Употреба речи опалити у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он то све најбоље удеси!... Па се окрете дружини и рече заповедајући: — Мир!... Нико не сме опалити пре моје шаре! Нека сваки добро гледа!... Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

А сад, пазите овај прелаз! Човек је мисило да смо ми све лепо средиле и да ће опалити једно бункерисање све до сутрашње једанаестице. Кад оно, а ми нисмо ни почеле!

Е, па могли сте да се опкладите у шта год оћете да ће вас, тачно у седмицу изјутра, неки даса опалити посред среде левог увета оним чувеним гласом директорчине или помоћничине директорчине: „Дај ми Васу!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА: Нисам ја неговала моју лепоту за лопату! ПРВА ГРАЂАНКА: Треба теби опалити двадесет пет! ЈЕЛИСАВЕТА: Сита сам наше запарложене провинције! Сита сам слепаца!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Наредио је синовима да остану на месту и да нико не сме пушке опалити, а сам сишао на путању не скидајући још пушке с рамена. Наилази Мет Фираја. И земља је у том тренутку лица имала.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ВУК: Све док им ми не показасмо трага: на последњој стражи хтедоше опалити, те кад се видех на невољи, ја потегох... Те бог да прости Моју крџалику!...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ја ћу тада дићи ужасну дреку, тако да ће она два грађанина морати дојурити у ову собу; тада ћу вам ја, пред њима, опалити шамар, почупаћу вам косу и налетећу на вас ноктима и гребати вас немилостиво по лицу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

При помисли да онај може опалити пушку у моја леђа, несвесно полегох и поново ободох коња. Чудило ме само како на целом овом путу не сретох ниједног

Али командант ми рече како су из дивизије наредили да се не сме опалити ниједан метак без одобрења дивизије. — Ама рат је отпочео... потукоше пешадију — буним се ја. — А—ја!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности