Употреба речи опанак у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« — »Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?« — пита га као Савка. — »Па, онако... кол’ко за један добар опанак«, вели јој Нића. »Не шкоди ако бидне и више... Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

с кућом кад је дознао да му је отац раније био ожењен Швабицом па y инат оцу обукао сељачко одело и као студент носио опанак све до првог рата у коме је био јунак над јунацима.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Жена која донесе бабине сипа мало воде породиљи у недра и у десни опанак, да јој не би пресушило млеко. Смисао бабина јесте у томе да се на магијски начин дете заштити од злих сила и да му

У Босни, на Покладе (увече) ставља се стари опанак у ватру и при том се верује да ће од овог неугодног мириса вештице побећи.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Сунце му грејаше баш у лице, а капа му пала, те се струља, мрка коса осветљена лелуја ше. Појаси му се распасали; опанак спао па га удара по нози и саплиће; чакшире му се смакле, минтани разлелујали те се виђаху црвене, космате, никад не

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Шклопоће, дрчи отпадак смисла опанак крпљен: праслика трења земље и звезда, Србија с виса јаглике бере с унезверења моје једнине, што се котрља,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ „Од штуке чорбу! — старина виче, на ноге скаче с великом буком. — Ако ти спремим, брка ми мога, опанак свој ћу појести с луком! Нећу да ловим, нећу да спремам, милости немам!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сви су певали унисоно: зумба, зумба, зумба... а један упадао: „Бајонет... фишеклија... шајкача... опанак... пешак... репоња... гегула... — и онда завршавали сви углас: „Ти си ову земљу ослободио.“ СМРТ, ЖИВОТ...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде | у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу: — О, алат!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Други клекао, па притеже опанак, ни бриге га што га са свијех страна гурају. Трећи држи у десној руци разјапљену ћесицу, а из лијеве пушта у ћесицу

Онај први што пјеваше већ стиже. Туре стаде баш пред шешаном Оташовом. Бјеше му, ваљда, пиљак, што ли, упао у опанак па се сагао да га извади. „Ајте људи, мрче!“ викну први коњаник, јер се и она два пјешака бјеху уставили за првијем.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Изгубио стид, изгубио вид. — Часна хаљина срамоте не покрива. — Чувај се онога који ставља образ под опанак. — Грехота и срамота најближе су комшинице: чувај се прве, не бој се друге. — Чија штета оног и срамота.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” А он му рече: „Ласно ћемо их украсти, пусти ти мене.” Па онда отиде побрзо напријед, па изује један опанак, па га баци на пут куда ће ударити онај с бравима, па се сакрије украј пута.

Кад наљезе онај што ћера два брава, дигне опанак па га опет бади говорећи: „Што ће ми ови један?” Чувши то синовац отрчи опет напријед, па и други опанак изује и баци

” Чувши то синовац отрчи опет напријед, па и други опанак изује и баци на пут, па се опет сакрије. Кад онај с бравима опет наљезе, и види још један опанак, онда му буде жао што

Кад онај с бравима опет наљезе, и види још један опанак, онда му буде жао што онај први није узео, па свеже своја два брава крај пута за једно дрво, па се поврне да га узме,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ја сам ово зарадио. Ништа ти не дам! Ђорђе претури бокал са вином. Софра као заклана; цури црно вино на његов опанак. Не молим милостињу, говори себи Вукашин. Зашто да не тражим оно што је моје? Моје достојанство је у питању.

Прибојава се да се не сретне с Вукашином, па Мијата стално пожурује. Кад му овај поможе да се попне у седло и намести опанак у узенгију, Аћим рече: — Спреми санке и коње да одвезеш Вукашина у Паланку. Све лепо да спремиш и... брзо вози!

што је оковала кровове и земљу није хладнија од његове коже, јер је и једну и другу ноћас смрешкао ветар, па се и опанак заледио, пешице не може, штала је топла као жена и кисела као она, коњи су брзи, најбржи коњи, па ржу као ветар ноћас,

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ено, већ се крију сјајни сунца зраци, Ка западу златни путују облаци; Торбицу сам свезô, опанак притегô, И ја бих са сунцем некуд даље бегô; Али једно срце, друго судба жели: Ја по судби морам, што она придели.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

«а с том жељом и полажеников опанак на Божић диже се на таван (ГЕМ, 27, 1964, 356). После сетве, да би к. лепо расле, изводе се разне обредне игре.

У једној причи: неком Конављанину, док је ноћу уочи Ивањдана путовао, случајно је упао п. цвет у опанак, и он је чуо како петао пева: »Куга је у Банима у горњим Конавлима!

Ћипико, Иво - Пауци

Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак . .. „Не смијем се слећи, остаћу у снијегу”, помислим, и пожурих бос...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Помиње се с љубављу и надом. Димитрије Опет тај Прохор. Опет тај скорели стари опанак. Дуго се уздржавао, а затим је пакост из њега грунула свом жестином. Сада се окомио на Доротеја.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности