Употреба речи опомињати у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПРОЗА

Твоје се ствари овде радо читају! Ти спаваш, Бруте!!« А толико је доста било Јови. Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па напише допис. — »А где вам је госпођа Кајо, Јова?« питају Јовину жену друге жене.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ајте сад у миру божијем! Проклет је ко уложи да се свети! Пратиће вас до куће два гласа; један ће опомињати вас, а други ове. Помишљајте на што вас опомињу, на страшно проклетство, ако не услушате наредбе моје!...

Кад се поодмакоше, зазвонише два звона на манастирској кули. То бјеху она два гласа што им обрече Владика да ће их опомињати на клетву. Таки човјек а таким оружјем могаше владати над онијема, који се не уклањаху никаквој земној сили.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати. И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Е, сад знам! — Између оца и сина се провалио понор. То заиста нису савременици. Кад болест и смрт стану опомињати старце да они у нов живот не могу ући, пресече се нешто између две генерације.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности