Станковић, Борисав - КОШТАНА
Свири, море, и пој, зашто ће те убијем? Ће те закољем, само да те не гледам тако стару и збрчкану. Де, онуј нашу, стару, мекамлијску: како за младост и лепотињу срце гори и изгори...
МИТКА (Коштани): Е с’г деде онуј: Како к’д Куманово чума би, к’д се луди и бесни Стојан загледа у Стамену, од ујку сестру, па или град да пали или
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Откуд га извади па тај реч, магаре јорданско?! — кликну блажени Јордан. — Како га каза онуј реч, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже... А, што је саг за паре? А... како га рече? — Оскудација!
— Лелее, — осмехну се Дока — малко ли ги знајем?!... Е, што је била она Сика турена у песну? За кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?
!... Е, што је била она Сика турена у песну? За кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу? За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџијску Сику: Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш?
— За коју? — пита Мане. — За онуј поголему, ели за овеја мале? — Бре! Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.