Јакшић, Ђура - ПРОЗА
поше су падали чисто бели колири од кошуље, прслук беше од црне свиле с белим округластим дугмићима, на ноге је обуо опанке, а беле сукнене обојке лепо је притегао црним кајишима. „Може неко доћи, Маро“, рече тихо мојој доброј тетки.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
кметове, најбоље газде, који обуку се у најсиромашније хаљине, кроз капу пропали перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево здравље!
Сад Карађорђе обу опанке и пушку на раме, па пешке, и ми, нас око сто педесет, за њиме, премда се његов коњ, дорат, и наши̓ неколико коња, а и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те? — Туцнемо је мало па онда. — А опанке кад идете у цркву? — Ја, кад идемо у цркву. — Други пут идете боси? — Јес̓, други пут идемо боси.
Отада поп Вујица омрзе на учитеља Грујицу и науми како било да му поткује опанке. Истина, није хтео да се инати с њим, него се опет увраћао на школу, али не тако често као пре.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин седа крај огњишта и потеже чибук... Задими па — блене... Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: — На — вели - рајо, водај ми опанке!
Задими па — блене... Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: — На — вели - рајо, водај ми опанке! А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...
А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији... То се зове „водање опанака”. И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: — Доста!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
насмија, ал' само лијевим крајем уста, и лијево око сасвијем му се затвори, а онијем другијем погледа најприје кмета у опанке, па онда у капу: — Нећу, — вели — хајде ме води! — Ама сједи да пијеш штогод! — рече кмет.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не видиш више опанке — које какав гурман шаров или зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или
ето тако, капам ту бреспослен, а баш ми то није мило, к’о човеку раднику. Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!... Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима! Хе-е-е, али сад, ето тако...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Крајина им је сад затворена, каже, нити онамо, нити овамо, више не могу. Водали су опанке Турчину, док им је Турчин, на матери, и жени, спавао, па шта сад оће?
„Не знајем“, каже, „ко им је опанке изео, али мужеви само носе чизме, а рођеној мајци не дају. Ето то ти је свет. Мене самог мука подузе, дебели, видев
Црњански, Милош - Сеобе 1
У месечини, после поноћи, морали су да леже непомично, да се не би одали, дишући један другоме у блатњаве опанке и оштре ножеве, не мичући главом.
Пошто им не беху свезали колена кад су им били скинули опанке, то им босе ноге беху раскречене, као да су хтели да седну на нешто високо, у својим тесним, сурим чакширама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵⁴ Када се у Црној Гори и Херцеговини неком рађају само кћери, онда кум „када се враћа са крштења презује опанке с лијеве ноге на десну, да би жена родила мушко дијете“.
² У Лици, када дечак од четрнаест година почне носити ћемер, киту на капи, преплетене опанке и лепшу одећу, тада се броји и у младиће.
Матавуљ, Симо - УСКОК
поче редом одвајати: гуњ, грудњак, ремик и кесе од фишека, кожни силав, појас, подвезе, димлије, докољенице, обојке и опанке! Све је одијело било ново, од домаћег бијелог сукна, опточено црним гајтаном.
Владика рече да узмеш коња. — Хајд’мо — прихвати Јанко, готово немарно, па сазу чизме а узе опанке, које бјеше добио на поклон на Његушима.
Да се полажу хљебом и вином и сваким добрим чином!“ Онда десни дјевер преда нове опанке брату дјевојчину, а овај отиде у пријеклад, гдје сестра чека у јединој кошуљи, а жене стоје око ње.
Тада јој брат натакне опанке на ноге, а поврх кошуље навуче јој другу, нову кошуљу, која се зове „вјенчаница“. Затијем јој скине капу с главе и
Милићевић, Вук - Беспуће
остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и оцрвени уши и носеве дечурлији која дераше бруквицама потковане опанке на смрзнутим барама, веселећи се близој зими и грудању, док их старији не погнају у кућу да не кваре улудо обућу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке. Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
исповратио и самарџија заосталу пару, пребројао се калајџија, нешто набацио и дјед Раде, елем: обувај, Бранчило, опанке, боцу у шаке па у бирцуз, по ракију. Отпирио сам као заобадан, а натраг дотутњао ознојен и срећан.
Освитало је неко горопадно и љуто јутро с тешком росом, па старац крену бос да не би расквасио опанке опутњаше. Претражио је тако све завучене окуке, тукове и гушћаке око потока, испод гајева и подно велике шуме Лисине,
— Шта је, бако, каква је тебе невоља доћерала? — Ћерам ја, душо, њу, пензију, невољу моју голему ево већ друге опанке дерем, а опет се нијесам с мјеста макла. — А око чега је запело, бако?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Те још како Димитријо! Тада, кад се удам, купићу Ти нове чакшире, минтан, шајкачу и црвене опанке... — Еј, еј! — Кличе он, и сав радостан истрчи на улицу, па свакоме кога нађе прича: шта ће му Тода купити, кад се
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
244 ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ 245 ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ 246 БОНИК И БОЛЕСТ 247 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО 248 КУДРОВ И
своме разапети и ту га сушити за девет година, а кад прође девет година онда ће му кожу из оџака скинути и људима на опанке раскројити, па ће ји у тим опанцима послати у свет да му траже и доведу вереницу, за цара царицу, са којом ће обадва
Сутрадан подапне опанке, па хајд опет у дрва, а Срећа и Несрећа већ га чекају. — Но стари, — пита га Несрећа — где су ти кола?
Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: „Камо се од толико времена?“ Па видећи га гола и боса одмах му да једне опанке и новаца. После тога, пошто су се неколико дана прочастили, дигне се онај брат да иде кући својој.
Кад га тако оставе и пођу својим путем, поврати се један и стане га нагонити да скине и опанке, а слијепац молећи му се рече: — Немој, хаџија, бога ти!
А он му одговори: — Та ја знам да то други чоек не би учинио (тј. и опанке му скинуо) до онај који је на ћабу ишао. ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ Приповиједа се како је ђаво некаквога побратима
и опанке му скинуо) до онај који је на ћабу ишао. ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ Приповиједа се како је ђаво некаквога побратима свога све варао и на зло навраћао, докле га није на вјешала
Караџић, тумачећи такву изреку у свом цетињском издању народних пословица, 1836. 77. ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ: Забележио Вук Ст.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко је, какав, на шта личи чова? За ким ти се ваља крадом вући? Је л' босоног ил' има опанке? Ти га, богме, мораш и обући. Кад све смислиш, полази на путе, па рачунај сате и минуте.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.
— Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога. — Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
тканине којим се увијају ноге, стопала, а служи уместо чарапе; комад дебље тканине који се улаже у обућу, најчешће у опанке обрунити - окрунити, скинути с крајева оговарати - (овде) бранити, узети у заштиту одалица (ходалица) 1.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Без речи, улази Дробац. Упркос великој врућини, обучен је у сукнене чакшире и гуњ. Носи опанке. Маше волујском жилом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо: — Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.
Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта. Разузури се. Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица. У том већ је и дан свитао.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пријатељ му као да чу кораке, јер промрмља нешто кроза сан. Јанко се тада брзо поврати на своје мјесто, обу саме опанке на босе ноге, утули свијећу, па кроз кућу изађе у авлију.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Врагови те на роговима растезали! Вране ти се на весеље купиле! Гавранови ти очи испијали! Гвоздене опанке носио! (тј. робијашке окове).
нејунак). Кад се његов враг родио, мој је кашу хладио. Кад се утопим у ваган воде, мора се не бојим. Кад те опанке подереш, ја ћу ти купити друге (рече се у шали босу чељадету). Кроз плот ткато, коцем сабијато.
— Боље је немати него отимати. — Криво стечење, кратко уживање. — Отето-проклето. — Чувај и опанке, док стечеш чизме. — Што човек не потроши, оно је добио. — Боље је да претиче, него да не дотиче.
7 Видио Приморац рају ђе бос по снијегу гази, па га упита: — Зашто не навучеш какве старе опанке на ноге? — Рекао ми је ага, кад ове раздерем, да ће ми он нове купити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад ме видиш, па ме више не ћеш видети док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе
И тако начини гвоздене опанке и гвозден штап па пође у свет. Идући тако и тражећи га свуда, дође к сунчевој мајци и нађе је где пећ жари и голим
Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: „Камо се од толико времена?” Па видећи га гола и боса, одмах му да једне опанке и новаца. После тога пошто су се неколико дана прочастили, дигне се онај брат да иде кући својој.
” А вук мичући доћера до дна стожине; онда га она остави светећи му се: „Одавно ја око тебе дерем опанке; јер си ти моје ждријебе ујио.” ДОДАЦИ 1.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Дам му нешто новаца те оде у Ириг и купи ми доламу плаветну и чакшире и црвене [х]ајдучке опанке, пак сутрадан рано, нимало не оклевајући, ’ајде с њим заједно преко раковачке планине.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешерскоје дијете. Дијете у... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“ Поново заче да клања и да се крсти.
Би, велиш!... А колико би најма искâ за годину? — Ја? Је ли? Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а новца, кô вељу, колико ти видиш, колико замиритам.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе одмахну руком. Још збуњенија, постаја нагнута над шиљком шубаре, па се саже да му изује опанке. Он је осорно одгурну. Петнаест година му она изува опанке. Шта ли му је сада?
Он је осорно одгурну. Петнаест година му она изува опанке. Шта ли му је сада? И раније је било свађе међу њима; више пута би се псовкама извикао на њу; оћутала би и идућег дана
орманом, пуним новина и књига, постиђен оним писмом: „Зашто, Вукашине, не тражиш да ти пошаљем нове чакшире и опанке? Морао си досад да их поцепаш. А ја нећу да си вагабунд тамо и да ме брукаш.
Шта ће ти католици да мисле о нама Србима кад тебе виде са исцепаним коленима?“ Никад му није тражио опанке и чакшире. Сам о је стигла фотографија — Вукашин у реденготу, с краватом.
Троши као да си кнез, нек виде да ми, Срби, сваки ред знамо. Пиши за паре пре него што их потрошиш, али гуњ и опанке не скидај. Не срами се због тога, јер они То немају. Нек виде шта је сељачки син!
Он их не чује. Опанчар под стечајем тражи само банку, клечи, грли му ноге, љуби чакшире и опанке; трезни се гаде и бацају на њега земљу из чабра с леандером, а пијани вриште од смеха.
Те године се ти роди. Србија изгуби слободу, а Аћим доби унука... Ристић, тај намесник што је гледао на луде као на опанке, он лично скидао му је шешир на педесет корака и памет му признавао.
„Доведите ми попа да се исповедим. То ми по закону следује!“ викнуо је Дамњан опанчар, онај што му је за динар љубио опанке кад је лумповао, и претио капетану што не поштује православне обичаје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зар ти, вели, да ми то у очи кажеш, уместо да ми као ратнику човеку и супругу законскоме признаш, и опанке, ако тражим, да ми вадаш; као што су наши славни дедови Турцима вадали и господарима својим ласкали.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад ме видиш, па ме више нећеш видети док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе
И тако начини гвоздене опанке и гвозден штап, па пође у свет. Идући тако и тражећи га свуда, дође к сунчевој мајци и нађе је где пећ жари и голим
— Па видећи га гола и боса, одмах му да једне опанке и новаца. После тога, пошто су се неколико дана прочастили, дигне се онај брат да иде кући својој.
— А вук мичући доћера до дна стожине. Онда га она остави светећи му се: — Одавно ја око тебе дерем опанке; јер си ти моје ждријебе ујио. НЕВЈЕРА СТРАДА Састали се јазавац и лисица да заједно иду у чету.
Један од ових хајдука поврати се кријући дружине к слијепцу, говорећи му: — Дај, Влаше, те опанке, ти ћеш ласно друге испросити, а ја сам готово без мојијех остануо.
Ћипико, Иво - Приповетке
У ноћи духну мртво југо. Омећавило је, и у освитку није смрзло. Назуше лако опанке, — попустила кожа и опута. Настајног дана исто се радило.
Деца, окуплена, смотала се под кабаницу, подаље од мајке. Да није Илија узбуђен, он би, по навици, изуо опанке истресао са ногу земљу, прекрстио се, помолио и легао би мирно до жене.
Али сада, док је свукао опанке, гурну је ногом и вели јој напрасито: — Што си се, краветино, извалила? Тамо се даље! Цвета кроза сан нешто прогунђа
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА (ђипи): Та, скоте женски, што си ти, та докле ћеш ме јести? Каква сам ти ја мајсторица, ваљда ти чиним опанке? АНЧА (загледа се у њу). ФЕМА: Добро ме гледај, глупоглавко једна, шта налазиш мајсторско код мене?
каткад с опанцима унтерлонтовати се, будући да му је доктор тако советовао, а безобразници су изнели да је сам правио опанке. ЈОВАН: Е, него није! Гледајте, јошт су ми руке испуцане. ФЕМА: То је гурбијан!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Скидоше ми моју добровољачку блузу, моје опанке, моју црногорску капу, одузеше ми моју верну пушку, па ме умундираше по штапски, обуше ми руске чизме од јухта,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад је хладније, Исидор носи на чукљевитим ножурдама опанке од свињске коже, струже њима по поду, и тада сам у стању да, пре него што бане на врата, склоним под јастук ову ствар.
Свукли су панцире. Изули опанке. Знојаве обојке опрали и извешали по жбуњу да се суше. И одела, и кошуље и раће. Голи ђискају по води, скачу један
Ништа ме не боли. Полетан сам и чио. Дакле, данас је тај дан. Ђавољи клик или ја! Стиснем зубе, притегнем опутама опанке, затегнем хаљине, пљунем и потрчим према стени. Нећу бирати страну. Навалим. Чини ми се: и зубима, и ногама, и рукама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Хајдуци у наше вријеме у Србији носили су највише чохане плаветне чакшире, доње на ногама чарапе и опанке, горе чохане ђечерме и копоран, гдјекоји и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ; на глави или
дрвље и камење све уз моја кола и волове, и за пуне до три годинице — ја не стекох паре ни динара, ни заслужих на ноге опанке! И то бих јој, брате, опростио!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— весело рече Николегина, који наиђе изненада путељком кроз кукурузе. — Стриче Лијане, притежи опанке, већ почиње „оно“. — Које „оно“? — упита старац зачућено гледајући момка у војничкој униформи и под оружјем.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И узе чатити, а како дође до овога сказивања, штоно се вели: Евстратија обуше у гвоздене опанке, с оштри клинци наклинчате, опет склопи књигу, остави је и уздаше. Пак шикну дупке са својим штапом у црковни патос.
А за једне опанке дâ га обесити, за краставац у бостану ради да га из пушке убије, за једну окорну реч хоће с овога света да га стопи, а