Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је тражио да већ тог лета (1912) дођем код њега. Да бих побегао од ујака, ја сам то лето отишао на море, у Опатију – која се тада звала Абација – а у којој су биле чувене утакмице мачевалаца.
Велим, мени је то свеједно. Вели, онда ово друго. Тако се опет враћам у Удине. Имамо оперету. Затим путујем у Опатију. Заборавио сам да му вратим ону књигу.
Официри у хотелу кашљу, ћопају, сунчају се, а има их и којима су жене дошле у Опатију, и чекају. Ја нисам више сув као курјак, као у Сегедину, нити ме рат више занима, као у Галицији.
Ја се онда спремам да ноћу, у хотелу, пишем и прозу. Међутим, кроз три недеље, као наручен, у Опатију долази цар Карло, па оне који немају медаље за храброст, наврат‑нанос, избацују.