Употреба речи опор у књижевним делима


Африка

Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда педесет воћки, још назрео, опор и без сока. Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос.

Милићевић, Вук - Беспуће

се чињаху непролазне, док је она тихо плакала, угушујући своје јецање у јастуку она осјети како је живот неправедан и опор; она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога; она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини снови

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ова песма нису тешке речи Мада мало опор звучи густи звук. У њој нема капи која главу лечи И болне руке згрчене у лук.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

песника – рођењем доспелог у овај ненаклоњени му свет – уморити „као најбеднијег скота“: Осети се бескрајно несрећним; опор и стар; И да ће ивица што се плави, Одвећ широког света за угрожену младост, Да га као најбеднијег скота умори...

Петровић, Растко - АФРИКА

Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда педесет воћки, још назрео, опор и без сока. Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Твоја сласт нам чини све да зло нас мине, Хоћеш ли ми кадгод јадном ти помоћи? Живот опор без тебе је у тесноћи; Срце не мож’ тужно ни да одумине Словом једним, надежда му не просине: Без тебе сам јадан,

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Тек је он у приповеци с ратном тематиком дао нешто заиста ново. Најпре у језику, који је крајње елиптичан, чак опор. Онда у опису, који је прецизан и готово оскудан, али са јаким симболичким конотацијама.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Мулом. 2, 134, 3; опор. Плін. НХ, 20, 38: »ѕі, ут ерута, еѕт, террам нон адтінгат, цондіта туѕѕім емендат« ‹= »ако, пошто се ископа, не

(Београд). »Војвода« о свадби носи око врата венац п., а за капом позната апотропаја, (опор. нпр. ‹ГНЧ, 34, 1921, 265 ид; 286›) виљушку и кашику (СЕЗ, 7, 43).

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

да сам изаберем место и време своје смрти, изабрао бих поток и зору, руменило јутарњег сунца на лишћу, мирис шуме, опор и голицав мирис сатрулог лишћа, промукло гугутање дивљих голубова, распамећено, лудо гргољење вуге, лепет крила

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Осети се бескрајно несрећним; опор и стар; И да ће ивица што се плави, Одвише широког света за угрожену младост, Да га као најбеднијега скота умори...

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Добро те знам, какав си човек, да си врло опор и твоја је шија гвоздена жила... Изнеможе ковач надимљући му мехове, неста и олова за стрељање, узалуд кујунџија

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности