Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дођите амо, лепа млада жено! И у мојим груд'ма жар млађани тиња, И моје је срце чежњом опијено. „Ил' мислите, можда, ја сам хладна стена, Да крв не тече у жилама мојим; Не варајте се! Сит сам селских цура!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
тополе не бацају више своје сенке – сенке не бацају увис витке тополе (2б) вече их је већ стопило пијано опијено већ вече Могло би се рећи да су у нешто ранијој Матићевој поезији преовладавали синтаксички паралелизми, док у његовој
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
На ади прекопута Љубила је баш тог тренутка, опијено, Јаког и милог једног регрута. И то је све. Ожалошћени ... до гроба.