Употреба речи опиру у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Приближавању озбиљне и дечје поезије, њиховом измирењу и проналажењу заједничких естетских именитеља засад се опиру бројне навике, предрасуде, нерашчишћена питања, као и препреке дубље, суштинске природе.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Готово у исти мах, каже низамима, на турском, да се не опиру. Сима терџуман види, и не први пут, речи како делују, своје речи како делују: допиру до људи, смирују им дах, остају

Ћипико, Иво - Приповетке

Иде насипом крај мора, а и нехотице устави се код војничкога брода што је тога часа кретао из луке. Два војника опиру се с краја да брод макну, и онда се вјешто укрцаше. Брод полако закреће, а она за њим гледа.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

конкретнога вербалног отелотворења: речи јесу и нису „тон“ и „звук“, оне прихватају „композицију“ и истовремено јој се опиру.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

приказује све дубље продирање Турака у унутрашњост земље као историјску неизбежност којој се српски деспоти и војводе опиру свом силином својих трагичних живота чувајући косовски завет.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности