Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. Стигоше пред кућу Ногићеву. Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зими меко, без хладноће, са питомошћу једног завејаног зеца што лежи испод букве, на расутом, опалом лишћу. Небо што дише у високе, далеке тополе. То исто небо у пролећу, наднесено над мали живот мрава и буба.