Црњански, Милош - Сеобе 2
Румено, опаљено, носато, са чекињастом брадом, на образима, са закрвављеним очима, са кожном капом на глави. Иако је био имућан човек,
Иако је био почео да стари, његово лице, наборано од ветрова и избраздано од зиме, било је, ипак, као да је опаљено од неког Сунца, које је на њега, невидљиво, увек сјало.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
буба, власнике малих ткаоница, солидне газде који се много зноје и који новим, још крутим марамицама тару од сунца опаљено чело и презнојену кожу својих зелених шешира.
Ћипико, Иво - Пауци
А и Цирило наљезе и застаде код њих. Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. — Јесте ли чули, а? Сада ћемо јемат' орган... Ала ће нам свирит'!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. ЧАСОВИ Овдје никог нема. У мрачној самоћи Сам стојим кô муњом опаљено дрво; И хук вјетра, што се малоприје рвô С огољеним грањем, заспô је у ноћи.