Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Миладин погледа тамо: — И њу је време порушило; и она је опала, бог је убио! Ја погледам кроз манастирску ограду. На дебело стабло гранатога ораха наслонила се једна женска.
Учитељ и стари Сремац!... Ту нешто има!... Ђошина кућа беше некако баш испод једне стене смештена, а сва опала, не би човек веровао да у њој људи живе...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Престо Патријархов од опала; престо Царев од рубина, стоји на два звера; За десет владика од бисера место; Сто кедрових стола за сто калуђера.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
са раширеним и нагоре окренутим прстима — управо онако како то праве добри и рђави молери: Сава, која је била тако опала да је се готово на сваком месту могла газити, сањиво отицаше, одбијајући слабачак црвенкаст рефлекс од облачка поврх
Црњански, Милош - Сеобе 1
сећању, са њеним снажним коленима и стопалама као у анђела, бесмртну, и виде је како је, чим је са њим почела да живи, опала и сва се повила, повезана око паса.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мучи сада, срце моје пуно, Мучи, мучи, о гусала струно! У потаји ружа млада цвала, У потаји па је и опала; За мирис јој нико ту не знао, Све нестало, а трн је остао, Па забô се у срдашце моје, Тужни оче, и у оно твоје;
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад би се провела тачна статистика, видјели бисте колико је у данашњем свијету опала употреба ријечи смрт у корист ријечи рак! Људске ријечи и људски страхови долазе и излазе из моде.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сне! Противно теби, молим, све уклони, Да на сан ми твоје силе Њу донесу. Јован Пачић ЛАЛИ Од рубина и опала Блистајушча цвета лала. Завистнице њу не гледу, Сагнуле су главе, бледу Покрај лале.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Вилина коса (косица) или самовила (цуѕцута). У Гружи се верује да је ова трава (жуте боје) опала вилина коса (СЕЗ, 58, 1948, 331) и да по њој играју виле (ибид., 341).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ходала је дакле само по собама. Видела је и сама, а видели су и други, да се много променила. Опала, побледела, у очима добила нешто сузно сјајно, лик остарео и доста се смрешкао, али у црте ушао онај фини склад који
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
браћо драга, брата немам, а сестрице немам, већ: тако ми бога јединога, десница ми не усала рука, добру коњу грива не опала, и бритка ми сабља не рђала, — ни у мене више нема блага!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Једног дана пољар је дојурио кнежевој кући бучно као јужни вјетар. Све је за њим летјела прашина, перје и ковитлац опала лишћа. — Нашао сам, нашао! Крију се у Прокину гају!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак или где нађе се заборављен гроздић, цео ли необрат чокот, зрна ли многа опала. Виноградар со тим се после већма заслади него док је јоште и пун био необрат виноград.