Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Александар Поповић, столар, представљао је познатог београдског практиканта Ацу Муту, а хармоникаш Милош Лукић, опанчар, изводио је, према оновременом извештају, „врло тешке пијесе са највећом грациозношћу“. Сада је тамо потпуно мртвило.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Неки покуша— вају од пијаног газде да изнуде зајам. Он их не чује. Опанчар под стечајем тражи само банку, клечи, грли му ноге, љуби чакшире и опанке; трезни се гаде и бацају на њега земљу из
му ноге, љуби чакшире и опанке; трезни се гаде и бацају на њега земљу из чабра с леандером, а пијани вриште од смеха. Опанчар заплака, и дуго је плакао и причао нешто о калупима и неуштављеној кожи, па се клонуло завукао под Ђорђев сто и заспао.
Двојица с фесовима, обојица терзије, узеше ибрике с ракијом, клекоше на. колена и, шиштећи, насуше му ракије у уши. Опанчар не осећа, не чује урликање згомиланих над столом. Глава му оста у бари ракије. Цигла споро пије.
Грч му нагрди лице. Он затури главу као да хоће да је збаци и ослободи се њеног терета. Само му шубара паде. Опанчар под стечајем извуче се испод стола, подиже шубару и, држећи је прстима, нежно му је стави на главу, шапћући му у уво:
„Доведите ми попа да се исповедим. То ми по закону следује!“ викнуо је Дамњан опанчар, онај што му је за динар љубио опанке кад је лумповао, и претио капетану што не поштује православне обичаје.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Аја, што ја знам, то мора бити. — Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак ! О, веру му, мислим се ја...