Употреба речи опипљива у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

смеђозелене воде кроз коју пролази сунце, нека рибица, неки лист а преко свега тога тишина густа и чулна, скоро опипљива. Осећао сам како ми се сви мишићи на телу опуштају. Били су то тренуци спокоја какав сам осећао само у води.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Гледао је ту стрепњу како, у њему, постаје готово опипљива: узаман Турчин, узаман све што је стекао, у Београду никада неће бити његове школе а камоли књижаре.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

У сјећању му тренутно мину Луња, али само као лака сјенка, а златаста Маричина коса била је ту, жива и опипљива. Па ко да сад мисли на нешто друго!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности