Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти... Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...
Црњански, Милош - Сеобе 1
И мада је пред очима те шарене гомиле, изнурене немаштином и вестима са ратишта, одржано само кратко опело, она се, после, ипак разишла задовољна.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Када у некој кући често умиру деца, тада домаћин, док свештеник чита опело, одсече петлу главу на кућном прагу. Одсечена глава се сахрањује под прагом, труп се стави на праг, а свештеник стане
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И даље, брате, тада сам певао, Тебе млада жива забављао. Ја певам и сад, гроб ти крије тело, Моја песма теби је опело!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Стихари им се светле на младих рамени', а барјаци се вију с чираци' пламени'. Над гробом су јој дали опело попови, „со свјатими” се ори над млади' гробови'.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(29—31. В 1989) В ПЛАВА ГРОБНИЦА ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске! Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом! Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом.
снима барке, Са сламним шеширом спуштеним на чело, Храм назирем, стваран испод летње варке Мора што трепери док шапћем опело, Шапћем га у себи, да не будем смешан У оку водича што рутински брбља О Наусикаји, сасвим неумешан У моје опело и худ
опело, Шапћем га у себи, да не будем смешан У оку водича што рутински брбља О Наусикаји, сасвим неумешан У моје опело и худ удес Србља. Стојте, галије царске! И ви глисери бучни Возите с пола гаса.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Збаци рима чавке, свраке међу строфе, у размаке.) Разрок просјак спусти чело са венчања у опело. Жут коњаник психопата о црквена лупи врата. Болан сутон - а равница. Глас је сваки тужбалица.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кад стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале, Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
већ сместили на средини цркве и бољи певачи попови искашљују се, бацајући очи у косо на владику, који ће почети опело. Марко завирује испод црног покривача да ли су ногари добро намештени.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ал̓ кад ми будућност се јави, Ко добра мајка, као Еден прави, Нечија силна рука здере маску: Ја лупу чујем тужну ко опело, И чудна језа проструји кроз тело — То чекић бије о чамову даску. ИИИ Грмело је као да се бије бој.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ваљда ће отићи из села. Сутра ће поп Величко промукнути од Вјечнаја памјат. Ако овим слепцима наплати опело, обесићу га о мантију пред његовим дућаном. — Хајде, не булазни! Зна ли Аћим да сам... био пијан?
Сви они знају ко је он. Нека знају! Кад је већ пропао, попови не треба да му читају опело. Млада је и здрава. Што је Симка боља од ње? И ракију више није поручивао у литрењацима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
То се буде гробља под широком водом! Почиње опело... Ноћ под црним сводом Шуми псалме, палећ' свеће у висини... Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И дођоше луди; Сад плете венце, нико је не буди; Осмехом дише, ударају звона; Разгледа небо, спушта се опело; Сад броји звезде, узимају тело: Живи што сања, у раку је скрише, Кад за зло не зна, кад не слути више.
Спава ми се. Још да легне тело У тај сумор, мртав, што се вије. У ту душу, у ропац, опело, Да потоне све што било није, Да потоне... и да магле сиње Обавију: на часове боне И на љубав да попада иње И заборав.
И устаје ћутом Опело моје и земља с ћивота, Што је све већи са сваким минутом. Види се мој гроб... Мени све се чини, Да сам у дане, без
Ил' то корача дух пропале среће, Пропалих мисли, напора и снова, Као опело за мртво пролеће, Као залазак сунца и брегова, Као коб моја да заборав сплеће?
само душом плине Успомена и маглине Засниване моје среће, И задрхти биће цело: Из даљине шум се креће — Разлива се у опело. Ја га слушам дуго тако, Не мислећи откуд дође. Успомена душом плине, Дрхти биће — па све мине, Али сузâ баш никако! .
Већ клонуло тело; Дише се тешко; дрхте руке моје; Очи гледају... чека се опело. Није још дуго — доћи ће и оно, Доћи ће светлост, дан мутан ил' бео И много света. Удараће звоно.
Покрадени сви храмови и ћивоти, Исмејане све врлине и поштење, Понижени сви гробови и животи, Упрљано и опело и крштење. Покрадени сви храмови и ћивоти.
Можда ме то зову моје наде драге, И мој дух оставља овај плач долина? Ил' је то опело за већ мртве снаге И последњи поглед заспалих дубина?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ходите, сетни потомци, справљајте мајци опело, Снажна бивша негда, Србија мртва лежи. Народ без свести стење, јер страсти је трзају мртву, И слепоћа духа црни јој
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Вековима се врх лешева клало А земља, старог господарства сита, Све ново жели, да, када би пало И њему мачем опело очита.
Страх нас један зором кô опело буди, Страх један нас гони с помраченим видом, Страх један нам ноћу мржњом пуни груди: Сестре су под стидом?
(1917) ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом.
Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави'те црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе!
Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну Побожно и нечујно.
Зато хоћу мира, да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу добоша далеких.
Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом! Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!
младост погребена, Сунчана јутра, подневно пламење, Љубави чедне последње прамење Сазрео цвет се расуо нечујно. Опело чујем и песма црквена Сипа на мене маглине јесење, Уморно плачу пољане и стење, Модро је све што беше тако рујно.
Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је. Задња звезда догорева. XИ Север је плео гранама опело, Побожно зима спуштала се с гора, Из свога сиво-плаветнога двора; И јаблању се грчила имела.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
У КАМЕНУ 98 ХРАМ 101 РЕЧИ ИЗ ОСАМЕ 103 СТРУНА 105 МИСАО 107 РАДОСНО ОПЕЛО 110 ОН 112 ОДЈЕЦИ 114 МОЛИТВА 115 ТУГА 117 ПОГРЕБ 119 СЕЋАЊЕ 121 ЈУТРО 123 ИЗ ОСАМЕ 125 ПРИЧА 127 ИЗ МЕЂУЛУШКОГ
ли мук овај расточења, кротини твојој врело, тајније из мутње ме то на бистрину те забистри тама, на рођај опело. ИX Грч утроби је, немље тим, корену премирање, невиније из биљке чим прогледава цвет.
Нерођених зора запоју ми петли; са дна искон-мора потонула, чујем, брује звона. РАДОСНО ОПЕЛО 1 Чемера чемер ми грлу саћем што мед — загорчај, загорчај све дубље. Из горке ране дубини проврем у врело.
Из горке ране дубини проврем у врело. Потоње у погреб себи упалим зубље, радосно запојем опело. 2 Дубље, све дубље — плода се не заче овде да утоли ову глад.
4 Паркама ходом овим разоравам прело. Радосно, у погреб себи, запојем опело. Мрењем све живљи, старошћу све дубље млад. ОН 1 Трипут кô прутем праснуло о врата.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У селу Бјелобучју (котар тешањски) има једна буква, поред које се увек зауставља спровод: свештеник чита опело, а један из спровода на букви уреже крст, тако да на њој има много урезаних крстова (Караџић, 1, 1899, 165).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да их окупамо од страсног зноја, обучемо у друго, ново рухо, искитимо цвећем и сахранимо у одвојеним гробовима појући опело? Поравнали смо песак. Набацали одозго сувога лишћа и сувих врежа купина.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ 7. Обуци, музо, свечано одело, Свечана ј' песма, коју ћу почети; Суморан глас ће бити кô опело, Ил' као уздах, што из груди лети. Сутон је пао... Дан и сунце оде, Ал' душа с тугом светлости се сећа.
Кад стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале; Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А ако пронесу неког мртваца за опело, гуши се од плача и расплаче сву децу. Па их онда теши, дели свакоме по слаткиш или колачић, а она још јеца, и испија
Кад је Спиди умрла жена — од тешке анемије просто ишчилела — велика улазна врата су остала закључана, опело отслужено у кући, сахрана извршена рано ујутро.
Не, не, долазиће она кући, долазиће тачно у тестаментом одређени дан за велико опело... опет у дубокој црнини, онако лепа и ретка... Усталасаће се онда, једаред годишње, свет у варошици...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја, на пример, не могу приликом венчања да певам посмртно опело, је л'? А професор може; дође на час рачунице па говори о хришћанској науци, дође на час цртања па говори о помрачењу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гранате споро и дуго гуде кроз ваздух. — Бре, ово отпева читаво опело, док стигне до Бугара! — вели каплар Бркић. „Са овим даном завршен је дневник друга Драгослава, — писао је непознати
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Задремам вечерас, гле, Заувек, Питај ући: Да ли то свирају мазурку или гавоту, Или што друго. Збогом. У 111/2 опело, црква св. Марка!
У једанаест и по опело, црква св. Марка. Ожалошћени... Очи плаве твоје: њиве малене неба По којима прстима сејао си звезде; И мисли ти као
Пам, пам! Био је једном херој и сам: Пам, пам! И то је све, И шта би више! Опело, црква св. Марка, Саучешћа примају до гроба уцвељени.