавну песмицу са епиграмом на крају.

чине утисак ларме за каванским столом; стармалске досетке, абуказемовску шалу, каламбуре и »кунстове« са речима, сву ону сумњиву духовитост више мање литерарних новосадских кавана из шездесетих година.

Код Шекспира он није видео онај силни реализам, ону интензивну поезију, ону као море дубоку психологију људског срца и гвоздену логичност енглеску, но оно што је најниже

Код Шекспира он није видео онај силни реализам, ону интензивну поезију, ону као море дубоку психологију људског срца и гвоздену логичност енглеску, но оно што је најниже и најслабије код њега:

Он је био човек од духа, природна и неусиљена духа, имао ону ретку віц цоміца, прави хумористични таленат. И јачином свога хумора он заузима прво место у српској књижевности.

У првим стиховима својим он продужава ону ноту песимизма која се јако осетила у српској поезији почетком XX века. Он је песник бола, мрака, јесени, гробља,

Милићевић, Вук - Беспуће

Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

је сведочио онако како је то партијски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало, и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.

— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу? ’Оће крканлука! — Коју? — запита Каја, која је уморна од рада целога

— Идем ја напоље да испалим један туфек, Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, »јегер«, прико! Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па све померам цементу чиновничким женама и абаџијским ћеркама у

— Кајо, испеци нам по једну кафу, татли-кафу. Кајо, — дере се домаћин и враћа је, — донеси Лиру, песмарицу ону! Кад му донесоше Лиру, на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била на првом

Да ви’ш, прико, како пева! Ти ваљда ниси то ни знао! Уме она жестоко да пева! Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.

— Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног календара. — Можда ће сад ко, зачуђен, запитати: откуд сад Јови Пољопривредни

А прика Паја само ћути. Ћути као да се осрамотио пред кумом; ћути па пушта густе димове, и једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дуњу.

И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: Мајка

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ој Милошу, Наш соколе, славо мила, Ал' на славу Турком лошу, Јер им сломи пуста крила, Сруши Дрини у дубину Ону страшну орлушину: Ви звездице нашег неба, Што сијасте кô што треба, Звезде трепте, звезде сјају, Али данка још не

Ал' ти с', брате, светле очи, Али ништа, само точи, Кака чаша така срећа, Дајде ону, та је већа, Још и у ту винца ледна, Мени треба јоште једна — Браћо мила, здраво, здраво!

у водицу чили, Опружисмо ногу и мишицу, Пресекосмо воду и матицу, Испливасмо преко на обалу, Па зачесмо ону дивну шалу, Час скакасмо скока јуначкога, Час трчасмо што поднела нога, Час Дунаву до на дно ронисмо И у шаци

маглуштини, Маглуштини, тешкој облачини, Ударити оној страшној ноћи, Та лудилу и клетојзи злоћи, Па пробудит ону српску зору Зору ону, онај данак бели, У дивноме тако разговору До по ноћи често смо провели, Онда дому сваки, и

тешкој облачини, Ударити оној страшној ноћи, Та лудилу и клетојзи злоћи, Па пробудит ону српску зору Зору ону, онај данак бели, У дивноме тако разговору До по ноћи често смо провели, Онда дому сваки, и ја своме, Још се моли

“ А ја виде како навалице Коси кукољ, чупа травурину, Чкаљ тај пусти и ону штирину, А од цвећа и красне шенице Кâ од куге дено соко бежи, Прем и она на довату лежи.

горе њиме ајте, Ајте горе, ал' се и сећајте, Коно красна пута вам огради, Па му руци прионите млади, Пољубите ону руку свету, Што разагна невољу вам клету, Ноћ вам дође са Вука једнога, Данак бели, браћо, са другога, Онај мишку

Ох Милутин недалеко био, И јаде ми љуте опазио, Дохватио ону шару дугу, И помогâ од самрти другу. Од то доба проше две године, И погибе Змају Милутине.

Сунце с' оте, уз небеса оде, Сјајне луче просу на све стране, И обасја ону косу дивно — Ма зарашта, моје сунце јарко, Ти показа на коси хајдуке, И међ њима Милуна и Фату — Згледаше их Турци

Лети Мехмед, а гледи га Милун, Па дохвата ону вјерну шару, Опали је на бијесна старца, Али пушка не шће да састави.

Та што ће ружа без сунашца свога?“ То млада рече, лати га за руку, У оку сјајном ону љуту муку, А руку њојзи стиште Стојан мио, Па вако оде говорити тио: „Да, ја се спремам, ја ћу некуд поћи, И то

То теби милост, то ти Стојан пречи...“ — И она мучи и угуши муку Те пусти њему ону белу руку, Са врата скиде неке амајлије, Те проговори ове речи тије: „А оно узми бар то од менека, Ја ово чува

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Та не долази џабе Петрак баш нашој кући. Ја сам ту, ја ... — Делија наша — додаје Петрак као да је коначно нашао ону праву, завршну ријеч за читаво моје опчарано мјесечарско ткање, од кога ми је глава тако пуна да и сама почиње да

Џабе се ти отимаш напасти кад млин без престанка бруји и зузуће, па све изазива и буди ону скривену бубу у теби, тер и она почиње да зуји, проклетница једна, лоповска Зука Зукић: — Зу-зу-зу-зу, Миља сама код

Они су одисали хладноћом и тугом напуштености, мирухом шушња и невена, док је млин тек са даном откривао ону своју ведру животну страну, а ипак остајао на свој начин зачаран и несвакодневан.

Тога оскудног и никаквог прољећа, дједов рођак, „брат Сава“, пронесе по селу ону неслану причу како је брат Раде фантазирао, па се код млина, све насједећке, прибогу као Турчин, поваздан моли богу и

по дан, миц по миц, отпоче по селу шапутање, проради Зуко Зукић: те ова се цура састаје на извору с Великим Јовом, те ону снашу, дрварицу, затекли у шуми с Ћопића најмеником, те око млина се мотају младе жене, и то баш недјељом, кад је наш

— Аха-ха-ха, па ти још не вјерујеш, обербудало! Та нема ти љепше згодације него повалити какву снашицу на ону сламу у млину. Раде, Раде, у чем теби прође вијек? Дјед је забезекнуто махао рукама као да смирује пламен.

), а за ону ријетку немирну чељад склону скитњи, то је, опет, позив да се креће с досадног зимског лога — сви су путеви отворени.

Изиђе му пред очи танконого неспретно ждријебе и он само пљуну и опсова: — Дабогда пребио и ону другу ногу, гад шантави! Замуче тога прољећа мој стрикан као да никад ни пјевао није.

С муклом празновјерном стравом зурио је у ону слику не усуђујући се ни да је додирне. Та хладна „светачка“ одрвењелост, попут невидљиве струје, разиђе се неосјетно

— Раде, шта је сад ово? Занијемио, пренеражени дјед још увијек је зурио на ону страну куд му измаче посљедња узданица и ослонац, трезвени брат Сава, који је, ево, на крају и сам повјеровао у чудо.

— Ехе-хе, живјећеш ти нама још колико ти драго, а брату Сави шипак! — њакну самарџија. — Дедер брзо устај и тражи ону своју укопну ракију, нема теби још задуго пута на онај свијет. Хајде, хајде, никад је бољи људи ни попити неће.

Ударио крај себе сикиру у пањ па се удудучио, а ја, чим га погледам и видим ону бравећу бекињу на њему, одмах ми на ум падне нечије јаре или јагње. Због тога сам се, ваљда, и прокрао у младости.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Тако ти ја, ручо, па седим и пушим. Док ће ти она мени — да ти покажем сабљу. Каку сабљу, питам ја, каже: ону у соби. Ајде да видим. А осећам колко је сати. Уведе ти она мене у собу...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али кад у зору почеше другарице облачити Тоду у невестинско одело и плетући јој дуге, замршене, бујне косе и певајући ону тужну песму: Да ли те је жалба за твоју мајку, За твоју мајку, за твога татка?

Брисаше она ону крв, прашину и зној а све му се ближе и ближе примицаше. — Кажи, кажи зашто си такав? — пита га она.

— Дом! Немаш ли кућу, него код ону стару вештицу си?... А, а?... — И опет измахну да те удари по глави. Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено мољаше

И заиста то беше Стојан који, удаљен, идући ваљда кући, певаше ону исту песму: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну књигу пише!

Почех да их прибирам и да им загледам ону њихову глатку површину, скупљам мед што се нахватао по њој и слушам песму која баш сад отегнуто и издалека долази:

Дођох до чесме. Брзо сиђох у долину и не гледећи на ону ледину испод чесме, на којој се стрељају осуђеници, а са које се сада чуо звон оваца и свирка чобана у дудук.

У долину, која беше пуна већ оголела дрвећа, чесму, друм, винограде и ону ледину с које се чак и овде чуо звон оваца, видео чобан где ногом наслоњен о колац нечијег гроба, огрнут исцепаним

А Нушка им коловођа. Кад само разастре црне косе, разузури се и обујми неку, а нарочито ону која се плаши од тмине и ноћне влаге, па се с њом вине у башту.

“ — ,,Ах, џан’м, џан’м!“ — Излети она из баште, остави ону с којом се витлала, па узме тепсију и ударајући по њој почне да се превија, тресе, игра.

Тако! О-о-о-о! Па кад старојко не може више да издржи, викну Шабану: — Шабан, де ону, тешку... Цигани им засвираше.

Ја главу не смем да дигнем, покривам је, бојим се да погледам у прозор, да не видим хладну ноћ, ону мрко-гвоздену месечеву светлост или да не чујем Томчин страшан глас, како бије Цигане и испред Томче њихово пиштање и

Час би му подметала јастуке, час покривала ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. Тако и сада.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

5. Од више приповедака са истим мотивом и сличном фабулом узимали смо само ону која нам се учинила најлепшом. И то је један од разлога што је ова Антологија по броју унесених прилога испала мања од

— Е, вала, добро; кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести.

Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао.

Онда најмлађи отпочне да казива: — И ја сам нешто мало учинио. Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и

Кад тамо дођу у ону планину, пуште орлове да лове лисицу, а лисица побегне у једно језеро које је било усред оне планине, и претвори се у

средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо а то не био зец него аждаја, па га дочека те прождере.

Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу. А царев син не хтеде ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: — „Кад се вратим, наћи ћу

Потом ходајући дуго по планини, не нађе ништа, па се онда врати у ону рекавицу, кад тамо, али у рекавици једна баба. Царев син јој назове бога: — Помози бог, бако!

А чобан како дође, метне хрте и гајде под кладу ону, а сокола на њу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па повиче: — О, аждајо, о, аждајо!

Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било.

Пустиник му одговори да не зна, „него — вели — иди на ону велику гору: онде има један ловац, који се зна с тицама разговарати, може бити да је он од тица чуо да има гдегод таки

Онда се он упути кроз ону планину и нађе ловца, и назвавши му бога, запита га: — Брате, чуо сам да се ти знаш с тицама разговарати, а оне лете

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Срамота је, девојко, и помислити то, камол да изрекнеш. Тешко свакој, која не љуби чистоћу. Шта си ону маст метнула на полицу, да дирају мачке? Зар је њој онде место?

ЛЕПОСАВА: Ала сте и ви, боже, све да вам је као из кутије! СОФИЈА: Није него да се удавиш у ђубрету. Иди погаси ону ватру, да не горе дрва узалуд. ЛЕПОСАВА (одлази) СОФИЈА (за њом): И оно брашно да се покупи.

То мора да буде. МАКСИМ (узме шташ): Али то не мора да буде, кад ја кажем. СОФИЈА: Заборавио си ону пословицу о столици? МАКСИМ: О, проклето ђаволско колено, и ко те доведе на мој врат!

Што си тражио честиту жену, кад си такве нарави? Мислиш и мене као ону прву? О, вараш се, драги, пре ћемо се раставити. (Одлази с Лепосавом.

ПОЗОРИЈЕ 5. (ПУТНИК, ПРЕЂАШЊИ) ПУТНИК: Ја сам опет узео слободу... ДОКТОР: Јесте ли читали ону пашквилу? ПУТНИК: Какову пашквилу? ДОКТОР: Што је против мене печатана. ПУТНИК: Зар се код вас пашквиле печатају?

ПУТНИК: Ја вас не разумем. ДОКТОР: Ко је од вас двојице ону пашквилу писао? ПУТНИК: Ја заиста с пашквилама се нисам никада бавио. ДОКТОР (Шаљивцу): А ви? ШАЉИВАЦ: Ја?

ШАЉИВАЦ: Пловеће училиште, дакле, приступи реки, увати ју за раме и рекне: „Видиш ону кулу с позлаћеним купама; тамо су тирани затворили докторов мозак.“ ДОКТОР: Шта, тамо је мој мозак; а гди је магарац?

ДАМЈАН: Шта? КУЗМАН: Тако је, мој комшо; ја сам моје новце избавио. И ако и желиш убудуће имати, а ти боље проучи ону басну о курјаку и прасету. Овом те је приликом хитленост јако изневерила. (Отиде.

СТАНИЈА: Фала богу, како сте ви? МИЛАН: Фала богу! (Почивка.) СТАНИЈА: И јошт како сте? МИЛАН: Фала богу! ЉУБА: Ону фигуру јошт нисам научила. МИЛАН: Мало је тешка, то је истина; али је врло лепа. ЉУБА: Да видите само.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Море, да знам да си као она, сад би те као печурку смождио. Море, оно није госпођа, ону су виле и аждаје излегле! СУЛТАНА: Орјатине, мени тако у очи рећи? Сад ће ти пући глава на четворо!

СУЛТАНА (гледи га): Скоте, шта ћеш ти са мном? СРЕТА: Милостива госпођа, ја молим да узмете ону столичицу, пак да навиксујете господину чизме, зашто ја морам друге да почнем. СУЛТАНА: Да вас ђаво обојицу однесе.

Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Дад’ ми ону фордиту. СУЛТАНА: Шта је то фордита. СРЕТА: Милостива госпођо, то је ово.

СУЛТАНА: Јошт једно! Ти мораш мене и ону твоју песму научити, и ја ћу је сваки дан певати и другима препоручивати, да се види како је ружна ствар кад је жена

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Пре неки дан видех да моја мала Ана носи ону широку трапезасту хаљину без Струка, и учини ми се да је не носи без разлога!

Али, нека вам буде! Покажите ми, на пример, особу коју желите да оцрним и нећете ме зауставити све до јутра. Коју? Ону тамо? Ха, па то је управо мој тип! Мој покусни кунић! Вежите се и престаните са пушењем — узлећемо!

изигравала глупачу и те фазоне, да нисам као малчице нацврцана од ове ваше скупе винчуге (а да знате, мој матори пије ону најјефтинију, и много је боља од овог отменог сирћета, ако већ хоћете да знате!) — али, шта сам оно хтела да кажем?

После дотрчава пресрећна маман, којој су најзад свукли ону лудачку кошуљу, па све троје одлазимо према такси-станици испред болнице. Али, већ ту почињу компликације!

Чинило ми се да је све у реду, мада је било нечег изузетно сумњивог у атмосфери, мислим нечега што ме је подсећало на ону чувену сцену из филма „Тачно у подне“, где покојни Гари Купер прелази преко трга, а негативци га прате кроз нишане

И сад, ту изненада смета сироти кркљави транзистор. У реду, ево, гасим га! Шта ћемо сад? Како угасити ону унутрашњу музику, топ-листу са најприватнијег грамофона? Како ме претворити у конструктивну особу?

Господе боже, ти аматерски прсти! Знате ли за колико би времена успели да откопчају ону дугмад позади? За једно два месеца, у најбољем случају! И шта после?

обарам све оне црно-беле летве, богами, тада сам у стању да на питање неког малмаза са седишта поред мог: познајем или ону малу што се баш сад укопава, одговорим мирно да појма немамко је та риба!

Питам се само шта ће да се догоди ако се Мишелино пређе и не постане геније, па буде морао да враћа сву ону лову? Чабар! Пошто се казнена експедиција успешно завршила, вратили смо се у куполу снабдевени као Божић Бата.

Е, па једне ноћи изађосмо тако из Голфијане. Корачали смо преко неке као ливаде, право кроз ону већ класичну реченицу „небо је било без звезда“. Заиста је било. У трави пронађох два свица.

И где је онда ту логика? И зашто су уопште продавали ону прву кућу? — Онда? — пресече ме тип са брковима. — Колико? — Шта колико? — Лове!

Не знам зашто, али сигурни сте у то истог часа чим га угледате! Шта је урадио после речи „лова“? Почео је да обрће ону сироту грамофонску плочу о томе како је мислио да су млади другачији, како их не интересује лова, како је он у своје

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Моја Марија, ти си се дала у талијанске песме: „Ах љубови паклена, — слатка туго срца мога.“ Боље да си певала ону стару песму: „Друге моје, не будите луде!“ Тако ја мислим. А совет мога пријатеља?... Е, њему је место овде.

МИТА: Видим да морам скапати од глади. АЛЕКСА: Знаш шта је, Мито, нисам ни ја баш тако сит, а новаца немам; ајде у ону кућу што је мало угледнија од други. Та шат се наранимо нашим лагањем. МИТА: А како ћемо ући кад смо непознати?

МАРКО: Бре, мани се Париза, већ како ти зна ово место, канда је одрастао код нас. Па онда, и ону девојку... Хм! Хм? Мени је зачудо.

Хм! Густ није рђав, и господин барон научени су на овакова појавленија. Знате ли, господин барон, ону девојку у Америки? На силу оће да је с бароном Голићем венчана, и плаче што неће да је призна за супругу.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ретко је одакле овако диван изглед на језеро. — Видите тамо ону кулу на обали, са вртешком? То је госпођа маркиза спровела воду чак горе до замка помоћу електричних мотора; цео замак

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

мачем пресецају архиве преко паса да нико више никог не позна ни дете ни оца ни ону мајку мудру избачене су из употребе личне карте каква вест јерес је овде у праву догађа се свето скврнуће!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА: Па то, знаш, те и задржах се тамо. Гледам, боже, оне ствари, па све ме подсећа на покојника. Гледам ону столицу на којој је седео, па тањир, па нож, виљушку, па ме све гуши туга; па погледам сланик па ми паде на памет:

Тамо су опет Прока са Гином. Узели ону собу где стоји покојникова каса и Гина по цео дан плаче крај касе. А тамо је горе Трифун; нашао у трпезарији један

СИМКА: А коју си собу ти узео? МИЋА: Ја? Ону која ми и припада. Узео сам покојникову собу. СИМКА: Па тамо још гори кандило? МИЋА: Ја сам га, боме, угасио.

СИМКА: Па како уђосте? ГИНА: Хвала богу, Сарка је била у кући, па нам она изнутра отвори, а Прока, боме, гурну ону тетку лактом, те она оде претећи, вели: јавиће полицији. Ето зашто је Прока отишао да се пропита.

АГАТОН: Звао бих сместа поднаредника, дао му још једног жандарма и рекао бих му: иди тамо и растерај ону стоку! АДВОКАТ: Значи, ја бих тако требао да поступим? АГАТОН: Могли би, не кажем да не би могли.

Не може она то, ми морамо остати у кући. Даница ће се и онако уселити у велику кућу, а ми ћемо у ону малу у дворишту, ону где ти сада станујеш, само да будемо ту, крај тебе да ти се нађемо.

Не може она то, ми морамо остати у кући. Даница ће се и онако уселити у велику кућу, а ми ћемо у ону малу у дворишту, ону где ти сада станујеш, само да будемо ту, крај тебе да ти се нађемо.

АДВОКАТ: Па да! АГАТОН: Стога смо се споразумели: она да се усели у ову велику кућу, а ја са Симком у ону њихову, малу; да будемо ту, да им се нађемо. АДВОКАТ: А то сте се већ споразумели? АГАТОН: Па да.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Пред оградом поседали сељаци и зуре у ону пољану где су им синови, браћа. Чекају да приме њихове ствари, или да узму... можда последње збогом.

За њих је одсад била везана моја судбина, за онога наредника, за онога редова у широким чизмама, за целу ону масу људи који се постројили, укочили и гледају у наредника, који објашњава: —... Свршено је.

— Ни коске да им нисте оставили! — довикну стари и, већ немоћан, застаде наслоњен на штап. Скренусмо и ми у ону ораницу. Зачудо, топове нисмо равнали.

Терен се са оне стране дизао. Над реком је била густа магла. На целом простору ни трага од непријатеља. — Е, видите ону маглу — објашњавао нам је командир. — Непријатељ је ту, њоме обавијен, и тамо га треба тражити.

Видимо пешаке како секу гране, па их вуку на ону страну где се врши прелаз. Већ осећамо мирис изгажене и изгњављене траве и трске. Пред самом баром батерија застаде.

Официри се искупили у мале групице те препричавају догађаје, или лешкаре у хладовини испод столетних храстова. На ону обалу се пребаци још један батаљон. Војници пронађоше тамо неке овце. Поче да се припрема гозба. А музика свира...

Кажу да је њихов командир сам тражио ту част да он као најстарији командир пређе први на ону обалу. Пошто мост још није готов, то су људе, коње и возове превозили сплавовима. Било је занимљиво посматрати.

Војници почињу да бивају неспокојни при помисли да сада треба прећи на ону обалу. А ако непријатељ навали... Око пет часова наиђе наш командир и нареди да се батерија спреми за покрет.

Али се прибра и поче тихим гласом: — Чули сте и видели сте... Непријатељ је заробио пук и по пешадије и ону нашу батерију. Сада, он поседа обалу. Наредите да се одмах ископају заклони за људе н будно осматрајте мост.

Тамо су наше тешке и непријатне успомене. Прича се како није добро да погреб иде истим путем. А ми наиђосмо опет на ону несрећну Битву, где још леже мртви, надувени коњи и преврнута кола. Очајање обузима људе при помисли на понован прелаз.

— Гледај оно усамљено дрво, па испод њега. Видиш ли ону врзину... Е, иза ње — показа ми наредник. Поред те врзине виде се свежи ровови.

Наједном опет угледасмо ону колону у даљини, на коју смо били и заборавили заузети осматрањем на другој страни. Аустријанци су прилазили брзо оној

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

па се свет научио тако... До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана. Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.

А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе. Јок, то ми нећемо!... — Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...

Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. — Носи. Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.

да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући. ону заплетену туђу реч. А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је

Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...

Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље. Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.

Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је. Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена

Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.

Овај намештај, па разне ситнице, звонце... Што ја не одох у полицију ?... Дотерао бих до капетана.. па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм... Зови ми... хм... кога ћу ...

оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.

Она још није стекла ону необичну вештину многих старих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на

Шта је ово ?... Он је охладнео према њој, не воли је више. Али зашто, зашто ? Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!... Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

183. Погледај, момо, погледај, На ону гору високу, Штоно су магле по њојзи: То нису магле од Бога, Веће су магле од мене, Све моји јади за тобом. 184.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(У љубичастом купаћем костиму, бришући дугу расплетену косу, са реке долази Софија) СОФИЈА: Видите ли ону зграду иза моста? БЛАГОЈЕ: Железничког? То је прва електрична централа у Србији! СОФИЈА: Све донде сам пливала!

ЈЕЛИСАВЕТА (излази на веранду): Кад да ти кажем? Морала сам сама да распакујем кофере! СОФИЈА: А јеси ли видела ону пшеницу, препуну булки? ЈЕЛИСАВЕТА: Кад да је видим? Цело сам јутро износила костиме!

Узми Дропчеву жилу, Дропчева слико и прилико! Ајде, ударај мајку свога сина, ударај! Одбрани ону успаљеницу белосветску! ЈЕЛИСАВЕТА: Немој да ти ја сиђем тамо доле! ГИНА: Ма немој да ти се ја тамо горе попењем!

ГИНА: Мени најтеже? ТОМАНИЈА: Па зар ти још не знаш? ГИНА: Шта не знам? ДАРА: Па јесте ви чули ону пуцњаву малопре? БЛАГОЈЕ: Зашто питаш? СИМКА: Ко је пуцао? ТОМАНИЈА: На месту су их побили! Из машинке!

СИМКА: Ко је у кога пуцао? ТОМАНИЈА: Убили су окружног начелника! БЛАГОЈЕ: Домазета? СИМКА: Ону рђу? ГИНА: Ко га је убио? ДАРА: Ко је да је, рука му се позлатила! ТОМАНИЈА: Са њим су убили и Анђу...

МИЛУН: Окружни начелник клао јуне, изàкуће! И тек што га је закло, одро га, распорио, наго се над ону џигерицу, а дође ти онај и трас! Начелник ама ни а! Само ти клону у ону јунећу крв!

Начелник ама ни а! Само ти клону у ону јунећу крв! БЛАГОЈЕ: А причају да је убијен у кревету! МИЛУН: Ко прича? СИМКА: А шта је било са Анђом?

Ко да ме неко узео за руку и одвео право пред ону кућу! ВАСИЛИЈЕ: Престани да причаш само о томе! ЈЕЛИСАВЕТА: Ништа ми од свега тога не иде у главу!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

При крају живота, Паја Путник је био особењак, нежења, а много се љутио на ону грану своје породице која је, у Србији, од Путника, направила име Путниковић.

Бежао сам зато из његове куће и седео и вртео се на оном точку који у Бечу игра ону улогу коју Ајфелова кула игра у Паризу. Сад га гледам, офуцаног, на филму о окупираном Бечу, Орсона Велса.

У славу оне песме која се орила целе јесени, 1915, из једне хабзбуршке венеричне болнице. Чашу за ону мрачну гомилу око постеље најкужнијег друга мог. Он ми је био песмовођа, банаћански, бећарски.

Вели, онда ово друго. Тако се опет враћам у Удине. Имамо оперету. Затим путујем у Опатију. Заборавио сам да му вратим ону књигу.

Једва стижем, некако, до Новог Сада, где ми се и брат био вратио, у ону исту собу, у Салајци, из које сам потрчао на испраћај србијанских глумаца, и комичара Буце.

Идеш у несрећу, а мене остављаш саму.“ Она, кад би се сетила Београда, имала би у очима увек ону ужасну слику: видела је свог покојног брата, Николу, кота су стрпали у лудницу.

Како рекох, у ону нашу стару београдску лудницу, у којој су по три лудака трпали на два кревета. Међутим, после једног привременог,

Било како било, београдски Универзитет, вратио ми је, од првог дана, ону животну радост коју сам био, на крају рата, изгубио.

Кад ми нису дали грчкост, мислио сам да ћу добити бар ону лепу псеудогрчкост Расина. Грчкост Версаља, баханалију, која је постала светковина, разврат, који је постао мудрост,

Све су љубави у вези. Стојим прав, и видим море и ону далеку пругу што тече око видика и где је свему крај. Доле, испод бедема, чека ме један смешни, жути, зарђали трамвај.

“ Над зидом су се шарениле заставе, и приметих и нашу, ону стару, црвено‑плаво‑белу. Мало ме је зачудила овде, јер је давно видео нисам.

Радионицу сликара, скулптора, стихотвораца. Сем тога, ја сам на Универзитету, у Београду, био упознао ону која ми је постала жена. У то доба, то је била најлепша девојка у Београду. Отишли смо, заједно, у Бретању.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Молитву ће за тај случај, ону коју треба, одредити војни свештеник; али, на крају молитве, да дође и ово: ‘Нека добрим, мирним и праведним грађанима

Ви, можда, знате ону стару, прастару причу како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики

На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа. Министри трче час у ову, час у ону страну земљу; час један, час други, час по два—три заједно.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!...

— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. — Ђе, болан? — Знаш ђе, на киселој води. — Зар обадвије? — Јок, ону једну, а друга ти је доље. — Ама здравља ти, па како изгледа ова? — Па 'нако, гледна...

Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о. Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.

— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. — Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је.

Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.

Стаде да му се навлачи нешто као провидан облак пред очи, застаде му нека тежина у мозгу и грудима, цело тело изгуби ону обичну еластичност и покретљивост, клону и постаде млитаво.

И ето, таква се душа нашла, и само кратко време има да прође, па да он ону лепу и добру девојку назове својом женом... »Боже мој, та то ће бити живот!...

« и обрте се кмету: — Ви ћете, кад буде време, право навише, на ону суву крушку, па рудином до Преглавља. Држим да ћете их ту затећи.

— Ама ђе је наш каплар, наша јуначина? — викну Радоња, подмигујући на ону страну, где се беше Ђокић завукао. — Море ћути; доста му је муке и 'нако, — рече кмет.

— Па јављају из Београда само да је изишло. — Ама, прочитајте све. Шта веле?! Капетан пружи учитељу ону цедуљу, а учитељ прочита. »Из Београда ми сад јавише ово: »Капетаново писмо изишло јутрос.

За тренутак наређасмо се и упресмо очи на капетана, гледајући како намешта наочаре и превија новине на ону страну, где се види, крупним словима, одштампан његов потпис.

Њему се чак чињаше да чује још и ону досадну шкрипу зарђалог клатна, која вазда претходи гласу звона, док се не помеша са њим.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

(Јеврему.) Пролазим крај апотеке и гледам. Знате ону секретарицу... Ју, забога. Па оно је већ јавна ствар... Виси овако, ево овако, на прозору, а онај ћосави потпоручник

ЈЕВРЕМ: Не разумем. СРЕТА: Не разумеш? Добро, сад ћеш ме разумети. Видиш, ја имам на женино име ону велику њиву ван вароши... два хектара...

Е, видиш, то све ми поберемо сваки од своје куће, па 'ајд у кафану на ону прву кафу што се изјутра пије. Ту дође и поштар који је већ читао новине, ту дође и телеграфиста који прича да на

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја!

је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке

Не можеш да познаш ону стару Гизелу. А имала је више имена него каква шпанска принцеза. У Србији само променила је неких десет-једанаест.

— И у овој ће глави бити бар један допис. Чим се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.

— . . . Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник

»Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« — А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.

А имао је кога и да пази. Беше то поносит, госпоствена хода, петао. Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује

Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим! А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским).

Даље је повукао паралелу између старе и нове управе. Ону сурвава у пако а ову диже у небо. Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том

Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу. Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо

А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.

да свечано прославимо тај догађај. — За који догађај? — Па онај проглас у Бразилији, ону промену. Ех, па ти већ заборавио! Их, ала си и ти неки. — Е па де! Заборавио сум, несум учевњак како тебе...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

” „Јутрос, када нам допаде руку, Ваља наплатити сву ону муку! Велики догађај управо почиње, Позивам Поморавље и Подриње, Бајину Башту, Зворник и Тузлу Да у јавној продаји

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Моћна океанска струја Куро-Сиво ту игра ону исту улогу при распростирању и миграцијама ларве коју игра Голфска струја за европску јегуљу.

Кеса је конична, дужине 25 метара и у себи садржи другу једну мању коничну кесу, која пропушта рибу у ону прву већу кесу, а у исти мах је спречава, као у обичној вршки, да може из ове изаћи.

Брод се при томе раду почео постепено нагињати на ону бочну страну са које су машине затезале кабл, али предмет за који је мрежа запела није попуштао.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ПРЕКЛАЊА СЕ УЛАК, ЦЕЛИВА ОПЕТ ВЛАДИКУ У РУКУ, МЕЋЕ МУ КЊИГУ НА СКУТ, И ОДЛАЗИ. ВЛАДИКА ДАНИЛО ЗОВЕ ЂАЧЕ ДА ПРОЧИТА ОНУ КЊИГУ, ДА ЈЕ ЧУЈЕ И ИГУМАН СТЕФАН. ЂАЧЕ УЗИМА КЊИГУ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Није, жив ми ти! Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу. И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме

Она га узе за руку, али не као свакада, за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост. Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише,

И не знајући ни сама зашто поче да је подилази ватра. Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом. Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.

Уђе и она у собу код матере. У кујни је већ Магда радила. Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више | од

Донеси, Магдо! Софка јој не одговори. Али јој мати не даде. Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: | — Узми, узми. Макар окуси.

Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.

И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена — скочи. — Тако ли је то?

Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши. Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче: — Да се намести! Што год има, све да се донесе. Све да се скине с тавана.

То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка. Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у

— Тето, хајде! Софка се диже. Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући. И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у

Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону. Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу. У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.

— одјекну С другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас. Бесно грлећи, дирала је: — Миту, Миту овој пуштајте!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Ајте не засмијавајте ме, но улазите!“ рече ђакон Иво, тобож оштро. Затијем омјери погледом ону четворицу што преосташе; стаде кашљуцати, као што човјек чини кад се нечем домишља.

— оцем — ђаконом — Алексијом, мојим прељубазним у Христу братом, отидите, рекох, у моју смирену ћелију, па дохватите ону вељу, зелену, четвртасту боцу мученице. Донесите да с њом потрујем ове перчинаше. Ајте!

“ Сваку од тијех ријечи, Мишан је раздвојио једну од друге зијехањем, те смијех спопаде ону двојицу да се грохот разлијегао по планини. А бијаше лијепо, голобрадо момче тај Мишан!

Људи поустајаше сви једанак, и стадоше гледати око себе и поврх себе, као у чуду. Пробудише и ону тројицу који тврдо спаваху. „Јесу ли?“ запита Радоје онако сањив, дижући се с натегом.

Зар с тобом да се кавга замеће, балава погани? С људима се бој бије, а с такима се овако чини! — Па дохвати ону мотку, те мени по шији, неколика пута... Ја не знам даље што би...“ Младић умукну. Настаде опет мртва тишина.

„Коју ћу?“ запита. „Коју умијеш најбоље!“ одговори сердар. „Дану ону о Бају Пивљанину!“ рече Петар. „Ону, ону“, повикаше остали.

„Коју ћу?“ запита. „Коју умијеш најбоље!“ одговори сердар. „Дану ону о Бају Пивљанину!“ рече Петар. „Ону, ону“, повикаше остали. Момче одиже главу, преврну очима, па спустивши вјеђе на њих, поче пјесму.

„Коју ћу?“ запита. „Коју умијеш најбоље!“ одговори сердар. „Дану ону о Бају Пивљанину!“ рече Петар. „Ону, ону“, повикаше остали. Момче одиже главу, преврну очима, па спустивши вјеђе на њих, поче пјесму.

“ „Невоља ми је, чоче!“ одговори она нижим гласом, али истим нагласком. „Невоља ми је, е виђо мазиш ону ђевојчину и наговараш је да се уда за онога скитача из свијета!

Нестаде их. С тога ли зар? „Лако је за ту бруку, али не би било за ону те ти започе, кад рече Стани да је кучка!“ „Не збори ми више о томе, Пејо...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Народ се и данас служи пословицама, било да употреби ону стару, освештану традицијом, било да искује нову, која често ни по чему не заостаје за њом.

— Уморила ме леност. 8 Питали кнеза: — Какву тајну жене крију? — Ону коју не знаду. 9 Питали момци и ђевојке сеоскога кнеза: — Што је најскупље на ономе свијету?

што је било пред њим земље и простора, он с Рудника благослови те нема папради, а не сети се да се окрене натраг, да и ону страну благослови. Зато сад у оним горе нахијама расте папрад.

Котор Више Котора у каменитој гори види се некака велика јама као пећина. Онуда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни дар Стефан, да ондје гради град Котор, па му казала вила да то не чини, јер му ондје у

О постању ове пословице овако се приповиједа: Кад мајстори ћуприју доврше, онда увече ону прву ноћ дође уједанпут вода и понесе кладе и читаве јеле и борове те је поквари и однесе.

дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову гранчицу па једна од оне двије запита ону трећу): — Куда ћеш? А она одговори: — Идем на воду, да воде и мене и тебе и ту што гледа про тебе.

А она одговори: — Идем на воду, да воде и мене и тебе и ту што гледа про тебе. Онда она запита ону што носи просо: — Шта ти је у руци? А она јој одговори: — Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.

А она јој одговори: — Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе. Потом упита ону што има грабову гранчицу: шта јој је у њедрима, а она јој одговори: — Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про

(и духне низа се). 3 (Кад пође у коло, узме се за грану какве воћке! па се окрене на ону страну, где јој је драги, и дрмне граном, говорећи): Ја дрмнух граном, а грана земљом; земља свим свијетом; сав

(И духне на ону страну, где јој је драги). 4 (Гата се са пауком, који се „затвори у какву шупљу цијев од трске“, зачепљену хлебом са

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад тамо, а то двије срне скачу на једној нози. Онда ја потегнем сјекирицом, те им пребијем ону ногу, па и уватим, те згулим с њи три мјешине, и поку- | пим у њи сав мед, па притоварим на пијевца, и однесем кући.

Пригријала врућина, вољани Боже! да погоре жетеоци. Онда ја викнем: Камо што не доведете овђе ону нашу кобилу, што је два дни дуга, а до подне широка, а по леђима јој врбе порасле; нека начини лад по њиви.

на своју кијачу па заметнувши је на рамо отиде к некакоме ковачу и рече му да му од онога гвожђа скује буздован на ону кијачу.

Док се ми томе још чуђасмо и коње товарасмо, не лези враже! ето ти пудара од онијех винограда, па узме ону главу с нама те метне у праћу, па окренувши је неколика пута себи изнад главе, баци је преко винограда да плаши

Све ово обишавши и виђевши врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче на поље и баци на земљу, а браћа кад га виде, умало их грозница не ухвати.

радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени.

” Сутрадан кад змај отиде од куће, царев син дође, та му она каже све шта је чула од змаја. Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: „Помози Бог бако!

Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извадивши из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се у један пут јави из воде: „Шта је побратиме?

Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку, и протре је, а лисица у један пут те предањ: „Шта је побратиме?

Пред оним градом била је једна чесма с које је сав град носио воду. Стојша кад дође на ону чесму, напије се воде па легне мало у хлад да се одмори покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би

После некога времена рече Стојша змају: „Шта чекаш оне змајеве што беже у ону јазбину? Хајде ти да ми ударимо на њих и прије рока.

те изиђу с војском преда њих, а ови ударе на целу војску, и све разбију и растерају, само она три змаја утеку у ону јазбину. Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Треба да бива и уобичајено читање на обедима, по обичају, нико да не ропће и не мете се, нити да омета ону корист световним разговорима и празнословљима, осим самога игумана ако би шта прозборио, говорећи смерно.

Јер изиђе из отачаства свог на свету ону ливаду, то јест у Свету Гору, нађе манастир некадашњи, то јест Милеје, Ваведење Свете и преславне Владичице

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Само би му још то фалило! ЦМИЉА: Кад би ја могла да будем сигурна да неће остати у ону ногу фаличан... ИКОНИЈА: Спремај ту кајгану, и мало мање фантазирај!

Појављује се Просјак.) ПРОСЈАК: Где ли ћу само ноћас да се завучем? Да нису склонили ону предикаоницу, мого би у њој да преспавам... Не знам шта је то с овим народом! Сви се деру као чувари у логору.

(Иконији) Молим вас, наспите двапут шкембиће! Дупле порције, за ону двојцу војника! ИКОНИЈА: Ја морам да седнем! ЦМИЉА: Шта да радим? Да сипам? СТАВРА: Наравно да сипаш!

Оставио ме онај профисор! ЦМИЉА: Који профисор? Твој? ЈАГОДА: Онај што има стрину у Канади. Ону што држи фабрику. А у ствари није фабрика, него радња за отварање рупица!

ГОСПАВА: Није враџбине, будала, него паре! А он да нађе ону клапушару! Мојим јој парама плаћо крменадле! Мојим парама биоскопе и сусам! Мојим парама мустру црно и розе!

Шта мислиш, да ли у затвор пуштају пакете? Мало финог сапуна, женско је!... ЦМИЉА: Пакет за ону садискињу? СТАВРА: Да си је мало утешила, шта би те коштало? ЦМИЉА: Је л ти њој држиш страну против мене?

И показало се, и то неколко пута! И видео си како се завршило! Наопако, као и с нама! А сад поприпази на ону птичицу! ТАНАСКО: Мени се још онда учинио познат! МАНОЈЛО: А ниси умео да ми скренеш пажњу?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Он је већ велики, већ домаћин, свој господар... »свој господар«, али, ено, већ виноград на Ћошци оде, и ону њиву већ је начео, преполовио... АНЂА Ако, од оца му је остало и очево а не туђе једе и троши. МИТА А, тако!

За њу, ради ње! Убићу те и после казаћу јој: »Чедо, не љути се, али ја убих ону, твоју мајку. Јер она тебе, чедо, тебе хтела да срамоти, да за тебе каже оно што ти, знам, уверен сам, ни у сну не

ВЕЛА и СОФИЈА (одлазе горе, гасе, враћају се опет у мрак кујнски). АРСА А где ћемо их после? ТОМА Горе, у ону кућицу, на крају вароши. Ето им ту, кућа, башта, њивче, па како им Бог да!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

се мучно прелази за велико наводњеније Тисе и Дунава; жали што његови синови нису дома, он би нас чинио пребацити на ону страну без плаће.

да се један на другога другољубно наслонио, и као да је један сврх другога своју по|носиту главу помолио како ће лакше ону красновидну долину, сестру своју, и поток, њена љубитеља који је загрљену држи, и оне који покрај њега пролазе,

Сад метни прама овој науци ону другу, онда да не једеш месо, него само сир и јаја; а онда ни рибу, а онда ни зејтин ни ајвар и прочаја.

А друго, сву ону децу која мисле да свештеници буду — на науку, на науку! И како сви мирски свештеници буду просвештени, у мало времена

Ко би могао описати ону чувствителну срца радост матера к чадам својим! Рекао би да су из мртвих воскреснули. „Не губите времена“, викне

Вешт је то такова која се природно и ласно исполнити може и [х]оће кад се бог смилује на ону храбру нацију и на оне прекрасне земље.

У венецијанском лазарету ту се сврши мој бискот, и на дну сандука нађем ону исту моју [х]аљину, коју сам у Корфу мојему Андреји продао, и у овој писмо у којему се извиновљава и проси проштење

И сад ми, ово пишући, из самога срца извиру сузе и, наводњавајући очи моје, једва ми дају писати. Паднем на ону пречесну земљу, изљубим ју и сузами оросим.

се на лето историје неки[х] знаменити[х] људи издати, за представити нацији нашеј у примеру славни[х] и велики[х] лица ону исту науку коју сам у „Наравоученијам“ изјашњавао.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу. То је дује чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, није вајде крити.

а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја... — А је ли чему? — прекиде Осињача, питајући фратра.

Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст. Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од свога непријатеља.

— Шкопићу! — викну фра-Тетка. — Шта велите? — одазва се Мачак. — Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре! Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином! Мачак немаде куд ни камо.

Нека одма иђе у цркву! И ви, људи, изађите да испратите присветога! (тј. ону звијезду у којој се држи „оштија“) — Зар је баш на умору вра-Вице? — запита њеки. — А зар није украло и присветога?

свега ашиковања и јегленисања са Срдарем много читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума. Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

РУКЕ БОЛА Дај речи густе ко смола И речи као крв неопходне За наше празне руке бола Подигнуте у светло подне. Дај ону страшну реч што тоне Још непробуђена у мрак меса Од које груди мукло звоне Као негледана кап небеса.

ДВОЈНИК Он нема очи — ал ме вавек гледа. Има за мене увек реч немушту. Он први шане ону мисо сушту Од које бежим ко од ватре, леда. Кад пођем за њим — осванем сред блата. Страшно ме држи, а неима шаке.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Тресак га освести, смањи, и он се збуњен стровали на троножац крај огњишта. Брзо заборави на Симку и ону отровно-слатку жељу да је туче. Тако је. Треба запалити све. И последња ћерамида да изгори!

Узео је јајасту четку, ону којом је Вукашин четкао зелено, хтео је да гађа старца у огледалу, не, сетио се, видеће по разбијеном да сам луг, па

И како је после опет, кад је она музла краве, неки месец касније, могао да подигне ону гадну сукњу, јер није га она увек звала?

Ти си млада, ти си лепа, ти си... Бирај јабуке. Изабери ону која само једаред роди. То ја знам.“ Симки букну лице. У стиду изгоре осмех. Како је смео то да јој каже?

Броји дукате. Дебели, дуги прсти умрљани су белом крвљу, он неће да мисли на ону крв којом је ова ноћ у соби изнад његове постеље закрварила детињим плачем.

Сутрадан је поново морао да потражи ону девојчицу с трњем у очима. Није је нашао. Никад је више није видео. Месец је јео сенке и журио да се успне тамо

Волео сам те, поштовао, никад ни с једном женом нисам био откако сам ону кесу дуката просуо на кревет поред тебе. Памтиш ли ту ноћ? Кажи, памтиш ли? — Памтим. — Оно у Београду је лаж.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Годинама она у дрвету урезује наше руке и ноге, и, пошто воли све вас у улици, даје нам ваша лица. Погледај ону малу крај пећи! На кога личи? Девојчица се пажљиво загледа, набра обрве, али није могла да погоди ко би то могао бити.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

водила од тврђаве ка Стамбол-капији, пошао ка Капетан-Мишином здању и Студентском тргу и слутио, над плочницима, ону прашину што су је дизали ати махнитих Татара, који су носили поруке за Цариград и из Цариграда.

Тај шапат је он чуо и није чуо; у ствари, није га се дотицао. Носио је у себи онај глог, разлистан његовом оку, и ону авалску зору и знао да му је век већ измерен. Нечији таман ход, као корак невидљивог пса, био је уз њега.

“ Одмах је, дабоме, видео и ону гомилу дечурлије, браћу и сестре, како трчи, са смехом, кроз неки тежак кал, а пете су им беле и босе, као неживе.

Најзад је запевао и ону, стару, о светом Сави и Хасан-паши. Одлучивао се за ту песму само онда када је, као сад, имао смиреност уз коју је

С њим је био стрпљив, али је Вишњић узалуд тражио, иза тог стрпљења, ону блискост коју је обично налазио код оних који су га слушали.

УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА Остарио је, а још је волео да путује. У сваком новом пределу умео је да пронађе ону смешу склада и несклада која је била колико променљива толико и непредвидљива.

Није знао да ли га је то сопствена опрезност тако уморила, или људи које је сретао али је, у себи непрекидно слутио ону сенку. Почињао је месец јул 1808. године. Његова кућа била је, дакле, четврта тачка.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

њена, То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана, Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој пелен пеленче!

твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој пелен пеленче!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Зато ми поста још милији. Почех да размишљам не бих ли својим пером могао надопунити ону празнину Виландових „Абдерићана“ и одлучих да то покушам.

Кад је посматрамо са овог места на којем се сада налазимо, видимо да је управо изнад врха оног кипариса онде, с ону страну потока.

Када су га њихови одговори задовољили, он им рече: „Погледајте сада на ону светлу звезду што лежи на крају руде великих небеских кола, спојите је у мислима са поларном звездом, па пропратите

У њену средину стави роба који је корпу, напуњену зељем и воћем, окачио на своја плећа, а ону другу на своје груди, лево и десно постројише се остала два роба, онај са телетом и онај са јагњетом, у своје

Купљена риба би смештена у ону другу корпу коју је напунила до ивице. Наше друштво пође, без Милона, ка дому Демокритовом у најбољем расположењу.

стабла, њихово међусобно отстојање постаје све мање, она се привидно приближавају једно другом да се, у тренутку када ону праву прекорачимо, међусобно покрију и да, одмах иза тога, промене свој међусобни положај, тако да лево стабло дође на

Он га узе за руку, и приведе га прозору одакле се видело цело пристаниште Александрије. „Видиш ону белу лађу која сад баш диже своје котве; она ће те одвести кудгод зажелиш.

и ту ствар испитао и нашао да је злато круне, заиста, отпорније но суво злато, а да тај вишак отпорности вреди ону примесу сребра, па да се ова због тога може одобрити у виду награде проналазачу, ослободише Диокла сваке казне.

Мардохају, што је у овом списку назначен формат и број страна сваког појединог дела, тако да сам у стању израчунати ону минималну цену дела испод које не смем силазити. Рецимо четрдесет пиастера по табаку“. „Рецимо, боље педесет“.

забрави врата своје собе и сеђаше онде, забављен својим опитима, данима, од јутра до мрака, догод му Сунце шиљаше кроз ону рупицу танак сноп своје светлости у замрачену собу.

Напослетку се уверио да му за овај доказ није потребна ни она друга призма ни сабирно сочиво. Јер када је ону своју прву призму вртио око осе паралелне њеним ивицама, онда се тиме спектар померао горе и доле, па ако се брзо

Он баци поглед на велики часовник, намештен у ћошку собе. „Мучио сам се“, рече он у себи, „данима да пронађем ону везу коју је Њутн некада уочио на први поглед. Баш ме занима у којем времену ће му то поћи сада за руком“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

по дрвећу и нама и засути њима ми смо изгледали некако чудно чисти тога вечера кад је снежна белина била сакрила и сву ону ружноћу београдских страћара које су у нашим очима одједанпут постале чаробне палате.

То је нова хаљина егоизма, истина, али главно је они хоће да живе. Ето ону лаж ја сам напао. Јер слатка смрт и није ништа друго до песничка лаж или лаж са којом оперишу они чији је рачун рат.

“ И мора да зажмури, јер не може да издржи ону нечувену и неморалну равнодушност потпуковникову... „Непријатељ у земљи, бога му, шири се као у својој рођеној кући:

И ето то је оно што се није допадало управљачима, који су увек хтели ону античку оданост поданика, и који су веровали да та отаџбина постоји само њих ради и ради остварења њихових амбициозних

хххк... пффф... пфф... пфф... хууууј... „Али шта значи оно: све ћу друго лако? Значи ли: да ћу олако преболети ону смрт... оно је туђа смрт... Не туђа, оно је моја сопствена смрт, и крај мојих нада и планова и комбинација.

„Али стани, размисли, прибери се, охрабри се, ево. Шта? Могу ли издржати овај бол; могу ли... Зар могу пристати на ону утеху? Радити на науци. Да ли је у томе ствар? Умрла ми је жена, је л’ то? Једна је жена умрла.

— Мислим о ономе, што смо ономад заједно видели у Фани Бисагу и не могу никако да заборавим ону грозну слику. А ви? Зар и после свега тога, збиља, можете мислити лепо о човеку?

оне што су му сметали, па ставши коленом на изврнуту мишицу, преломи, снажним једним покретом, укрућену у лакту ону руку која се, уз крцање сломљених костију, исправи.

лице са нечим подозривим у понашању, у сивим чакширама и зеленим увијачима око ногу, подмукло пробија за њим кроз ону гомилу света, да га прати у стопу, па се труди да га ни за моменат не изгуби из вида.

А њему први пут јасно бљесну сећање да је исту ону реч чуо онда, кад се спуштао низ ове исте степенице одакле га је оборио страшан широк удар по глави после кога све

— Ништа, господине. Онда је онај човек, на самом углу улице, хитрим и вичним једним гестом намакао ону кружну жицу о врат страшно збуњеној животињи, па је некако тријумфално одигао увис од земље, над којом се она очајно

исти онај цивилни полицајац, чије је лице угледао оног вечера према малој, џепној електричној лампи кад је изговорио ону страшну заповест „на посао“, а сад наредио да се обојици донесе топал чај с лимуном у оним порцеланским шољама из

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

се увијек, у сваком рјешавању и одабирању у животу, у свакој сумњи и пред сваким избором, у ствари свагда ријешио за ону алтернативу која се појављивала у свјетлости.

топлик у коме је узгајао свакојаке чудне и савршено бескорисне биљке; брижно им је регулирао температуру и одржавао им ону тешку, запарену атмосферу засићену топлом влагом.

његову пажњу; привјесак би се закратко смирио, окренут или на страну на којој је била излизана камеја од агате или на ону на којој је била препукла плочица од зеленог малахита. А ја сам бројао испатке и покушавао да им погодим даље смјене.

И, на ту помисао, настојим да нађем у том реду ствари неку равнотежу — ону равнотежу која у људском систему сурогата за апсолутне вредноте замјењује правду — те закључујем: ако је физичка

И тако се догађа да се, услијед вјеровања у ону Мама-Јумбу која не постоји, нагомила сва сила патње и страховања, заноса и падова, чувствовања и стравствовања, људске

Вративши се кући подерао сам и бацио у кош ону моју. Чудно како неки такав, сасвим искрени, са дна нас потекли вапај може да под дјеловањем једног каснијег запажања

емоционалног апарата, дакле из једне битне егоистичне побуде, и, с друге стране, из самаританског интересирања за ону биједну сабраћу заосталу на најнеразвијенијим степенима.

Имао је тјескобан призвук и одјекнуо у мени гласом неизвјесног упозорења: као неки миг, неко невидљиво домахивање с ону страну појмљивога. Јасно сам у њему разабирао ту вриједност опомене. Упињао сам се да јој дослутим право значење.

Она показује на ову или на ону страну, или увис, с одређеном и чврстом тенденцијом, или пак равно низдол, према нашој котви у Земљи, сагласна с нашом

А још нешто касније (но сасвим касно, кад је то ионако већ било свеједно), већ сам вјеровао да се, у замјену за ону прву, с временом развија нека нова, вјештачка спонтаност и непосредност, нека обновљена наивност, као неки

У наизмјеничном завагивању сад на ову сад на ону страну, сами један хип пожудно пронађене одлучности, нагло усрећујуће попут надахнућа, и смјеста је све превазиђено,

Акцелерација успјеха, како то називају људи наше руке. Десет добивених битака и за нас чини већ унапријед добивеном ону једанаесту пред нама. Закон серије.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.

Чиновник плану. Изненади га толика дрскост. Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.

— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.

коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.

Радисав откључа браву и отвори врата широм. Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.

»Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље ?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. — Ене де, одкуд ти то?.. Е јеси мајстор!... Ко би се тога сетио...

— Из среза, велиш ? Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. — Шта зар има?

Здраво мирно! — Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг.

Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе. Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. Склонише се у гложјак и седоше.

Треба из раније да знамо шта ћемо. У тај мах груну пушка иза њихових леђа. Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.

Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. »Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...

само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад му то кажеш, онда му реци нека ништа не узима за плату осим нека му враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу замочи до половице у котао, а кад дође напоље, нека

Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека ти даде ону стару кабаницу иза врата. Кад ти је даде, а ти је замочи у котао до половице, па онда отиди од њега, па кад дођеш на

Колико ћеш новаца? А старац му рече: — Ја новаца нећу, да ме ко за њих убије, него дај ми ону стару кабаницу иза врата. А враг му рече: — Бољи би ти били новци.

Најпослије цар зовне ону исту баџу, па ће њој све казати, а она ће њему: — Имадеш у ашчиници једнога јабанџију. Он је онај исти што ти је кћеп

Сада опет укреса па нареди Арапима те одмах донесоше бабу, па онда извадише ону велику стијену што је баба за њим у јаму бацила. Најприје бацише бабу у јаму — јала, душо, држи се зубима за вјетар!

Сутрадан, кад змај отиде од куће, царев син дође, па му она каже све шта је чула од змаја. Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: — Помози бог, бако!

Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извади из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се уједанпут јави из воде: — Шта је, побратиме?

Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица уједанпут те преда њ: — Шта је, побратиме?

Све ово обишавши и виђевши, врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати.

радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени.

средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па га дочека те прождере.

Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу. А царев син не хтедне ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: „Кад се вратим, наћи ћy

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И ту таму, и ту помрчину Светлост звезде полако расклони И са места ону густу тмину, Где је она, где стајаху они. И кад звезда њима се показа, Видели су сви да нема више Ње, девојке: из

Не знам како, зашто — али гласно рек'о: “Ја те волим драга”; и осетих тада Ону љубав стару и доба далеко, Доба које намах појави се сада.

Дуго ти причам, занесен, у жару, Будућност нашу што се дрско крије, И ону песму о срећноме пару У земљи, куда никад таме није, Где љубав влада, где станују жуди.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ова храбра чета, како је песма опева, подсећа на ону малу чету старих Грка у бици на Термопилима. Неки од стараца, присутних на овим скуповима, били су у Наполеоновим

“ ”Нема језика, нити има говора где се не би чуо глас њихов.” Мислим да нема српског дечака који није чуо за ону дивну руску песму коју је написао велики руски песник Љермонтов, у којој се каже: ”Изашла сам доле на друм сама, Кроз

Издржати све оне муке на узбурканом Океану, а при том очувати ону ружичасту слику о обећаној земљи, велико је искушење за дечачке нерве и његову физичку снагу.

благо и сунчано мартовско јутро, а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да су топили ону хладноћу која се сакупила у мом телу од сталног излагања леденим ветровима северног Атлантика.

Када сам се нашао на палуби брода којије требало да ме превезе у Европу на даље студије, и посматрао ону ужурбаност око напуштања закрчене Њујоршке луке, размишљао сам о оном дану пре девет година када сам овде дошао

ово велики жупан рече: - Али је могуће и да се угарска круна, која уме брзо да мисли, да се пробуди пре тога и учини ону другу ствар којаје такође природна - и онда додаде - то што сте рекли потврђује обавештења која сам добио о вашим

ово велики жупан рече: - Али је могуће и да се угарска круна, која уме брзо да мисли, да се пробуди пре тога и учини ону другу ствар којаје такође природна - и онда додаде - то што сте рекли потврђује обавештења која сам добио о вашим

” То је била једина тачка мога програма који ме је довео овамо. Све остало било ми је још нејасно и подсећало ме на ону српску: ”Лута као гуска по магли”. Овога пута више ми се свиђала једна друга пословица: “Где је воља, ту је и умеће.

године, присуствовало је много научних дивова универзитета и Хелмхолц је био председник. Атмосфера је била налик на ону када се нешто значајно ишчекује.

”Женидба пружа ону пуноћу живота што ништа друго не може дати,” - рекао ми је Хелмхолц када сам га поново видео у Берлину и када сам му

То ће им рећи шта је требало да им испричам пре четири године. Враћам се сада на оно место у књизи где сам прекинуо ону основну нит приче. Четрнаести април 1896. године забележен је у мом календару као срећан дан.

Ћипико, Иво - Приповетке

Већ молимо те као бољега, отјерај с радње ону налет, да не буде зла. Оба брата упрли очима у њ и желе да чују одговор, али он затеже, размишља — не зна на први мах

Ту је загнао дотјерану стоку, а извео на пашу ону што га је, огладњела жељно ишчекивала. Враћају се истим путем горе на бријег… — Зар смијеш ту пасти?

се ослободи и попође по палуби, и чисто осјети у души наглу промјену, и трепавице јој задрхташе кад између жена упозна ону што је видје на жељезничкој станици гдје очајава над својим замирућим чедом. . Примаче се к њој.

своје прирођене осјећаје, одговара на жупникове упите, а кад крене из цркве, у очима једино собом понесе ванка ону зраку сунца што је треперила пред прозором од свода и падала на слику светога Антона; — и док изиђе, бјеше јој лакше.

—Збиља? — рекох ја, иако сам знао за то. —Не знам право, — одговори старица — али се добро спомињем: видите ону шкралу доље у мору? — и руком показа на њу.

пучину ускога затона, у чијем се мору љуљушкају бродице и огледају сеоске куће, некако умекша се и науми да подучи ону двојицу у коју сврху црква ставља кипове на отар и поштује их.

На раскршћу позове Жижица своје друштво к себи у кућу да се поразговори и напије, — позове и ону четворицу младића што носијаху свеца. Пије се вино и спомињу се чудеса светога Спиридиона до касно у ноћ.

— па извади лулу и дода живље: — Будало, гледај ону рибу ондје у тикви; кад је најслађе загуцала, тада јој и присјело!... Ха, сада знаш!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Да започне, на пример, подсећањем на ону добро познату шалу о стоноги која се омела и ни с места није могла да се помакне кад су је упитали шта ради са својом

језичких средстава, а сада поезија почиње да задире у саме темеље људскога говора уопште, да дезаутоматизује и ону крајње аутоматизовану област људскога језика.

Али је занимљиво да очи његових јунака не опажају ону танану разлику између степена просторне отворености/затворености као што то чине Софкине или теткаЗлатине очи код

Песник враћа постојању ону меру коју смо му ми у својој сазнајној охолости били одузели. Има у овим песмама нешто од класичне лирике, и у исти

Али о томе ћемо касније нешто рећи. Сад би требало ближе размотрити ону радњу или причу у Андрићевој новели која се, у школи, обично препричава као садржај.

У томе је разлика између реалне личности и књижевнога лика: овај други је увек део у односу на ону прву, део који добија свој смисао само на основу функције коју обавља у причи. Појаснићемо једним примером.

Дијалекатски колорит у Селимовом говору верно, непосредно и унеколико наивно одсликава ону тачку гледишта са које и мост и његов градитељ изгледају као „чудо невиђено“, као нешто што има далеки и несагледиви

са које и мост и његов градитељ изгледају као „чудо невиђено“, као нешто што има далеки и несагледиви смисао, с ону страну земних ствари и земних брига. И кад је овај задатак обавио, Селим се у причи губи, као да је из ње изашао.

сводом, одева се и у његове боје, обвија се плавом линијом хоризонта: „Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.

Сви ми, наиме, знамо да наша свест у говорноме ланцу за засебну јединицу признаје само ону која осим препознатљивога почетка има и такав крај, јер се само тако у свести може формирати концепт целине.

смо се преварили Мрачно нам је сад у души („Риба у души“) После тога – да се задржимо само на једној појединости – ону свету и митску сламу која се из отворене рибе расула и из распорене вучје утробе вири нехотице пројектујемо на сламу

Јер, наративна структура је овде први пут код нас добила ону смиреност и сведеност на нужну, унутарњу меру, према којој се у свакој књижевности тежи кад се жели да се дадне

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Зубни лекар, онај што јој је намештао златан зуб, И то тако, она оде код зубног лекара, седне у ону гвоздену фотељу: „Молим лепо, ја сам дошла да ми промените зуб и да ми промените зета!” Хвала лепо!

слатко и детињасто смеје, отвори писмо, седа у фотељу да га чита, али се у томе тренутку сети и оде до стола те узима ону цигарету коју је оставила кад је узела од Нинковића.

ЧЕДА: Разговарати са њом озбиљно? Па зар ниси ти разговарала, па шта ти је одговорила, – приредила ти је ону сцену са Никарагуом. ДАРА: Ту си сцену ти приредио. ЧЕДА: Па да, ја – али да спасем и тебе и себе.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

а креће се уназад дуж свога памћења, и кроз помало замагљену копрену успомена, што Станковићевом тексту и даје ону толико пута већ истицану поетску каквоћу.

Затим: „Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу [. . . ], а „иза себе слушала је како се сватови крећу [. . . ].

126 Човека збуњује непознат простор; кад у њему не налази интуитивно препознатљиву а, најчешће, ону меру на коју се, још дететом, у кући навикао.

Мајка му, чисто прибојавајући се, ишла је ближе, уз ону страну пута где су били зидови, улази од махала, јер отуда би се чуо покаткад какав глас, из које куће видела

Стојана и Јована, но на то се канда заборавља само да би се истакло како је „ишла ближе” - све из неког страха - „уз ону страну пута где су били зидови”.

Рашчлањавање које Црњански једнолико проводи слабило је, наиме, управо ону малочас поменуту сложенију синтаксу која је у српској књижевности нарочито успешно разрађивана, усавршавана и у

могло би се казати, тече сличном путањом; али је зато, може се одговорити, ретко који романописац успео да дадне ону метафоричну (тј. тропичну) вредност овој путањи коју јој је Црњански дао.

Прво, добија се утисак да се он не завршава на својим границама, него се канда продужава с ону страну. Јер, и то би био други момент, под отвореним небом а над водама, или поред вода, лако се постиже одражавање

и романа упућује још на једну особину општије природе: да, наиме, песник Стражилова већ држи у руци основне конце за ону будућу мрежу симболичких слика која ће се у Сеобама широко разастрти.

И само је песникова рука свему томе могла придружити, само је она могла са свим тим саобразити ону већ познату нам слику главног јунака који на ратничкоме коњу из завичаја одлази кроз празнину, и у њега се кроз

ограђена зидом, налази се у затвореној просторији, па додир њених чула кроз мален прозорски отвор са природом с ону страну зида - постаје знатно осетнији.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Тако, жено! — А да, богме!... Окрени, Господе, на ону другу страну! Тако... Ево још по једну — дим у дим: овесели Боже, а здрав си, Мој Милоје!... — Шта?...

Беше пророчки надахнут и крепак. Па кад на Косово паде тиха ноћ, и кад звезде чудно затреперише ону чежњиву песму, коју је код нас само Ракић без позе осетио, он позва нас двојицу–тројицу, те без каваза и оружја

Често сам се зарицао да нећу да га гледам колико ни добар Јеврејин ону жалосну своју долину плача. У Качанику, кад год полазим за Косово, у возу увек загњурим лице у узглавнике.

тај кут био цароставна престоница, обориште Сврчина и Неродимља, па почели да се настањују, да би оджелели већ једном ону тешку жељу за тим клетим Косовом... Гледам низ поље, посматрам сву ову његову лепоту.

Јест: разоружао сам га, збацио сам сву ону стару силину са његове душе, ишчупао мржњу из његова срца, изагнао ону ненаситу неман из његове унутрашњости, па га

Јест: разоружао сам га, збацио сам сву ону стару силину са његове душе, ишчупао мржњу из његова срца, изагнао ону ненаситу неман из његове унутрашњости, па га као брава заоглавио и свео на Косово у ово шумарје као каквога

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

) Ала би ово било за мене. (Отвори је и нађе решконту.) Шта је ово? РУЖИЧИЋ: Содержи то, то је облигација за ону форинту. ЈОВАН: Ајде не браним. РУЖИЧИЋ: Уже дјело совершено јест. ЈОВАН: Уж’ буђем ист’ достат пењази.

Зајста, велику ми чест и правиш! Само сам дошао да узмем ону девојку, пак онда кад запитам за тебе, можеш се пофалити. ФЕМА: Сижер, тужер, ти ћеш моју девојку узети?

РУЖИЧИЋ: Фараонови потомци, разумјејте мја, не знам ни за какову решконту. ЕВИЦА: Не знате ону малу плаветну артију, исписану? РУЖИЧИЋ: Никакоже. ЈОВАН: Да не буде ова? (Покаже решконту.

ЈОВАН: Е, али ми је мајсторица јошт и Анчу обећала. МИТАР: Ако спопаднем ону тољагу, сад ћу ти Анчу дати, те ћеш се крстити. Нитков, кад свршиш занат, онда се можеш женити!

Ја могу бити камила.“ — А ти, Фемо, сваки дан да проучиш ону пословицу: „Нема ти горе него кад се тиква покондири“, пак унапредак терај овакове од себе (показујући Сару).

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

цвет чија одсутност мирише И цвета, а цвета већ одавно нема: Беспућем до наде песму ми припрема, Кад издан још волим ону која спава. Успомено златни праже заборава!

Краков, Станислав - КРИЛА

Крај пута се црнела страшно надувена лешина погинулог коња. Најзад је батаљон стигао на камениту косу, ону на којој се прошлог јутра разбијен скупљао. Мали заклони на коси били су поседнути.

Петровић, Растко - АФРИКА

је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака. „То је такође удешено; јаја су мућкови.

Код њега је нађен највећи број маски од тамнога, тешкога дрвета. Од свих племена, Бауле је осетило највише ону хармонију и мир у пластици који толико приближују осећањем њине скулптуре класичним грчким скулптурама.

Сву древност, неразумљивост и трагичност Африке оне носе на себи. Оне простиру око себе ону тишину и свечаност коју простиру наше катедрале.

Смеше се, гледају ђердане широким зеницама. Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи.

Меј не би ни покушавао да на рачун наш постави боље свог оца; он је питом, тих, љубазан, и нимало нема ону насртљиву охолост црнца који је успео да се обогати.

језике, изражавају га и даље на исти описан начин: „Ово је за мене, ово је за тебе; хоћеш ли чашу што је за тебе, или ону што је за мене?“ а што значи: ово је моје, ово твоје, хоћеш ли своју или моју чашу?

Пространију колибу бирамо Н. и ја за себе, а у ону преко пута ићи ће Меј са својим оцем, сестрицом и својим црнцима; у остале наше слуге.

) Пу тоа отл се', пети се'. (За тебе имам другу, малу сестру.) — Селуи пети, мегр, вилен. (Ону малу, мршаву, ружну.) — Селуи пети, мегл, вилен, мусје, ме мон племие се' етл аван ен пети пе боку вилен, боку мегл.

треба, по неколико дана; он се или врати или не врати, налазећи свуда своју браћу и поздрављајући по другим путницима ону претходну.

Његова одећа, рукави од кошуље заврнути изнад лактова, широке чакшире од некуване свиле, представља ону спортску нехатност која је у ствари кицоштво. Чим смо сели, ја му насмејавши се, рекох: „Протестант?“ „Протестант!

Оно неколико тамно–зелених дрвета, пре града, пред свим широким жутим и црвеним пејзажом, завршавају ону хармонију страхоте, древности и пустоши, која је величанствена.

је неке тамне наочаре на нос и понова скупио оне отеране жене; не више у просторију која је мени уступљена већ у ону у којој смо ручали.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ПОРФИРИЈЕ: Сад ћу ја са дрвима!... Док тренеш! ЈАЊА (гледа на ону страну откуд се чуо глас, па говори у себи): Но, красна браћа! Ниједан нема лица честитог, Сами хајдуци и упорници!

Ено Дунава! Он их на ону страну салдуми; — Тај Главаш ми се овде попео!... (Показује на теме.) Ал’ признат морам да нисам смео На њега досад

Раде, Све кривом косом ове планине, Док доспеш оној модрој чукари Откуда видиш царске друмове, А десно, опет, ону провалу. Онде ћеш срести мајку паклену Гре с робовима бесног тирана Хајдучког срца месо кидају.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Оно истина, ја се не разумем у војничким стварима, али ја не знам зашто Турци не би смели заузети ону косу, и што то не би било по њих добро, кад с оне косе могу владати долином и простом демонстрацијом осујетити сваки

Како смо заилазили у ону исту густу и ситну шуму по којој смо се јутрос провлачили с Комаровом, ја предложим графу да наше коње оставимо код

— Ваљаде да траже Караџића! Ходао је узбуђено, срдито и једнако је очајно погледао на ону страну куда је одвео Караџић деветнаест батаљона. — И Караџић се још нигде не показује жив — рече Черњајев Комарову.

Викнем коњаницима да се продеру што год могу: »yпа!« па онда упаднемо у ону расуту масу наших пешака и почнемо их впаћати.

У том случају реакционари личе на ону бабицу која би у деветом месецу вештачки пречила рођење младенца, па било да то чини стога што је то за њу незгодан

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана. Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој, пелен-пеленче!“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида.

Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој, пелен-пеленче!“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Своју верну другу, Па јој

Куд ћеш овој цркви, стубови су пали — Веру су и љубав собом Затрпали. Ал’ већ кад си дошла у ову самоћу, Видиш ону хладну од мрамора плочу, Ту урежи твоје непознато име, Па док жижак гори — нек гори пред њиме; А ти беж’, ил’ лети,

А ја седох, да у песми Створим лепши дан, — Младу жену уз колевку, Заварљиви сан. Дај да читам ону песму Што је писах тад, Па да с’ слатко насмејемо На тадањи јад.

Уздисај се један диже Дубок, хитар, смео, Па угаси ону свећу — — Је л’ баш тако хтео? Радује л’ се она свећа, Или јој је жао Лете л’ и сад уздисаји — Ко би каз’ти знао.

ЛИX „Видиш ону звезду горе“, Астроном ми један рекô, „Мозак стане, кад помислиш, Како ј’ звезда та далеко. „Далеко је, високо

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Звао га човек, па квит. Шта вам је наредио? — Наредио ми да са војницима свога вода уклоним ону жицу по сваку цену, да нам не би сутра правила сметње.

сам десет војника, дао сваком по три бомбе и наредио им да се по мраку привуку и највећом брзином сруче бомбе у ону гужву од жица. Па шта буде. Чекали смо поноћ. На фронту се тренутно све утиша. — Хајд’ сад! — викнем овим мојим.

Огрнули су ме најзад шињелом. — А где су се Бугари разбегли? — пита Мишић. — Једни су побегли на ону леву хоризонталну пречагу, ка Сивој Стени, а други на десну, према Кочобеју. — А да ли сте видели четнике?

— Мене су однели у болницу. Али чуо сам после да је мој пук остао на врху три дана, да склони рањенике и покопа ону силну множину мртвих. Четвртога дана извршили су напад на Кочобеј.

Да пређемо са објашњењем сада на онај наш крст. Од тога крстастога масива ми смо заузели ону ближу вертикалну пречагу и врх, на којем се укрштају вертикална и хоризонтална греда.

— Ово је расуло! — завапи Лука. Телефони су зврјали. Бригада наређује да се сместа отвори артиљеријска ватра на ону гомилу војника, и наших и бугарских. Потпуковник Петар дохвати слушалицу и позва ко-мандире.

На крају тамо видели су се бугарски ровови, и отуда су зјапиле пушкарнице. — Видите ли ону огромну стену лево? — пита командир. — Да. Изгледа као нека мања кућа. — Иза те стене сместили су два топа.

Сад смо били као у гробници. Да бих растерао мучне мисли, запитао сам командира за ону трећу групу војника. — А—ја!... Јест. У трећу групу долазе они за које би се могло рећи да су авантуристи.

Изгледа као да је тек сада нашао прави смисао своме животу. — Хајдемо!... Посилни!... Отвори ону моју паприкаш конзерву, и подгреј на баруту. Донеси чаше за вино, коњак.

А, вала, људи, у каквом паклу живи тај горе... да му човек све опрости... Бугари му чак и име знају. Узме он ону велику гранату, и на њеном крилу завеже дашчицу, где напише: „Поздрав од Косте“ — и груне. Помлати Бугаре...

Наредио је да се скувају каве. Бора пребаци ветеринару руку преко рамена. — Докторе, да п-певаш... певаш... ону, знаш... „Ој споменче“... и кад умрем... — Он је млитаво кретао шаком — знаш... да ми се донесе букет...

Хтео бих да све видим, да откријем оне ситне њихове тајне, да омиришем ону флашицу, да отворим ону теглицу, да задигнем покривач, јер он скрива њу, интимну...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Нека специјална хрестоматија састављена са нарочитим обзиром на Бранка не би могла не донети у целини ону папрену песмицу забележену, а вероватно и насталу, у Карловцима, баш у Бранковим Карловцима, тачно у годинама Бранкова

обилних могућности сваковрсних произвољности, и стварних искоришћавања тих могућности, стицали су током времена још и ону опасну, глатку рутину неживих техничких жаргона (а у китњастом стилу барока) који се обраћају првенствено логичној,

Камо срећа да сам, кад сам га подигао реч ону изрећи, на двоје прегризао! Ах, проклети језик, вредан јест да страда који год не уме са с њиме да влада!

Душа клоне, серце пишти, И ја не смем казат гди ме тишти. Иштем, просим свуд забави, Да ми серце заборави Ону која ме пленила, Ал' све всује, не да љубве сила.

октобра 1881. год. (стр. 233б) заједљиво спомињао ону Новаковићеву омашку из год. 1867, обавештен о њој вероватно од Рајковића. Сасвим слично је поступно и Л.

Крај свега, ипак би било лепо када бисмо могли имати и ону највероватније баш немачку песмицу коју је Еустахија Арсић превела: да видимо како је тај посао обавила, и да ли је у

Људи требају у великој вароши пренумеранте и новаца, а ја им шиљем пјесне!” Па даље, у наставку: „От ових ода — ону к мени самом, другом не показујте кромје Копитара.

ни једне речи читао нисам, а то ради великог посла с којим сам за сада оптерећен: тако имам чест молити Вас да би под ону моју Вами послану песму „Сванутак“ ово изјасненије додати благоволили: Да не би тко, читајући Даницу илирску число

да она моја песма „Одзив на Свету одлуку“ ништа друго не сведочи него само то, да сам ја пре девет месеци, кад сам ону песму у Загреб послао, онако исто и мислио и чувствовао, како год што од оног времена, то јест од како сам Серпски

у кругу просвештени никако другчије него непосредствено серпски мислим, чувствујем и припознајем, да сам онда кад сам ону и више онакови песама писао у заблужденију био, у које ме је само дражест к новости, невјежество предмета и љупки

да би у осветљењу свих горњих околности које Мамузић не излаже ваљало аналисати и преписку Боројевић —Враз, нарочито ону после Боројевићеве изјаве, а чије одломке Мамузић саопштава (в. нарочито 61—2 стр. његове расправе).

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Капетан Ђурашко одлази.) Сад, срце, стани крепко на меру Да казниш ону подлу неверу, Да на пут станеш своме деверу, Да га уништиш, смрвиш, растопиш — С поочимом му, старом лисицом —

А сад?... Ал’ нека, ево, девере! Једина ћерка дужда млетачког Ропкињама се равна азијским, Да не повреди ону светињу Којој се земља дичне слободе — Од прастарина можда поклања... (Маша се да пољуби Станишу у руку.

ДРУГИ СЕРДАР: А још га више мрзи пук! ТРЕЋИ СЕРДАР: Мамићемо га на стрв. ЧЕТВРТИ СЕРДАР: На ону скотску, турску крв!... ВЛ. ВАВИЛА: Вељи је господ, децо!

ЈЕЛИСАВЕТА: Да, Ђурђе, да! А овамо се тајно подиже И са Станишом нешто шурује, Баш кô да жали ону неверу Што си је данас по заслугама Прогнањем вечним мушки даровô. (Вујо перјаник улази.) Сад шта ће опет тај?...

ЈЕЛИСАВЕТА (кнезу насамо): „Нашег?“ Е чу ли, кнеже: „Њиног“ Радоша? ВУКСАН: Да вратиш, кнеже, ону твоју реч Којомно си га прогнао. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да је погазим, — Али се царска никад не гази!

СТАНИША: И ево ти се, божји престоле, Идоле бледи мухамеђана — Гробом мојега оца заклињем: Да ћу и ону љуљку рушити У којој нас је мајка брижљива Певајућ оне сетне песмице На једном млеку брижно гајила — Кô да је

Љубити брата, снаху, другове, Љубити небо, гору, лугове, Љубити ону земљу очину — И штедит сваку ону травчицу Што своје пиће благим мелемом Вимена пуни овци безлобној, Да свога млека

Љубити брата, снаху, другове, Љубити небо, гору, лугове, Љубити ону земљу очину — И штедит сваку ону травчицу Што своје пиће благим мелемом Вимена пуни овци безлобној, Да свога млека храном питомом Планинског сина

Ах, бабо, бабо! Али... РАДОШ: И ти си млеко своје презрела, И ти си ону нежност румену Са свога подлог лица скинула!... Ох, бог вас клео, карô, убио!

Твог ока тама шта ми доноси? КАТУНОВИЋ: Ноћ. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Какву? Је л’ благу, лаку — ону вечну ноћ? КАТУНОВИЋ: Ужасну....

— (Јелисавета у ноћном оделу.) ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчисти, Ђурђе, ону гробницу! После и друштво!... Све аветиње!... Шта ће ми то?... Све их растерај!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

„Ово се већ одавно пресипа... прелијева!“ — прошаптао би, дрхћући и угушујући ону страшну кобну мисао која би му тада синула кроз главу.

Јоване, Милане, Видо, Јагодо, дјецо моја! Не плачите, не јадикујте, већ се загрлите и запјевајте ону пјесну од туге големе... ону велику пјесну од које процмили и дрво и камен, а камо ли срце у човјеку!

Не плачите, не јадикујте, већ се загрлите и запјевајте ону пјесну од туге големе... ону велику пјесну од које процмили и дрво и камен, а камо ли срце у човјеку!

“ Знаш, да се не би побунили... Скупише се ови. Само Шаћир Пулац заграби уз ону страну од џамије, а ја зажего' из штуца — прас! Жива га земља не дочека...

Симеуну опреми мог ата, мени зекана, а ти себи осамари ону ћораву кобилетину. 'Ајд сад! Ја изиђо' пред собу и стадо'. Од калуђера сам се научио прислушкивати.

Али његова лаж, његове, 'оћу рећи, бешједе, нијесу ником на штети. — Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у

Опреми' се ја за трен ока. Даде ми Партенија своју панцијеру-кошуљу, гереналску кабаницу и ону шкрљачину што је неке године, кад је ишô у Каурску, купио од неког Прајза у Задру.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака! Дајте ми да сањам оно што бих хтео, Ону жену чисту кô дан из бајака. Видех је у реци у дан пун и врео, Где се прозри, сунцем прожмана до сржи.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Оде у собу.) XXИИИ ЖИКА, МИЛАДИН ЖИКА (оставши сам, хукне и седа на своју столицу. Нађе однекуд ону крпу коју је раније држао око главе, пипа је, па кад види да је још влажна, метне је на чело; затим наслони главу на

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Када буду обрађивали своје, словенске теме, они ће користити само онај ужи вид те литературе, оне жанрове и ону поетику којима се слави светачки култ, јер су први јунаци словенске књижевности били творци словенске писмености и

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Зато баба Стана, љута, чисто махну све. Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање. Све она то махну.

Срамота је толики па да плачеш. После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«! И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили. Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

су Нијемци ухватили ђавола па га питали шта је лијек од метиља, он им је казао: кад полипшу све овце до једне, онда ону пошљедњу треба обнијети око тора, па више ни једна неће липсати осим ње«, Вук, Рјечн., ѕ. в. метиљ). Б. л.

са четири листа, додирне њом ону ограду, а ограда се распадне; сад човек треба да јој притрчи и отме д. (јер би је она иначе одмах после употребе

Вук каже да уочи Спасова дне ноћу виле откину врх јасенку; зато алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком, метнувши код болесника колач хлеба и једну чашу воде а другу вина (као вечеру вили), па сутра ујутру

Када је стигао на ћабу, види одједном ту ону исту липу, и на њој свој пешкир. Он пешкир обележи, и када се после вратио у Бањалуку, оде ка липи и ту нађе онај

Ћипико, Иво - Пауци

Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати; неће ни оца слушати, већ ће повести ону које се зажели.

Маша се приљуби боље уз Раду. — Видиш, — вели јој он овдје се може сакрити сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу: гледај трагове ватре... У пећини се купе чобани, једу украдено месо...

Излазећи из суда, вели Петар Војкану: — Јесам ли те намјестио, а? То ти је за ону штету у пољу! —Не мари, болан... Гонићемо се још, — одговори Војкан.

—Да, да му је потреба, потврди један други времешан човјек. И надода: — Прикупља човјек паре да зајази ону бездану јаму у вароши... — Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале. — А јесте ли чули?

Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи. Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи 'јужну очеву запјевку.

Нико не одговори, ну онај глас наново се јави. Иво немирно погледа на ону ирану и сјети се да је то стари Јурин отац.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Дадара Био сам запањен. Ону Јелену, које данас нисам могао да се нагледам, виђао сам из дана у дан, свих ових година откако сам дошао на Кулу.

“ Хтео сам да кажем: Видели сте какво тело има та жена. Зар људи нису изгубили дах кад је изашла у двориште да дочека ону двојицу калуђера, Доротеја и Димитрија? Зар онако расна жена може бити хладна?

како расте из тренутка у тренутак, чак и кад им у смртном часу израз на лицу покаже нешто од оне детиње молећивост, ону тужну смушену слабашност као пред плач.

Камен са лишајима. Угинуле стенице. Димитрије Млађи умиру — Макарије се држи. Ухватио се старац безубим деснима за ону лелујаву танушну нит и не умире.

Кад је Јелена протерала ону дрољицу са Куле, па је ова неповратно ишчезла са живописцем, Грком, који је радио живопис вратимљске цркве, Кирча је

Кога је то Прохор порекао — Бога или човека? Пред овим питањем посустајем, нем и узнемирен. Мучим се да осветлим ону ноћ као да баш ја морам да је прођем корак по корак, покрет по покрет, истим следом, полако, да не бих нешто пропустио

боцкају влатима траве, а он, сневач, на муци, не зна шта да уради, да ли да настави да крка вруће печење или да појури ону женскадију.

одлучио да ћутим и што сам већ издао наређења да се никакав шум са наше стране не чује, иначе бих позвао Ђурђевића, ону лудовину са гласином као из каце, и рекао му шта ће да им одговори. Кад би тај рикнуо, заглунуо би оне серце доле.

Он се изнад тога уздигао. Зато могу бити спокојан. Могу мирно спавати. Знам да ме неће потказати Лаушу за ону глупу изјаву коју ми је онда извукао. Зашто? Просто зато што је Дадара постао неко.

Зар ти крволочни ништаци, што се као побеснела пашчад острвљују на њихове животе, заслужују исту ону самилост и брижност као они, честити људи и добри хришћани? Где је ту правда?

нешто мрмљали и шапутали, покрети су им били некако сапети и ситни, бојажљивост и зебња још су више испошћавали ону чемерну спеченост себарских лица.

се неко други на његовом месту усудио да сред најжешће битке, пред разјапљеним чељустима смрти, наочиглед свих, мркачи ону малу радодајку?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Помрачење Сунца може се само онда десити, кад Сунце и Месец у исто доба прођу кроз ону тачку небеске сфере, у којој се њихове путање међусобно пресецају, јер само тада може Месец да заклони Сунце.

Лепота те жене, која још и данас сјаје кроз векове и која је у њима добила значај једног симбола, не би сигурно имала ону неодољиву снагу да није била удружена са високим душевним особинама.

Свакога дана, када угледам ону капију на којој је био обешен Глигорије В, ја се сећам усплахиреног погледа патријарховог и разумевам све боље чудни

Према том календару, Ускрс ће се празновати сваке године у ону недељу која буде следовала првом пуном Месецу иза пролетње равнодневице.

Давно је већ како је изгрицкао ону тарабу коју су моји родитељи подигли дуж његове обале, да јој се ми, деца, не бисмо приближавали.

Ја сам још у Београду намеравао да за наредни предмет наше астрономске преписке одаберем ону епоху када је први доглед уперен на звездано небо.

Неке су нам ближе а неке даље, неке мање, неке веће, али су све огромне. Па ко би могао веровати још у ону кристалну сферу!

онај међусобни положај у којем се оне баш данас налазе; при томе сам стазу која води од павиљона ка Дунаву одабрао за ону праву која спаја еквинокцијалне тачке.

Није, дакле наше жарко Сунце оно што одликује ону породицу - таквих сунаца, већих и сјајнијих, има стотине милиона у васиони - него су то тамне планете.

А сада уживам природу у овој њеној несакривеној лепоти. — Али ипак зато мислим и на ону црну рукавицу, фину, уску, са високим подлактица ма, какве су се некад носиле у Бечу.

Кад бисмо наслагали десет милиона таквих водоскока један на други, не бисмо достигли још ону висину до које се могу уздићи Сунчеве протуберанције. А шта је само Сунце? То је огромна лопта усијаних газова.

Да добијемо приближан појам о тим температурама, ваља замислити прво ону температуру при којој се платина топи, затим ону при којој та растопљена платина кључа и претвара се у пару, па,

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН (одобровољен, пецкајући је): Знам, знам. Знам како сте једна другој у аманет оставиле: да, која надживи, ону другу, мртву, облачи, спрема и кити. ТАШАНА (застиђено): А, то су наша женска посла.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује.

Храним и браним децу која нису моја. Не знам понекад за шта Бога да молим. Да ми да снаге да ону земљетину, што лежи као нека породиља, да је шчепам и исправим, и начиним од ње брда и планине!... Ех, Боже!

Ту се две крви нису могле слити. Сада је нешто нарочито крв вуче мајци... Куд је и ја и доведох овамо да доживи ону несрећу. Али шта би и куд би без мене, и моје куће, и Тодорове доброте... Овамо-онамо, најсигурнији је Шваба.

Али за ваш посао треба удобна своја кућа, треба усавршавање. Уз Јулицу, добили би одмах кућу, ону новију нашу кућу у којој је сад адвокат Јеремић; а добили би и новац да како треба наместите ординацију.

По паланкама, време има у великој мери ону чудну особину коју му припусује једна загонетка: да је оно што је истовремено и најдуже и најкраће.

сам с њим, показала му да се полако крње и готовина и приходи; али он нема страх од брига, и нема, што је страшније, ону мушку вољу да тежи да заради и привреди...

Или, боље, морам се добро оженити... Знате, кога мислим да узмем? Тачно ону цуру која буде салаш наш у својим рукама имала, па била која била.

Буде и смешно. Гробар — пет кућа је назид'о за пет синова, али му жао и мука што ја стојим и не може да шчисти ону килу пшенице у своју торбу.

Нисам Бог. Преморила сам се, и одох на урлауб и ја. Свршавајте што пре са Србом, како ћете ми слати ону малу месечну плату, а за друго, кад се вратим, видећемо како ћемо. Свршено, ништа ме се више не тиче!

своме другу, у јеку великог рада за матуру — знаш ли, шта сам ја од ове Тисе научио: да не будем усплахирен, да немам ону узверену, плаху амбицију која једнако мери и рачуна. Мени је та амбиција одвратна.

Сећате се Тркунића: пре шест година је био заљубљен, а сад је сед господин... Да, да, ја сам пре осам година још имао ону детињу тешкоћу да лепо кажем р, и имао сам оца, матер и сестру. Сад знам казати р, али имам само оца...

Влаовић онда тек плану. — А, тако велиш! Е, онда да знаш да ћу кроз прозор ујахати у ону забарикадирану кућу, и да ћу истерати на среду оног твог слепог миша!... За вас је син, срам вас било!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

што год нам к делу нужно буде, а при том ћемо при свакој прилици узвикивати да је наше сочиненије оригинал, и влашку ону пословицу за мото ставити: Лауде ће гуре, ке јака пумну.

на пример, оној коју милостивом госпојом титулирате да није млада, пак ћете видити како ће вам бити; а запитајте ону коју госпојом младом зовете жели ли милостивом госпојом називати се, пак ћете чути шта ће вам одговорити.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

у школи, а од очевих батина толико се истањио и просенио тур да сам стално осећао неку промају која ми је погоршавала ону кијавицу што је већ од крштења вучем.

Себи сам задржао портфељ спољних послова. Тада још нико од нас није знао за ону лепу и тако корисну установу министра без портфеља.

онај млађи, трговац, постао је поднаредник у војној музици, а трећи је додуше обукао униформу, само не официрску већ ону са двадесетим словом из азбуке на леђима.

Кад се на кантар мери, може погдешто и да се заједе, или задебљаш оловком ону страну на кантару где стављаш еспап или удариш малим прстом или...

је ни сам господ бог, коме смо је упућивали, није разумео и, да му је то било могуће, извесно би полицијски забранио ону дерњаву коју смо ми сматрали као молитву. Што се тиче азбуке, ту се десила извесна пометња.

— А нађох ли ја канда, на твоме писменоме задатку, ону мастиљаву мрљу коју ви, ђаци, крмачом називате? — Да, да! — тврдим ја, сав усхићен што ме се професор тако добро сећа.

И сад, и ону веру у бескрајност света и ову бајку на један мах заменити тиме да је Земља округла као лопта, да се врти као луда,

кажипрст на Сретенов нос, па га затим упути, вукући ноктом по лицу, ка левом уву — и кренућемо на исток, то јест на ону страну света са које Сунце истиче, затим ћемо...

да жене, кад ме спазе, врисну и задижу сукње, то би се још и дало трпети, али изгледа да је судбина искористила само ону другу особину ове животињице.

А овај доглед, тамнички прозор, има и ону другу познату особину истинскога догледа. Кад гледаш кроз мало стакло на велико, онда се предмет који гледаш увелича,

А обрнеш ли ону другу страну догледа, те погледаш кроз велико стакло на мало, ти видиш умањеног државника; видиш себичњака чија је

А кад окренеш ону другу страну, стакло које умањује, ти видиш један обичан професорски тип, какви се у великих народа броје на батаљоне;

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Мило ми што командир није приметио мој страх. Штавише, он можда верује да сам ја примирен. Уосталом, прошли смо ону шумицу, сад нема више чега да се плашимо. А ево га и село. Добих вољу да се разговарам са командиром.

— Рекао сам — трговац се обрати шегрту: — Затвори радњу! — Исајло! — викну Лука. — Уђи у ону собу, претреси је и види има ли шећера и кафе.

Па се врати своме коњу и појаха. Хтедосмо и ми. — Останите!... Ја ћу први. Тек кад будем стигао на ону обалу, онда пођите — и потера коња. У почетку вода беше до коњских колена, затим се нагло попе до трбуха...

Отишли смо одмах да се уверимо, и Лука нареди Исајлу да подгреје онај остатак. Јели смо халапљиво ону сарму, али без хлеба.

Само што није догорела. — Милојко — окрете се потпуковник Петар своме посилноме — угаси ону свећу, да му се не запали одело. Промичемо тако поред мртвих и нико им не одаје почаст.

Када би мене звао, ја бих морао да припашем сабљу и ешарпу. Пошто ти то не носиш, онда твоје службено одело и ону твоју поповску капицу, како је ти зовеш... митра... чита. — Јест, јест! — одобравају остали.

Нагон за одржавањем влада свуда у природи. А та тежња за животом, жилава и упорна, ставља у механички покрет и ону задњу ћелију организма, замара тело до умирања. Мртва машина све дотле ради, докле има горивог материјала.

Наиђосмо поред једнога морског џина. Рекоше да је дреднот. Гледамо задивљени у огромну масу челика, у ону катарку, у масивне куполе од гвожђа. Ево и обале. Видимо сада и Французе, који нешто оштро наређују.

Али кад Енглез почне да говори француски, е то је као кад би неко стао забадати прсте у ону торту. — Јаој, макар и то. Погледај, молим те, ону плавушу! — дрхти потпоручник Живадин.

— Јаој, макар и то. Погледај, молим те, ону плавушу! — дрхти потпоручник Живадин. — Не дајте ми, браћо, да приђем уз њу... Заборавићу се.

— вели Живадин. — Бре, Драгиша, ништа не знаш. Она ме подсећа на сан летње ноћи, па макар забадала прсте у ону твоју торту. Она нас гледа упитно, јер види како се ми дискретно смешкамо. Драгиша јој објашњава, да би нас извукао.

“ — Је ли, Вељо? — пита капетан Војко командира шесте батерије. — Хоћеш ли ти сутра да позајмиш ону твоју саку, да нам „изиграва“ топ? — И ја сам се чудио.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

гаравокожче, Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу. Хајде. Засвирај у јареће гајде, па умри!

у себи грозно праоташтво како се стрви Језика отеченог куках и бејах жедан Да извршим, о да извршим већ једном Освету ону крви Мајко ја сам и тебе вређао својом речју Опевао муке твоје не склопив очи пред тајном Не питав за бол твој у

пијан од беса јурити кроз равницу ту кречну Језика отеченог кукати и бити жедан све већма Да извршим већ једном Освету ону вечну Сунце, једино теби што сам жудео бити раван Знати једну једину ствар и њоме знати све И за вратима чеках кришом

у страшном болу: Тај живот, у коме свака страст отече нагло у успомену: Тај живот где се не усудих убити драгану ону голу, И гле утопих и њу, и неукротљивост, у младост своју сметену; Не, ја бих хтео да зауставим све то, ма за најкраће

Њега прели ко блажен дах за дом: Из очајања осмех превезе Нас у тугу, Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.

Пољуби и тад ми руке и моје стопало, И тешко се мрштио над својим оком, јер је плакало, И сто пута поче ону мисао да говори, Којој бејаху онда толика бивства извори; На сваку реч коју би изговорио, Страшном шупљином бих му

Али ми за нову ону боју отвараће се очи друге, И онда сваку страсну жудњу тек тад одвешће нове пруге Са мојом зрачном сузом у саму ту

Ја сам битински чобанин, ал знам да је с ову страну Америка, и с ону Кина, Да једни трче за овцама и други за машинама, И да људи увече броје овце а ноћу броје бриге.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— подиже Месец врх обрве. — Како да знам која је твоја? — Моја је најнежнија, најломнија. — Мислиш на ону којој у грудима нешто куца?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ТОМА (издиже се): Ех, а сада кад би још и ону! Али не знаш је ти. Стара је то песма. У моје доба, кад ја бех млад, тад се она много певала.

(Салчету): А, Салче? САЛЧЕ (задовољна): Коју, газда? ТОМА (одсечно, више за себе): Ону: була млада, после свадбе, чим легла, одмах умрла. Сутра, сунце већ изишло високо, високо — а ње из собе још нема.

(Коштани): Ех, Коштана, кћери! Де! Не песму, глас само и свирку. И то ону свирку, кад се пође на венчање за старо и недраго! Сватови напред, младожења остраг, а Цигани за њим.

Ох, толико је оно тога било пуно и жељно да ће ми мртвоме земља бити вечито тешка. Де, кћери, де још ону: »Насред села шарена чесма, бистра вода«...

(Салчету): А тебе? Сад, одмах, и то у сахат, у минут обесих, ако за недељу, ону вашу — (бесно) нећу да знам ни како јој је име! — не удате. Свадба, новац, све ћу ја да дам.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Сад је видим, ено по танану платну На ђерђефу лаком везе грану златну И уз ситни везак, на доксату, слаже Ону милу пјесму што је срце каже: ''О, сунашце јарко, свом смирају пођи! О мој драги, ти ми под пенџере дођи!

сам ружу, љиљан, сунце јасно, Волио сам некад заносно и страсно; Сад не волим више, ја сад волим једну, Волим ону медну, ону слатку, чедну, Јер је она сама миља извор цели, И сунце и ружа и мој љиљан бели.

љиљан, сунце јасно, Волио сам некад заносно и страсно; Сад не волим више, ја сад волим једну, Волим ону медну, ону слатку, чедну, Јер је она сама миља извор цели, И сунце и ружа и мој љиљан бели.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

ни Беовулф, ни Роланд, ни Иња Муромец, ни Сигурд, ни Сигфрид, нити икоји други јунак, мада са њима може имати ову или Ону заједничку црту.

торбом о батини, свестан да ће се рђаво провести сваки онај који се „сретне ил' сустигне с њиме“, Он оличава ону необуздану народну снагу која, слична надошлој реци, увек и у свакој прилици — између стража, заседа, тамница — уме

Изванредно је као уметнички израз и понављање коме је циљ, да истакне не само ситуацију о којој је реч него и ону која ће наступити и која је — обично — супротна првој или је далеко значајнија од ње.

Наравно, то не вреди за риму која представља опште место (на пример, у стиху „то изусти, а душу испусти“), него за ону која после дужег или краћег низа једноличних стихова избије као каква варница из судара истоветних звукова и обасја и

Тај ред је унесен и у господски двор Југа и Југовића. Но кад је већ реч о Југовићима, вреди се посебно осврнути и на ону изванредну песму у којој је опевана њихова мајка. Између осталог, Југовићки гаврани бацају у крило руку Дамјанову.

Дође књига љуби Момчиловој, књигу гледа љуба Момчилова, ону гледа, другу ситну пише: ,,Господине, краљу Вукашине, није ласно издати Момчила, ни издати, нити отровати: у Момчила

Момчил' вати ону крпу платна, па се пење граду уз бедене; готов бјеше у град ускочити, ал' долеће љуба невјерница, оштру сабљу носи у

књиге старославне — да казује пошљедње вријеме; ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону чашу златну, штоно сам је скоро куповао у бијелу Варадину граду од ђевојке младе кујунџинке, за њу дао товар и по

“ Кад то зачу вјеран слуга Лазо, он отрча на танану кулу, те донесе ону чашу златну, наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану.

Кад Лазару ситна књига дође, и он виђе што му књига каже, ону гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им овако бесједи: „Чујете ли, господо латинска!

Тебе царе на диван зазива, да ти идеш цару на дивана“. Расрди се Краљевићу Марко, па довати ону кулу с вином, па удара царева чауша: прште купа а прште и глава, и проли се и крвца и вино.

Гледи књигу војвода Пријезда, ону гледи, другу ситну пише: „Цар-Мемеде, турски господару, купи војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Зато Стриц попаде с њега ону колску руду и распали га свом дужином — крр! Истог тренутка Сивац ђипну и трком нададе у ноћ.

Како је још увијек био поспан, он пригрну Мачкову врећу и поново леже. — Ехе, идем опет на ону крушку. Тек сам био почео да берем. Иза букве се опет показа Мачкова глава. Ударац поново тресну по спавачу.

— Да му се није што десило. Пошао је у потрагу на ону страну куд је ишчезао Лазар. Кад је стигао на ивицу дубоке уске јаруге, у почетку није ништа нарочито запазио.

— Стигао си баш у прави час. Ћутао је тако неко вријеме допола завучен у пласт а кад се коначно увјерио да га за ону другу, откривену половину, није пограбио ни дрекавац нити какво друго чудовиште, он се мало-помало охрабри и лагано се

Због тога је с великим трудом написао ону цедуљу и брзо је однио до ђачког логора који је тога дана открио. У цедуљи је, као што смо видјели, било и љутње због

Није више могао да их гледа овако везане. Нису му уопште личили на ону безбрижну живахну и домишљату дјечурлију која знају безброј смицалица и објешењаклука.

— Ево је. Смотао сам ону стару од дједа Алексе. — Пуши ли? — Слабо. Прошупљена је — шану Стриц. — Подај Мачку да ти је поправи и окује жутим

— Ихај, чим их угледамо, ми ћемо стрчати у село и дићи узбуну, а док они стигну уз ону велику окуку, свак ће се већ склонити — повика Стриц. — Ја их само одозго избројим и дојурим: „Ево их четворица!

— Или сад иду овамо да виде кога су уловили! — досјети се Стриц па хитро спузну у ону дољу за својим шеширом, пограби га и настави да трчи једном уском обраслом јаругом добро заклоњен шибљем од погледа

— Како би било да испаднемо на ону страну до друма и да умакнемо у кукурузе? — забринуто предложи Стриц. — Отуд се још ништа не чује.

— Да ниси писнуо! — Добро, добро. Додај ми само ону прасећу главу! — промрмља стражар мислећи да то разговара са неким на гозби. — Даћу ти ја главу!

Кад у Јованчетовим рукама спази ону велику електричну лампу, Стриц само избечи очи. — То су партизани сигурно отели од њемачкога генерала.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И онде је видео неопалиму купину и из оне купине проговори му Бог кроз ангела, учини му чудотворну ону тачку и посла га да има ш њоме извести од фараонова ропства израиљски народ у обећану им од Бога јоште Авраму земљу

од фараонова царства бежаху те стигоше к мору и фараон с потером сустижући их страга, — прекрсти са штапом отоку ону морску и таки разступи се море на двоје до дна: од воде отуд и отуд с леве и с десне руке окамени се вода и ка високи

« А како то удари, вода слатка, лепа ка медовина, посукта нагло из камена и пише сви ону воду докле онде преседише с одморањем се од путовања.

Бог да скује од туча змију на прилику оним змијами и обеси [је] на високо дрво, да кога би ухапнула змија погледне на ону медену обешену змију, таки се излечи. И ето, мртва обешена змија, од живих змија лечила је људе!

А кад пред цара изнеше, разабра како су плахо ходили у великом страху. Промисли се о том и не напи се, него просу ону воду. »Где ћу — рече — ја да лијем људску крв! аратос било таквог пића!« Оста код воде жељан.

Зашто ангел је долазио по једанпут у години дана, те би пробрчкао ону воду и од тога је људма здравље бивало. А није од саме воде. И тога су све чекали онде док опазе да се њиха вода.

МРТВИ ГРАД Та еда Римљани нису гинули бијући им Јерусалим и преузимљући сву ону земљу с градови? Та она земља бијаше се усмрдила од, многих лешина људских!

Те со посеја по њему, како да се више не спомене! Земљу ону сву од њих запусти, а њих растури: што пороби, по свих краљевина римских по тридесет их за један талир продаваше.

му: »Ако ти, краљу Кодрус, на том боју паднеш те погинеш, то твоја војска, онако срдита рад твоје смрти, надвладаће ону другу војску и разбит ће их. А ако ли ти живиш, то твоји ће душмани вас разбити и земљу вашу преузети.

А кад виде му војска јер им паде на боју краљ, с грлом, с главом навалише сртати и жустро се бити. Таки разбише ону непријатељску војску и њихову земљу они досташе.

краљу, изаради порције, што је од пређе узимао од Филипа, оца му, данак, да онако и он му лепо, потпуно има издавати ону исту порцију, како што му је његов Филип отац давао од своје маћедонске земље.

Другог пусата бојна ништо са собом не узе кроме један топуз. Самосам оде у гору тражити те харамије где су. Нађе ону пештерину где му је скривена гуља. Улезе унутра, затече онде Какуса. Таки га крхну топузом у главу и уцопа га на месту.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ој, хој-хој, леле, Зо... али не доврши јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше и погледа зачуђено у калфа-Коту. — Што ме па тепаш, бата-Коте?

Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.

Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму „Синоћке те, леле, видо’, Зоне“. Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму у којој се

ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, — све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.

Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле

Само позове по једну девојку да с њом поведе коло. А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим!

донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму: Зелен зекир, драго моје! Што ми, драги, не долазиш?

“ И истин’ збореше жена! А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону. Па кад гу вид’о ону њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле, цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко

И он си има сина... Свршија у Грац трговачку чкољу. Седимо си и чекамо да не послуже. Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази, једно девојче.

Било је, ама неје тако без ред било! Пантиш ли, хеј—хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... кад стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... Челебија се зваше?!

Питао би је: — Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке? — Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом. — Како ништо?! Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџијска крв!...

Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је. Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује