Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не зна ко како том блаженом долином прође, како ли к манастиру дође. А кад дођосмо к мом љубимом [Х]опову, шта ће ко пре гледати, шта ће разматрати? Чему ли ће се више дивити И чудити?
Ако ти само будеш добар, у свем [Х]опову нећеш наћи бољег од мене. А ти, оче Јанићије, и тако си параклисара, а без ђака си, узми тога другога.
Но како сам се у време ове три године у мојем милом [Х]опову светиничио, и како нисам, то ћу мало понашире описати; јербо ако је икад у мени штогод дивије светиње било, то је у
светиничио, и како нисам, то ћу мало понашире описати; јербо ако је икад у мени штогод дивије светиње било, то је у [Х]опову било, док сам се јошт међу детињством и јуности находио, и док ме јошт подстреканија телесна нису заокупила била.
Но, пре него почнем мој начин житија у [Х]опову, нека накратко јавим што се је с мојим Ником урадило. Он је весма трудољубив био, цркву чистећи, свеће и све што је у
Но, ви сви упамтите моју реч. Како је њему одвећ мило много читање, он задуго у [Х]опову места неће згријати.” Ја сам међу множеством у сали негде у бужаку стајао и слушао ово говорење.
Бог ми ш њима! Како би мене читање из [Х]опова отерало? Гди ћу ја толико књигâ наћи као у [Х]опову? Тај дан по ручку вратисмо се у манас|тир.
” (Тако је и било.) И сва би ми братија то исто прорицали, да се залуду мучим, да се јошт НИКО није у [Х]опову близу Ирига посветио, да нећу ни ја.
Ја ти више желим да у једном малом сеоцу будеш мале деце учитељ, него у [Х]опову игуман или архимандрит. И ако ме послушаш, како знам да ћеш, благосливљаћеш ме кад у гробу будем.
Жеља к ученију била је начални узрок да сам ја сву вољу изгубио у оном сремском рају, то јест у Фрушкој Гори, у [Х]опову, дуже пребивати.