Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нећу, нећу ништ’ више да чујем. — Па добро кад нећеш, ја и волијем. — А јеси л’ примјетио? Је си л’ се опип’о ујутру? — Ћавола примјетио! Опип’о сам се, и учинило ми се да ми ништа не фали. — Ух, ух, ух!
— Па добро кад нећеш, ја и волијем. — А јеси л’ примјетио? Је си л’ се опип’о ујутру? — Ћавола примјетио! Опип’о сам се, и учинило ми се да ми ништа не фали. — Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да то изрази: стојим тако у шумној, мрклој ноћи, слијеп (јер дрво сам замишљао увијек слијепо; оно има силно истанчан опип, осјећа и најмањи дах вјетра, и најлаганији срх зрака који проструји по његовој наоко грубој и бешћутној кори или