Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли разабираш мој глас у мноштву убогих који те призивају? Не кријем од тебе. Господе, да ми је душа пуна опачине, срце ми је тако често натопљено чемером! Волим ли ја своје ближње по твом науку? Следим ли те?
Прохор дакле мисли како Христос није никаква жртва људске опачине и незахвалности, него је моћни, свемогући бог и човек у исти мах, који је добровољно пристао на прибијање на крст.
Ништа више. Али слика је, вичеш, отисак ђаволове опачине и покварености. Она руши наша најузвишенија чувства. Исмејава светога Ђорђа, а он је оваплоћење витештва, утаманитељ
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да би се и сви свети што их је код Бога за нас молили, а ми својих злиња и опачине не одстајемо, ни једне хвајде со тога нејмамо.