Употреба речи оплака у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Дајем. Алекса му притрча, па га загрли. Заплака се старац од радости... Наста љубљење... Све живо оплака од радости. — На кога се наљутио бог? Кога заборавио?... То није истина. Ја га видим!... Он благосиља моју кућу!...

Теодосије - ЖИТИЈА

А свети са многим ридањем оплака његово непокајање, и тако благодаривши Бога вратише се ка Стефану, мир и љубав исповедајући.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности