Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ох!... ала ћу умети живети!... А то ће бити кад онога пса нестане. И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву. Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом...
Ове благе речи, онај чудни поглед. Је ли могућно да је то отац Станков?... Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше. Та то је још јуче било... Још јуче је та кућа била као и његова...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ће сам бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Не толико да се здрави, колико да га виде, чују пролазници и ако је испред њега какав камен, јаруга, довикну му, опомену га, те да он то обиђе, не спотакне се, упадне. И тако, свако јутро изиђе више вароши до раскрснице. Седа тамо у крај.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А дугајлије, каже, ретко изгледају лепо, на коњу. Божич опомену своју ћерку да не брбља, у присуству старијих, да деца треба, у присуству старијих, да држе уста.
Ана није скидала ока са Варваре. Већ ко зна који пут, тог јутра, она је понављала, полугласно, као неку опомену, својој јетрви: „Остајеш сама, сердце! Остајеш сама!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад их Исакович опомену да се праштају, они су срдито желели да остану. Неко време, у блеску огледала, њима се учини као да седе на небесима,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
, Кад млидија̓ умрети, Туга и опомена) показују и нежну песничку душу и самосталан песнички дар. Аналишући Тугу и опомену, један данашњи критичар поставља питање које је у исти мах и одговор: »Да није Бранку баш шкодио народни правац којега
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— питао је усплахирено. — Ето... сигурно ту! — махнусмо руком обухватајући цело село. Али појава овога војника опомену нас и на нашу дужност. Јер торањ, иако напукао, још стоји... Сетисмо се команданта и ми се погледасмо.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Мисли да ће се и вечерас мукте опити. Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак. — Не говори тако, кршћанице! — опомену је кнез. Опет се зачу лупање. — Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи. На велико њихово чудо уђе Бакоња.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад је престао да јој доноси мараме, шалове?... Кратки резови ветра доносе далеку и нејасну опомену. Оданде одакле полазе ветрови, долазе и казне људима. Дрхти и нејасно осећа: мора нешто.
— Видим. Вози полако до гробља, а онда кроз село брз кас! Кочијаш климну главом и опомену коње да пођу. Њега овде неће сахранити. Никад. И ако сасвим пропадне. Умрла... Умреће и он.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Поклонићу ти девет бродова, ако обећаш да ником нећеш нанети зла... — Обећавам! — момак олабави мрежу. — Не жури! — опомену га вила. — Обманеш ли ме, од рођеног ћеш живота бежати!
»Откуд он овде?« — дечак од чуда отвори уста, али га гуштер опомену да не чека: он, Мерсад, само што је жив! Дечак пажљиво с два прста обухвати гуштерово телешце и полако повуче, плашећи
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Лудом храброшћу, Стојан га је и отплатио, убрзо, у боју на Мишапy; али, и опомену је убрзо заборавио, јер као да му се све било повратило: и улоге, и победе.
Добро што су опстајале да је опомену на оне другачије стварности јер се, убрзо, Љубица уверила да јој се онај поглед није причинио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Заиста, диван егземплар! Номофилакс, дирнут тим поклоном рибара, захвали им кратком али лепом беседом у којој их опомену да поштују силног господара мора и океана.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
му се мрачи свест и обавија неким црним димом полусна, он прикупи све своје силе да устане и усправи се, али га утом опомену звекет гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле
придружило још једно: да је Божић, овога пута, тужнији и празнији него икад, а да за њега никад раније тако важну опомену није значио.
сувише нервозан и дрхтао сам кад угледах свога клијента, који је и сам био дошао врло рано и који ме већ по стоти пут опомену: да на заклетву никако не пристанем.
И рекавши ово Он се таман хтеде понова загњурити у сијасет оних светачких биланса, кад Га св. Петар опомену: — Господе — примети он. — Ти заповеди да ратују. Ама опет не рече ништа о победи.
пролажаху дани и месеци, све до једнога дана кад се наједанпут, а при особито доброј вољи својој, Господ опет не опомену Срба.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела.
Марко се провуче опет. Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Све ме то сада занимало. Шрапнел наново звизну, и стотинама куглица сручи се низ падину. Посилни Исајло опомену Луку: — Господин поручник, склоните се! — Мене гувернанте нису васпитавале као некоје. — Шта ћеш!...
Затражили смо коверте и хартију. Писао сам журно о љубави, о верности, о своме болу, очајању. Тек на опомену Томину завршио сам писмо. Изишли смо одмах.
Ћипико, Иво - Пауци
Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан.. . Судац опомену Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио.
А знате — неће га жена!... Сви прснуше у обијестан смијех. Нико се смрче и не одговори. — Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! —Оставите! — мумља још стари Анте. —Јадан нима зуб'! — пецну га Цирило.
Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.
— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. — Мир! — опомену начелник. — О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.
— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Будућност је како нас опомену високоучени астролог Његовог Величанства, тмурна. Уживајмо зато весело у садашњици!“ Сви прихватише одушевљено овај
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лука приђе следећим колима, али коморџија, и не чекајући његову опомену, поче да тера волове. — Грујо, ко застане, човек или животиња, убиј на месту и бацај у реку!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли чудо што се Велика Звездана Мајка забрину: — Ти, кћери, много изостајеш.. — опомену је. — Сабери се и ради што и остале твоје сестре. Свет људи и свет звезда неспојив је. Звездица тихо уздахну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И зато су ове песме слободним људима драге исто толико колико и њихова слобода, и у свакој својој речи садрже опомену да нема напора који не би требало уложити и трпљења која не би требало поднети ради очувања стечене слободе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Само да гледам шта радите. — Па да је пустимо? — јави се Вањка Широки. — У чету може само онај који је тучен — опомену их Јованче. — Луњо, је ли тебе учитељ тукао? — Није. — Е, онда не можеш с нама.
— Браћо моја, док ми ово причамо, можда се већ потјера примиче Гају — опомену Ђоко. — Како би било да се ми сакријемо? — На дрвеће! Сви на дрвеће!
— скочи Николица у одбрану својој Жуји. — Само се ви шалите, али ако нас неко заиста уходи, неће добро бити — опомену их Јованче. —Ваља нам бити на опрезу.