Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а кад су ми дали невесту да је као девер водим на прстеновање, у груд’ма ми се учини тако тешко као да ме је змија опасала. Ни речи не говорећи, ишао сам даље.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Као да је зора бела Под срдашцем својим нела, На свом крилу одњијала, Својом вером опасала, Којуно је сунцу дала, На груди му верна пала.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Гле пашњака, познати дјечаци, сложна чета под гором стасала, колико им слава иде широм, не би гица репом опасала. Прича друштво, пролазе минути, а мој путник застао па ћути.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 190. Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила. 191. Што ћу јунак, устрели ме стрела, Душо Јецо, из твог белог лица?
ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу вучетину, Вучју капу и од орла крило, И на капи свакојака биља, А највише дјевојачког смиља,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Боље да сам се овим конопцем око врата опасала, него што живим поштено! БЛАГОЈЕ: Лако је бити поштен с таквом лепотом! СИМКА: Мого би да имаш бар мало обзира!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Угљеном солила, пепелом смочила, вратилом се опасала, ужетом се поштапала! Б) ЗА СТОКУ ОД УЈЕДА ЗМИЈЕ О небо небу, о земљо земљу, кумим те Богом и светим Јованом!
ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу вучетину, Вучју капу и од орла крило, И на капи свакојака биља, А највише девојачког смиља,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
одевена: Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила.
уграбио да запише песму митолошког порекла о девојци која чува небеске вратнице: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, Звездама се накитила.
долази тек на крају Ђурићеве антологије, где се у објашњењу другог дела песме каже „Сунцем главу повезала, месецом се опасала, а звездама накитила (ваљда се мисли да су на марами, појасу и оделу шаре у облику сунца, месеца и звезда).
и обучена је у небеска тела: Полетио сив соколе, За њим Мара капиџија, Сунцем главу превезала, Мјесецом се опасала, Звјездама се заклонила.
под ногама њеним (3) на глави јој венац од дванаест звезда Народна лирика (1) у сунце је обучена (2) месецом се опасала (3) звездама се накитила27 Нисмо цитирали Вуков превод Откривења зато што је он касније дошао.
Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила. По истом се механизму две мапе, мапа неба и мапа поља, упоређују, огледају и прожимају у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Откако те мати одгојила на чистому крилу без кол̓јевке, јуначкијем дозивала гласом, мушкијем те опасала пасом, те ти пашеш сабљу бријеткињу и ти јашеш бијесна малина, јеси ли се икад препануо? Право кажи, очињег ти вида!