Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане. Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села. Увече стигоше у село.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И четврта, и пета стоји плаката и све оне ћуте, гледају овамо у мене и опомињу ме. Стари казначеј, што је носио арач кнезу Карађорђевићу, капетан Младен, што је за свој новац куповао лојане свеће а
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У орнаментици се запажају, поред већином геометријских шара, и мотиви који опомињу на старе свештеничке одежде и који се и сад виде по зидовима старих косовско-метохијских цркава.
У њиховим собама, нарочито у варошима, висе иконе и извезени побожни натписи, који опомињу на Божју казну. Али за њих све то нема никакве везе са „работом“, која је нешто сасвим друго.
Али су имали и силних типова, од своје ћуди, који опомињу на неке Динарце. Још се и сада сећају Јована Опуте из села Битуше, који је умео да улије страх Турцима, тако да су се
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Опасна имена која сама собом опомињу зле силе да се не шале с њиховим страшним носиоцима јесу и ова: Душман, Небојша, Злопоглеђа, Мргуд, Страхиња,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али Стефановић има мана које врло јако опомињу на Лазу Костића, чији је он обожавалац и један од врло ретких бранилаца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Коњи се непрестано саплићу, а водници и вође одељења повремено опомињу возаре: — Држите коње на дизгинама! С времена на време дају се застанци и људи поседају.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Висе, као гроздови, са кровова и степеница железница. Узалуд их железничари опомињу да ће код првог тунела изгубити главу, ногу, или руке.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пратиће вас до куће два гласа; један ће опомињати вас, а други ове. Помишљајте на што вас опомињу, на страшно проклетство, ако не услушате наредбе моје!... Кривац ће остати. Води га у манастир!“ рече перјанику.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А и кад их упоредимо са страницама гласовитог Еминог умирања у Флоберовој Госпођи Бовари, на које иначе опомињу, оне нимало не губе, него, напротив, добијају на вредности.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
паса Зелена боја ума и плава словенска нежност Нагризају плућа бубрег и јетру Црна миловања уместо уралских снегова Опомињу нас да је лето на измаку 3алуђени ватром очарани алхемијом Прецењујемо песму потцењујемо част Болести певају из