Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
пак (то што је најгоре) високоуман, а он неће нипошто себе да понизи да од другога што прими, а јоште, што је црње и опачније, хоће силом и на љуту срамоту и друге да научи, пак говори пуст што му год на памет дође.
Ни зашто друго него што остају као су им и стари; и — што је опачније — мало помало бивају све то гори, док год ко паметан њима не облада, пак онда оне који не буду хотели од зла престати
Свако доказателство које се подупире с проклетством и с анатемама, или, што је јошт опачније, с сабљом по врату, то се већ види шта је, само нек је слободно казати.
“ Каково сиромашко познанетво и презрително мудровање они који тако говоре о науци имаду! То је опачније, неразумније и луђе него да болестан рече: „Нашто ми здравље? И, неразуман: „Нашто ми разум и памет?
А овакови људи ако су невјеже и неучени, шта су? По души, чести и совјести, ништа! И много више, | опачније и горе него ништа!