Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Лишће опало, и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и лêп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
100. Како ј' кроз кам, што ј' опао, Једва у њег' ући могâ, А под сводим' како, јао, Јечаше му испод нога; Како свр њег' из зидова По декоја сукну
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
боксер после прве рунде и све, само се, као, малчице тресла, онако, лакше шлогирано, тако да је онима испод нас у кући опао малтер с таванице.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Тако, мажући слике, грдне сам беде допао, тако код вола, зеца, углед ми врло опао, тако, као баштован, сасвим сам, куме, пропао. СТРАШНА НОВИНАРСКА ПРИЧА Ево новине! Новине ево!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Ко? ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Из пиштоља! ТОМАНИЈА: Није из пиштоља, него из машинке! Са пола зида опао малтер од меткова! То не може пиштољ! ПРВА ГРАЂАНКА: Ухапсили су једног младића из Међаја!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На једном брежуљку опет гробови, испод кукуруза. У селу Кондокали било је, кад је помор у војсци био опао, године 1916, варијете Дунавске занатлијске чете.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Те сени играју се мноме и ја са њима. Ал’ све то ствара живот опао, црн и мрзак. Све што од свега прошлог у моме духу има, То је жалосна срећа да будем пуст и дрзак И сагорелих снóва
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Пијемо нас неколико пропалих људи И полусвет; И знамо, радост не може да се пробуди, Опао цвет. СЛУТЊА Небо мутно, издубљено, кобно; Дан убијен притиснуо боје, Светлост, око; и мртвило гробно, Мир и страва
Ћипико, Иво - Пауци
— Откад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила... Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути као да је нијема, и неће да га погледа.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Манастир изгледа жалосно. Зидови су напукли, малтер је опао на многим местима. Купина се заврежила по дворишту, сву да аптовина, коприва, чичак и паламида.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако гледај о себи од средње се руке држати. Да ниси ни богат, ни сасма опао сиромах, ни снажан, ни немоћан, ни спуштен, а ни величав; не пружати се, ни се стискивати; ни што имаш држи да је само
Коса смртна не пробира траве; знајте, слепа је! Ништа није имао, него је опао и кроз гране пропао. Повећма се лепи смола неголи восак; пре се младић свикне злу неголи коме добру.