Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Очи му севнуше дивљим пламеном... Калуђер, кад је то видео, наже бежати. Живко потеже пушком кроз отворен прозор, опали једну, па и другу цев, а калуђер се стропошта баш испод онога ораха. — А зна ли за то Стана?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(из села Клинаца, сат и по ниже Ваљева, који је доцније постао стражместером) дочека га насред пута и карабиљ опали, а Гуша падне с коња мртав, а Ђока притрчи, узме његов мач, одсече му главу, хата његовог у’вати и узјаше.
” Он се као познанику прикучи, а Турчин испод скута опали пиштољем и мало га преко ребара рани, и кошуљу на њему запали.
” Кад мој отац наиђе покрај заседе, онај један Турчин опали и Живка убије, но они други промаше мога оца и не згоде га, већ побегну у поток, пак у Ваљево.
” опали и покрај Станоја обали Турчина, погодивши га посред котлаца. Она друга два Турчина затворе се у кућу, и кад сељаци, Зео
Потрчимо преко стране, нађемо два повелика камена, подметнемо под точкове: топ се диже управо у турске коњике. Опали тобџија те једнога бела хата погоди, а лако је погодити, јербо су коњици турски били густи као шума.
августа; натера га у Параћин. То вече дође ноћом Карађорђе и Младен с војском; Миленко помисли да се Турци повратише, опали из шанца пушкама, док Карађорђе залупа добош, тако се познаду. Сутра 7.
Сутра 7. извезе Карађорђе топ у винограде параћинске, опали на Параћин, Афиз-паша побегне. Карађорђе није пустио војску у Параћин, будући је оно други пашалук, лесковачки.
А сад су мене код вас опали, да сам од Турака новце узео, и да ми одсад ни ти ни други као невери веровати као досад нећете.
Миленко помисли да се Афиз-паша повратио и повиче на војску: „Плотун, јунаци!” Војска опали пушке; како се говорило око 10 с поља које мртви̓ које рањени̓ пало; док се ови одбију натраг и добошом огласе, и
Сутра рано Карађорђе изведе војску и топове на брдо више Параћина, и неколико топова опали. Афиз-паша уплаши се и са свом војском побегне у Ниш, где после неколико дана, или од стрâ или од срамоте напречац
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их. — Живио Ђуко! — гракнуше гости. — Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.
— Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. — Их! та полако, море!...
Баци ту маљицу!... Опали сад! Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. — Не, несрећо!
Одатле Радош заобиђе испод доњег Космаја. Зађе у шуму — врљај тамо, врљај амо, док клиси испред њега зец; опали за њим и — опет ништа! »Бог с нама! шта је ово данас!« рече Радош гласно. Напуни пушку, па пође даље.
— А ти ли си, Ћебо! — подвикну Живан, па потеже из пушке на онај глас. — Зар тако? — дрекну Ћебо, па опали пиштољ. — У ветар удрите, људи! — виче кмет Пурко дружини — да не осакатимо кога? — Зар си и ти ту, кмете?
— А станиде, море! — па скреса на онај глас. — Не на кума и светог Јована! — учини Пурко, па и нехотице опали пиштољ. Осуше се пушке и с једне и с друге стране. Дигоше вику и једни и други. Само се чује: — Држ' се, Пурко!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица прошапута: — И баш хтеде да те убије? Он слеже раменима. — И то због мене! Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: — Због тебе?! — Због мене!... Зар ти не знаш?...
Морао сам га убити!... – Али ти га ниси убио! — рече субаша. Лазару као да неко опали шамар. — Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. — Ниси га убио! — Али, он је... пао!
Ја ћу њега иза грма!... Нишанићу добро, и оборићу га!... Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!... Не знам шта ми је те сав стрепим. Проћи ће то. Док само прву ватру претурим, онда је лако...
Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јyпнy на пут... Један Турчин мину мимо њега. Он опали и Турчин паде. Други један јурну на њ са голим ножем. Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...
Један Турчин мину мимо њега. Он опали и Турчин паде. Други један јурну на њ са голим ножем. Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња... Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...
Је л̓ тако, браћо? — Тако је! — Онда нека буде као што рекох. Станку би као да му неко опали шамар. Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.
Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица. Станко их припусти још ближе. Узе једног на око и опали... Ватра осу... Турци стадоше као укопани. Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!... Наста јаук и писка...
Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. — Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Уједанпут пљесну рукама: — Мара! — Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук. Радоје опали из двоцијевке.
У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше улицом. Павао опали из пиштоља, а запаљена се сукија устави пред школском стрехом, а у врапчијем гнијезду. Кола пођоше још брже.
— Бестрага му глава! Шта дижеш вику? — рече бунован Матија. Павао му приђе и шану још нешто. Матија опали и сам из пиштоља: — Упомоћ, браћо, поведе се робље!
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ И батинао. Па је још додавао: „Што га дечеш? Удри!“ У свом очајању, неко, једне ноћи, уочи поласка, опали му пиштољ у лице, у мраку.
Трифун је, очигледно, покушавао да опали, и из другог пиштоља. Павле, и нехотице, не знајући ни сам зашто, стеже коња и стаде Трифуну на мету, мирно, као
Окрете се и опали. Погодио је фигуру. Костјурин се насмеја и запита Павла: шта веле Австријци на то? Павле онда рече да би тај капетан,
Стрелци од ока могу бити појединци. Али, кад коњица одјаше, или застане да опали, победиће онај, чији ескадрони буду добрим оружјем снабдевени, и пуцали, као зид огњени.
иако је био самоук, и то, да је џида, азијска, слабо оружје против францеских ловаца и прајске пешадије, која може да опали плотун сваког минута. Коњаник, међутим, у Исаковичу, није пристајао на нестанак коњице из армија.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Смириће се и цело село. После толиких непроспаваних ноћи, моћи ће опет да спава. Исправи се зато и, у пуној ноћи; опали по коцу, колико је год могао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У нашем народу постоји прилично богат и разноврстан репертоар физичких казни. Најчешће се детету које не слуша опали шамар или га родитељ истуче руком по задњици, а за мањи прекршај само се повуче за уво.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
када се направи од држаља старе метле, а сам клис је комад облог дрвета, са обе стране зарезаног, да боље скаче кад се опали. Рупа се прави од рупе. Јесам ли вам добро објаснио шта је клис?
– Шта то радиш? — пита. – Играм се клиса! — кажем. – Дај да ударим једном! — моли Рале, озбиљан човек, судија, и опали свом снагом клис, па га још једанпут захвати онако у лету са стране, клик-клак-клук!
Матавуљ, Симо - УСКОК
За њим искочише Перо, па Јанко. Крцун опали и обори једнога до Мушовића, али онај високи, готово у исти трен, опали на Крцуна и обори га.
За њим искочише Перо, па Јанко. Крцун опали и обори једнога до Мушовића, али онај високи, готово у исти трен, опали на Крцуна и обори га. Перо уби и посјече високог.
Перо уби и посјече високог. Мушовић, испод коња, опали на Јанка, а Јанко му са два ударца одруби главу. Трећи Никшић, што је извлачио Мушовића, из мале пушке обори Јанка,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У песмици о слову „С” досетка је још површнија: Ухватило се с за топ па нишанџија није могао да опали. Тако је настала реч СТОП ако нисте знали.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
поше, Хајдук сави десно и лијево, Док не смами и док их не збуни, Па живијем окупи их огњем, И гдјекојем срдашце опали.
Лети Мехмед, а гледи га Милун, Па дохвата ону вјерну шару, Опали је на бијесна старца, Али пушка не шће да састави. Цикну хајдук кâно љута гуја: „Јао пушко, остала ми пуста!
Куд пролази витешка дружина, Свуд је чека која десетина. „Здраво“ викне, шешану опали, Па с осталим унапред навали. Све сам соко, да му нема пара, Оће бити јада од шалвара.
Старац креше, не мож' да опали, Креше другом, не мож' да опали. Што из сина крвца полетила, Пушку малу њему затопила.
Старац креше, не мож' да опали, Креше другом, не мож' да опали. Што из сина крвца полетила, Пушку малу њему затопила.
гађа, пуца пушка мала, Али пушка мисли да је шала, Баш у главу Турчин Србу згађа, Згађа добро, но лоше погађа: Опали му ту дивну кићенку И просу му ките по зеленку, Ни ранице Србињ не допаде.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
И то боље него мерзер, да знаш! Нека он припази, То може и у његов трбу да опали! (Одлази на други крај сцене) АХМЕД: Не знам шта да радим са Шемсом. Ил она, ил ниједна! Дотле је дошло!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
По неки бесан, па опали из пушке; девојке цикну, сабију се у гомилу, коњи потрче, крбле почну да се одвајају од самара и лупају, дечаци на
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
двориште тамно, само тек уз опали прикућак као да се миче нешто бело; помислим да је неспокојни дух покојна каква гласа што се у Матици породи
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се. А Стојша јој одговори: — Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк?
му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се. А Стојша јој одговори: — Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк?
Сва се крушка затресе, а силно грање поломи се и падне доле на земљу. Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак, па је домлати.
једну велику шуму и идући кроз њу нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмеља, па му проговори: — Моли се богу што сам заспала, а
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Шта се догодило? МАКСИМ: Шта се догодило? Завукла си се у собу, да те не опали сунце. СОФИЈА: Тек што сам ушла. МАКСИМ: Провреднила се жена шавом, а напољу како Бог да.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Нек девет стотина ђавола однесу твога орјатског господина; он је мени ово учинио СРЕТА (опали је каишем): Пело, мени је итно. СУЛТАНА: Их! — Триста те врага однело, јошт ме ти ниси тукао. (Полети му у очи.
СУЛТАНА: Их! — Триста те врага однело, јошт ме ти ниси тукао. (Полети му у очи.) СРЕТА (опет је опали): Милостива госпоја Трифичка, ја молим изволите погледати на вашега Срету.
СУЛТАНА: Да вас ђаво обојицу однесе. (Пође на врата.) СРЕТА (опали је, пак је потом за руку увати): Охо, тамо нису чизме. СУЛТАНА: Јао моја леђа... Море! СРЕТА: Пело!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
да смо најгостољубивији на свету и све, а онда једнога дана, када завршите школу и отворите новине, начисто вас опали кап! Ништа од свега, углавном, није тачно, сем онога да је Хајдук Вељко спавао под дрветом.
“ Онда убацујемо сав онај крш од ствари у нову изнајмљену гајбу; ја таман престанем, а маман опали са ридањем. Напољу је град Београд и сви некако имају свој кров над главом, сви сем нас.
Чим ствар опали низбрдо — нигде никог ни од корова! И што је најцрње, оно мало света по улицама журило се некуда као сумануто.
Једног од њих, неког кошаркаша, пратила сам у стопу око три недеље, отприлике. И кад год га видим, као да ме неко опали равно у плексус. То је била љубав! Као да вас мале беле мачке гребу по кичми.
Клопају сланину и хлеб и смишљају нову плочу. Због тога, Чарли, чим отворим транђу раном зором, опали ме преко увета неки свеж, нововарошки глас.
Али ни тај тип није од јуче! Звони, звони, а када му нико не отвори, он опали лажњака, то јест затутњи ногама у месту, као — сишао низ степенице! Систем тутањ!
Ако не верујете, покушајте и сами. Замолите неког да вам опали ћорак с даљине од три метара и бићете укокани док кажете —бритва!
И тако четири пута за редом. После једно пет напада, наш генерал фон Паулус опали зелену ракету: као, то је знак да бришемо и фурамо на робију.
Јесте, баш као на филму! Један прецизан погодак пронађе и професорово уво и то лево, моја грудва опали једну Снежану из ИВ6 право у вештачку трепавицу. После су једно два и по сата односили са бојишта мртве и рањене.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так! То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му је с другом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
? — Прве наше комшије су Аустријанци. Кријем своје узбуђење и чудим се мирноћи са којом он то говори. Неко опали из пушке у близини да ми писну уво. — На кога овај пуца када је мрак и не види се ништа? — То су стални осматрачи.
А сваки десети стоји у потпуној ратној спреми и с времена на време погледа кроз пушкарницу, или опали по који метак, ако му се учини сумњиво на супротној страни.
Сав је у напону пажње, те ме и не примети. Најзад повуче за ороз и револвер опали, а одозго се сручи земља на њега. — Шта радиш то? — О, здраво, тобџија!... Ето, занимам се.
Мени је доделио да отворим брзу ватру на аустријске ровове. Бомбаши би тада бацили бомбе. Његов вод има да опали три брза плотуна. Војници ће викати: ура, ура, а онда се пушта пас, са привезаном кантом, испуњеном чаурама.
Опет релеј: по три с кошењем... Испред топа сукну пламен и црн дим... земља лети на све стране, наш топ опали и граната сукну кроз дим и прашину... Неко јауче код трећег топа... Нишанџија окиде...
Прасак непријатељских шрапнела потреса ваздух, а куглице праште около топова и лупају по штитовима. Опали и наш топ... други... Сви нетремице слушамо грмљавину кроз ваздух и очекујемо експлозију зрна. Нико не осмотри.
два послужиоца са четвртог топа падоше. И док пунилац извуче ашов из земље, они се приближише на педесет метара. Топ опали.,. Они прилегоше. А отуда јуре предњаци и налетеше на њих.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И Љубиша тако исто, само очекиваше згодан тренутак да опали. Пружише се пушке и — тренуци се претворише у векове... Наједаред Љубиша одскочи од врљика, испали пушку и стаде.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
” — други: „Није!” Па онда једни викну: „Ти си издајник! — а други: „Ти си лопов!” Па онда један посланик опали другоме шамар, и онда се пређе на дневни ред. ЈЕВРЕМ: А како ти изгледа, могу ли? А? СРЕТА: Дотераћеш се ти још како.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али силно отвори врата и уђе. Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву. Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече: — Ефенд'м!
Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали. Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„На здравље ви Бадња вече и Божићни дани, браћоооо!“ повика сердар што га икад грло слушаше, па опали из обје. Пет пушака плануше и затутњеше, за његовом.
Марко први искочи на друм, с јатаганом у руци. Већ замахнуо бјеше да посјече бега, али овај опали из своје шешане па хитро из обје кубуре на Марка, а у исто вријеме повика: „А, Алија и Мујо, црн ви образ!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
она му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те она сила не опали, ходи сакриј се.” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк.
му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се.” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк?
му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај | огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити, да те оном силом не опали, ходи сакриј се.” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк.
једну велику шуму и идући кроз њу нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: „Моли се Богу што сам заспала, а да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Слика се утисну у занесене очи и грешна ватрица опали му испупчене јабучице, пуне плавкастих жилица. Кад се то уселио страх у његову кућу? замисли се.
Само да она војска не направи неку несрећу. У Прерово је отишла. — Ћути! ... — Док сване, у селу си. И кад прва опали, сокаци су пусти рече задихано Стева Чађевић, и себи превисок, и седе на миндерлук.
А Лазар потегну кубуру и опали. „Исцепа ми зубун“, рекао је Василије и пошао ка Лазару. — Он је бацио пиштољ И, поштен, стајао усправно.
— Овде је општински печат! — Чађевић се песницом удара по прсима. — И то ћу да ти узмем! — прошкргута официр и опали у Чађевића. Чађевић се затетура, седе и опружи на залеђеној пртини.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Двориште тамно, само тек Уз опали прикућак као да се миче Нешто бело; Помислим да је неспокојни дух Покојна каква гласа, Што се у Матици породи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сва се крушка затресе а силно грање поломи се и падне доле на земљу. Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак па је домлати.
велику шуму и, идући кроз њу, нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: — Моли се богу што сам заспала, а
испред једне куће, а ту је планинка крух запретавала, па кад види ону кркачу око кочије, излети ван па онијем лопаром опали једнога солдата по леђима, те и онај лопар прионе, а с њим и баба. И тако све скупа доспије у царев двор.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ДАНИ ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ Позваше нас у рат сви гробови стари, И заветна мис'о, и божија воља, Дух великог цара, опали олтари, Јаук са Вардара и Косова поља.
Ћипико, Иво - Приповетке
Миливој се тргну, скиде с рамена пушку и, потрчавши, опали. Арнаут замаче у шумарак. Миливој се устави, домаћин махне за њим руком и врати се к речици.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Остаће и даље црква непокривена, а школе у подрумима. Вај!... Њему удари пламен уз образ, па брзо трже пиштољ и опали на најближега. Али не погоди.
Колашинац, кад му догори, опали пушку, па побегне преко границе. Рогожњанин скрсти руке, па трпи зулум. Косовац гледа кад му Арнаутин одводи јединицу
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Здера рухо с груди... часа не почаси... Џевердар опали... свој живот угаси. Ето то се збило. Ал’ неко ми збори: „Та то ретко бива и у Црној Гори.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Једна, друга, трећа, четврта, а затим се осу читав плотун. Батерија заста на пољани, опали на вис два-три метка, па се у галопу поврати и одјури шуматовачким путем натраг алексиначким шанчевима.
Батаљон, што лежаше у четним колонама, поскака, опали на вис неколико плотуна онако из гомиле, па узмаче шанцу и расу се у стрелце лево и десно од шанца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мртва ноћ... Живог створа нисам видео. Спустио сам се. А војници као да су се претворили у онај камен. Нико пушку да опали. Светислав уздахну и запали цигарету.
Неко прескочи преко мене. Познадох га по шлему, те сам потрчао насумице за њим. Саплетох се о нечије тело. Неко опали из пушке, чини ми се баш уз моју главу, те сам се окренуо у ковитлац. „Читав сам, читав!“ — сену ми кроз главу.
свест, занесох се и падох, Таман да ме дотуче и ја управих руке да се ухватим за његов бајонет, кад један мој војник опали и уби га. Он паде поред мене кркљајући. Појурисмо даље. Али неко пусто камење, као бедеми.
Однекуда појави се један бугарски војник и притрча ономе, вероватно официру. Али онај мој исти редов опали и на њега, те и овај паде.
— Ух, славу му, умало да ме затрпа! Појавише се и остали. — Овај као да зна кад треба да опали. Драган изиђе, а за њим и остали.
Притајили су се мало, а затим ускочили у ров. — Ја натрапах на једнога и дохватих га за гушу, да се не дере. Он опали из пушке, али у ветар. Мислим се: пуцај колко хоћеш, ама само не вичи.
„Њима никад није доста“ — каже господин поручник. — „Они све мисле да ми гранате вадимо из џепова. Добро... Нека се опали још по један метак.“ — Ми смо опалили са овога топа.
Хоће ли још да гађа, да се не цимам?... — Сумњам — вели Лука. — Заваде се пешаци, и „Виљем“ опали понеки метак да би их умирио. Продужи слободно. Док сам ја овде, немаш ничега да се плашиш...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
тешкој прождире камење; На њу, грешну, сунце никада не сија, Само гром је, мразну, са хуком пробија, Пламенита муња опали јој лица, Да већма потавни, срамна проклетница!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Далмацији је »један чоек« видео ноћу једну дивљу к. »сву окићену вештицама, да се сва сјала«: он учини крст и опали из пушке; вештице се разбегну, али је овоме после кратког времена умро син (ЗНЖОЈС, 22, 310). На к.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И пуно пута прилазе војници и питају шта чекамо. Али под смртном одговорношћу је наређено да нико не сме да опали ни пиштољ, а камоли метак... Као да смо изгубили главу!
Потрчим као без душе у батерију. Тамо већ чујем прасак пушака... Један топ опали... Нека вика допире из батерије. Ја трчим што брже могу.
“ — њему прекипе, окрете се и опали му шамар. И зачудо пешак наједном заћута и заузе став „мирно“. Све чешће застајемо. Хладно је и тупкамо у месту.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А беше неки веома одличан племић (Милош) којега су завидљивци били опали господару као да ће неверу учинити. И он, да би посведочио и верност и јунаштво, избере згодно време и залети се на
Викну њега Балачко војвода: „О Милошу, зар се мене надаш?“ Па он пусти један пламен модар, опали му црну мећедину; а кад виђе да му не науди, онда пусти вјетра студенога: три пута се кулаш преметнуо, ал' Милошу
иде друмом низ планину; доке паде у бусију тврду, ал̓ подвикну Старина Новаче а на своја два нејака сина, па опали лака џевердана, те погоди Мехмед-Арапина посред паса, укиде га с гласа, ни земља га жива не дочека.
“ Па потрже пињал од појаса, закла пашу на бијелој кули, па истрча кули на пенџере, те опали двије даницкиње, хабер даде у своју дружину.
“ Па опали брешку оковану, те укиде Чулка барјактара, — пуст остаде барјак на ледини! Остали се препадоше Турци, побјегоше по гори
у невољи, у животној опасности, а имање (мука) му не помогне да се избави, дао бог да ту муку (имање, замуку, ствар) опали муња!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
“!“Опали ми двије вруће, па ће опет: „Дедер сад, гдје се улива Дунав?“ — А шта ти? — А ја: не улива се, кажем, нигдје.
Мачак нанишани у хрбат звјерке, затвори очи и повуче за обарач. Кврц! Превари га вјерна кубура, не опали. Кврцну само ороз, али то мајстора Мачка више уплаши него да је загрмио топ.