Употреба речи оплеменила у књижевним делима


Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— отац му је морао, по коњски, ћустеком сапињати ноге — касније га је нека велика помирљивост и добра у души смирила и оплеменила. — „Сава је добар, али Мирко је доброта” — говорили су Горњоварошани сасвим тачно.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности