Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Наша опажања су само релативна, а истину праве стварности можемо тражити само својим разумом. Нашем опажању се открива променљива, релативна и пролазна стварност, а нашем разуму непроменљива, апсолутна стварност, једнака самој
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јер он, у начелу, покрива сав обим у нашем изразивом опажању и разумевању света. Штавише, Хумболтов следбеник Лео Вајсгербер доказивао је, с извесним ваљаним разлозима, да између
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Мрак, влажно и црно у јунакињином опажању по правилу асоцирају неизвесност и страх, а овде служе као увод у слику која се с правом може назвати доживљајем
исте оне особине које обично има Станковићев опис: и када је у ауторово име дат, најчешће је субјективан, преломљен у опажању/доживљају неког од ликова.
Дуго припремано у њеном опажању, оно се сасвим јасно испољило у тренутку када је Софка, осећајући „разграђеност" свекрове куће, покушала да јој
Ето зато се на путу од дућана до куће у Младеновом опажању појављује исти онај помало сабласни пејзаж, са симболичким наговештајима умирања и смрти (све је „црно, „мртво” и
Већ смо имали прилике да анализирамо симболичке слике смрти што су се тих дана појављивале у јунакињином опажању. А и газда Младен, видели смо, у сличним тренуцима такође све око себе види као „црно”, „мртво” и „пусто”.
би се навести и неке друге реченице тако јасно дошло до изражаја на ритмичко-интонационом плану, то се такође осећа у опажању и доживљавању јунакињином.
Готово колико и улози Софкиног тела, ми смо нарочиту пажњу посветили њеноме опажању простора. Јер напоредо са њеном телесном осетљивошћу иде и особита осетљивост за промене у простору: промена сразмера
У опажању Станковићевих ликова простор није једнолик: он се јаче осећа, постаје „згнуснутији”, „активнији” нарочито кад се са ули
Штавише, чак и код ликова, у њиховоме опажању и доживљавању, налазимо вариране исте (или сличне) садржаје. А ти садржаји имају, што није случајно, прилично високу
Ипак, понешто се о тропима у Сеобама може сазнати ако пођемо од већ истакнутога, и карактеристичног, динамизма у опажању.
Могло би се чак казати да има много синестезијског преливања у опажању. Нека као пример за синестезију у Сеобама послужи овај случај: „виде потпуну тишину”.
У Исаковичевом опажању принцеза је мртва, пуњена птица, са многим детаљима карактеристичним за маску. Рецимо с леђа: „Леђа јој беху укочена
Ћипико, Иво - Пауци
Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница, Божица је затрудњела. Стиже до колибе, узе кључ испред стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу.