Употреба речи оплакују у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца Герасима

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

плачевну ланце тешке с бурама немира у стењању пренесу горкоме; нека своју непостојност грдну са проклетством тамо оплакују у сузама и у риданију; нек тијела своја препитају са билијем и њиним сјеменом, водом хладном и са животнима.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Тако је скончао човек који је у војсци важио као врло ваљан официр, у грађанству као врло поштен човек, кога оплакују сви који га познају.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности