Употреба речи опоменух у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Иако су њихове објавнице уништене, обузе ме неки страх, и ја слетех у ров. Војник остаде. — Силази доле! — опоменух га. — Извлаче се... Дижу се... Трче десно... Скупљају се. Опет ме обузе немир.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Вратио сам се поново. Сретох тада Ђурашина и видех како на леђима вуче неки џак пун чизама. Опоменух га. — 3а кварт уре! — одговори он и замаче у један ходник.

И тек закорачили у живот... Ах, ономе се цеди вода из отворених уста... Опоменух децу да се не окрећу, већ да гледају куда иду. Уском стазом изиђосмо на узвишицу и нађосмо се пред оном кућом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности