Употреба речи опкопа у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

У широким, зеленим пољима, у тишини далеких земљаних опкопа, назирао је зид на који је хтео, још пре но што Сунце гране, да се урликом баци.

Уз лавеж паса, спуштао се и мрак по пољани. Прве ватре, иза опкопа, осветлише лица војника у даљини, који су чучећи љуштили и сецкали кромпир и бундеве, дробећи их у котлове и пекући их

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

У ком селу преноће цар и царица, царски станови и коњи, нека се јазом опкопа то село и та кућа нека их себарска не скрнави стопа, нека ту преноћи човек мали тек кад поново оду на југ ждрали и на

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Паде, по земљи, витешка војска, Анжујска, бретонска и савојска, Полеже, дуж јарка, ко дуж опкопа; Сад сваки јунак из свог оклопа Вири кроз узан, дугуљаст отвор И мотри, откуд ће наићи злотвор.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Око зида авлије дубоки опкоп; преко опкопа мост који вођаше на главну капију. Он пређе мост и стани се пред капијом, гледајући пут тријема.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

на сусрет бар упола онолику силу, с коликом ће они ударити; осим тога ми ћемо имати згоднији положај и бранићемо це из опкопа, док они као нападачи морају јуришати отворених прсију.

и колико га је, али већ осећају његов отровни дах и тежину његовога присуства; ко год се макне ван реона варошких опкопа, њега нестане, закоље га по каква гуја из потаје.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

О. се обично бере на Биљани петак (Караџић, 3, 121), или у Међудневице. Његов корен мора се копати каменом; кад се опкопа, баца се камен у вис, и онда треба оман ишчупати пре но што се камен врати на земљу, иначе неће имати толику моћ (ГЗМ,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности