Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сâм онуда ходао, а око мене нема тишина... Могао сам мислити што сам хтео. То мрко стење чувало би моје тајне и никад не би оно
— Ја, пријатељу, из Сумраковца. — Да, да, био си онде уча... Сећам се да сам те, некако пролетос, кад сам онуда кожице куповао, пред механом виђао; и ручали смо заједно... Е, па лепо! А куда мислиш путовати у име божје?
већ петорици срце изела, а нашега Милисава да је, још док је ђаком био, неким мађијама опчинила, те већ нема дана кад онуда поред њене куће не прође и с њоме не говори... — То је, вели, чинио и док је ђак био.
“... Па мислиш да ме је послушао?... Нема дана а да онуда не прође, па ако се не може с њоме пољубити, а он је само погледи, па иде даље... Чудо од света!...
После се тако исто лагано вратио натраг у Турски Поток, па је онуда читав дан лутао, а Стојна му је свако мицање пратила.
Стојна је замишљено гледала за њим. После оде и она тамо; па кад је све онуда прегледала, а не нађе ништа што би јој пажњу обратило на се, замисли се, а после полугласно рече: — Али шта ће баш
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И ако то није, он је ништо спрама мени.” Онај што пролази онуда, је ли то архимандрит манастира Н? Зар не знаш? Он је сад епископ Н-ски ...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но Турци Лешничани, вешти онуда, проведу своју војску странпутицама с леђа, и све наше опколе, и тако се вас дан тукли у једној вртачи опколе наше
Ми потрчимо. На Плочнику у̓ватимо бусију; но онај превари и проведе Турке другим путем на Бању и Тополу (јербо је онуда мали пут био), пак у Крагујевац. Ваљда је оно викао Максим кнез из Губереваца који га је свуда водио.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Коју? — упита учитељ испрсивши се. — Знаш, хвала богу, коју! Што бијеш онако ђаке? Прођох данас онуда, а оно врисак, врисак — рекох, нико не оста жив! — Треба ошинути обешењаке. Хтедоше да ми поморе онолику живину...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
дворишту, један велики петао шареног и растршеног перја, праћен кокошкама, кљуцао је шепурећи се и тражио мирно нешто онуда по буњишту.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
давно када су бегови, међу осталима неки Сабрија из Трнице, дизали куле високо изнад пута и пљачкали путнике који су онуда пролазили.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кроз три године, када је онуда пролазио, нису му се више сећали ни имена, а једна Влахиња, коју је нарочито волео, и плаћао, није га познала.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Једанпут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: — Чије је то жито? А он се превари па рече: — Моје.
Све је то гледô онај старац на дрвету, па кад јунак побјеже а он се побоја да ко не наиђе онуда. па кад нађе мртва чојека, море још на њега потворити, те ни крив ни дужан да пострада.
Отац онога јунака био је рсуз, па је покрô једнога сељака и тако се обогатио. Они чобанин што је онуда са стоком наишô и ћемер ископô, то је син онога сељака што га је отац јунаков покрô.
И тако остане у цркви. Ону ноћ ударе онуда некаки хајдуци који су нечије дворе били похарали, и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку. Тако је већ неколико пута било.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ВЕЗИРОВ МОСТ (Цар Дукљан) У Црној Гори и онуда по околини приповиједа се да је цар Дукљан у виру под Везировијем мостом свезан у синџир, који једнако глође, и уочи
Оно што је остало расели се по свету. Котор Више Котора у каменитој гори види се некака велика јама као пећина. Онуда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни дар Стефан, да ондје гради град Котор, па му казала вила да то
ТРОНОША И ВОТЊАК У Јадру имају два намастира: Троноша и Вотњак. Онуда приповиједају да су их градиле двије сестре (Лазареве кћери), па једна другу запитала (кад су се састале) колико је
(Кантару) 331 — Ко на купање иде, а трбух код куће оставља? (Јастук, јер остави навлаку) 332 — Ко пролази онуда куда нико никад није прошао? (Сврдло) 333 — Ко се по смрти весели?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” И тако га узме у торбу. Кад Брко по том дође, и запита га за Међедовића, он му каже да је он одавно онуда прошао, и до сад Бог зна куд је отишао. Онда се Брко врати натраг.
Један пут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: „Чије је то жито?” а он се превари па рече: „Моје.
Деца кад то виде, бризну плакати па се врате к ватри. У том ударе онуда некаки Чивути, па кад опазе ватру, дођу к деци па их запитају шта раде онде, и имају ли још кога онде, а пошто им деца
И тако остане у цркви. Ону ноћ ударе онуда некаки хајдуци који су нечије дворе били похарали, и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве
Мало за тијем удари онуда један чоек с колима, и нашавши лисицу на путу дигне је и баци у кола мислећи кад дође кући да је одере.
Дијете само а зар и гладно, стане плакати, а било рано, те се нико онуда не намјери, док у оној ријеци зачује некаква велика риба, те она на суво, и по гласу набрбље оно дијете, и теке што
Један пут кад су седили пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове рече мужу: „Види, човече,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Исте године, посли ники пет мисеци, може бити, чувâ сам свој виноград. Једно сеоско дите прође онуда. Ја га ударим великим каменом у слипо око. Дите пане мртво.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Хм... И старац се стресе па настави: — Покажи, Алија, кад онуда прођете. У кућици сахранили смо младенце, малочас бујне, румене, пуне живота.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једанпут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: — Чије је то жито? А он се превари па рече: — Моје.
Мало затијем удари онуда један чоек с колима, и нашавши лисицу на путу, дигне је и баци у кола мислећи, кад дође кући, да је одере.
И тако остане у цркви. Ону ноћ ударе онуда некаки хајдуци, који су нечије дворе били похарали и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве
Једанпут, кад су седели пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове, рече мужу: — Види, човече,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нагађао сам: или су телеграфски диреци? али онуда не иде никаква телеграфска пруга — или је каква батерија топова? али чија; кад је онде попеше? — или су коњички пикети?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
хтео преко ње разговарати се са некаквим свецем Григоријем, који је близу Горњака у гори постио, па како је Млава онуда текла са великом хуком, да нису могли речи један другом разумети, то је светитељи прокуну и оно се место данас зове
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Код Власенице има гроб некаквога хајдука, који је ту погинуо. »Сваки човјек који онуда наљегне, баци по једну грану на тај гроб; јер ко не би бацио, о том кажу да ће обољети.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Код Жабљака је вода Морача, која се више њега раздваја и тако оптјечући га утјече у Скадарско језеро, које се онуда зове Блато; а вода је Цетиња чак у Далмацији (извире близу варошице Врљике и утјече у море код Омиша).
Ландол) — село у околини Смедерева ласно — лако Латинин — Талијан; „у Црној Гори“ — каже Вук — „и онуда по околини зове се Латинин сваки човјек закона римскога“; „као што у Далмацији приморци и Бодули зову све људе са сухе
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Земљи је било речено: куд ми радимо И семена за своју нам храну сејемо, Да нам онуда прониче и расте Кукута, трње, вучац и сваки коров!
Кад би цар у лов куд пошао, он би напредовао — отишао би у шуме, у горе; што би год онуда згодило се звериња, све би оно у поље пред војску изагнао. Они би тек у пољу сас хрти готово дочекивали, те хватали.
Доста и других градова бијаше онуда, али по имену оне горе сви онуда насеоници Самарјани се називаху, јерно то је један обашка цео вилајет и краљевина.
Доста и других градова бијаше онуда, али по имену оне горе сви онуда насеоници Самарјани се називаху, јерно то је један обашка цео вилајет и краљевина.
Те онда нису се звали Самарани онуда што су насеоници били, него сви скупа Израиљи били су. Ама допосле како супроћ Бога сташе неваљало чинити за царства