Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Из потаје трчањем приближава се к нами наша смрт. И време овога нашега живота трчећи пролази и никаква станка ни опоришта нејма у себи.
Јако дух, мој живот, ветар бива преходан: не једнак, него часом млак, а часом хладан, и наш живот тврда опоришта нејма. Заштоно ево данас је човек весео, а сутра таки је смућан и брижан.