Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... — Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена. Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували... Али беше доцкан.