Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а бела кошуља, притегнута шареним тканицама, пушта се чак до ниже колена, на ногама шарене чарапе са добро притегнутим опанцима... Милина га је гледати! — Милисаве, деде ми ти што читај из псалтира!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
,Сад ̓ајдете и у на̓ијама сваки толико попишите, да су свагда готови са оружјем, опанцима и рубом и све што војнику треба. Ви кнезови, кад ја поручим, који не дође с војском, у његову главу.
педесет, за њиме, премда се његов коњ, дорат, и наши̓ неколико коња, а и мој, поиздалека за нама, води; али ми сви у опанцима за њим пешке уз Добрану, куд нас Милош проводи, више шумом него пољем, до Цера планине, испод Цера дођемо у Двориште
Црњански, Милош - Сеобе 2
Било их је, на ногама, и са опанцима. Ипак, та линија, на команду, кретала се још, чврста, као неки црвени зид. Иза ње, до на крај плавог видика, било је
После су, међутим, толике пешадије имале црвене шињеле. А та пехота, већином у опанцима, и у ратовима, са два пиштоља и јатаганом у појасу, памтила се само по стаситости и голим грудима, зараслим у траг
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
прими мало мушко дете од свекрве, пренесе га по простртој поњави преко кућног прага, а онда га дарује чарапама /или опанцима/ и новцем.) Смисао обичаја је јасан: да невеста у свој нови дом донесе сина.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Стане донесе пустине, подглавље и бјељеве, прострије им крај ватре, па отиде. Јанку, ненавиклу ходити у опанцима, бриђаху табани, а онако сустала, неиспавана за много ноћи, ухвати тврд сан, те се пробуди пошто сунце грану.
Милићевић, Вук - Беспуће
Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене мале сандуке; други, са великим шеширима,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
). Спази само како се у њезину канцеларију нечујно увуља црна бакица у новим жутим опанцима и већ истог трена јој у ушима зажубори добростив мекан глас и знане ријечи, незаборавна пратња њезиног рођеног
— Хајде, болан, бако, не шали се. — Богами, не шалим, око бакино. Све се мени чини да је ово у мојим опанцима некаква друга бабетина, па ћу ја једног јутра лијепо зажмирити и гурнути је у најдубљи вир: хајде, сестро, низ Уну,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И одгурнув те ногом од себе, уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама. Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до нега велики, касапски нож.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
девет година, а кад прође девет година онда ће му кожу из оџака скинути и људима на опанке раскројити, па ће ји у тим опанцима послати у свет да му траже и доведу вереницу, за цара царицу, са којом ће обадва своја велика царства управљати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А спроводили су их старци из трећег позива, у гуњевима и исцепаним опанцима. — Јесу ли се предали? — Јес, кад смо их ухватили за гушу — одговарају поносно старци. — Које су вере?
наредио бих да се овековечи фигура младог, погуреног пешака, у изгужваном шињелу и заврнутој шајкачи, са подераним опанцима и испалим прстима. Враћајући се срео сам ађутанта.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога. — Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) ГИНА: Тако увек, ни добардан, ни довиђења, ништа! Дође ко теле, оде ко теле! И не чујеш га у оним опанцима! (Испира потирачу) ВАСИЛИЈЕ: Ко је овај? ГИНА: Ко ће бити, батинаш! ВАСИЛИЈЕ: Батинаш? ГИНА: Видиш ли ти ово?
Једино ме уплашило што вас нисам чула! ДРОБАЦ: Ово су опанци, капичари, телећа кожа. Не чује се кад идеш у опанцима. СОФИЈА: Још ми нисте казали како се зовете! ДРОБАЦ: Зовемо се... Дробац. СОФИЈА: Је ли вам то име или презиме?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама. Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У којим се опанцима састали, у оним се и растали! — као благослов у шали кад се ко с ким састаје — (н. п. жени се или узима слугу) за кога
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови дијачки аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима! — Ма мој синко, и то је на теби ново... Притрпи се за вико вриме!
Навалише успомене. Туда је пошљедњи пут прошао с оцем доводећи стричева кулаша. Сјети се себе у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех снова.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Застајем и слушам како ледена дрхтавица отиче у крви под опанцима. На обали у снегу црни се човек. Снажна човечина. Подигао руку, ћути и не миче се.
Аћимове речи су тупо одјекивале у ТИШИНИ прљавој од дуванског дима и испаравања снега што се топио на опанцима и гуњевима. Тада је Чакаранац пошао ка вратима, али га је Аћим ухватио за рукав и посадио на своју столицу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Лежи он крвав, изгужван, жут, стење, превија се. Из косе му цури крв, црно празнично одело све у прашини, опанцима изгажено. — Шта је ово? — пита полиција — ко уби човека? — Народ, господине! — Како народ?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Он говори о вашем супругу? ФЕМА: Да! Имао је, знате, обичај каткад с опанцима унтерлонтовати се, будући да му је доктор тако советовао, а безобразници су изнели да је сам правио опанке.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вода је свуда, змијски хладна и љигава: у полуделом Белом потоку, у суварцима које купим, у мојим опанцима, међу прстима, у коси и носу и ждрелу, угњилео сам, пропиштао сам као глиб.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Многе од њих жуље цокуле, те нарамкују... Некад смо завидели Немцима на њиховој спреми, док су наши ишли у исцепаним опанцима и боси. А сада имају све то, и још више. Али на овој врућини прилепио им се ранац за леђа, као зажарена црепуља.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево, видите ли овај траг одраслог човјека? — питао би он. — То је прошао дугоноги Стриц у стричевим опанцима. Овај ситан задахтан траг: то је пројурио Ђоко Потрк.
Стриц је још дуго лупао неком граном око себе, стругао опанцима, чешкао се и мрмљао: — Их, она! Кад су се враћали кући, Јованче се одједном приби сасвим близу свог друга и
— Чак и превише. Одједном се пласт нагну и — бућ! — превали се на бок. Одоздо му се указаше ноге, праве ноге у опанцима од пријесне говеђе коже.