Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и шије; а ђаци седе по скамијама, па тек онако полугласно нешто бумбарају, а први ђак стоји код табле, па их једнако опомиње на тишину.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На његову лицу не беше онога хероичнога изгледа који се кадшто виђа и на пенсионованим потпуковницима, па ипак оно те опомиње на омарину иза које се диже олуј, одлећу и ћерамиде с кућа и капе с глава.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ајд’мо, диж’те се, да идемо. — Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса. — Па ви’те да нас ваш сат опомиње. Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити. — Та ман’те га дођавола! — вели госпоја Перса.
Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла тако лепа и добра партија? — Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем... — Ах, пардон, пардон, милостива! Наљутила сам се...
Па к’о што сам те научио. Не попуштај што зацениш. Сад је твоја берба. Само..., — опомиње га Нића прстом, — ћуткац! Ником да се ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
” Али ах! Тамо с друге стране, као авет нека, стоји она дужност и стоји она част и опомиње; и то је нешто страшно важно, крупно и значајно, та част, и увек раније стајало је то испред живота.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Песма опомиње оне који се заборављају: „Народ вас је учинио тим што сте.“ Песма нарочито поштује Карађорђа, али после његова бекства
Трпели су их, али се њихов карактер и њихови скривени начини нису допадали овим витешким и великодушним људима. Песма опомиње да ваља увек бити на опрези, јер су Млечићи „старе варалице“.
Најчешћа шара, која се у разним облицима понавља, зове се бистри крст и опомиње на шаре старих свештеничких одежда. Трагови ове старе српске културе осећају се и на осталим посебним особинама и на
Нигде у српском народу нема више пристојности и питомине у понашању и у разговору него овде. Све ово јако опомиње на старо становништво Шумадије и подринских крајева, на оно које је старије од новијих динарских досељеника.
У овој области нема Аромуна. Али их је несумњиво било у средњем веку, јер се помињу у старим споменицима, а на њих опомиње и име села Станишора код Гњилана.
Свуда су ливаде које су огрезле у води, вадама пуштеној, и зеленило које јако пада у очи и опомиње на шкотско зеленило.
Бугарско лукавство, вели К. Јиречек,* опомиње на лукавство турско-византијских евнуха. Предзнаци националног буђења. — У овоме стању потпуне потиштености како би
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца? Код куће га отац увек опомиње да једаред ствар преломи. Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. Међутим, Пера своје тера.
Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа. Прави „галантом”! — Ја вас сажаљујем, господин-Кирићу!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тиме, као и основним добродушним и интимним тоном, он опомиње на Љубомора П. Ненадовића којем је умногоме служио за узор.
Он по својој природи опомиње на »чувствителне« »пјевце« четрдесетих година. Меке природе у основу, он није схватио да може бити поезије без
Међу тим бољим приповеткама прво место заузима Сањало (Београд, 1888), која обиљем епизода и добрим распоредом опомиње на мали роман.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јер он има красна сина, Гледећ кога пун радости Опомиње се милина, Што имаде у младости. Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту горку рану?
1 После долази прави опроштај: прво од Дунава, затим од гора виноградски. При последњем падне певцу берба на ум. Он опомиње веселе њено, коло и подскочице, и свршује са: (у трохеји) Лепо овде играло се, Лепо овде певало се.
Опросте мојој крви бурној, У судењу прејако журној, Опросте мени младом, лудом. После опомиње певац двојицу од њи: Герчића и Пантелића (но не с именом), он вели, да су му они показали5 ди се треба брати мед и
Итд. до 30 реди. Он гледа све, и опомиње се утопљенога Арсе (Путника) итд. Овако затим збори: Овамо мени руке дајте, И збогом јако ми остајте.
После се опрашта8 редом; прво са Симом (Крстићем), после 30 реди свршује: (у предодећим последњим редовима опомиње се купања, и возења у чамцу): И када вече запад шара И чамац дома реку пара.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Чујеш ти, шапат је појео свечева пијевца! — опомиње га Миланчић и не гледајући га. — Мање ти с том политиком, сад се ратује.
— И за клостер ћеш ти морати припремити једну бомбашку групу — опомиње га командант. — Тамо су негдје камуфлирани бацачи. — А шта ти је сад то клостер? — мученички пуше Микан.
Друмом, већ издалека, чује се зврјање кола. Пантелија затеже блузу и креће на рампу. — Ви, момци, будите спремни — опомиње он своју наоружану братију поваљану по папрати испред колибе.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Он, после седам година? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Хвала Алаху! Чујеш ли, Алах те радосним знаком опомиње! Кад те је просио Хасанага, Ти си хтела за кадију! Алах зна када је чему време! ХАСАНАГИНИЦА: Хтела за кадију...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А шта ће то рећи, оче? — запита болесник. А калуђер му одговори: — Богме, рећи ће: да кога бог љуби тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му зафали. — Оћу! — одговори болесник.
— запита болесник. А калуђер му одговори: — Богме, рећи ће: да кога бог љуби тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му зафали. — Оћу! — одговори болесник.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
до лавабоа да оперем руке, певушећи ону дечју песмицу „После змије са Адице треба увек руке прати, немој да те на то опомиње мати...“ Сапуњам тако руке, кад онај даса нешто као прошишта у мом правцу! — Молим?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Летина је добро понела... Секира га стално дешњак који помало заостаје, те мора чешће бичем да га опомиње... Средњи возар је дремао, а рудни, Крста, тежак и гломазан као „Ексило“ на коме је јахао, непрестано се жалио што
Срећом, војник је напред те и не опажа мој страх. Саобраћајница води цикцак и вођа ме непрестано опомиње да променим правац. Али сад се већ лакше сналазим, исто онако као када се у мраку силази низ степенице.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нестало је зликовца, а остала једна маса, која те, сваким знаком, сваком особином, опомиње, да пред тобом лежи обичан мртав човек. — Е брате, ка' и сваки мртвац! рече један из гомиле.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
веома изображен човјек, а у тој прилици постаде и приличан педагог, јер та се вјештина лако стече кад се човјек живо опомиње недостатака и мана својијех учитеља у дјетињству.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „А шта ће то рећи, оче“, запита болесник, а калуђер му одговори: „Богме рећи ће, да кога Бог љуби, тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му зафали.
рећи, оче“, запита болесник, а калуђер му одговори: „Богме рећи ће, да кога Бог љуби, тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му зафали.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
при концу јунија месеца у Лајпсик, баш одакле, по случају, и сад вам ово писмо пишем, које, будући се доста претегло, опомиње ме да престанем, наричући се ваш сердечни љубитељ. У Лајпсику, новем[бра] 15, 1788. ХИИ ЉУБИМЕЈШИ МОЈ!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сама птица пева, гори месечина у трави, небо не прети паклом, не опомиње злом и страхом за грехе, само њему обећава и нуди све што жели. И младе жене, меке у гласу и бедрима.
Рака апсанџија није престајао да их опомиње иза затворених врата: „Људи, казујте шта имам да поручим вашим домаћицама. Жене су жене.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Међутим, кад су стигли први извештаји о Вучићевом деловању по Србији, Господар се Јеврем узнемирио и почео да опомиње: „Не тако, Вучићу!
Иначе, грешка је ту.“ Сада, Сима жури, кораци су му све дужи, и луђи; узалуд Сина опомиње, Сима не успорава. Стиже у прави час.
То не само што му је био први пораз него и пораз што опомиње а мора се отплатити. Лудом храброшћу, Стојан га је и отплатио, убрзо, у боју на Мишапy; али, и опомену је убрзо
ћутљив, био однедавно склон да започиње, обично пред сан, непријатне разговоре; све заморнији, имао је тон оног који опомиње.
Али, док је тонуо у сан, постало му је јасно да га то Велестинац ипак опомиње, ћутањем, и однекуд је знао да оне припреме, све, треба још једном проверити. Нарочито ситнице.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И увек, и на сваком кораку, саплиће се човек на њу, и она га опомиње да не сме и да нема права бити млад и онда кад он свим својим нервима, сваком својом жилицом и целим својим бићем,
нешто фино као свилени конац који ја осећам и који се као нека страшна граница поставља између она два стања, те ме опомиње да се даље никако не може и да од сна неће бити ништа.
А сваког идућег дана осећао је он да га ово трзање опомиње по мало раније него претходнога дана, напомињући му дужност према себи да се превеликом болу не подаје и о своме
“ „Ајде, ајде,“ опомиње га председник, „говори шта знаш и зашта се овде, пред судом, налазиш. Где си био кад се убиство догодило, јеси ли био
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ — А шта ће то рећи, оче? — запита болесник. А калуђер му одговори: — Богме, рећи ће: да кога бог љуби, тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му зафали.
— запита болесник. А калуђер му одговори: — Богме, рећи ће: да кога бог љуби, тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му зафали.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али ту се морам зауставити. На себи осећам тешку руку верског фанатика која ме вуче доле. Његов ледени прекорни глас опомиње ме да богословље не дозвољава такво тумачење речи из књиге “генезе” које не разуме народ, који науку познаје онолико
Ћипико, Иво - Приповетке
Отац у писму свјетује их и опомиње да се чувају скитача Митра из Скадра, јер су га сигурно послала Османова браћа да освете братову крв.
—Најбоље би било да оставимо работу, па да се кући повратимо. Не опомиње отац онако; одговори он смишљено. —Да га јавимо суду! — настави млађи. — Зашто да оставимо радњу? Потребни смо.
Па и судац их опомиње да је вријеме растанку. Он то изговара топлим гласом очите самилости, па отац и синови усрдно у њ гледају.
се свикне: већ трећега дана нађе је пред вратима гдје га трпељиво чека и гледа га умилно да је под свој кров прими. Опомиње је и наговара.
Уто велико звоно зазвони одлучно, осорно, као глас страшнога бога што пријети и опомиње на покајање. —Исусе мој, милосрђе! — повика обоје језиво, са сузама на очима.
Ноћ је дубока, тамна и огњевита као пакао. Море, вјетар и грмљавина њоме владају, а велико звоно пријети, опомиње. Парон Зорзи, крајем, поред кућа, пење се уз тијесне улице.
— Чујеш ли звоно, Морача? Пријети, опомиње...Дај ми руку! — Што ће ти моја рука? — одврати навлаш презриво жена од њега. — Иди гдје си досада био! — Морача!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Занимљив је то податак, који опомиње колико се код нас мало проучава поезија. Надам се да ћемо идуће године моћи да сачинимо зборник о поезији Растка
Он који је знао да опомиње на многе недовршене, незапочете или упуштене послове српске културе, посебно науке о књижевности, остао је удесом
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А ипак, биће да је најпре у праву Јован Скерлић кад истиче импресионистичке црте. На импремонизам опомиње обиље тренутних сензација, визуелних, акустичких и тактилних, са финим прелазима; затим обиље чулних утисака који су
Стана, међутим, кад Младен преузме очеву улогу, ништа од њега не захтева, не наређује, нити је видимо како саветује, опомиње. Само нетремице бди над унуком, и као сенка га прати.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1887. У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ (име му је Петар Томић) „Смрт долази, опомиње Да се на пут вечни спремам. Ево двеста форината — Више немам. Куцкао сам по камену Целог свога трудног века...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
код огњишта, донесоше ми се новине, — сад све на страну, морам видити шта је на бојноме пољу — — — — — Јулчика сирота опомиње печење да треба к ватри метати. Остави ме на миру! одговарам ја.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Капетан обећава кнегињи да ће, заједно са својим перјаницима, брзо угушити буну. Марта, Ђурашкова жена, опомиње међутим заверенике да беже из Црне Горе.] ЧЕТВРТИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Ноћ.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све су лијепе, али вајме! то је она ледена, тужна лепота без ватре и заноса. Све на њима опомиње на непреболну тугу и вјечито, суморно кајање.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?
Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу. Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. међу свима биљкама највећи значај. За њега је карактеристична пословица у којој он опомиње човека: »Ти мене чувај од нокта, а ја ћу тебе од свакога зла« (Вук, Посл., 6419; упор.
Ћипико, Иво - Пауци
За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка тражи сто круна. Радин адвокат опомиње свога колегу да се држи ствари. У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од
све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У краљичиној пратњи било је и неколико научника александриског Музеума, а међу њима астроном Сосиген. Он ме опомиње на календарско питање због којег пишем ово писмо, а на које сам, забављен оном лепом женом, заборавио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Даље немамо више куд. — Зар Арнаутима и Бугарима у руке! Зло ћете се провести! — опомиње их Груја. — Лако је вама... О вама се води рачуна, али о нама се нико не стара — одговара један паметно и отресито.
Неки заостају иза случајних заклона, окрећу се и отварају паљбу. — Пази добро! — опомиње командир чете војнике у чијем смо рову. Они полегли изнад рова, држе приправне пушке. Нико ни речи не говори.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта сам вам рекао? — подиже обрве мрав вратар који је изнад свега волео да опомиње и прориче. — Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак у врбаку?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
То беше драга, што је на врат'ма била, На уснама јој бол, на челу бриге тама; Да назад идем, знаке ми руком даје. Опомиње ли ме, или се срди на ме?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Чак је и мали Николица с приколицом ћутао мрко као да се дури и строго гледао своју нераздвојну Жују као да је опомиње: — Сад има да се мирује и главом и репом!
— Само док видимо какви су ови наши другови, знају ли тајну чувати — опомиње он Мачка. — Стрицу бих већ и могао казати за пећину. Могу и Вањки и Нику.